Thèses sur le sujet « Osnowa »
Pour voir les autres types de publications sur ce sujet consultez le lien suivant : Osnowa.
Créez une référence correcte selon les styles APA, MLA, Chicago, Harvard et plusieurs autres
Consultez les 50 meilleures thèses pour votre recherche sur le sujet « Osnowa ».
À côté de chaque source dans la liste de références il y a un bouton « Ajouter à la bibliographie ». Cliquez sur ce bouton, et nous générerons automatiquement la référence bibliographique pour la source choisie selon votre style de citation préféré : APA, MLA, Harvard, Vancouver, Chicago, etc.
Vous pouvez aussi télécharger le texte intégral de la publication scolaire au format pdf et consulter son résumé en ligne lorsque ces informations sont inclues dans les métadonnées.
Parcourez les thèses sur diverses disciplines et organisez correctement votre bibliographie.
1
Grabowski, Andrzej. « Oddziaływanie wiązki laserowej z kompozytami silumin - cząstki SiC ». Praca habilitacyjna, Wydawnictwo Politechniki Śląskiej, 2013. https://delibra.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=70231.
Texte intégral
2
Szykowny, Tadeusz. « Kształtowanie struktury osnowy niestopowego żeliwa sferoidalnego stosowanego na elementy maszyn ». Rozprawa habilitacyjna, Wydaw. Uczelniane Uniwersytetu Technologiczno-Przyrodniczego, 2013. http://dlibra.utp.edu.pl/Content/632.
Texte intégral
3
Olszówka-Myalska, Anita. « Struktura połączenia między osnową aluminiową i cząstkami wzmacniającymi w kompozytach ». Praca habilitacyjna, Wydawnictwo Politechniki Śląskiej, 2004. https://delibra.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=11356.
Texte intégral
4
Gordana, Lalić-Krstin. « Morfemizacija krnjih leksičkih osnova u engleskom jeziku:leksikološki i leksikografski aspekti ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2016. http://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=100978&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
Ova disertacija se bavi procesom morfemizacije krnjih osnova koje su nastaleod leksičkihslivenica. Rekurzivinimslivanjem s različitim inicijalnim elementima,ove osnove se konsoliduju u svom skraćenomobliku ili oblicima, što za rezultat imaseparaciju novih tvorbenih jedinica. Najbitnijiciljevi istraživanja su sledeći: da se utvrditeorijski i terminološki status ovih elementa iodrede kriterijumi za njihovo članstvo u ovojkategoriji; da se na osnovu tih kriterijumanapravi popis morfemizovanih elemenata uzrazvoj metodologije potrebne za njihovuekscerpciju; da se sačini spisak leksema ukojima se javljaju; da se ustanove formalnevarijacije i njihova relativna učestalost kao itipovi i oblici inicijalnih elementa sa kojimase kombinuju, što bi za rezultat imaloformulisanje prototipskog tvorbenog modela;da istraži značenje ovih elemenata, eventualnirazvoj novih semema i smisaonih odnosa; dadâ pregled njihove zastupljenosti upostojećim rečnicima; da predloži modelnjihove leksikografske obrada i da se naosnovu tog predloga sačini rečnik kakomorfemizovanih krnjih osnova, tako i reči ukojima se javljaju.This dissertation investigates the process ofAB morphemization of truncated bases whichhave originated from lexical blends. Throughtheir recurrent blending with various initialelements, they become consolidated in theirtruncated form or forms, resulting in thesecretion of new word-formational units. Themost important goals of the research are thefollowing: to determine the theoretical andterminological status of these elements andestablish the criteria for categorymembership; to compile a list ofmorphemized elements based on thesecriteria by developing the methodology fortheir extraction; to compile a list of lexemescontaining these newly morphemizedelements; to determine formal variations andtheir relative frequency as well as the typesand forms of initial elements with which theycombine, resulting in theformulation of theprototypical word-formation pattern; toinvestigate the meaning of these elements andthe development of new senses and senserelations; to give an overview of theirrepresentation in existing dictionaries; topropose a model for their lexicographictreatment and to apply that model in thecompilation of a specialized dictionary ofmorphemized truncated bases and words inwhich they appear.
5
Judasová, Adéla. « Osnovy pro repertoár klasického tance ». Master's thesis, Akademie múzických umění v Praze.Hudební a taneční fakulta. Knihovna, 2016. http://www.nusl.cz/ntk/nusl-261538.
Texte intégralRésumé :
Diploma thesis deals with curriculum repertoire of classical dance for the conservatories of dance. On the basis of methodological curriculum for each grade level, is the establishment of a sheet of variations which are recommended and suitable for teaching in a given year .
6
Cebulski, Janusz. « Stopy na osnowie fazy międzymetalicznej FeAl ». Praca habilitacyjna, Wydawnictwo Politechniki Śląskiej, 2020. https://delibra.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=73367.
Texte intégral
7
Prewendowski, Marcin. « Wysokotemperaturowe odkształcanie stopu na osnowie aluminidku żelaza ». Doctoral thesis, Katowice : Uniwersytet Śląski, 2013. http://hdl.handle.net/20.500.12128/694.
Texte intégralRésumé :
Praca ma na celu scharakteryzowanie zmian struktury w wyniku procesów zdrowienia oraz rekrystalizacji statycznej i dynamicznej stopu na osnowie FeAl, plastycznie odkształconego w przedziale temperatur 650°C–1000°C. Z założenia analiza procesów odbudowy struktury podczas wysokotemperaturowego odkształcania miała umożliwić sterowanie procesem przeróbki plastycznej, w wyniku której przerobiony stop charakteryzował się będzie pożądaną kombinacją właściwości mechanicznych.
Materiałem badań był stop Fe40Al-5Cr-0,1Zr-0,02B odlany i poddany obróbce cieplnej złożonej z wyżarzania ujednoradniającemu w temperaturze 1000˚C/72h, po którym następowało chłodzenie z piecem, a następnie wyżarzania niskotemperaturowego w temperaturze 400ºC, przez 120 godzin. Materiał użyty w badaniach był jednofazowy, o uporządkowanej strukturze typu B2. Nie stwierdzono obecności w jego strukturze żadnych dodatkowych faz. Stopy na osnowie związku międzymetalicznego FeAl w temperaturze pokojowej charakteryzują się niską plastycznością i umacniają się bardzo intensywnie podczas odkształcenia, natomiast w temperaturach z zakresu 650°C – 1000°C ich zdolność do odkształceń plastycznych znacznie wzrasta, choć nadal jest dużo mniejsza w porównaniu z większością metali i stopów.
W ramach badań przeprowadzono charakterystykę metalograficzną próbek poddanych próbom wysokotemperaturowego ściskania z wykorzystaniem symulatora GLEEBLE 3800, modelowanie procesu ściskania próbek osiowosymetrycznych w programie FORGE 2D, pomiary mikrotwardości, rentgenowską jakościową analizę fazową, dyfraktometryczną metodę wyznaczania tekstury, mikroskopię skaningową (SEM), transmisyjną mikroskopię elektronową (TEM).
Opisano przebieg procesu rekrystalizacji dynamicznej badanego stopu wyznaczając parametr wrażliwości na prędkość odkształcenia oraz energię aktywacji procesu rekrystalizacji. Stwierdzono, że optymalne warunki przeróbki plastycznej występują dla wartości parametru Z w zakresie 2,65∙1010÷1,45∙1012. W podanym zakresie parametru Z możliwa jest przeróbka plastyczna badanego stopu z zastosowaniem dużych odkształceń. Najkorzystniejsze warunki do zajścia rekrystalizacji dynamicznej występują powyżej 900°C i po zastosowaniu małych prędkości odkształcania. Mikrostruktura badanego stopu w trakcie wysokotemperaturowego odkształcenia kształtowana jest przez procesy zdrowienia dynamicznego i rekrystalizacji dynamicznej.
Poniżej temperatury 800°C rekrystalizacja dynamiczna zachodzi bardzo wolno. Z tego powodu, po odkształceniu mikrostruktura jest częściowo zrekrystalizowana.
W oparciu o przeprowadzone badania stwierdzono, że przeprowadzenie procesu wyciskania w temperaturach powyżej temperatury 900°C i przy odpowiednio małych prędkościach odkształcania pozwoli na uzyskanie materiału o rozdrobnionej strukturze, a jednocześnie charakteryzującego się korzystniejszymi właściwościami mechanicznymi w porównaniu do stanu po odlaniu, bez występowania nieciągłości.
Wniosek ten zweryfikowano przeprowadzając próbę wyciskania w warunkach laboratoryjnych. Uzyskany materiał w wyniku próby wyciskania spełnił oczekiwane założenia.
8
Jovan, Romelić. « Geografske osnove razmeštaja agroindustrije u SAP Vojvodini ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, 1989. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=16699&source=NDLTD&language=en.
Texte intégral
9
Sonja, Čerepnalkovska. « Model unapređenja integrisanog sistema menadžmenta na osnovu rizika ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, 2016. http://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=101657&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
Osnovni cilj istrazivanja je definisanje efikasnog i efektivnog modela unapređenja IMS - integrisanog sistema menadžmenta na osnovu rizika. Model će doprineti olakšanoj implementaciji IMS-a, kao i unapređenju tog sistema, sa ciljem sprečavanju ili smanjenju aktuelnih i potencijalnih rizika koji dovode do fizičkih, finansijskih i vremenskih gubitaka, što je cilj svakog preduzeća. Potencijalni oblici rizika koji će biti obuhvaćeni ovim modelom jesu rizici koji mogu dovesti do degradacije: profitabilnosti, kvaliteta procesa u organizaciji, narušavanje životne sredine, povrede pri radu, profesionalna oboljenja itd.Definisan model je rezultat analize i sinteze teorijskih znanja i praktičnog iskustva, te će omogućiti organizacijama da razviju i unapređuju efikasan IMS. Primena ovog modela imaće pozitivan uticaj na profitabilnost organizacije.The main objective of the research is to define an efficient and effective model for improvement of IMS - integrated management system based on risk. The model will contribute for easier implementation of IMS, improvement of that system with the purpose of prevention or reduction of current and potential risks that lead to physical, financial and time wastes, which is the goal of every company. The potential forms of risk that will be covered by this model are risks that can lead to degradation of: profitability, quality of processes in the organization, disruption of the environment, injuries at work, occupational diseases and etc.The defined model is the result of analysis and synthesis of theoretical knowledge and practical experience, which will allow organizations to develop and improve an efficient IMS. Applied, the model will have a positive impact on the profitability of the organization.
