Rozprawy doktorskie na temat „Старость”

Страх старості має передусім гендерний аспект, пов'язаний зі стереотипами щодо поведінки жінки у певному соціальному контексті. В основі страху старості для неї лежить, як видається, насамперед страх самотності. При цитуванні документа, використовуйте посилання http://essuir.sumdu.edu.ua/handle/123456789/12962

Однією з важливих рис демократії, закріплених у Конституції України, є місцеве самоврядування. Брати участь у місцевому самоврядуванні може кожен громадянин України відповідно його належності до територіальної громади. Законодавством України гарантоване право на об‘єднання у громаду жителів кількох сіл, селищ, міста [1]. У зв‘язку з об‘єднанням територіальних громад з‘явилась потреба у такій посаді як староста. Основним призначенням старост є представництво інтересів сіл та селищ, які увійшли до складу об‘єднаної територіальної громади. Тобто особа, яку вибрали старостою - це уповноважений лідер, якому довіряють жителі того чи іншого населеного пункту. Староста відповідає за те, щоб проблеми мешканців вирішувалися швидко та ефективно.

У зв‘язку з об‘єднанням територіальних громад з‘явилась потреба у такій посаді як староста. Основним призначенням старост є представництво інтересів сіл та селищ, які увійшли до складу об‘єднаної територіальної громади. Тобто особа, яку вибрали старостою - це уповноважений лідер, якому довіряють жителі того чи іншого населеного пункту. Староста відповідає за те, щоб проблеми мешканців вирішувалися швидко та ефективно.
Due to the union of territorial communities, there was a need for a position as headman. The main purpose of the elder is to represent the interests of the villages and settlements that are part of the united territorial community. That is, the person chosen by the elder is an authorized leader, trusted by the residents of a settlement. The elder is responsible for solving the problems of the residents quickly and effectively.

Проведене дослідження присвячене перевірці гіпотези: незначна частина населення віком 30-55 років бере на себе відповідальність за забезпечення власного пенсійного віку. Було проведене соціологічне опитування за участі 50 жителів Сумського району. У відповідності до здійсненого теоретичного аналізу запитання стосувалися сфер здоров’я, фінансового та матеріального забезпечення, сім’ї, релігії, друзів. Були запитання типу «Як Ви вважаєте?» та «Як Ви дієте?».

Нам, студентам медичного училища, відомий девіз медичного працівника «Світячи іншим, згораю сам». Саме ці крилаті слова пронизують весь життєвий і творчий шлях видатного кардіохірурга, засновника вітчизняної легеневої та серцевої хірургії, академіка, громадського діяча і письменника Миколи Михайловича Амосова.

