Gotowa bibliografia na temat „Politički delikt”

Bevolking is en bly 'n land se belangrikste natuurlike hulpbron. Demografiese struktuurveranderinge hou derhalwe verreikende sosio- ekonomiese en politieke implikasies vir 'n land in. Ongelukkig dring in- ligting ten opsigte van demografiese struktuurveranderinge baie gelei- delik tot beleidmakers, beplanners en die algemene publiek deur. Daar is derhalwe gewoonlik 'n neiging om die verlede net so in die toekoms te projekteer en daarvolgens te beplan. In Suid-Afrika het veral differensiële bevolkingsgroei tussen die verskillende rasgroepe (blankes, Kleurlinge, Asiërs en swartes) en ook tussen die verskillende swart volksgroepe (Xhosas, Zoeloes, Noord-Sotho's, ens.) en herverspreiding van die bevolking (interne migrasie) belangrike sosio-ekonomiese en politieke implikasies. Daar heers egter 'n verba- sende onkunde in Suid-Afrika omtrent hierdie veranderinge. Een van die redes hiervoor is waarskynlik die feit dat die Suid-Afrikaanse bevolking uit 'n groot aantal minderheidsgroepe saamgestel is en dat aspekte soos bevolkingsgroei, gesinsbeplanning, ens.in hierdie hetero- gene met groot omsigtigheid gehanteer moet word.

A cikk célja a multikulturalizmus és az interkulturalizmus elméleti és gyakorlati meghatározása, alapvető különbségeinek, típusainak, következményeinek és problémás aspektusainak a bemutatása, gyakorlati példákkal. Az elméleti megközelítést illetően definiáljuk a ’Smelting Pot’ és a ’Salad Bowl’ típusú multikulturális társadalmakat, azok minden előnyével és hátrányával. A multikulturalizmus viszonyát a liberalizmussal szemben is elemezzük, valamint a közelmúlt olyan mozgalmainak (pl. WOKE, BLM) jellemzőit, hatásait is, melyek alapjaiban rengették meg az egyén és közösség viszonyát a történelmi múlthoz, az alapértékekhez, és következményeikben felvetették azt a kérdést, hogy modern, „művelt” társadalmunkban a család, az iskola és a demokratikus intézmények valóban elvégzik-e feladatukat, vagy a 20. század közepében indult (és ma már mainstremnek tekinthető, „politikai korrektség” vonulatának behódolva hajlandók és képesek is megváltoztatni a történelmet…, figyelmen kívül hagyva az akkori korok összefüggés-, ok-okozat-, valamint értékrendszereit. A kultúra, nemzet és nemzetiség fogalmainak kölcsönhatásainak, előnyeinek és hátrányainak az összevetése, elemzése, valamint a jelenlegi mainstream gondolkodás és narratíva következményeinek leírása is célja jelen előadásnak, a migráció, az oktatás-nevelés, az idegen nyelvi tudás, a kisebbségi és többségi jogok, a kisebbségi értékek ismertetése és illusztrálása folytán.

Der Band knüpft an die 1995 (als Bd. 1 der Reihe) erschienene Aufsatzsammlung „Religionssoziologie um 1900“ an. Ebenso wie sein Vorgänger behandelt der Band anhand von Fallstudien ausgewählte Probleme der Geschichte der Religionssoziologie, darunter das Verhältnis der Religionssoziologie zu Nachbardisziplinen. Thema sind ebenso die Bestimmungen, mit denen die klassische Religionssoziologie das Verhältnis der Religion zur gesellschaftlichen Umwelt beschrieben hat, also das Verhältnis zur Politik, Wirtschaft oder Kunst. Gegenstand sind aber auch klassische Religionssoziologien wie die von Georg Simmel und Marcel Mauss. Der Band richtet seinen Blick im Übrigen stark auf das intellektuelle Geben und Nehmen zwischen Frankreich und Deutschland. Mit Beiträgen von Pascal Berger, Marc Breuer, Stefan Breuer, Heike Delitz, Wolfgang Eßbach, Horst Firsching, Martin Fuchs, Hermann-Josef Goße Kracht, Volkhard Krech, Stephan Moebius, Martin Petzke, Heiner Roetz, Kornelia Sammet, Hubert Treiber, Hartmann Tyrell, Raf Vanderstraeten und Friedemann Voigt