10
Jelena, Purać. « Molekularne osnove otpornosti polarnih insekata na niske temperature ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, 2009. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=82067&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
Sposobnost insekata da se prilagode različitim ekološkim uslovima je veoma dobrodokumentovana; oni predstavljaju najrasprostranjeniju grupu životinja na planeti, sa vrstama koje naseljavaju različita kopnena i vodena staništa, od tropskih predela do polova. Razumevanje mehanizama koji omogućavaju insektima da prežive ekstremne temperature i zadrže vitalne funkcije tokom dugog perioda dormancije je kao model sistem od interesa za mnoge naučne oblasti. Na osnovu načina na koji preživljavaju temperature ispod 0ºC insekte možemo podeliti u tri grupe: i) insekti koji tolerišu formiranje leda u ekstraćelijskom prostoru,ii) insekti koji ne tolerišu zamrzavanje i moraju da ga izbegnu, a to čine superhlađenjem svojih telesnih tečnosti i iii) insekti koji preživljavaju zahvaljujući gubitku vode kroz permeabilnu kutikulu, što je nazvano krioprotektivna dehidratacija. Zajednička odlika organizama sa različitim mehanizmima adaptacije na niske temperature je setbiohemijskih jedinjenja čija se fiziološka funkcija razlikuje u zavisnosti da li organizam pripada grupi koja toleriše ili ne toleriše zamrzavanje. To su nukleatori kristalizacije leda, krio/anhidroprotektanti i antifriz proteini.Cilj ovih istraživanja je bio ispitivanje molekularne osnove otpornosti na niske temperature dve vrste polarnih kolembola Onychiurus arcticus i Cryptopygus antarcticus kombinujući fiziološki, biohemijski i molekularno biološki pristup. Ispitivane vrste izbegavaju zamrzavanje svojih telesnih tečnosti primenjujući različite strategije preživljavanja. Za antarktičku vrstu C. antarcticus karakteristična je brza promena tačke superhlađenja, kao i njena bimodalna distribucija tokom leta, kada neke jedinke mrznu na višim temperaturama (manje otporne na hladnoću), a druga na nižim (otpornije na hladnoću). Ova bimodalna distribucija tačke superhlađenja je dobro dokumentovana, ali slabo razjašnjena na molekularnom nivou. Druga, arktička vrsta O. arcticus koristi strategiju preživljavanja zimskih temperature koje idu i do -25ºC nazvanu krioprotektivna dehidratacija. Na ovaj način, količina slobodne vode u telu se značajno redukuje, a akumulira se trehaloza koja deluje kao krio/anhidroprotektant. Iako je krioprotektivna dehidratacija opisana i kod drugih vrstainsekata, molekularni mehanizmi koji se nalaze u osnovi ovog fenomena su veoma slabo razjašnjeni.Za karakterizaciju genoma generisano je 16379 EST sekvenci za O. arcticus i 1180 za C. antarcticus. To su ujedno i prvi javno dostupni podaci u bazama podataka o genomima ove dve vrste koji predstavljaju značajnu osnovu za komparativne genomske analize. Činjenica da kod obe analizirane vrste, oko 60% EST sekvenci nije pokazalo statistički značajnu sličnost sa proteinima iz baza podataka ukazuje na specifičan patern genske ekspresije kao adaptivni odgovor ispitivanih vrsta na niske temperature.Sa ciljem da se identifikuju geni uključeni u preživljavanje niskih temperatura konstruisani su mikroereji, za O. arcticus štampanjem 6912 cDNK u duplikatu, a za C. antarcticus štampanjem 672 cDNK u duplikatu.. Analizom sekvenci identifikovanih putem homologije sa dostupnm bazama podataka kod C. antarcticusuočen je jasan trend povećane ekspresije gena koji kodiraju strukturne proteine u grupi koja je otporna na hladnoću. Ove strukturne proteine uglavnom čine kutikularni proteini, što je u skladu sa rezultatima nedavnih istraživanja kod kolembola, da je presvlačenje proces tokom kog se snižava tačka superhlađenja, odnosno da varijacije u tački superhlađenja mogu nastati kao posledica endogenih fizioloških procesa tokom presvlačenja. Kod O. arcticus analizom EST sekvenci i mikroereja identifikovani supotencijalni geni i biohemijski putevi povezani sa krioprotektivnom dehidratacijom, a istakli bi gene uključene u metabolizam ugljenih hidrata, gene za akvaporine, proteine toplotnog stresa, LEA proteine i enzime antioksidativne zaštite.The ability of insects to adapt to diverse ecological conditions iswell documented; they are the most diverse fauna on earth, with different species occupying arange of terrestrial and aquatic habitats from the tropics to the poles. Understanding the mechanisms by which insects survive such extreme temperatures and retain viability for longperiods in the dormant state is of great interest to many scientific fields. Insects have evolved three main strategies to survive sub-zero temperatures: i) freeze tolerance, ii) freeze avoidance and iii) cryoprotective dehydration. The main biochemical compounds involved in surviving sub-zero temperatures are same for different strategies but their physiological role is different. They include: ice nucleating agents (INAs), cryo/ anhydroprotectants, and antifreeze proteins (AFPs). The aim of this study was to determine molecular adaptations to extreme cold environments, combining physiology, biochemistry and molecular biology pproaches, in thePolar Collembola: Cryptopygus antarcticus and Onychiurus arcticus. Both species are freeze avoiding but employ different strategies for surviving low temperatures. The Antarctic springtail C. antarcticusis capable of rapid cold hardening with a bi-modal distribution of super cooling points (SCP) with high (less cold-hardened) and low (more cold-hardened) groups of animals present even during the growing season in summer. This bimodal distribution has been well documented, but is poorly understood. The Arctic springtail O. arcticusemploys the strategy known as cryoprotective dehydration to survive winter temperatures as low as -25ºC. With this technique, the amount ofavailable water in the body is reduced to almost zero and also there is an accumulation of trehalose, which acts as a cryo/anhydroprotectant. Although cryoprotective dehydration has been described in other insects, the molecular mechanisms behind this phenomenon are poorly understood.A total of 16,379 EST clones were generated for O. arcticus and 1180 for C. antarcticus. This represents the first publicly available sequence data for this two species providing useful data for comparative genomic analysis. The fact that around 60% of the clones for both species showed no sequence similarity to annotated genes in the datasets, suggests a specific pattern of gene expression in these species as adaptation to low temperatures.Two microarrays were constructed to identify genes involved in surviving low temperatures, one for C. antarcticus by printing 672 clones in duplicate and the other for O. arcticus by printing 6912 clones in duplicate. An analysis of those where putative function could be inferred via database homology, in C. antarcticus there was aclear pattern of up-regulation of structural proteins being associated with the cold tolerant group. These structural proteins mainly comprised cuticle proteins and provide support for the recenttheory that summer SCP variation within Collembola species could be a consequence of moulting, with moulting population having lowered SCPs. In O. arcticus EST and microarrayanalysis revealed clones and biochemical pathways associated with cryoprotective dehydration with a particular reference to genes involved in carbohydrate metabolism, aquaporin genes, heat shock proteins, LEA proteins and antioxidant enzymes.
11
Rojek, Maciej. « Metodologia badań diagnostycznych warstwowych materiałów kompozytowych o osnowie polimerowej ». Praca habilitacyjna, International OCSCO World Press, 2011. https://delibra.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=26766.
Texte intégral
12
Tamara, Erceg. « Strukturiranje polimernih mreža na osnovu akrilamida i akrilne kiseline ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet Novi Sad, 2019. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=111003&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
U ovom radu sintetisani su hidrogelovi na osnovu akrilamida i akrilne kiseline, radikalnom polimerizacijom, primenom konvencionalne i mikrotalasne metode sinteze. Varirani su početni odnosi monomera i udeo umreživača, u cilju ispitivanja uticaja sastava reakcione smeše na svojstva dobijenih hidrogelova. Optimizovani su uslovi sinteze u mikrotalasnom polju kao brže, jednostavnije i ekonomičnije metode. U cilju uspostavljanja korelacije između mehanizma sinteze, strukture i svojstava dobijenih hidrogelova, primenom relevantnih metoda karakterizacije, upoređena su apsorpciona, reološka, toplotna i strukturna svojstva hidrogelova dobijenih dvema metodama. Ustanovljeno je da se mikrotalasnom metodom sinteze na brži i jednostavniji način uz smanjen utrošak vremena i energije dobijaju hidrogelovi konkurentni onima koji se dobijaju konvencionalnim zagrevanjem u vodenom rastvoru. Drugi deo doktorata obuhvata sintezu hidrofilnih polimernih mreža na osnovu natrijum karboksimetilceluloze (NaCMC) i karboksilnih kiselina, od kojih je jedna serija sintetisana prožimanjem linearnim kopolimerima akrilamida i akrilne kiseline u cilju povećanja potencijala primene u floku-lacione svrhe. Rezultati ispitivanja svojstava bubrenja, strukturnih toplotnih i flokulacionih svojstava pokazali su međusobno slaganje. Dobijeni rezultati pokazali su da od primenjenih karboksilnih kiselina, linunska kiselina u udelu od 15% u odnosu na masu NaCMC daje hidrogelove najboljih svojstava. Kombinacijom ove mreže sa kopolimerom akrilamida i akrilne kiseline u masenom odnosu 10/90, stvara se teorijska platforma za dobijanja flokulanta koji bi mogao da pokaže visoku efikasnost u prečišćavanju vode u kojoj dominiraju pozitivno naelektrisane čestice, pravilnim izborom parametara flokulacije.In this paper, hydrogels based on acrylamide and acrylic acid were synthesized using conventional and microwave synthetic methods via free-radical polymerization. The initial monomers ratio and amount of crosslinking agent were varied in order to investigate the effect of the composition of the reaction mixture on the properties of the obtained hydrogels. The conditions of synthesis in the microwave field as faster simpler and more economical method have been optimized. In order to establish a correlation between the mechanism of synthesis, structure and properties of the obtained hydrogels using the relevant methods of characterization, the absorption, rheological, thermal and structural properties of the hydrogels obtained by the two methods were compared. It has been found that the microwave synthesis is a faster and simpler method, which enables reduced consumption of time and energy and produces hydrogels competitive to those ones obtained by conventional heating in aqueous solution. The second part of the thesis includes the synthesis of hydrophilic polymer networks based on sodium carboxymethylcellulose (NaCMC) and carboxylic acids, whereby one series is synthesized by interpenetration of the network using the linear acrylamide and acrylic acid copolymers in order to increase the potential application of hydrogels for flocculation purposes. The results of measurements of swelling, structural, thermal and flocculation properites have shown mutual agreement. The obtained results have shown that among applied carboxylic acids, citric acid in the amount of 15% per mass of NaCMC, has given the hydrogels with the best properties. The Combination of this network with a copolymer of acrylamide and acrylic acid in a mass ratio of 10/90 has created a theoretical platform for the production of flocculant which could show high efficacy in purifying of water dominated by positively charged particles.
13
Ljiljana, Tanasić. « Višeskalna strategija strukturiranja polimernih nano-kompozita na osnovu različitih prekursora ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet Novi Sad, 2011. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=77483&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
Ovaj rad je imao za cilj , razvoj postupka sinteze polimernih prekursora mreža na baziobnovljivih sirovina. Razvijen je postupak sinteze poli laktida u rastvoru dihlor metana. Vreme trajanja postupka sinteze je 6 h, a uspešnost samog procesa je potvrđena metodama identifikacije i karakterizacije dobijenih polimera PLLA. U ovom radu, za ispitivanja dobijenih polimernih materijala, uzimajući u obzir ideju o krajnjoj nameni, korišćene su sledeće metode: GPC ( Gel Permeation Chromarography) za određivanje raspodele molekulske mase; IR spektrofotometrija, prikazuje vibraciju atomskih, molekulskih ili funkcionaknih grupa; i termička analiza TGA i DSC, za praćenje promena pri kontrolisanom zagrevanju i hlađenju.Jedan od ciljeva rada je bio i da se da pregled postojećih teorija ojačanja elastomera punilima sa nano česticama, i ispita ponašanje nano-kompozitnih materiajala pod dejstvom visoko energetskog zračenja ( gama zračenja). U eksperimentalnom delu ispitivani su elastomerni materijale na bazi butadienakrilonitrilnog kaučuka (NBR) i hlorsulfonovanog polietilenskog kaučuka (CSM) . Mešanjem CSM i NBR formiraju se umreženi sistemi, koji se koriste kao prekursori mreža za dobijanje nano-kompozitnih materijala ojačanaih česticama aktivnih punilačađi i silicijum (IV) oksida. Kod tako dobijenih materijala ispitivane su karakteristike pre i posle ozračivanja γ zracima. Dinamičko-mehaničkom analizom potvrđen je ojačavajući efekat punila.This work was aimed at the development procedure for the synthesis of polymer precursors network based on renewable raw materials. Developed a procedure for synthesis of poly lactide in solution, dichloro methane. The duration of the synthesis procedure was 6 h, and the success of the process was confirmed by the methods of identification and characterization of the obtained polymer PLLA. In this paper, the investigation obtained polymer materials, taking into account the idea of final destination, following methods were used: GPC (gel permeation Chromarography) to determine the distribution of molecular weight, IR spectrophotometry, showing the vibration of atomic, molecular or funkcionaknih group, and thermal analysis TGA and DSC, to track changes in a controlled heating and cooling. One of the aims of this study was to be given to review of existing theories of reinforcement fillers elastomer with nano particles, and examine the behavior of nano-composite materiajala under the influence of high energy radiation (gamma radiation). In the experimental part of elastomeric materials have been studied on the basis of butadienakrilonitrilnog rubber (NBR) and chlorosulphonated polyethylene rubber (CSM). CSM NBR mixing and forming the network system, which are used as precursors for a network of nano-composite particles ojačanaih active fillers-carbon black and silicon (IV) oxide. With so obtained materials were investigated characteristics before and after irradiation with γ rays. Dynamic-mechanical analysis confirmed the reinforcing effect of fillers.