Увод: Пинеална жлезда је неуроендокрини, циркумвентрикуларни орган филогенетски пореклом органа вида. Калцификације пинеалне жлезде су чест налаз приликом радиолошких претрага, без још увек довољно доказа да ли су оне нормалан налаз. Магнетна резонанца описује три морфолошка типа пинеалне жлезде. Циљеви: Утврдити степен корелације морфолошких типова пинеалне жлезде утврђених патохистолошким налазом са налазом компјутеризоване томографије, као и степен корелације присуства калцификација у пинеалној жлезди утврђених патохистолошким налазом и налазом компјутеризоване томографије. Утврдити степен калцификације пинеалне жлезде патохистолошким налазом у зависности од старости. Материјал и методе: Макроскопском морфолошком и микроскопском, хистолошком анализом обухваћено је 111 изолованих пинеалних жлезди осoба оба пола, не млађих од 18 година од којих је 27 снимљено апаратом Somatom Sensation 64 са дебљинама реконструисаних пресека 5 и 1mm, а још 9 апаратом Somatom Emotion 16. Резултати: Постоји статистички значајна разлика у одређивању сва три дијаметра епифизе петомилиметарским реконструкцијама, и при утврђивању два дијаметра једномилиметарским реконструкцијама. Постоји статистички значајна разлика у утврђивању морфолошких типова хистолошком и методом компјутеризоване томографије. Присутна је позитивна корелација калцификованости жлезде одређене мерењем њене густине у Хаунсфилдовим јединицама и утврђене микроскопски. Калцификованост пинеалног паренхима не корелира старости. Закључак: Наша студија је показала да су једномилиметарске реконструкције тачније у одређивању дијаметара жлезде. Макроскопским и микроскопским мерењем утврђена су сва три типа пинеалне жлезде описана магнетнорезонантним осликавањем. Утврђена је статистички значајна повезаност густине пинеалне жлезде измерене у Хаунсфилдовим јединицама на једномилиметарским реконструкцијама и степена калцификованости израженог у процентима. Није утврђена повезаност калцификованости епифизе мерене микроскопски и старости.
Uvod: Pinealna žlezda je neuroendokrini, cirkumventrikularni organ filogenetski poreklom organa vida. Kalcifikacije pinealne žlezde su čest nalaz prilikom radioloških pretraga, bez još uvek dovoljno dokaza da li su one normalan nalaz. Magnetna rezonanca opisuje tri morfološka tipa pinealne žlezde. Ciljevi: Utvrditi stepen korelacije morfoloških tipova pinealne žlezde utvrđenih patohistološkim nalazom sa nalazom kompjuterizovane tomografije, kao i stepen korelacije prisustva kalcifikacija u pinealnoj žlezdi utvrđenih patohistološkim nalazom i nalazom kompjuterizovane tomografije. Utvrditi stepen kalcifikacije pinealne žlezde patohistološkim nalazom u zavisnosti od starosti. Materijal i metode: Makroskopskom morfološkom i mikroskopskom, histološkom analizom obuhvaćeno je 111 izolovanih pinealnih žlezdi osoba oba pola, ne mlađih od 18 godina od kojih je 27 snimljeno aparatom Somatom Sensation 64 sa debljinama rekonstruisanih preseka 5 i 1mm, a još 9 aparatom Somatom Emotion 16. Rezultati: Postoji statistički značajna razlika u određivanju sva tri dijametra epifize petomilimetarskim rekonstrukcijama, i pri utvrđivanju dva dijametra jednomilimetarskim rekonstrukcijama. Postoji statistički značajna razlika u utvrđivanju morfoloških tipova histološkom i metodom kompjuterizovane tomografije. Prisutna je pozitivna korelacija kalcifikovanosti žlezde određene merenjem njene gustine u Haunsfildovim jedinicama i utvrđene mikroskopski. Kalcifikovanost pinealnog parenhima ne korelira starosti. Zaključak: Naša studija je pokazala da su jednomilimetarske rekonstrukcije tačnije u određivanju dijametara žlezde. Makroskopskim i mikroskopskim merenjem utvrđena su sva tri tipa pinealne žlezde opisana magnetnorezonantnim oslikavanjem. Utvrđena je statistički značajna povezanost gustine pinealne žlezde izmerene u Haunsfildovim jedinicama na jednomilimetarskim rekonstrukcijama i stepena kalcifikovanosti izraženog u procentima. Nije utvrđena povezanost kalcifikovanosti epifize merene mikroskopski i starosti.
Introduction: Pineal gland is a small neuroendocrine, circumventricular organ wich evolved from the eye. Calcifications were incidentally discovered and frequently without a proof whether they were normal or abnormal. Magnetic resonance imaging describes three morphological types. Aim: To determine if there is a correlation between pineal gland morphology types and calcifications established with histology and with computed tomography (CT) and if there is the correlation between calcifications and age. Method of work and material: Macroscopic and mycroscopic analysis encounted 111 isolated pineal glands of both sexes, no younger than 18, from wich 27 was examed with Somatom Sensation 64 and 9 with Somatom Emotion 16 with 5mm and 1mm reformated pictures. Results: All three diameters measured on 5mm reformated pictures and two measured on 1mm reformated pictures differed statistically compared to diameters measured macroscopically. There was siginificant difference between morphological types established on computed tomography and macroscopically. Pineal gland calcifications measured microscopically and with CT correlated positivelly. Pineal gland calcifications were not dependant on the patients age. Conclusion: Allthough 1mm reformated pictures are more accurate than 5mm, the pineal gland morpholgy types determined macroscopically and with CT are not correlated. However, calcification measurement with CT correlates with the microscopic measurement. Calcifications measured microscopically are not correlated with age.