U radu se analizira dosadašnji naučni i profesionalni doprinos Jovice Trkulјe kao univerzitetskog profesora prava i javnog delatnika. Ukazuje se na: klјučne aspekte naučno-stručne biografije, pedagoški rad sa studentima na svim nivoima studija, didaktičko-metodički pristup, bavlјenje naučnoistraživačkim radom, rukovođenje i učešće na naučnim i stručnim projektima, učešće na domaćim i međunarodnim konferencijama, radno angažovanje na Beogradskom univerzitetu, ostvarivanje saradnje sa drugim visokoškolskim i naučnoistraživačkim institucijama i sa ustanovama kulture u zemlјi i inostranstvu, poslove uređivanja i izda- vaštva, kao i na organizovanje naučnih skupova nacionalnog i međunarodnog nivoa na kojima je bio predsednik i član organizacionih odbora. Nјegove objavlјene monografije odnose se na oblasti: politički sistem, savremene političke ideje i insti- tucije, demokratska tranzicija, autoritarna prošlost i njeno nasleđe, problemi zemalјa u tranziciji, delikt mišlјenja, kritičko preispitivanje nasleđa marksističke filozofije i političkog sistema realnog socijalizma, konsolidacija post- komunističkih društava, problemi savremenog socijalizma, izgradnja političkog identiteta zajednice na demokratskim i slobodarskim vrednostima i tradiciji. Iz ovih oblasti do sada je objavio šesnaest knjiga, koje su u radu sistematizovane u četiri grupe kao tematske celine. Ukazuje se na značajnu pažnju koju je Trkulјa posvetio kulturnoj baštini svog zavičaja i društva u kome radi i stvara. Jedan je od retkih autora koji je u kontinuitetu više decenija pisao tekstove (prikaze, recenzije, osvrte) o tekućoj pravnoj, politikološkoj i sociološkoj literaturi. Profesor Trkulјa spada u one naše savremene autore kod kojih se skladno i uspešno prepliću bavlјenje naukom i bavlјenje javnim delatnostima i koji se tokom svoje karijere dosledno drže etosa jedinstva mišlјenja, govora i delovanja.

Lemmy je decentraliziran, kar pomeni da se različni primerki omrežja lahko med seboj povežejo in delijo vsebine, pri čemer ohranjajo zasebnost uporabnikov. Družbeni medij je bil ustanovljen februarja 2019 samo kot spletna aplikacija. Kljub strahu pred neuspehom in priljubljenostjo drugih družbenih medijev se je lastnik Dessalines odločil razviti spletno mesto, ki ni pod nadzorom ZDA. Lemmy je namenjen zbiranju družabnih novic, ocenjevanju in deljenju vsebin. Uporabniki lahko ustvarjajo različne skupnosti glede na svoje interese v katerih vodijo svoje debate, kot so humorne vsebine, politične teme, igračarjske debate, programerski humor, debate o sodobni tehnologiji in še več. Predvsem pa služi kot spletno mesto za razprave. Glede funkcionalnosti je zelo podoben Redditu, od njega pa se razlikuje v regulaciji vsebine, ki je objavljena in večji zasebnosti, ter varnosti uporabnikov zaradi decentraliziranosti. V 1. sekciji so predstavljeni osnovni podatki o aplikaciji Lemmy. Sledi ji sekcija 2 kjer so predstavljeni ter obrazloženi koncepti naše teme. V sekciji 3 je poglobljena analiza podobnosti in razlik z popularnejšo različico imenovano Reddit. Naslednja je analiza metrik, ki smo jo obogatili s fotografijami ter enačbami, ki nam omogočajo boljšo predstavo podatkov. V 5. sekciji so predstavljene dobre prakse opisanega medija, kot zadnjo pa so sklepne ugotovitve in bodoči trendi.