14
Nevena, Vukić. « Strukturiranje kompozitnih materijala na osnovu poli(laktida) i ugljeničnih nanocevi ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet Novi Sad, 2019. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=111137&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
U ovom radu, izvršena je sinteza i karakterizacija bionanokompozitnih materijala na osnovu poli(laktida) i višeslojnih ugljeničnih nanocevi. Ispitivan je uticaj različitih tehnika funkcionalizacije nanocevi, kao i izbor uslova sinteze i odnosa polaznih komponenti sistema, na svojstva dobijenih kompozitnih materijala na osnovu poli(L-laktida). Radi postizanja uniformne raspodele nanopunila u kompozitima, višeslojne ugljenične nanocevi su modifikovane hemijskom i radijacionom funkcionalizacijom. Izvršena je karakterizacija ugljeničnih nanocevi, sa ciljem utvrđivanja uspešnosti primenjenih tehnika modifikacije na njihova svojstva i stepen funkcionalizacije. Metodom in situ polimerizacije L-laktida sa površina modifikovanih nanocevi, pripremljene su serije uzoraka kompozitnih materijala sa različitim sadrţajem funkcionalizovanih nanocevi. Detaljno je ispitan uticaj funkcionalizovanih nanocevi na toplotna, kristalna, morfološka, mehanička i električna svojstva sintetisanih kompozitnih materijala. Postignuta homogena disperzija nanocevi unutar biorazgradive, biokompatibilne matrice polimera koji se dobija iz obnovljivih sirovina, uticala je na poboljšanje svojstava, kao i na uspostavljanje novih funkcionalnosti dobijenih materijala. Značajno poboljšanje toplotnih i mehaničkih svojstva sintetisanih materijala, zajedno sa postignutom električnom provodljivošću, omogućava proširenje oblasti primene kompozita na osnovu poli(laktida) i ugljeničnih nanocevi.In this thesis, bionanocomposites based on poly(lactide) and multi-walled carbon nanotubes were synthesized and characterised. Poly(L-lactide) was used as a matrix for the composite synthesis; the influence of nanofillers content, the methods of their functionalization, as well as the synthesis parameters, on the properties of obtained materials were investigated. In order to achieve a uniform dispersion of nanofillers in composite materials, multi-walled carbon nanotubes were modified using chemical and radiation functionalization. Characterization of carbon nanotubes was performed in order to determine the influence of applied modification techniques on their properties and degree of functionalization. A series of composite materials with different content of modified nanotubes were prepared by in situ polymerization of L-lactide from the surface of functionalized nanotubes. The influence of functionalized nanotubes on the thermal, crystal, morphological, mechanical and electrical properties of synthesized composites was investigated in detail. The homogeneous dispersion of carbon nanotubes within the biodegradable, biocompatible, biobased polymer matrix, has influenced the improvement of the properties, as well as the acquiring of new functionalities of synthesized materials. The significant improvement of thermal and mechanical properties of composites, and the achievement of its electrical conductivity, allow the field of application of composites based on poly(lactide) and carbon nanotubes to be expanded.
15
Marija, Milivojević. « Kvalitet semena samooplodnih linija kukuruza različitih grupa zrenja i genetičke osnove ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, 2016. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=101400&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
U radu su sprovedena ispitivanja kvaliteta semena samooplodnih linija kukuruza stvorenih u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ razliĉitih grupa zrenja i genetiĉke osnove. U laboratorijskim i poljskim uslovima utvrĊena je klijavost i vigor semena iz 2011. nakon ĉetiri godine ĉuvanja u kontrolisanim uslovima (18 °C i 60% RH) i semena iz 2014. nakon godinu dana ĉuvanja na 5 °C i 60% RH.Cilj je bio utvrditi tolerantnost odabranih linija na niske temperature prilikom klijanja i nicanja, dugoveĉnost semena u kontrolisanim uslovima ĉuvanja, genetiĉku divergentnost linija primenom proteinskih markera i proceniti uticaj genetiĉke osnove na kvalitet semena.U laboratoriji za ispitivanje semena praćeni su sledeći parametri kvaliteta: vitalnost, klijavost, energija klijanja, dužina klijanaca, vigor ispitan tetrazolium testom, hladnim testom, testom ubrzanog starenja, testom pojave primarnog korena i testom provodljivosti.Primenom vigor testova na semenu dva nivoa starosti omogućena je bolja klasifikacija linija u pogledu kvaliteta, nego standardnim testom klijavosti. Rezultati rada ukazuju da su hladni test i test ubrzanog starenja najpogodniji za procenu vigora semena u laboratoriji, s tim da je hladni test bolji pokazatelj nicanja u polju.Ispitivane samooplodne linije pokazale su dobru sposobnost oĉuvanja kvaliteta semena kao i visok nivo toleratnosti na niske temperature u toku klijanja i ranog porasta biljaka. Kontrolisani uslovi ĉuvanja na 18 °C omogućili su da se klijavost i vigor semena u ispitivanom periodu, održi na visokom nivou.Dužina vegetacije samooplodnih linija nije imala znaĉajan uticaj na klijavost i vigor semena. Kvalitet semena ispitivanih samooplodnih linija je prvenstveno bio pod uticajem genetiĉke osnove. Linije poreklom od Lancaster populacije imale su slabiji vigor u odnosu na linije BSSS i Iowa Dent porekla.U radu je potvrĊeno da vigor testovi imaju važnu ulogu u ispitivanju kvaliteta semena samooplodnih linija kukuruza. Dobijeni rezultati direktno se mogu iskoristiti u oplemenjivaĉkim programima u cilju poboljšanja klijavosti i vigora semena. Ostvareni rezultati ukazuju da su informacije o genetiĉkom poreklu samooplodnih linija važan indikator vigora semena. Pored podataka o genetiĉkom poreklu linija veliki znaĉaj ima karakterizacija putem biohemijskih markera.The extensive seed quality evaluations of maize inbred lines developed at the Maize Research Institute Zemun Polje of different maturity groups and genetic background were conducted. In laboratory and field conditions germination and vigour of seed produced in 2011 and 2014 was determined, after four years of storage at 18 °C, 60% RH and one year of storage at 5 °C, 60% RH, respectively.The objective of this research was to determine the chilling tolerance of selected inbred lines during germination and emergence, seed longevity under controlled storage conditions, genetic divergence determined by biochemical markers and to assess the impact of the genetic background on seed quality.Following seed quality parameters were tested: viability, germination, seedling length and vigour examined by cold test, accelerated ageing test, tetrazolium test, radicle emergence test and conductivity test.Vigour tests provided a better classification of inbred lines of different seed age in terms of quality than standard germination test. Obtained results show that cold test and accelerated aging test are the most suitable for assessing seed vigour in the laboratory, but cold test is a better indicator of field emergence.Tested maize inbred lines showed good seed storability and high level of chilling tolerance during germination and early growth of plants. Controlled storage conditions at 18 °C, have enabled that germination and seed vigor remains at the high level in the examined period.Seed germination and vigour of maize inbred lines were not affected by length of vegetation. Seed quality was primarily influenced by genetic background of tested inbred lines. Inbred lines originating from Lancaster populations had lower vigour compared to lines with BSSS and Iowa Dent origin.This research confirmed that vigor tests play an important role in seed quality testing of maize inbred lines. Results of this work can be directly used in breeding programs to improve germination and seed vigour. Achieved results indicate that information about the genetic origin of inbred lines is an important indicator of seed vigour. Finally, data emphasized the importance of inbred line characterization by biochemical markers in addition to genetic origin information.
16
Prusik, Krystian. « Kształtowanie mikrostruktury i własności stopów na osnowie fazy Heuslera Co₂NiGa ». Doctoral thesis, Katowice : Uniwersytet Śląski, 2007. http://hdl.handle.net/20.500.12128/6413.
Texte intégralRésumé :
Stopy na osnowie faz Heuslera, którym przypisuje się wzór A₂BC
z uwagi na występujący w tych stopach magnetyczny efekt pamięci kształtu związany
z przemianą martenzytyczną lub reorientacją wariantów płytek martenzytu
pod wpływem zewnętrznego pola magnetycznego, są obecnie przedmiotem
intensywnych badań wielu czołowych ośrodków naukowych.
Istotą procesu reorientacji płytek martenzytu jest nakładanie się pasm utworów
bliźniaczych w płytkach martenzytu z ferromagnetycznymi domenami Weissa.
Przyłożenie pola magnetycznego wywołuje przemieszczenie się granic domen
i bliźniaków w płytce martenzytu korzystnie zorientowanej w stosunku
do przyłożonego zewnętrznego pola magnetycznego kosztem wariantu o niekorzystnej
orientacji. Zatem magnetyczny efekt pamięci kształtu związany jest z ruchem granic
bliźniaczych, stąd wymaganiem jest niska wartość naprężeń konieczna
dla przemieszczenia się granic bliźniaczych w płytce martenzytu. Największy efekt
magnetycznej pamięci kształtu ok. (10%) uzyskano jak dotąd w jednofazowych
monokrystalicznych stopach na osnowie Ni₂MnGa. Jednak praktyczne zastosowanie
tych stopów w stanie polikrystalicznym jest znacznie ograniczone ze względu
na ich kruchość.
Poszukiwania stopów o wyższych własnościach plastycznych wykazały,
że można ją osiągnąć w stopach na osnowie Co₂NiGa przy obecności cząstek fazy γ.
17
Darko, Manjenčić. « Razvoj postupka sinteze polimernih mreža i linearnih polimera na osnovu siloksana ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet Novi Sad, 2020. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=114871&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
Istraživanja u okviru teze imaju za cilj dobijanje polimernih mreža kod kojih se regulacijom sirovinskog sastava i uslova sinteze mogu menjati svojstva siloksanskih materijala u skladu sa krajnjom primenom. Osnovni cilj istraživanja ove teze je razvoj novih postupaka sinteze hibridnih siloksanskih nanokompozita na osnovu različitih prekursora mreža. Takođe, ispitan je i uticaj različitih tipova funkcionalizacije površina nanopunila silicijum(IV) oksida (sa hidrofobnom i hidrofilnom površinom) na svojstva kompozitnih materijala za specifične namene. Nanokompoziti na osnovu polimernih mreža se uglavnom koriste u onim primenama gde tradicionalne polimerne mreže ne mogu da zadovolje potrebe koje se pred njih stavljaju. Zato je potrebno razviti postupak koji bi omogućio dobijanje materijala na osnovu polimernih mreža sa poboljšanim mehaničkim, elastičnim i toplotnim svojstvima. Motivacija je vođena potrebom razvoja novih kompozitnih materijala koji imaju jedinstvena mehanička, toplotna, termomehanička svojstva sa mogućnošću da pomognu u rešavanju problema okoline, kao što su problem sa prostorom, sa automobilima, u elektronici i infrastrukturi, i naravno, oni će biti veliki izazov u nauci materijala i industriji.Siloksanske mreže su dobijene od α, ω-divinil poli(dimetilsiloksana) i poli(metil-hidrogensiloksana) u odnosu 60/40; 50/50 i 40/60. Nanokompoziti su sintetisani dodavanjem različitih sadržaja nanopunila silicijum(IV) oksida (1, 2, 5, 10 i 20 mas.%). Za potvrdu pretpostavljenog mehanizma reakcije umrežavanja siloksana korišćena je FTIR spektroskopija. TEM analiza je korišćena za procenu topologije i potvrdila je dobru disperziju punila u polimernom matriksu. Dodavanje nanopunila poboljšava mehanička svojstva dobijenih materijala i povećanje vrednosti prekidne jačine za kompozite sa hidrofobnim silicijum(IV)oksidom je veće u poređenju sa kompozitima sa hidrofilnim punilima, što je očekivano zbog bolje kompatibilnosti hidrofobne matrice i hidrofobnih punila. Termogravimetrijska analiza korišćena je za analizu uticaja vrste funkcionalizacije silicijum(IV) oksida na termičku stabilnost siloksanskih elastomernihmaterijala. Kao što se i očekivalo, porast sadržaja nanopunila povećava termičku stabilnost dobijenih hibridnih materijala. Uticaj punila na temperature faznog prelaza siloksanskih materijala analiziran je diferencijalnom skenirajućom kalorimetrijom. Zbog slabije kompatibilnosti hidrofilnog punila i hidrofobne matrice primećeno je smanjenje vrednosti Tm, a najmanja vrednost temperature topljenja primećena je za uzorak sa najvećim udelom hidrofilnog punila.Uticaj nanopunila na mehaničke i termičke karakteristike dobijenih materijala biće detaljno analiziran, pri čemu je potvrđeno poboljšanje mehaničkih svojstava siloksanskih elastomera dodatkom nanopunila. U cilju razvoja novih biokompatibilnih materijala i poboljšanja svojstava biorazgradivosti siloksanskih materijala biće sintetisani ABA blok kopolimeri koji se sastoje od segmenata poli(dimetilsiloksana) i poli(laktida). Kao makroinicijator za sintezu blok kopolimera korišćen je polidimetilisiloksan, pa je polimerizacija laktida inicirana hidroksilnim grupama siloksana. Poli(laktid) se odlikuje veoma dobrim mehaničkim svojstvima i biorazgradivošću, dok se kopolimerizacijom sa siloksanima utiče na mehanička svojstva kao i na svojstva površine sintetisanog kopolimera.Research in the thesis aims to obtain polymeric networks in which the regulation of the rawmaterial composition and the conditions of the synthesis can alter the properties of the siliconematerials in accordance with the final application. The main goal of the research of this thesis isthe development of new procedures for the synthesis of hybrid silicone nanocomposites based ondifferent precursors. The influence of different types of surface functionalisation of nanofillers(with hydrophobic and hydrophilic functionalised surface) on the properties of compositematerials for specific purposes was investigated. Nanocomposites based on polymer networks aremainly used in those applications where traditional polymer networks cannot meet the needs thatare expected. It is therefore necessary to develop a process that would enable the production ofmaterials based on polymeric networks with improved mechanical, elastic and thermal properties.Motivation is driven by the need to develop new composite materials that have uniquemechanical, thermal, thermo-mechanical properties with the ability to help solve environmental problems, such as space problems, cars, electronics and infrastructure, and of course they will bea challenge in the material science and industry. Siloxane networks were prepared from α,ω-divinyl poly(dimethylsiloxane) and poli(methyl-hydrogen siloxane) with a ratio 60/40; 50/50 and40/60. Nanocomposites were synthesised with the addition of different contents of silicananofiller (1, 2 5, 10 and 20 wt%). For the confirmation of the presumed mechanism of siloxanecrosslinking reaction FTIR spectroscopy was used. TEM analysis was used for topologyevaluation and confirmed good dispersion of the fillers into the polymer matrix. Addition ofnanofillers increased the mechanical properties of obtained materials and greater increase of thetensile strength for the composites based on hydrophobic silicon(IV)-oxide was assessed,compared with the hydrophilic ones. It was expected due to better compatibility of hydrophobicsilicone matrix and hydrophobic filler particles. Thermogravimetric analysis was used for theevaluation of the influence of the types of silicon(IV)oxide functionalisation, on the thermaldegradation of elastomeric materials. As it was expected the increases of nanofillers contentincreased the thermal stability of obtained hybrid materials. The influence of fillers on the phasetransition temperatures of siloxanematerials was analysed with the differential scanningcalorimetry. Due to the lower compatibility of hydrophilic filler and hydrophobic matrixdecreasing of Tm values was observed, and the lowest value of melting temperature was noticedfor the sample with the highest loading of hydrophilic filler.In order to develop new biocompatible materials and improve the biodegradability properties ofsilicone materials, ABA types of block copolymers consisting of segments ofpoly(dimethylsiloxane) and poly(lactide) was synthesized. As a macroinitiator for the synthesis ofthe block copolymer, poly(dimethylisiloxane) was used, so the lactide polymerization starts fromthe hydroxyl groups of siloxanes. Poly(lactide) is characterized by poor mechanical propertiesand biodegradability, while copolymerization with silicones will affect the mechanical andsurface properties of the synthesized copolymer.