Главно маслинасто једро је највећи део доњег маслинастог комплекса. На пресеку главно маслинасто једро има изглед наборане врећице са дном које гледа ка спољашњој површини продужене мождине и отвором који је окренут унутра и дорзално. Главно маслинасто једро је укључено у просторну и временску организацију покрета и моторног учења, учења које је повезано са вежбањем, просуђивања времена интервала и брзине покретних стимулуса и когнитивних операција у простору. Популацију неурона главног маслинастог једра чине мултиполарни (90%) и интернеурони (10%). Дендритска арборизација неурона главног маслинастог једра је веома комплексна и различитог је облика (сферична или асиметрична), а правац пружања дендрита може да буде радијалан или кружан. Структурну и функционалну потпору неуронима пружају глијалне ћелије (астроцити, олигодендроцити и микроглија). Глијалне ћелије окружују неуроне и окупирају међунеуронске просторе где одржавају микросредину погодну за активност и виталност неурона. Старење представља природан и временски зависан процес који је карактерисан прогресивном појавом иреверзибилних промена у ћелијама, што резултира опадањем саморегулаторних способности јединке. У току старења, долази до нарушавања природног окружења неурона и глијалних ћелија што се одражава на њихов број, величину и изглед тела, дендритску крошњу и синаптичку организацију. Циљеви: Циљеви истраживања су да се утврди да ли се параметри морфологије неурона и глијалних ћелија разликују између старосних група, као и да се квантитативном анализом провери могућност класификације неурона и глијалних ћелија према квалитативном опису. Материјал и методе: Узорак студије је чинило 30 обостраних исечака главног маслинастог једра подељених у три старосне групе (други период сазревања (36-60 год.), рани период старења (61-75 год.) и касни период старења (76-90 год.)). Извршена је хистолошка обрада узорака Голџијевом методом импрегнације а микроскопске слике резова су дигитализоване а затим трансформисане у бинарне и скелетонизоване слике. Квалитативно су процењиване особине слика неурона (259) и глијалних ћелија (419) а квантитативна анализа величине, облика, гранања, дужине и сложености испитиваних ћелија спроведена је израчунавањем 22 (геометријска, компјутациона и фрактална) параметра. Резултати: Квалитативном проценом уочене су разлике у изгледу тела и неуронског поља, дендритске крошње, правца пружања дендрита, и распореда неурона у главном маслинастом једру. Квалитативна процена глијалних ћелија омогућила је њихов опис према врстама (астроцити, олигодендроцити и микроглија). Квантитативно испитивање геометријских параметара је показало да се неурони и глијалне ћелије не могу класификовати према величини. Неурони треће старосне групе имају мање вредности параметара који квантификују сложеност тела, неуронског поља и дендритске крошње, као и параметре дужине неурона. Површина тела, параметри дужине глијалне ћелије и сложеност глијалне крошње астроцита, значајно су мањи у узорку треће старосне групе, у поређењу са првом и другом. Олигодендроцити прве и друге старосне групе имају веће параметре који дефинишу величину и дужину ћелија, а мање вредности фракталне димензије сложености (тела, глијалног поља и глијалне крошње), од треће старосне групе. Закључци: Касни период старења нервног система резултирао је појавом регресивних промена на неуронима. Астроцити већ у раном периоду старења подлежу атрофичним променама на нивоу тела, глијалног поља и наставака, док олигодендроцити у касном периоду старења задржавају сложеност у грађи.
Glavno maslinasto jedro je najveći deo donjeg maslinastog kompleksa. Na preseku glavno maslinasto jedro ima izgled naborane vrećice sa dnom koje gleda ka spoljašnjoj površini produžene moždine i otvorom koji je okrenut unutra i dorzalno. Glavno maslinasto jedro je uključeno u prostornu i vremensku organizaciju pokreta i motornog učenja, učenja koje je povezano sa vežbanjem, prosuđivanja vremena intervala i brzine pokretnih stimulusa i kognitivnih operacija u prostoru. Populaciju neurona glavnog maslinastog jedra čine multipolarni (90%) i interneuroni (10%). Dendritska arborizacija neurona glavnog maslinastog jedra je veoma kompleksna i različitog je oblika (sferična ili asimetrična), a pravac pružanja dendrita može da bude radijalan ili kružan. Strukturnu i funkcionalnu potporu neuronima pružaju glijalne ćelije (astrociti, oligodendrociti i mikroglija). Glijalne ćelije okružuju neurone i okupiraju međuneuronske prostore gde održavaju mikrosredinu pogodnu za aktivnost i vitalnost neurona. Starenje predstavlja prirodan i vremenski zavisan proces koji je karakterisan progresivnom pojavom ireverzibilnih promena u ćelijama, što rezultira opadanjem samoregulatornih sposobnosti jedinke. U toku starenja, dolazi do narušavanja prirodnog okruženja neurona i glijalnih ćelija što se odražava na njihov broj, veličinu i izgled tela, dendritsku krošnju i sinaptičku organizaciju. Ciljevi: Ciljevi istraživanja su da se utvrdi da li se parametri morfologije neurona i glijalnih ćelija razlikuju između starosnih grupa, kao i da se kvantitativnom analizom proveri mogućnost klasifikacije neurona i glijalnih ćelija prema kvalitativnom opisu. Materijal i metode: Uzorak studije je činilo 30 obostranih isečaka glavnog maslinastog jedra podeljenih u tri starosne grupe (drugi period sazrevanja (36-60 god.), rani period starenja (61-75 god.) i kasni period starenja (76-90 god.)). Izvršena je histološka obrada uzoraka Goldžijevom metodom impregnacije a mikroskopske slike rezova su digitalizovane a zatim transformisane u binarne i skeletonizovane slike. Kvalitativno su procenjivane osobine slika neurona (259) i glijalnih ćelija (419) a kvantitativna analiza veličine, oblika, grananja, dužine i složenosti ispitivanih ćelija sprovedena je izračunavanjem 22 (geometrijska, kompjutaciona i fraktalna) parametra. Rezultati: Kvalitativnom procenom uočene su razlike u izgledu tela i neuronskog polja, dendritske krošnje, pravca pružanja dendrita, i rasporeda neurona u glavnom maslinastom jedru. Kvalitativna procena glijalnih ćelija omogućila je njihov opis prema vrstama (astrociti, oligodendrociti i mikroglija). Kvantitativno ispitivanje geometrijskih parametara je pokazalo da se neuroni i glijalne ćelije ne mogu klasifikovati prema veličini. Neuroni treće starosne grupe imaju manje vrednosti parametara koji kvantifikuju složenost tela, neuronskog polja i dendritske krošnje, kao i parametre dužine neurona. Površina tela, parametri dužine glijalne ćelije i složenost glijalne krošnje astrocita, značajno su manji u uzorku treće starosne grupe, u poređenju sa prvom i drugom. Oligodendrociti prve i druge starosne grupe imaju veće parametre koji definišu veličinu i dužinu ćelija, a manje vrednosti fraktalne dimenzije složenosti (tela, glijalnog polja i glijalne krošnje), od treće starosne grupe. Zaključci: Kasni period starenja nervnog sistema rezultirao je pojavom regresivnih promena na neuronima. Astrociti već u ranom periodu starenja podležu atrofičnim promenama na nivou tela, glijalnog polja i nastavaka, dok oligodendrociti u kasnom periodu starenja zadržavaju složenost u građi.
The principal olivary nucleus is the largest part of the inferior olivary complex. On the cross-section, the principal olivary nucleus has the appearance of a folded bag with a bottom looking to the outer surface of the medulla oblongata and hilum that is turned inward and dorsally. The principal olivary nucleus is involved in spatial and temporal organization of movement and motor learning, learning which is related to exercise, coordination of interval time with speed of stimuli and cognitive operations. Neuronal population of principal olivary nucleus is consists of multipolar neurons (90%) and interneurons (10%). Dendritic arborization of olivary neurons is very complex with a spherical and asymmetrical shape and radial or circular dendrites. Structural and functional support for neurons is provided by the glial cells (astrocytes, oligodendrocytes and microglia). Glial cells surround neurons and occupy interneuronal spaces where they maintain a suitable microenvironment for the neuronal activity and vitality. Aging is a physiological and time-dependent process characterized by the progressive irreversible changes of the cells, resulting in a decrease in self-regulatory capabilities. During aging, the natural environment of neurons and glial cells is affected, which reflects on their number, size and body structure, the dendritic arborization, and synaptic organization. Aims: The aims of the research were to determine whether the morphology of neurons and glial cells differ between age groups and to quantitatively analyze the possibility of classification of neurons and glial cells according to their qualitative description. Material and methods: The study sample consisted of 30 two-sided sections of the principal olivary nucleus divided into a three age groups (the second period of maturation (36-60 years), early aging (61-75 years) and late aging (76-90 years)). Histological preparation of samples (by Golgi's method of impregnation) was performed and the microscopic images were digitized and then transformed into a binary and skeletonized forms. Neurons (259) and glial cells (419) were qualitatively evaluated and the quantitative analysis of the size, shape, branching, length and complexity was carried out by calculating 22 (geometric, computer and fractal) parameters. Results: Qualitative estimation revealed the differences in the appearance of the neuronal body and neuronal field, dendritic arborisation, direction of dendrites and position of neurons inside the principal olivary neucleus. A qualitative evaluation of glial cells enabled description of their types (astrocytes, oligodendrocytes and microglia). Quantitative testing of geometric parameters has shown that neurons and glial cells cannot be classified according to their size. Neurons from third age group have lesser values of parameters that quantify the body complexity, the neuronal field, and the dendritic arborization, as well as parameters of the neuronal length. The body area, parameters of the astrocytes length and the astrocyte arborization complexity, are significantly lower in the sample of the third age group, in compared with the first and the second. Oligodendrocytes of the first and second age group have larger parameters that define the cell length, and lower values of the fractal dimension of body, glial field and glial arborization complexity, from the third age group. Conclusions: Late aging period of the nervous system resulted in a regressive changes on neurons. During the early aging period astrocytes undergo to atrophic changes of body, glial filed and processes, while the oligodendrocytes in the late period of aging retain their structure complexity.