18
Vesna, Stojaković. « Generisanje prostora na osnovu perspektivnih slika i primena u oblasti graditeljskog nasleđa ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, 2011. http://dx.doi.org/10.2298/NS20110816STOJAKOVIC.
Texte intégralRésumé :
U ovom radu kreiran je novi poluautomatski normativni sistem za generisanje prostora na osnovu perspektivnih slika. Sistem obuhvata niz postupaka čijim korišćenjem se na osnovu dvodimenzionalnih medijuma, najčešće fotografija, generiše trodimenzionalna struktura. Pristup je prilagođen rešavanju složenih problema iz oblasti vizuelizacije graditeljskog nasleđa, što je u radu potkrepljeno praktičnom primenom sistema.In this research a new semi-automated normative image-based modelling system is created. The system includes number of procedures that are used to transform two-dimensional medium, such as photographs, to threedimensional structure. The used approach is adjusted to the properties of complex projects in the domain of visualization of cultural heritage. An application of the system is given demonstrating its practical value.
19
Sanja, Veselić. « Sistematika roda Merodon (Meigen, 1803) (Diptera : Syrphidae) na osnovu morfoloških i molekularnih karaktera ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, 2018. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=107863&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
Taksonomija i sistematika su okosnica nauke o biodiverzitetu, obzirom da su osnova za identifikaciju i razdvajanje jedinstvenih filogenetskih entiteta (vrsta), ali i viših taksonomskih kategorija. Rod Merodon Meigen,1803 pripada familiji Syrphidae, podfamiliji Eristalinae, tribusu Merodontini. Vodeći je rod osolikih muva po bogatstvu vrstama u Evropi (124 vrsta). Sirfide predstavljaju veoma važnu grupuorganizama i njihov značaj u prirodi je višestruk (polinacija, regulatori brojnosti štetnih insekata bioindikatori staništa, razlagači materija u raspadanju itd). Iako su se istraživanjima roda Merodon bavili brojni autori, dosadašnje filogenetske analize nisu u potpunosti rasvetlile njegovu sistematsku poziciju, kao i položaj taksona na filogenetskom stablu. U cilju što boljeg razumevanja sistematike i filogenije roda Merodon, neophodno je analizirati genske regione koji evoluiraju različitim mutacionim stopama, kao i što veći broj filogenetski informativnih morfoloških karaktera. U ovom radu su u cilju istraživanja sistematike roda Merodon analizirani molekularni (mtDNK, 18S rRNK, 28S rRNK) i 250 morfološkihkaraktera (pomoću binokularne lupe i Skening elektronskog mikroskopa), pojedinačno i kombinovano a upotrebom metoda za filogenetsku analizu- maximum parsimony (MP) i maximumlikelihood (ML). Analizirano je ukupno 329 jedinki. Pokazalo se da je u ovakvom tipu istraživanja neophodan integrativni pristup, odnosno kombinacija što više karaktera poreklom iz različitih izvora. Na osnovu ML stabla svih gena tribus Merodontini je monofiletski gde se vrstaNausigaster meridionalis pojavljuje kao sestrinska ostalim rodovima tribusa (Azpeytia, Platynochaetus, Megatrigon, Eumerus tricolor kladi i ostalim vrstama roda Eumerus). Rod Eumerus je parafiletski i sastoji se iz dve monofiletske linije: Eumerus tricolor klade (potencijalnog roda) i ostalih vrsta roda Eumerus. Rod Merodon je monofiletski prema analizama kombinovane matrice molekularnih i morfoloških podataka, 5' kraja mtDNK COI i analize matrice morfoloških karaktera. U okviru roda Merodon detektovano je ukupno pet klada (aureus, albifrons, desuturinus, natans i avidus), odnosno četiri glavne evolutivne linije, potencijalna podroda: aureus, albifrons + desuturinus, natans i avidus. Mitohondrijalni geni pokazali su se veoma informativnim u sagledavanjufilogenetskih odnosa i izdvajanja većine klada, kao i grupa vrsta, što ukazuje na veću varijabilnost sekvenci COI gena u odnosu na nuklearne gene. Nuklearni geni samostalno nisu doprineli rasvetljavanju filogenetskih odnosa između klada(28S rRNK izdvaja samo natans kladu) u okviru roda Merodon, ali su izdvojili tribus Merodontini,kao i Eumerus tricolor liniju. Nuklearni geni su izdvojili i pojedine grupe vrsta u okviru roda Merodon, što govori u prilog tome da nuklearni geni mogu biti informativni kako na višim, tako i na nižim taksonomskim nivoima. Mala varijabilnost nuklearnog gena u okviru roda Merodon, naročitoslučaju 18S rRNK, govori o njegovoj konzervativnosti. Utvrđeno je da morfološkikarakteri genitalija mužjaka nose važan filogenetski signal za izdvajanje klada i grupa vrsta te upravo kombinacija različitih morfoloških struktura i njihova uloga sa različitim stepenom selekcije koja deluje na njih, uslovljava i njihovu evolucionu diverzifikaciju. Ipak, analize molekularnog i morfološkog seta karaktera pojedinačno nisu u potpunosti rasvetlili filogenetske odnose u okviruroda Merodon, što opravdava potrebu za kombinovanom analizom. Taxonomy and systematics provide the framework for biodiversity research, since they represent a foundation for identification and delimitation of phylogenetic units (species), as well as higher taxonomic ranks. Genus Merodon Meigen, 1803 belongs to family Syrphidae, subfamily Eristalinae, tribus Merodontini. Hoverflies play crucial ecological roles (pollination, decomposition and recycling of a vast range of materials, bioindicators etc). Despite the fact that genus Merodon is the species richest hoverfly genus in Europe (124 described species so far), only few authors have dealt with its systematics and phylogenetic relationships of this large phytophagous genus. In order to understand the systematics and phylogeny of genus Merodon, it is necessary to analyze comprehensive number of gene regions known to evolve with various mutational rates, and as many feasible, phylogenetically important morphological characters. In this thesis, molecular (mtDNA, 18S rRNA, 28S rRNA)and 250 morphological characters (with the aid of binocular and scanning electron microscope) were analyzed, separately and combined, with phylogenetic methods maximum parsimony (MP) and maximum likelihood (ML). In total 329 specimens were analyzed. It has been proven that in these types of research integrative approach is crucial, as it considers a large amount of data from various sources. In ML analysis of all genes tribus Merodontini is monophyletic, with Nausigaster meridionalis grouping as a sister to the remaining Merodontini (Azpeytia, Platynochaetus, Megatrigon, Eumerus and Eumerus tricolor lineage). Genus Eumerus is paraphyletic, and within this genus two main monophyletic lineages can be identified: Eumerus tricolor clade (putative genera) and the remaining taxa of genus Eumerus. Genus Merodon monophyly is confirmed, based on all data analysis 5' mtDNA COI and morphological dataset. Within genus Merodon five monophyletic clades can be identified (aureus, albifrons, desuturinus, natans and avidus), or four evolutionary lineages, putative subgenera: aureus, albifrons + desuturinus, natans and avidus. Mitochondrial DNA is proved to be very informative in resolving systematic position of clades, species groups and taxa, which confirms the higher variability of COI mtDNA sequences compared to nuclear genes. Nuclear genes alone didn't resolve the systematic position and phylogenetic relationships between most clades (28S rRNA identified only natans clade) within genus Merodon, but these genes confirmed the monophyly of tribus Merodontini and putative genera Eumerus tricolor. Nuclear genes were also informative for some species groups, which implies that nuclear genes could be beneficial in resolving systematic position of both lower and higher taxonomic ranks. Low variability of nuclear genes within genus Merodon, especially 18SrRNA, proves the fact that they are conservative genes. Morphological characters of male genitalia carry the strongest phylogenetic signal, since they show a great evolutionary divergence in the shape and structural complexity, as a result of sexual selection. As molecular nor morphological characters alone couldn't fully resolve the phylogenetic relationships within genus Merodon, all data approach is proven to be necessary in this type of research.