Испитивање повезаности особина из перформанс теста назимица савеличином легла крмача, обављено је на седам генотипова животиња (чистихраса: дански ландрас, холандски ландрас, немачки ландрас, шведски ландрас ивелики јоркшир и програмских мелеза: мелеза чија је мајка ландрас и мелеза чијаје мајка велики јоркшир).Фенотипска повезаност особина из перформанс теста (ектеријер, маса накрају теста, старост на крају теста, дневни прираст у тесту, дебљина сланинеу слабинском делу, дебљина сланине у леђном делу, дубина МЛД-а, број легла,приплодна вредност назимица процењена селекцијским индексом и проценат месау трупу) и два основна репродуктивна параметра (број живорођене прасади и бројзалучене прасади), статистички је анализирана софтверским пакетом „Статистика13“ и „SPSS верзија 23“. Испитано је постојање/непостојање утицаја свакепојединaчне особине из перформанс теста на репродуктивне особинеНије утврђена општа повезаност свих особина перформанс теста ирепродуктивних особинаАнализиране особине показале су велику зависност од генотипаиспитиваних животиња.
Ispitivanje povezanosti osobina iz performans testa nazimica saveličinom legla krmača, obavljeno je na sedam genotipova životinja (čistihrasa: danski landras, holandski landras, nemački landras, švedski landras iveliki jorkšir i programskih meleza: meleza čija je majka landras i meleza čijaje majka veliki jorkšir).Fenotipska povezanost osobina iz performans testa (ekterijer, masa nakraju testa, starost na kraju testa, dnevni prirast u testu, debljina slanineu slabinskom delu, debljina slanine u leđnom delu, dubina MLD-a, broj legla,priplodna vrednost nazimica procenjena selekcijskim indeksom i procenat mesau trupu) i dva osnovna reproduktivna parametra (broj živorođene prasadi i brojzalučene prasadi), statistički je analizirana softverskim paketom „Statistika13“ i „SPSS verzija 23“. Ispitano je postojanje/nepostojanje uticaja svakepojedinačne osobine iz performans testa na reproduktivne osobineNije utvrđena opšta povezanost svih osobina performans testa ireproduktivnih osobinaAnalizirane osobine pokazale su veliku zavisnost od genotipaispitivanih životinja.