20
Vesna, Teofilović. « Strukturiranje i određivanje kinetike reakcija nastajanja funkcionalnih hibridnih materijala na osnovu epoksidnih smola ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet Novi Sad, 2019. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=111006&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
U ovoj doktorskoj disertaciji je ispitan uticaj montmorilonita itermoplastičnih segmentiranih poliuretana na kinetiku reakcijaumrežavanja, strukturu i svojstva funkcionalnih hibridnihmaterijala na osnovu epoksidnih smola. Pripremljene su dveserije uzoraka hibridnih materijala: prva na osnovu epoksidnesmole sa različitim sadržajem organski modifikovanogmontmorilonita (0, 1, 3, 5 i 10 mas.%) umrežene saumreživačem Jeffamine D-230; druga serija je sintetisana naosnovu epoksidne smole, sa različitim sadržajem (10, 15 i 20mas.%) termoplastičnog poliuretanskog elastomera sarazličitim sadržajem tvrdih segmenata (20, 25 i 30 mas.%)sintetisanih na osnovu alifatičnog polikarbonatnog diola iheksametilendiizocijanata i produživača lanca butandiola, kaoi katalizatora dibutiltin dilaurata; kao i bez dodatog elastomeraumrežene sa diaminom Jeffamine D-2000. Umrežavanjereaktivnih sistema sa projektovanim sirovinskim sastavom jepraćeno diferencijalnom skenirajućom kalorimetrijom (DSC).Modeli izokonverzije primenjeni su da se ustanovi da lidodatak punila utiče na reakciju umrežavanja hibridnihmaterijala. Sintetisani materijali su analizirani dinamičkomehaničkomanalizom (DMA), mikroskopijom atomskih sila(AFM), kao i TG-DSC i TG-MS metodama i određena sumehanička svojstva (zatezna čvrstoća, prekidno izduženje itvrdoća po Šoru A). Epoksidni materijal sa 10 mas.% organskimodifikovanog montmorilonita ima značajno niže vrednostienergija aktivacije za definisane stepene reagovanja, čime jepotvrđen katalitički efekat gline sa slojevitom strukturom kadaje prisutna u reakcionoj smeši u dovoljnoj količini. Uticajotežane difuzije pri kraju reakcije je izraženiji u prisustvumontmorilonita, čime je pokazano da njegovo prisustvo utičena ceo mehanizam umrežavanja. Utvrđeno je da na vrednostiG', pored udela montmorilonita, utiče i stepen dispergovanjačestica unutar polimerne matrice. Zaključeno je da dodatakpunila do 3 mas. % utiče povoljno na ispitana mehaničkasvojstva, dok pri sadržaju od 5 i 10 mas. % dolazi doaglomeracije čestica punila, što negativno utiče na ispitanasvojstva, osim tvrdoće, koja se povećava linearno sa dodatkompunila montmorilonita. Na osnovu rezultata TG analizezaključeno je da je sa porastom udela montmorilonita uepoksidnoj matrici termička stabilnost uzoraka ispitivanih uatmosferi vazduha neznatno poboljšana, dok u inertnojatmosferi nema uticaja na termičku stabilnost, niti namehanizam raspada hibridnih materijala na osnovu epoksidnihsmola sa različitim udelima montmorilonita. Kod sistema kodkojih je dodavan termoplastični poliuretanski elastomer,zaključeno je da pri većem sadržaju segmentiranih poliuretanau epoksidnoj matrici (10 i 15 mas.%) proces umrežavanjazapočinje na nižim temperaturama i maksimalna brzina seostvaruje na nižim temperaturama, a najveća vrednostpromena ukupne entalpije reakcije umrežavanja je određena zahibridni materijal sa poliuretanom koji u svojoj strukturi ima30 mas.% tvrdih segmenata. Zatezna čvrstoća hibridnihmaterijala raste sa porastom udela tvrdih segmenata u strukturipoliuretana, kao i sa porastom masenog udela poliuretanskogelastomera u epoksidnoj matrici. Dodatkom termoplastičnihsegmentiranih poliuretana značajno je povećano prekidnoizduženje epoksidnih smola. Sa porastom udela tvrdihsegmenata kod poliuretana dodatih u istom masenom procentuu epoksidnu matricu, tvrdoća raste. Ustanovljeno je da nakonačna svojstva hibridnih materijala utiče izbor polaznihkomponenti, način umešavanja punila u matricu i uslovi prikojima se vrši umrežavanje. Zaključeno je da je dobropoznavanje kinetičkih parametara reakcije umrežavanja važnoza pravilan odabir optimalnih uslova za proizvodnju i preraduhibridnih materijala u industrijskim uslovima.In this thesis the influence of clay fillers and thermoplasticsegmented polyurethanes on the curing kinetics, structure andproperties of functional hybrid materials based on epoxy resinswas assessed. Two sets of hybrid material samples wereprepared. First type of samples was based on epoxy resin witha different content of organically modified montmorillonite (0,1, 3, 5 and 10 wt. %) and crosslinking with hardener JeffamineD-230. Second type of samples was based on epoxy resin,having different content (10, 15 and 20 wt. %) of thermoplasticsegmented polyurethane with different content of hardsegments (20, 25 and 30 wt. %) based on aliphaticpolycarbonate macrodiols and hexamethylene diisocyanate,with chain extender 1,4-butanediol and the catalyst, dibutyltindilaurate, and also a sample without added elastomericpolyurethane and crosslinking with hardener Jeffamine D-2000. The curing of the hybrid materials based on epoxy resinssystems were investigated by non-isothermal differentialscanning calorimetry (DSC). The kinetic study byisoconversion models has been carried out using data fromDSC. The synthesized materials were analyzed by dynamicmechanicalanalysis (DMA), atomic force microscopy (AFM)as well as TG-DSC and TG-MS methods and mechanicalproperties (tensile strength, elongation and hardness at ShoreA) were determined. Epoxy based hybrid material with 10 wt.% of the organically modified montmorillonite hassignificantly lower activation energy values for the definedreaction rates, thereby confirming the catalytic effect of theclay with the layered structure when present in the reactionmixture in sufficient quantity. The diffusion effects at the endof the reaction are more pronounced in the presence ofmontmorillonite, which indicates that its presence affects theentire curing mechanism. It was found that G', along withmontmorillonite content, is affected by the degree of particledispersion inside the polymer matrix. It was concluded that theaddition of montmorillonite up to 3 wt. % improvesinvestigated mechanical properties, while the samples with 5and 10 wt. % of montmorillonite resulted in agglomeration ofthe filler particles, which negatively influenced theinvestigated properties, except for the hardness whichincreases linearly with the addition of montmorillonite. TGanalysis shows that the increase of montmorillonite content inthe epoxy matrix slightly improves the thermal stability in theair, while in the inert atmosphere there is no influence on thethermal stability nor on the mechanism of the decompositionof epoxy based hybrid materials. In the system with athermoplastic polyurethane filler, it was concluded that hybridmaterials with a higher content of segmented polyurethane (10and 15 wt. %), curing process starts at lower temperatures andthe maximum speed is achieved at lower temperatures and thehighest value of changes in total enthalpy of the crosslinkingreaction is determined for the epoxy hybrid material withpolyurethanes containing 30 wt. % of hard segments. Tensilestrength of hybrid materials increases with the increase of hardsegments content in the polyurethane elastomer as well as withthe increase of polyurethane content in the epoxy matrix. Theaddition of thermoplastic segmented polyurethanessignificantly increased the elongation at break of preparedepoxy resins hybrid materials. The increase of the hardsegments content in polyurethane, in the same ratio, improveshardness of epoxy based hybrid material. It was concluded thatthe final properties of hybrid materials are influenced by theselection of initial compounds, methods of processing and thecuring conditions. It was concluded, as well that knowing thekinetic parameters of curing reaction is important for theproper selection of optimal parameters for production andprocessing of hybrid materials in industrial conditions.
21
Tatjana, Nikolić. « Molekularne osnove odgovora medonosne pčele (Apis mellifera, L.) nastres izazvan jonima teških metala ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, 2017. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=104560&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
Istraživanja u ovoj doktorskoj disertaciji su bila usmerena ka razumevanjumolekularnih mehanizama koji se aktiviraju kod medonosne pčele (Apis mellifera, L.) kao odgovor na stres izazvan jonima teških metala, što zbog važnosti medonosne pčele kao oprašivača ima poseban značaj i očekuje se da će doprineti očuvanju ove vrste. Istraživanja su bila podeljena u tri faze. U prvoj fazi za analize su korišćene populacije pčela sa lokaliteta sa različitim antropološkim uticajem i izmerena je koncentracija metala u pčelama, pergi i medu, kao i relativna genska ekspresija i aktivnost antioksidativnih enzima. U drugoj fazi pčele su u kontrolisanim laboratorijskim uslovima bile izložene subletalnim dozama jona teških metala (bakra, kadmijuma i olova), nakon čega su izmereni parametri koji ukazuju na redoks status i nivo oksidativnog stresa. Rezultati prve dve faze su pokazali da se ekspresija gena i aktivnost antioksidativnih enzima (superoksid dismutaze, katalaze i glutation S-transferaze) razlikuje u zavisnosti od stepena urbanizacije i industrijalizacije, dok je izlaganje bakru i kadmijumu u kontrolisanim uslovima u trajanju od 48 h dovelo samo do promene u ekspresiji gena i u većini slučajeva ekspresija je bila dozno zavisna od koncentracije metala. Olovo je uzrokovalo promene u koncentraciji glutationa i sulfhidrilnih grupa proteina, što govori o tome da helacija olova može da bude prvi mehanizam odbrane od toksičnih efekata ovog metala. U trećoj fazi bioinformatičkom analizom je pronađen metalotionein medonosne pčele i ispitana je njegova funkcija u zaštiti od toksičnih efekata jona teških metala. Utvrđeno je da pčele poseduju jedan gen za metalotionein, koji kodira mali protein sa regionima bogatim cisteinom za koje mogu da se vežu joni metala. Indukcija genske ekspresije metalotioneina medonosne pčele nakon izlaganja metalima i povećana tolerancija bakterija koje ekspresuju rekombinantni metalotionein na metale je potvrdila da metalotionein medonosne pčele ima ulogu u homeostazi bioelemenata i detoksikaciji potencijalno toksičnih metala. Dobijeni rezultati predstavljaju osnovu za buduća istraživanja uticaja jona teških metala na medonosnu pčelu i predstavljaju važan korak u sveobuhvatnoj proceni uticaja stresogenih faktora iz životne sredine na pčele.Research in this doctoral thesis focuses on understanding the molecular mechanisms activated in the honey bee (Apis mellifera L.) as a response to stress caused by exposure to heavy metal ions. Because of the importance of honeybees as pollinators, this has special significance and is expected to contribute to the conservation of this species. Studies have been divided into three phases. In the first phase, bee populations from three localities under different anthropological influence were used and the concentrations of metals in the bees, honey and bee bread (perga), as well as relative gene expression and activity of antioxidant enzymes were measured. In the second phase, bees were exposed to sublethal doses of heavy metal ions (copper, cadmium and lead) under controlled laboratory conditions, after which parameters that indicate redox status and oxidative stress were determined. The results of the first two phases showed that gene expression and activity of antioxidant enzymes (superoxide dismutase, catalase, and glutathione S-transferase) varies depending on the degree of urbanization and industrialization, while exposure to copper and cadmium in controlled conditions for 48 h resulted only in a change in gene expression in the majority of cases, and the expression was dose-dependent on the concentration of the metal. Lead has caused changes in the concentration of glutathione and sulfhydryl groups of proteins, which indicates that chelation may be the first defense mechanism against the toxic effects of this metal. In the third stage, honeybee metallothionein was identified by bioinformatic analysis and its function in protection against the toxic effects of heavy metal ions was examined. It has been found that honeybees have one metallothionein gene, which encodes a small protein with cysteine-rich regions that may bind metal ions. The induction of metallothionein gene expression after exposure of honeybees to metals and increased tolerance of bacteria that express recombinant metallothionein confirmed that this protein plays a role in the homeostasis of bioelements and detoxification of potentially toxic metals. These results form the basis for future research on the impact of heavy metal pollution on the honey bee and represent an important step in the comprehensive assessment of the impact of stress factors from the environment on honey bees.
22
Vesna, Pešić. « Procena rizika po kvalitet površinskih vodnih tela na osnovu identifikovanih koncentrisanih izvora zagađenja ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, 2016. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=100330&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
Istraživanja u ovom radu su obuhvatila primenu koncepta analize značaja pritisaka i uticaja i metoda za identifikaciju i klasifikaciju izvora pritisaka; karakterizaciju i analizu pritisaka; procenu statusa vodnih tela i procenu uticaja/rizika da se ne dostigne njihov dobar ekološki status/potencijal. Ukupan broj registrovanih zagađivača na teritoriji AP Vojvodine iznosi 185, trenutno radi njih 130. Najviše zagađivača svoje otpadne vode ispušta u Tisu, DTD Vrbas-Bezdan i Begej, koji su recipijenti 61% od ukupne količine otpadnih voda. Skoro 70% od ukupnog broja zagađivača pripada sektoru prerađivačke industrije, a među njima je najzastupljenija proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića. Prosečna dnevna količina ispuštenih otpadnih voda iznosi oko 140.000 m3/dan. Ukupno organsko zagađenje koje se emituje u vodotoke na području AP Vojvodine, a potiče od otpadnih voda iznosi 33 tHPK/dan i 15 tBPK/dan. Polovina zagađivača svoje otpadne vode ispuštaju bez ikakvog tretmana, četvrtina njih poseduje primarni tretman prečišćavanja, dok tercijarni tretman primenjuje svega 3% zagađivača. Veoma je mali broj zagađivača kod kojih su emitovane konecentracije usklađene sa propisanim graničnim vrednostima emisije, za nutrijente je to oko 50%, dok je za organske materije samo četvrtina od ukupnog broja zagađivača. Od 37 vodotoka, samo tri se klasifikuju u klasu 2, što odgovara dobrom kvalitetu voda. Kvalitet najvećeg broja vodotoka odgovara slabom ili lošem statusu/potencijalu (tj. klasama 4 ili 5). Najveća odstupanja od dobrog statusa/ potencijala su u sadržaju nutrijenata i parametara kiseoničnog režima. Rezultati su pokazali da su polutanti visokog rizika najčešće nutrijenti i parametri kiseoničnog režima, što najverovatnije predstavlja negativan uticaj ispuštanja otpadnih voda. Ukupno opterećenje zagađujućih materija a time i broj vodotoka na kojima je premašeno ciljano opterećenje znatno raste sa porastom emitovanog opterećenja iz koncentrisanih izvora, ali i sa smanjivanjem protoka vode u vodotocima. Najveći broj vodotoka (20) na kojima je premašeno ciljano opterećenje je u slučaju HPK i fosfora. U slučaju postizanja graničnih vrednosti emisije kod svakog zagađivača, broj vodotoka na kojima je premašeno ciljano opterećenje se smanjuje za 15-50%, zavisno od parametara, pri čemu broj vodotoka na kojima je premašeno ciljano opterećenje ne zavisi od veličine emitovanog opterećenja nego samo od protoka vode u kanalima.Research in this study included the concept of pressure and influence significance analysis as well as the methods for identification and classification of the pressure sources: characterisation and analysis of pressures; assessment of the water bodies’ status and assessment of impacts/risks thattheir good ecological status/potential is not achieved. Total number of registered polluters in Vojvodina is 185, 130 of them currently working. Most polluters discharge their waste water into the Tisa River, DTD Vrbas-Bezdan and Begej River, who are the recipients of 61% of the total volume of wastewater. Almost 70% of the total number of contaminants belongs to the processing industry, and among them the most common is food and beverage production. The average daily amount of discharged wastewater is approximately 140 000 m3/day. Total organic pollution emitted into the watercourses in the areaof AP Vojvodina originates from the waste water is 33 tCOD/day and 15 tBOD/day. Half of the polluters discharge their waste water without any treatment; a quarter of them haveprimary wastewater treatment, while tertiary treatment is applied by only 3% of polluters. A very small number of polluters have their emitted pollutant concentration compatible with the prescribed emission limit values: for nutrients it is about 50%, while for the organic matter, it is only a quarter of the total number of polluters. From 37 watercourses, only three are classified as class 2, which corresponds to good quality water. Quality of the greatest number of watercourses corresponds to poor or bad status/potential (ie. classes 4 or 5). The biggest deviation from good status/potential is due to nutrients content and oxygen regime parameters. Results showed that high-risk pollutants are commonly nutrients and oxygen regime parameters, which probably represents the negative impact of waste water discharges. The total load of pollutants, and therefore the number of watercourses where the target load it exceeded, significantly increases with the increase of emitted loads from the point sources, but also with the reduction of water flow in rivers. The largest number of watercourses (20) in which the target load is exceeded, is due to COD and phosphorus. In the case of achieving the emission limit values for each polluter, the number of watercourses in which the targeted load is exceeded would be reduced by 15-50%, depending on the parameters, whereby the number of watercourses in which the targeted load it exceeded is not dependent on the load emitted but just on the waterflow in the channels.