Однією з ключових реформ, що здійснюються в Україні, є впровадження децентралізації влади. Питання теорії та практики місцевого самоврядування, зокрема організації діяльності об’єднаних територіальних громад (ОТГ) зараз широко обговорюються. Закон України [1] вніс зміни до законодавства і надав сільським старостам в об’єднаних громадах статус шляхом визначення просторових меж їхньої діяльності, кола повноважень, підстав та порядку дострокового припинення їхніх повноважень, гарантій діяльності тощо.

The author considers in this work the organization of the provision of social services to elderly citizens is considered as a certain process, which consists of several stages, from identifying the degree of need of an elderly person to provide social services to the systematic monitoring of their provision. Despite the fact that such an organization does have positive results and is aimed at providing social services to older people in modern conditions, taking into account their capabilities and interests, there are some drawbacks that do not allow us to talk about the completeness and timeliness of their provision. The presence of these problems allows us to say that the problem of organizing the provision of social services to elderly citizens is relevant and requires improvement in this process. The purpose of the research conducted in the research work is to theoretically study the organization of the provision of social services to elderly citizens (for example, GAU “KTSSON Verkh-Isetsky District of Yekaterinburg”, and to develop a project aimed at improving the provision of social services in this organization. The first chapter consists of two sections: the first deals with the concept of “senior citizen”, the border of old age, as well as classifying an elderly person as a social In the second section, the theoretical aspects of the organization of social services, its stages and the legal framework on which it is based are described. The second chapter consists of two sections. The first deals with the organization of the provision of social services to elderly citizens in the Sverdlovsk region. In the second - on the example of GAU “KTSSON Verkh-Isetsky district of Yekaterinburg.” Identified existing problems. The third chapter includes a project aimed at improving existing problems in GAU "KTSSON Verkh-Isetsky district of Yekaterinburg."
Автор рассматривает в данной работе организацию предоставления социального обслуживания гражданам пожилого возраста рассматривается как некий процесс, который состоит из нескольких этапов, начиная от выявления степени нуждаемости пожилого человека в предоставлении социальных услуг до систематического контроля за их предоставлением. Несмотря на то, что такая организация действительно имеет положительные результаты и направлена на оказание социальных услуг пожилым людям в современных условиях с учетом их возможностей и интересов, прослеживаются некоторые недочеты, которые не позволяют говорить о полноте и своевременности их оказания. Наличие данных проблем, позволяет говорить о том, что проблема организации предоставления социального обслуживания гражданам пожилого возраста является актуальной и требует совершенствования в данном процессе. Целью исследования, проведённого в научно-исследовательской работе, заключается в теоретическом исследовании организации предоставления социального обслуживания гражданам пожилого возраста (на примере ГАУ «КЦСОН Верх-Исетского района г. Екатеринбурга», и разработка проекта, направленного на совершенствование оказания социального обслуживания в данной организации. Первая глава состоит из двух параграфов. В первом рассматривается понятие «гражданин пожилого возраста», границы старости, а также причисление пожилого человека к социально-демографической группе. Во втором параграфе раскрыты теоретические аспекты организации социального обслуживания, его этапы и нормативно-правовая база, на котором оно основано. Вторая глава состоит из двух параграфов. В первом рассматривается организация предоставления социального обслуживания гражданам пожилого возраста на территории Свердловской области. Во втором – на примере ГАУ «КЦСОН Верх-Исетского района г. Екатеринбурга». Выявлены существующие проблемы. Третья глава включает проект, направленный на совершенствование существующих проблем в ГАУ «КЦСОН Верх-Исетского района г. Екатеринбурга».

Панченко, А. Ю. Арт-терапевтичні технології у діяльності соціального працівника з людьми похилого віку : магістерська робота : 23 Соціальна робота / А. Ю. Панченко ; керівник роботи Новик Л. М. ; Національний університет «Чернігівська політехніка», кафедра соціально-психологічної допомоги населенню. – Чернігів, 2019. – 105 с.
Сучасні підходи до осіб похилого віку не вирішують проблеми людей третього віку, що опинилися у складних життєвих обставинах, пов`язаних з процесом старіння. У теоретичній частині розкриваються теоретико-методологічні засади дослідження особистості у кризі старості. У практичній частині викладено результати емпіричного дослідження особливостей соціальної адаптації людей похилого віку і запропоновано програму психосоціальної роботи з похилими людьми у період переживання кризи старості. Наукова новизна й теоретичне значення дослідження полягають у постановці та розробці в галузі соціальної роботи. Уточнено систему знань про сутність, зміст та особливості похилих людей, що переживають кризу старості.

Галаган, В. В. Соціально-психологічна реабілітація осіб, які страждають на ДЦП : магістерська робота : 23 Соціальна робота / В. В. Галаган ; керівник роботи Новик Л. М. ; Національний університет «Чернігівська політехніка», кафедра соціально-психологічної допомоги населенню. – Чернігів, 2019. – 57 с.
Організація соціальної допомоги дітям і молоді, позбавленим можливості вести повноцінне життя внаслідок вад фізичного або психічного розвитку, потребує, в першу чергу, зміни ставлення суспільства до дітей з інвалідністю та проблеми інвалідності в Україні взагалі. У теоретичній частині розкриваються теоретичні аспекти соціально-психологічної реабілітації дітей-інвалідів. У практичній частині викладено результати емпіричного дослідження особливостей соціальної адаптованості неповнолітніх дітей-інвалідів. Наукова новизна дослідження полягають в науковому осмисленні та обгрунтуванні особливостей соціально-психологічної реабілітації дітей з інвалідністю.