23
КлементовичусKlementovičus, Яна ЯзепоноваÂna Âzeponova. « Реструктуризация предириятий на основе трансформации труда : теория и методологияRestrukturizaciâ predpriâtij na osnove transformacii truda ». Grenoble 2, 2006. http://www.theses.fr/2006GRE2A001.
Texte intégralRésumé :
Dans le contexte de la globalisation il nous semble pertinent d'analyser l'évolution des entreprises russes en les considérant comme source principale de la croissance durable de l'économie russe. Par ailleurs, nous pouvons constater la faiblesse de la pensée économique dès qu'il s'agit de mettre en évidence les politiques de restructurations en Russie et d'analyser leurs conséquences au sens large. La privatisation était considérée comme la réforme clé visant à modifier les rapports et les structures productives. Pourtant, dans plusieurs cas on a mis en second plan des questions essentielles de la restructuration des entreprises et de la transformation du travail qui gardent encore plusieurs traits de l'ancienne époque bien que la compétitivité des entreprises dépende de plus en plus de la qualité des ressources humaines et des compétences disponibles. L'analyse de l'évolution des entreprises dans ce contexte nous permettra de définir les concepts clés de restructurations en Russie en mettant un accent sur l'analyse du travail qui perd son homogénéité. Les entreprises expriment plus en plus la nécessité de passer de la conduite « formelle» des restructurations vers les restructurations stratégiques. Aujourd'hui la compétitivité des entreprises dépend de leurs capacités de développer les compétences clés et de réaliser des stratégies des changements organisationnels. La réalisation de ces objectifs de recherches est conditionnée par le développement de nombreuses questions méthodologiques issues de la problématique des restructurations, de l'augmentation de la compétitivité de l'économie nationale dans le contexte de la globalisation et de l'économie des connaissancesLn the global context, it is important to analyse the evolution of Russian enterprises, perceiving them as the principal source of the long-term growth of the Russian economy. Meanwhile, we can observe that the economical analysis is not really efficient and elaborated in studying of the Russian enterprises' restructuration policies and their consequences in wide sense. The privatisation was considered as the key reform aimed at modifying the industrial relationship and structures. Nevertheless, sometimes there were placed at the second tum the essential questions - of the enterprises' restructuration and of the transformations of the labour relationship, which still conserve the several characteristics of the soviet period. Meanwhile, the enterprises' competitiveness depends more and more on the quality of the human resources and key competences existing in enterprises. The firm analysis during socio-economical transformations will permit us to define the key conceptual approach of restructurations in Russia. We put stress on the analysis of labour relationship, which is losing its homogeneity. The Russian enterprises feel more and more the need to pass from the "formaI" restructuring process to the use of the adequate strategie restructuring practices. Today, the Russian economy competitiveness depends on the enterprises' capacity to develop the specifie key competencies and to realise the strategies of organisational changes. The achieving ofthese scientific aims is conditioned by the development of the methodological analysis of the problems of restructuration, increasing of competitiveness of national economy in the context of globalisation and knowledge economy
24
Laloušková, Kateřina. « Využití DV v průřezových tématech na základní škole praktické ». Master's thesis, Akademie múzických umění v Praze.Divadelní fakulta. Knihovna, 2013. http://www.nusl.cz/ntk/nusl-172864.
Texte intégralRésumé :
This thesis discusses the use of drama in cross-curricular objectives at practical elementary schools. Given the specifics of the target group of pupils the work is devoted to defining particular groups of handicaped children, their health disabilities, manifestations and possibilities.The area of special education is, in many respects, different from mainstream primary schools, which significantly affects education possibilities of these children.Via more detailed view on the subject of the students with disabilities I strive to provide opportunities for understanding the drama in special education.The work is divided into five chapters.
The aim of this work is to show that there is also possible to use methods of drama to educate students in special education. This thesis is based on my professional experience as a special education teacher and my experience of using drama with disabled children. Three projects are components of this work, they use drama as a tool to understand the problem.The projects are also linked with Art and Craft, which are significantly represented at practical elementary school.
25
Srđan, Vulanović. « Razvoj opšteg modela za implementaciju integrisanog sistema menadžmenta na osnovu procene rizika u procesima organizacija ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, 2014. http://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=87798&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
Osnovni cilj disertacije je kreiranje modela integrisanogsistema menadžmenta zasnovanog na proceni rizika aktivnostiunutar procesa organizacije. Doktorskom disertacijom jeuspostavljen model koji je, između ostalog, obuhvatio:• Procenu rizika za svaku identifikovanu opasnost uprocesima organizacije, sa aspekta standarda od interesa• Projektovanje dokumentacije integrisanog sistemamenadžmenta na osnovu visine procenjenih rizikaPoređenjem projektovane sa postojećom dokumentacijom, u trirealna preduzeća, zaključeno je da je obim i struktura dokumenataoptimizovana za uspešan menadžment rizicima, što snižavatroškove i omogućava efikasno upravljanje preduzećem.The main objective of the P.h. thesis is to create a model of anintegrated management system based on risk assessment of activitieswithin the processes of the organization. Doctoral dissertation hasestablished a model that, among other things, included :• Assessment of risk for each identified hazard in the processes of theorganization, in terms of standards of interest• Design of documentation for integrated management system based onthe level of estimated riskComparing projected from existing documentation , in the three realcompanies , it was concluded that the scope and structure ofdocuments is optimized for succesfull risk management, which lowerscosts and enables efficient management of the company.
26
Babilas, Rafał. « Badania i modelowanie struktury amorficznej wybranych szkieł metalicznych typu metal-niemetale oraz metal-metale ». Praca habilitacyjna, Wydawnictwo Politechniki Śląskiej, 2015. https://delibra.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=68438.
Texte intégral
27
Snezana, Paravinja Skrbic. « Unapređivanje pismenog izražavanja učenika u mlađim razredima osnovne škole primenom korelacijsko-integracijskog sistema ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2020. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=114151&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
Rad je zasnovan na teorijsko-empirijskom istraživanju načina kojima je moguće područjem književnosti unaprediti pismeno izražavanje učenika u mlađim razredima osnovne škole primenom korelacijsko-integracijskog sistema pri obradi i utvrđivanju sadržaja iz književnosti. Istražuju se načini kojima se poboljšava recepcija dela i učenici motivišu za stvaralaštvo na osnovu estetskog doživljaja koje je delo kod njih proizvelo. Rad se bavi i motivacijom i istražuje mogućnosti podsticanja učeničkog misaono–emocionalnog potencijala.
Književni tekstovi se mogu sagledavati sa aspekta culture izražavanja, ili jezika, time se ostvaruju bitni programski zahtevi. Istraživanja u našoj disertaciji usmerena su na traganje za inovativnim načinima povezivanja književnosti i kulture izražavanja kako bi se bogatio leksički fond učenika, razvijala, negovala i unapredila njihova kultura pismenog izražavanja. Svi časovi u eksperimentalnim grupama realizovani su u skladu sa korelacijsko-integracijskim metodičkim sistemom u užem smislu funkcionalnim povezivanjem nastavnih područja u okviru predmeta srpski jezik i književnost.
Cilj rada je da istraži, analizira i ukaže na prednosti svrsishodnog, unutarpredmetnog povezivanja sadržaja iz različitih područja srpskog jezika i književnosti u skladu sa programskim zahtevima.
Doktorska disertacija se sastoji iz teorijskog dela i rezultata eksperimentalnog i empirijskog istraživanja. Teorijske hipoteze proverene su putem kauzalne metode, eksperimenta sa paralelnim grupama. Teorijski okvir istraživanja usredsređen je na sagledavanje teorijskih polazišta za definisanje ključnih pojmova istraživanja, utemeljenja metodičkih sistema i sagledavanje metodičkih pristupa obradi književnog teksta u cilju podsticanja učenika na usmeno i pismeno izražavanje. Uz teorijsku analizu, objašnjenja i prikaze date su prikladne metodičke aplikacije.
Za potrebe istraživanja konstruisani su testovi pismenog izražavanja (od I do IV razreda osnovne škole), evidenciona lista sa skalom procene aktivnosti učenika na časovima i metodičke aplikacije. Na osnovu analize dobijenih rezultata uočeno je da se korelacijom i integracijom nastave književnosti i kulture izražavanja književni tekst sagledava sa više stanovišta, omogućuje se raznovrsniji pristup datoj problematici, obogaćuje se leksički fond učenika i povećava motivacija za rad na času. Ovakvim funkcionlalnim načinom pristupanja znanja i veštine se stiču sa više razumevanja, istraživački i stvaralački se prilazi književnom delu. Otkrivanjem značenja nepoznatih,
ili manje poznatih leksema podstiče se kognitivno-emocionalni razvoj učenika. Putem ovakvog pristupa tekstu učenici su motivisani za dublje razumevanje književnog teksta.
28
Bednarczyk, Iwona. « Mechanizmy odbudowy struktury stopów na osnowie faz międzymetalicznych z układu Fe-Al po odkształceniu plastycznym na gorąco ». Rozprawa doktorska, Wydawnictwo Politechniki Śląskiej, 2010. https://repolis.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=930.
Texte intégral
29
Bednarczyk, Iwona. « Mechanizmy odbudowy struktury stopów na osnowie faz międzymetalicznych z układu Fe-Al po odkształceniu plastycznym na gorąco ». Rozprawa doktorska, Wydawnictwo Politechniki Śląskiej, 2010. https://delibra.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=930.
Texte intégral
30
Bojan, Mrazovac. « Novo rešenje za detekciju prisustva i kretanja ljudi u prostorijama na osnovu analize signala u bežičnoj senzorskoj mreži ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, 2016. http://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=96979&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
Neregularnost prostiranja radio talasa je uobičajeni fenomen kojiutiče na kvalitet radio veze u okviru bežične mreže, rezultujućirazličitim obrascima prostiranja radio talasa. Ova teza dajepredlog nekoliko postupaka analize prostiranja radio talasa u ciljubez-senzorskog otkrivanja prisustva i kretanja ljudi unutar postojećebežične mreže. Indikator primljene snage radio signala predstavljaosnovni element analize, iz kog se izdvajaju informaciono,amplitudsko i frekventno obeležje. Analizom navedenih obeležjamoguća je realizacija robusnog postupka bez-senzorske detekcije ljudikoja se može primeniti u različitim rešenjima ambijentalneinteligencije, zahtevajući minimalan broj elemenata fizičkearhitekture, neophodnih za uspostavljanje korisnički svesnogokruženja.Radio irregularity is a common and non-negligible phenomenon that impactsthe connectivity and interference in a wireless network, by introducingdisturbances in radio signal’s propagation pattern. In order to detect apossible presence of a human subject within the existing radio networksensorlessly, this thesis analyze the irregularity data expressed in a form ofreceived signal strength variation. The received signal strength variation isdecomposed into information, amplitude and frequency characteristics. Thecombination of these three characteristics analysis enables the definition ofrobust and cost-effective device-free human presence detection method thatcan be exploited for various ambient intelligence solutions, requiring theminimum hardware add-ons that are necessary for the establishment of auser aware environment.
31
Darko, Bošnjak. « Dijagnoza reproduktivnog statusa nazimica na osnovu ovarijalnog i estrusnog reagovanja, posle tretmana gonadotropnim, luteolitičkim i progestagenim hormonskim preparatima ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, 2014. http://dx.doi.org/10.2298/NS20140123BOSNJAK.