Рукопис дисертації на здобуття наукового ступеня кандидата психологічних наук
У дисертації представлено результати дослідження соціально-психологічних чинників суб’єктивного благополуччя осіб, що вийшли на пенсію за віком. Розкрито важливість цього переживання у пізній дорослості для досягнення Его-ідентичності. Встановлено роль взаємодії з рідними, соціального статусу та якості стосунків у батьківській сім’ї у суб’єктивному благополуччі пенсіонерів. Описано системи чинників суб’єктивного благополуччя мешканців геріатричного пансіонату, пенсіонерів, орієнтованих на побутово-сімейну сферу, та соціально активних пенсіонерів. Обгрунтовано зміст соціально-психологічної роботи із пенсіонерами з метою підтримки їхнього суб’єктивного благополуччя.
The thesis focuses on the results of researching of socio-psychological factors of subjective well-being – a cognitive-emotional appraisal of person’s general life quality and its separate spheres that is formed on the basis of the measure of needs fulfillment (mainly those of social context), standard conceptions created in socialization process, and objective factors (life and activity conditions, basic needs fulfillment, health value etc.), perceived and interiorized, of the retired people due to the age. Subjective well-being is considered to be a result and a predisposition of personal moving to self-realization and personal potential objectivation, which determines the person’s reaching of Ego-identity. A group of factors which are denotative in subjective well-being determination is detected. They are extrinsic (formal, e.g. good income, ability for professional self-realization, socio-political situation of the country of residence, age, sex), intrapersonal (extraversion, low neuroticism, openness to experience, Self-esteem, good inner control etc.) and socio-psychological, and the leading significance of the last ones in late adulthood is grounded due to the analysis of the main life changes after retirement (of financial securement, physiological and psychological functioning, time perspective, marital status, social role, communication and general activity). The empirically verified system of socio-psychological factors of subjective well-being in late adulthood after retirement includes two blocks: socio-demographic (age, sex, marital status etc.) and socio-psychological (social involvement, social selectivity, ability to create deep emotional relationships, ability to adapt to the social role of a retired person, age stereotypes identification). It is revealed that the characteristics of interpersonal interaction play the main role for elderly people’s subjective well-being. Individual ability to arrange effective communication, mainly with the relatives and close people (according to the level of emotional stability and emotional intelligence), social status, received in the working period of socialization, and the appraisal of relationships in parent family is the most important factors of subjective well-being in late adulthood. Unless the complex cognitive-emotional nature of subjective well-being is stated, the differences of factors causing high level of life satisfaction and affective balance were described. The cognitive aspect of subjective well-being mainly depends on social involvement of the person of old age, as affective aspect is connected to personal characteristics like emotional stability, psychological health, along with good financial state. The divergences of socio-psychological determination of subjective well-being of the retired due to the sex and way of life are disclosed. It is found out that the leading role for men plays their experiencing of independence in everyday life problems solving, while women need to closely interact with their reference group together with having good experiences of childish relationships with parents for feeling happiness in late adulthood. The most favourable life way for high level of subjective well-being of retired elderly people is prosocial activity in family surrounding. Life quality appraisals of socially active pensioners are somewhat lower, hypothetically, because of the biggest among of stresses that they experience while changing the communication circle. The least happy retired people live in geriatric homes, being stigmatized and limited in social contacts. Determinants of subjective well-being of each group are different. While in the group of old-aged people who organize their activity in household and family interaction it is correlated with developed properties of emotionally deep communication organization, in geriatric homes more subjectively satisfied with life are those who have inner resources for difficult life circumstainces adaptation. The most important condition for feeling happiness among socially active pensioners is experiencing of personal independence. According to the results of the study the strategies of socio-psychological support of retired people in different social life circumstances are designed. The main emphasis is made on personal resources actualization, connected with effective interaction, softening of emotional reactions acuteness, development of adaptation abilities, strengthening of Self-esteem and positive Self-perception.