Texte intégralRésumé :
Determinacija reproduktivnog statusa priplodnih nazimica je važan faktor u tehnologiji njihovog odgoja i reproduktivnog iskorištavanja. Zbog toga je, u intenzivnoj proizvodnji svinja, potrebna primena efikasnih metoda dijagnoze reproduktivnog statusa nazimica. Klasična metoda testiranja pojave estrusa, kontaktom nazimica sa polno zrelim nerastom nije dovoljno precizna. Pokazalo se, naime, da se, zbog nepreciznosti ove metode, oko 30 do 40% priplodnih nazimica izlučuje iz priploda, sa dijagnozom „prolongirani preinseminacioni anestrus“, iako su ove nazimice uspostavile cikličnu ovarijalnu aktivnost. Ovo ima za posledicu značajne zootehnološke i ekonomske gubitke. Metoda real-time ultrazvučne dijagnoze reproduktivnog statusa je precizna, ali je skupa i nepraktična za masovnu primenu. Zbog toga je cilj ovog rada bio da se ispita mogućnost dijagnoze reproduktivnog statusa nazimica, na onsovu ovarijalnog i estrusnog reagovanja posle tretmana gonadotropnim, luteolitičkim i progestagenim hormonskim preparatima. Dobijeni rezultati pokazuju da postoji vrlo specifično ovarijalno i estrusno reagovanje polno nezrelih i polno zrelih nazimica, zavisno od primenjenog hormonskog tretmana. Rezultati primene luteolitičkih tretmana (PGF2α), pokazuju da ovaj tretman nije dovoljno precizan za dijagnozu reproduktivnog statusa nazimica. Tretman gonadotropnim hormonima (eCG i hCG) daje samo delimično precizne rezultate dijagnoze reproduktivnog statusa. Naime, polno nezrele nazimice reaguju dobrom sinhronizacijom estrusa, unutar prosečno 4 dana posle injekcije eCG. Međutim, trajanje intervala od injekcije eCG do pojave estrusa značajno varira, između 4 i 25 dana, kod polno zrelih nazimica. Vrlo precizna diferencijalna dijagnoza reproduktivnog statusa nazimica se postiže tretmanom sa progestagenim preparatima (Altrenogest, Regumate®). Polno nezrele nazimice ne reaguju sinhronizovanom ovulacijom i pojavom estrusa, posle tretmana progestagenim preparatom. Polno zrele nazimice, međutim, reaguju vrlo viskim stepeno sinhronizovane ovulacije i pojave estrusa, posle progestagenog tretmana. Dobijeni rezultati predstavljaju doprinos boljem poznavanju ovarijalnog i estrusnog reagovanja nazimica, posle tretmana egzogenim gonadotropinima, luteoliticima i progestagenima. Osim toga, ovi rezultati pružaju mogućnost precizne dijagnoze reproduktivnog statusa nazimimica u proizvodnim uslovima. Na taj način je moguće formulisati efikasniju tehnologiju reproduktivne eksploatacije nazimica i, time, povećati efikasnost intenzivne proizvodnje svinja.Determination of the replacement gilts reproductive status is an important factor of gilts reproductive utilization efficiency. Therefore, the intensive pig production, require the application of effective methods of gilts diagnosis reproductive status. Classical method for estrus manifestation testing, by gilts contact with sexually mature boar is not precise enough. It has been proved that, due to the inaccuracy of this method, about 30 to 40% gilts are culled from the breeding, with a diagnosis of "prolonged preinsemination anestrus," although these gilts was established cyclical ovarian activity. This results in significant zootechnical and economical losses. Method of real-time ultrasound diagnosis of reproductive status was accurate, but it is expensive and impractical in productive conditions. Therefore, the aim of this study was to investigate the possibility of gilts reproductive status diagnose, based on ovarian and estrous response after treatment with gonadotropin, luteolytic and progestogen hormonal preparations. Obtained results show that there is a very specific ovarian and estrous response of sexually immature and sexually mature gilts, depending on the applied hormonal treatment. Results of the luteolytic (PGF2α) treatment application, show that this treatment is not specific enough for the gilts reproductive status diagnosis. Treatment with gonadotropins (hCG and ECG) gives only a partial accurate diagnosis of gilts reproductive status. The sexually immature gilts respond with high level of estrus synchronization, within average 4 days after eCG injection. However, the interval from eCG injection to estrus manifestation varied between 4 and 25 days, in sexually mature gilts. Very accurate differential diagnosis of gilts reproductive status was achieved by treatment with progestogen preparations. Sexually immature gilts was not respond by synchronized estrus and ovulation, after treatment with progestogen preparation. Buth, sexually mature gilts respond with highly synchronized ovulation and estrus, within average 5 days after progestagenog treatment. The obtained results contribute to a better understanding of gilts ovarian and estrous responses to exogenous gonadotropins, luteolytics and progestagens treatment. In addition, these results provide an accurate ability for gilts reproductive status diagnosis in farms production conditions. On this way it is possible to formulate a more efficient technology of gilts reproductive exploitation and,thus, increase the efficiency of intensive pig production.
32
Radmila, Suzic. « Jezička anksioznost i uspešnost učenja engleskog jezika u višim razredima osnovnih škola ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2015. http://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=96015&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
Osnovni cilj ove disertacije iz oblasti primenjene lingvistike je da ispita postojanje i uticaj jezičke anksioznosti na učenje engleskog jezika jer su istraživanja pokazala da se veliki broj osoba koje uče engleski jezik, bez obzira da li su to učenici mlađeg uzrasta, adolescenti ili odrasli, susreće se sa problemom jezičke anksioznosti. S obzirom da se dosadašnja istraživanja na ovu temu uglavnom fokusiraju na studente i odrasle polaznike, ova disertacija se bavi proučavanjem problema jezičke anksioznosti među učenicima viših razreda osnovne škole koji se često, učeći jezik u razrednoj situaciji, susreću s nemogućnošću da se adekvatno izraze na engleskom jeziku, što ne samo da utiče na njihov stav prema učenju jezika, već i na uspešnost u savladavanju istog. Uzroci jezičke anksioznosti, kao i situacije koje doprinose pojavi straha od izražavanja na stranom jeziku, dobro su poznate i detaljno opisane u literaturi, a sagledavanje problema sa tačke gledišta onih koji su ga iskusili od izuzetne je važnosti da bi ovaj problem mogaoda se sagleda u celini. Prema tome, u okviru ovog istraživanja, problem jezičke anksioznosti među učenicima viših razreda osnovne škole sagledan je iz više uglova i predstavlja sveobuhvatnu analizu ove pojave na osnovnoškolskom uzrastu.
Istraživanje za ovu doktorsku disertaciju sprovedeno je među učenicima šestog i osmog razreda osnovne škole, a bazirano je na istraživanju mešovitim metodama. Upotrebom ankete čiji je sastavni deo upitnik skaler ispitano je 287 učenika s ciljem da se otkrije da li je i u kojoj meri jezička anksioznost prisutna među učenicima koji engleski jezik uče u razrednoj situaciji. Kvantitativno istraživanje je potom dopunjeno kvalitativnim, gde su putem intervjua ispitana 22 učenika šestog razreda, koji su zahvaljujući ovoj metodi imali priliku da svojim rečima opišu stavove, iskustva i probleme sa kojima se susreću učeći engleski jezik u okviru redovne nastave.
Rezultati dobijeni putem ankete analizirani su kvantitativno, dok su podaci dobijeni putem intervjua analizirani kvalitativno. Na osnovu konačnih rezultata dobijenih u ovom istraživanju može da se zaključi da je jezička anksioznost prisutna među učenicima viših razreda osnovne škole i da je njen uticaj na učenje engleskog jezika u razrednoj situaciji značajan. Drugim rečima, analizom dobijenih rezultata uočeni su stvarni uzroci jezičke anksioznosti u razrednoj situaciji, što daje značajan potencijal ovom istraživanju. Sagledavajući problem jezičke anksioznost iz perspektive učenika jasnije su vidljivi faktori koji direktno utiču na stvaranje pozitivnih stavova prema stranom jeziku što, ukoliko se shvati ozbiljno, može da doprinese smanjenju nivoa jezičke anksioznosti u razrednoj situaciji, a samim tim i da motiviše učenike da engleski jezik što bolje savladaju.
33
Mastronicola, Romina. « Étude de la dissémination des cellules tumorales liée à l’acte chirurgical dans les carcinomes epidermoïdes des voies aérodigestives supérieures ». Thesis, Université de Lorraine, 2015. http://www.theses.fr/2015LORR0186/document.
Texte intégralRésumé :
Par définition, une métastase est la formation de foyers tumoraux secondaires liée à la capacité des cellules tumorales à se détacher de la tumeur primitive, de s’implanter dans un autre organe et de proliférer. A partir du foyer primitif, il peut y avoir une dissémination micrométastatique c’est-à-dire la libération dans le sang ou le réseau lymphatique de cellules tumorales isolées ou de petits amas cellulaires. Ces micrométastases peuvent proliférer et donner naissance à des métastases. La difficulté est de déceler ces cellules tumorales isolées ou en micro-amas, et également d’évaluer leur valeur pronostique, ainsi que leur potentiel métastatique. Dans cette étude, nous allons nous intéresser plus particulièrement au processus métastatique lié à l’acte chirurgical dans les cancers epdermoïde des voies aérodigestive supérieures (CEVADS). En effet, dans ce type de cancers, la meilleure méthode pour établir un diagnostic est l’analyse anatomo-pathologique du prélèvement réalisé par biopsie. La principale barrière physique empêchant les cellules tumorales de migrer est la membrane du tissu atteint. Lors de la chirurgie, ces barrières sont détruites, ce qui facilite l’invasion du système vasculaire. Les cellules tumorales peuvent ainsi se loger dans les vaisseaux et proliférer à distance du site primitif pour former des tumeurs secondaires. Généralement, les métastases sont détectées par imagerie ou sérologie à un stade très avancé du cancer. L’objectif de cette étude est de détecter la présence de cellules isolées ou disséminées (CTCs) de CEDVADS dans la circulation sanguine a travers trois axes de recherche des métastases : 1) Étude des marqueurs moléculaires pour le diagnostic d’envahissement ganglionnaire des carcinomes épidermoïdes des voies aérodigestives supérieures réalisée par PCR quantitative en temps réel et en OSNA. 2) Recherche des cellules tumorales disséminées dans les drains de Redon après curage cervical 3)Recherche des cellules tumorales circulantes après acte chirurgical pour carcinomes épidermoïdes des VADS stade III et IV. Ce protocole nous permettra de valider la recherche des CTCs en situation clinique et par la suite de développer des études prospectives diagnostiques et pronostiques des CTCs des CEVADSMetastasis is defined as the development of secondary tumor sites related to the ability of tumor cells to detach from primary tumor, to implant in another organ and to proliferate. From the primary site, a micrometastatic dissemination can occur through the release in blood stream or lymph system of isolated tumor cells or of small cell clusters. These micrometastases can proliferate and grow into metastases. The detection of isolated or microclustered tumor cells, the evaluation of the prognosis value, and their metastatic potential encounter difficulties. In this study, we focused mainly on the metastatic process related to surgery in epidermoid cancers of the upper aerodigestive tract (…). Indeed, in this type of cancers, the best method to establish diagnosis is the biopsy assessed by the anatomo-pathological analysis of a sample. The main physical barrier preventing cells from migrating is the membrane of the malignant tissue. During surgery, these barriers are destroyed, facilitating the invasion of the vascular system. Therefore tumor cells can locate in vessels and proliferate at distance from the primitive site, thus forming secondary tumors. Generally, metastases are detected by imaging or serology at a very advanced stage of cancer disease. The aim of this study was to detect isolated or disseminated cells (CTCs) of CEDVADS in blood stream by three different approaches : 1) the study of molecular markers for the diagnosis of node involvement of epidermoid carcinomas of the upper aerodigestive tract using quantitative PCR in real time and OSNA. 2) Screening of tumoral cells disseminated in Redon drains after cervical curettage 3) Detection of circulating tumor cells after surgery for epidermoid carcinomas of stage III and IV VADS. This protocol will allow to validate the detection of CTCs in clinic setting and to develop prospective studies for the diagnosis and prognosis of CTCs of CEVADS
34
Zvezdan, Gagić. « Конструктивистички приступ заснован на примени мапа ума у настави физике у основној школи ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, 2019. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=110550&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
У раду је испитивано когнитивно оптерећење ученика седмог разреда из две основне школе: „Ђорђе Натошевић“ у Новом Саду и „Мирослав Антић“ у Футогу. Извршено је иницијално тестирање и формиране су двегрупе: експериментална и контролна, за спровођење експеримента са паралелним групама. Пре увођења експерименталног фактора, дат је иницијални тест за ученике који су били распоређени у Е (експерименталну) и К (контролну) групу. Експериментални фактор су биле мапе ума које су карактерисале не-традиционалан метод рада у експерименталној групи, а традиционални метод рада је био заступљен уконтролној групи. У експерименту је учествовало 113 ученика.Резултати су показали да су ученици експерименталне групе постигли веће постигнуће на финалном тестирању него ученици контролне групе.Ученици експерименталне групе су у већојмери перцепирали мањи ментални напор, него ученици контролне групе.Израчуната инструкциона ефикасност и инструкциона ангажованост ученика сумного повољније у експерименталној него контролној групи.Резултати овог рада од значаја су наставницима физике који преферирају употребу мапа ума у школама на својим часовима, и дају потпунији увид у метод употребе мапа ума на часовима физике.U radu je ispitivano kognitivno opterećenje učenika sedmog razreda iz dve osnovne škole: „Đorđe Natošević“ u Novom Sadu i „Miroslav Antić“ u Futogu. Izvršeno je inicijalno testiranje i formirane su dvegrupe: eksperimentalna i kontrolna, za sprovođenje eksperimenta sa paralelnim grupama. Pre uvođenja eksperimentalnog faktora, dat je inicijalni test za učenike koji su bili raspoređeni u E (eksperimentalnu) i K (kontrolnu) grupu. Eksperimentalni faktor su bile mape uma koje su karakterisale ne-tradicionalan metod rada u eksperimentalnoj grupi, a tradicionalni metod rada je bio zastupljen ukontrolnoj grupi. U eksperimentu je učestvovalo 113 učenika.Rezultati su pokazali da su učenici eksperimentalne grupe postigli veće postignuće na finalnom testiranju nego učenici kontrolne grupe.Učenici eksperimentalne grupe su u većojmeri percepirali manji mentalni napor, nego učenici kontrolne grupe.Izračunata instrukciona efikasnost i instrukciona angažovanost učenika sumnogo povoljnije u eksperimentalnoj nego kontrolnoj grupi.Rezultati ovog rada od značaja su nastavnicima fizike koji preferiraju upotrebu mapa uma u školama na svojim časovima, i daju potpuniji uvid u metod upotrebe mapa uma na časovima fizike.
The paper examines the cognitive load of students of the seventh grade from two primary schools: "ĐordjeNatošević" in Novi Sad and "Miroslav Antić" in Futog. Initial testing was performed and two groups were formed: experimental and control, for the implementation of the experiment with parallel groups. Prior to the introduction of the experimental factor, an initial test was given for students who were divided in E (experimental) and K (control) groups.The experimental factor was the mind maps that characterized the non-traditional method of work in the experimental group, and the traditional method of work was represented in the control group. 113 students participated in the experiment. The results showed that the students of the experimental group achieved higher achievement in the final testthan the control group students. Experimental group students were more likely to perceive less mental effort, than students of the control group.The calculated instructional efficiency and instructional engagement of students are much more favorable in the experimental than the control group. The results of this work are important to physics teachers who prefer the use of mind maps in schoolsat their classes, and give a more complete insight into the method of using mind maps in physics classes.
35
Sansano, Valero Irene. « Valor predictiu de la càrrega tumoral axil·lar en càncer de mama pel mètode OSNA ». Doctoral thesis, Universitat Autònoma de Barcelona, 2021. http://hdl.handle.net/10803/672587.
Texte intégralRésumé :
Aquest treball de tesi preten valorar la importància pronòstica de l'estadificació axil·lar en càncer de mama obtinguda per mètodes moleculars (OSNA). Està estructurada en torn a dues publicacions de treballs on s'ha demostrat que l'estadificació convencional de l'aixella infraestima la càrrega tumoral de la mateixa i que la nova variable càrrega tumoral total (TTL) és, amés d'una eina per calcular el risc de malaltia local, un possible substitut del pN en aquelles pacients en les que no es fa limfadenectomi axil·lar.Este trabajo de tesis pretende valorar la importancia pronóstica de la estadificación axilar en cáncer de mama obtenida por métodos moleculares (OSNA). Está estructurada en torno a dos publicaciones de trabajos donde se ha demostrado que la estadificación convencional de la axila infraestimando la carga tumoral de la misma y que la nueva variable carga tumoral total (TTL) es, además de una herramienta para calcular el riesgo de enfermedad local , un posible sustituto del pN en aquellas pacientes en las que no se hace linfadenectomía axilar.
This thesis aims to assess the prognostic importance of axillary staging in breast cancer obtained by molecular methods (OSNA). It is structured around two publications where it has been shown that the conventional staging of the axilla, underestimates its tumor burden and that the new variable total tumoral load (TTL) is, in addition to a tool to calculate the risk of local disease, a possible substitute of pN in those patients in whom axillary lymphadenectomy is not performed.
Universitat Autònoma de Barcelona. Programa de Doctorat en Cirurgia i Ciències Morfològiques
36
Veljko, Aleksić. « Веза играња дигиталних игара са профилом вишеструких интелигенција ученика виших разреда основне школе ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, 2017. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=104235&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
Дисертација пружа емпиријски утемељен иновативан и јединствен увид у везу играња дигиталних игара са профилом вишеструких интелигенција ученика виших разреда основе школе. Систематизован преглед литературе реализован у оквиру дисертације указује на чињеницу да се истраживачи слажу у ставу да су дигиталне игре постале методички валидан образовни алат, али да постоји веома мали број емпиријских истраживања посвећених вези између играња дигиталних игара и профила вишеструких интелигенција ученика. Истраживање је реализовано на узорку од 1262 ученика узраста од 11 до 15 година из 22 школе у Србији. За потребе истраживања креирани су и евалуирани одговарајући психометријски инструменти. Анализирана је веза профила вишеструких интелигенција ученика виших разреда основне школе са склоностима и навикама играња дигиталних игара. Проучавана је могућност предикције префериране врсте дигиталних игара у зависности од профила вишеструких интелигенција и навика играња дигиталних игара. Утврђено је да је профил вишеструких интелигенција валидан предиктор склоности, навика играња и идентификатор зависности од дигиталних игара.Извршена је идентификација зависности од дигиталних игара и анализирана је њена повезаност са профилима вишеструких интелигенција. Анализирани су утицаји појединих социо- демографских фактора на склоности и навике играња дигиталних игара и зависност од дигиталних игара. У складу са циљем и задацима истраживања формиране су хипотезе, које су дискутоване и потврђене. На основу резултата утврђено је постојање везе играња дигиталних игара са профилом вишеструких интелигенција ученика виших разреда основе школе.Disertacija pruža empirijski utemeljen inovativan i jedinstven uvid u vezu igranja digitalnih igara sa profilom višestrukih inteligencija učenika viših razreda osnove škole. Sistematizovan pregled literature realizovan u okviru disertacije ukazuje na činjenicu da se istraživači slažu u stavu da su digitalne igre postale metodički validan obrazovni alat, ali da postoji veoma mali broj empirijskih istraživanja posvećenih vezi između igranja digitalnih igara i profila višestrukih inteligencija učenika. Istraživanje je realizovano na uzorku od 1262 učenika uzrasta od 11 do 15 godina iz 22 škole u Srbiji. Za potrebe istraživanja kreirani su i evaluirani odgovarajući psihometrijski instrumenti. Analizirana je veza profila višestrukih inteligencija učenika viših razreda osnovne škole sa sklonostima i navikama igranja digitalnih igara. Proučavana je mogućnost predikcije preferirane vrste digitalnih igara u zavisnosti od profila višestrukih inteligencija i navika igranja digitalnih igara. Utvrđeno je da je profil višestrukih inteligencija validan prediktor sklonosti, navika igranja i identifikator zavisnosti od digitalnih igara.Izvršena je identifikacija zavisnosti od digitalnih igara i analizirana je njena povezanost sa profilima višestrukih inteligencija. Analizirani su uticaji pojedinih socio- demografskih faktora na sklonosti i navike igranja digitalnih igara i zavisnost od digitalnih igara. U skladu sa ciljem i zadacima istraživanja formirane su hipoteze, koje su diskutovane i potvrđene. Na osnovu rezultata utvrđeno je postojanje veze igranja digitalnih igara sa profilom višestrukih inteligencija učenika viših razreda osnove škole.
Dissertation provides an empirically grounded innovative and unique insight into relations between digital gameplay and multiple intelligences profile. A systematic literature review that was realized in this dissertation points to thefact that researchers agree that digital games became methodically valid educational tool, but that there are very few empirical studies on relations between digital gameplay and multiple intelligences profile of the students.The research sample consisted of 1262 11-to-15- year-old students from 22 Serbian schools. The adequate psychometric instruments were developed and evaluated as part of the research. The relations between multiple intelligence profile of higher grade elementary school students and their gameplay preferences and habits were analyzed. The possibility of predicting preferred digital games genre based on multiple intelligences profile and digital gameplay was examined. It was found that the multiple intelligences profile is a valid predictor of digital gameplay preferences, habits and addiction. The digital games addiction was identified, and its relation with the structure of multiple intelligence profile was examined. The influence of socio-demographic factors on digital gameplay preferences, habits and addiction was analyzed. In accordance with the dissertation objectives and tasks the research hypotheses were formulated, and further discussed and confirmed. The results imply the existence of the relation between digital gameplay and multiple intelligences profile of higher grade elementary school students.
37
Niedzielski, Aleksander. « Konstrukcje drewniane i kamienne w rozwoju historycznym do XIX w. - więźba jako osnowa architektonicznej formy dachu ». Rozprawa doktorska, 1997. https://repolis.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=2035.
Texte intégral
38
Niedzielski, Aleksander. « Konstrukcje drewniane i kamienne w rozwoju historycznym do XIX w. - więźba jako osnowa architektonicznej formy dachu ». Rozprawa doktorska, 1997. https://delibra.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=2035.
Texte intégral
39
Włodarczyk, Anna. « Struktura i własności materiałów kompozytowych o osnowie stopu EN AW-Al Cu4Mg1(A) wzmacnianych cząstkami Al2O3, BN lub Ti(C,N) ». Rozprawa doktorska, 2005. https://repolis.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=5043.
Texte intégral
40
Włodarczyk, Anna. « Struktura i własności materiałów kompozytowych o osnowie stopu EN AW-Al Cu4Mg1(A) wzmacnianych cząstkami Al2O3, BN lub Ti(C,N) ». Rozprawa doktorska, 2005. https://delibra.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=5043.
Texte intégral
41
Myalski, Jerzy. « Wpływ parametrów technologicznych na wytrzymałość zmęczeniową kompozytów z osnową metaliczną ». Rozprawa doktorska, 1987. https://repolis.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=3667.
Texte intégral
42
Myalski, Jerzy. « Wpływ parametrów technologicznych na wytrzymałość zmęczeniową kompozytów z osnową metaliczną ». Rozprawa doktorska, 1987. https://delibra.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=3667.
Texte intégral
43
Szopiński, Krzysztof. « Struktura i właściwości kompozytowych proszków o osnowie aluminiowej typu Al-Me-SiC (Me= Ni, Ti) otrzymywanych w procesie mechanicznego stopowania (MS) ». Rozprawa doktorska, 2003. https://repolis.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=4698.
Texte intégral
44
Szopiński, Krzysztof. « Struktura i właściwości kompozytowych proszków o osnowie aluminiowej typu Al-Me-SiC (Me= Ni, Ti) otrzymywanych w procesie mechanicznego stopowania (MS) ». Rozprawa doktorska, 2003. https://delibra.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=4698.
Texte intégral
45
Pietrasik, Ewa. « Badania procesu suszenia brykietów paliwowych w złożach kompozytowych ». Rozprawa doktorska, 2003. https://repolis.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=4705.
Texte intégral
46
Pietrasik, Ewa. « Badania procesu suszenia brykietów paliwowych w złożach kompozytowych ». Rozprawa doktorska, 2003. https://repolis.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=4706.
Texte intégral
47
Pietrasik, Ewa. « Badania procesu suszenia brykietów paliwowych w złożach kompozytowych ». Rozprawa doktorska, 2003. https://delibra.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=4706.
Texte intégral
48
Pietrasik, Ewa. « Badania procesu suszenia brykietów paliwowych w złożach kompozytowych ». Rozprawa doktorska, 2003. https://delibra.bg.polsl.pl/dlibra/docmetadata?showContent=true&id=4705.
Texte intégral
49
Churaňová, Eliška. « Fonotaktická osnova českého slova a mluvního taktu ». Master's thesis, 2012. http://www.nusl.cz/ntk/nusl-304302.
Texte intégralRésumé :
This master thesis provides a relatively detailed description of the consonant-vowel structure of standard spoken Czech. The first part covers approaches to and findings on the combinatorial system and distribution of sound units in speech; aspects of continuous speech segmentation into intonation phrases and stress groups, phonotactics of languages in general and Czech in particular, and speech rhythm are also addressed. Recordings of 12 professional speakers of Czech - comprising 6639 words and 5368 stress groups in total - have been used to create data sets that have enabled the author to describe CVCV structures of Czech words and stress groups. The results of this research present frequencies of words and stress groups and their relations to word-class dimension, frequencies of phones in words and stress groups; in this respect, both syllabic liquids and glottal stops have been taken into account. Further, the thesis includes an overview of the most frequent CVCV patterns in words and stress groups and their variability with regard to word classes. The final part focuses on how frequently consonants, vowels and their pairs and trios occur at different places within a unit. The results are continuously compared both between themselves and with the research that used the larger SYN2005 written...
50
Los, Miroslav. « Řízení eLearningových aktivit ». Master's thesis, 2008. http://www.nusl.cz/ntk/nusl-94677.
Texte intégral