Littérature scientifique sur le sujet « Istorinė literatūra »
Créez une référence correcte selon les styles APA, MLA, Chicago, Harvard et plusieurs autres
Sommaire
Consultez les listes thématiques d’articles de revues, de livres, de thèses, de rapports de conférences et d’autres sources académiques sur le sujet « Istorinė literatūra ».
À côté de chaque source dans la liste de références il y a un bouton « Ajouter à la bibliographie ». Cliquez sur ce bouton, et nous générerons automatiquement la référence bibliographique pour la source choisie selon votre style de citation préféré : APA, MLA, Harvard, Vancouver, Chicago, etc.
Vous pouvez aussi télécharger le texte intégral de la publication scolaire au format pdf et consulter son résumé en ligne lorsque ces informations sont inclues dans les métadonnées.
Articles de revues sur le sujet "Istorinė literatūra"
1
Dini, Pietro U., et Rasa Klioštoraitytė. « ITALŲ LITERATŪRA LIETUVOJE IR LIETUVIŲ LITERATŪRA ITALIJOJE : VERTIMŲ BIBLIOGRAFIJA ». Vertimo studijos 2, no 2 (6 avril 2017) : 185. http://dx.doi.org/10.15388/vertstud.2009.2.10612.
Texte intégralRésumé :
Šioje apžvalgoje trumpai aptariami italų grožinės literatūros vertimai į lietuvių kalbą, lietuvių grožinės literatūros vertimai į italų kalbą ir šių vertimų istorija. Taip pat bendrais bruožais aptariamos galimos šios srities mokslinių tyrimų kryptys. Galima teigti, jog ši apžvalga yra preliminarus ir propedeutinis įvadas ruošiant išsamesnę italų–lietuvių ir lietuvių–italų kalbų vertimų bibliografiją. Keliamas klausimas, kada ir kokiomis sąlygomis Lietuvoje ir Italijoje buvo daugiausia verčiama iš vienos kalbos į kitą. Ieškant atsakymo į šį klausimą remiamasi lyginamuoju metodu. Tai nėra paprasta, nes Lietuvos ir Italijos vertimų istorinė periodizacija labai skiriasi. Be to, gali būti, kad tokią ekstralingvistinę temą labiau tiktų priskirti kultūros, kultūrinių ryšių istorijai, o ne vertimo teorijai, tačiau įvairūs autoriai jau ne kartą pabrėžė glaudų šių dviejų tyrimo sričių ryšį, todėl tokia apžvalga, nors ir neišsami, gali būti naudinga tolesniems tyrimams.
2
Kramer, Loyd S. « Literatūra, kritika ir istorinė vaizduotė : Haydeno White'o ir Dominicko LaCapra'os literatūrinis iššūkis ». Sociologija. Mintis ir veiksmas 1, no 1 (4 avril 1997) : 153–58. http://dx.doi.org/10.15388/socmintvei.1997.1.6613.
Texte intégralRésumé :
Vertimas: Kramer, Loyd S. 1989. Literature, Critisism, and Historical Imagination: The Literary Challenge of Hayden White and Dominick LaCapra. In: The New Cultural History, Berkeley, Los Angeles, London: University of California Press; 97-128.
3
ZANDERS, VIESTURS. « LATVIŲ IŠEIVIŲ KNYGA : LEIDYKLOS IR LEIDINIŲ REPERTUARAS (1945–1991) ». Knygotyra 50 (1 janvier 2015) : 149–57. http://dx.doi.org/10.15388/kn.v50i0.7918.
Texte intégralRésumé :
Латвийский университет, Отделение изучения информации и библиотекLomonosova iela 1, Riga LV-1019, LatvijaE-mail: viesturs.zanders@lu.lvLatvių knygos, išleistos už Latvijos ribų nuo Antrojo pasaulinio karo pabaigos, repertuarą gana išsamiai apibūdina B. Jēgerio Latviškų leidinių, išleistų už Latvijos ribų, bibliografija (1968–1996). Reikia paminėti, kad emigrantų leidybos tyrėjai dar nepakankamai naudojasi mokslininkų ir intelektualų archyvais, saugomais Latvijos kolekcijose nuo 1991 m.Tarp knygų (per 6000 pavadinimų), išleistų emigracijoje, vyrauja grožinė literatūra, atsiminimai, istorinė ir religinė literatūra, kalbotyros, etnografijos ir liaudies meno knygos.Emigrantų leidybos pradžia – penktasis dešimtmetis Vokietijoje ir Švedijoje. Nuo šeštojo dešimtmečio Latvijos leidyklos veikė JAV, Kanadoje ir Australijoje. Tuo laikotarpiu leista įvairesnės tematikos ir aukštesnės poligrafinės kokybės leidinių. Šeštasis ir aštuntasis dešimtmečiai – vaisingiausias leidybos emigracijoje periodas.Gera redakcine ir poligrafine kokybe pasižymi leidyklų „Daugava” (įkurta D. ir G. Šleierių Stokholme 1945 m.), ir „Zelta ābele” (įkurtaM. Gosperio Rygoje 1935 m., atgaivinta Stokholme 1945 m.) leidiniai. Verta paminėti seriją monografijų apie Latvijos istoriją, leistų „Daugavos” leidyklos nuo 1958 metų. Latvijos nacionalinis fondas (įkurtas Stokholme 1947 m.) daugiausia leido informacinę medžiagą apie okupuotą Latviją užsienio skaitytojams, „Latgaļu izdevniecība” Miunchene – Latgalos regione gimusių autorių darbus.Produktyviausia Latvijos leidykla emigracijoje, išleidusi per 600 leidinių, buvo „Grāmatu draugs” (ją H. Rudzītis įkūrė Rygoje 1926 m.). Penktajame dešimtmetyje ji veikė Vokietijoje, o vėliau Niujorke ir daugiausia leido prozą ir memuarus.Įdomios informacijos apie tai galima rasti straipsnių rinkinyje „Archivs” (Melburnas, 1960–1993), redaguotame E. Dunsdorfo, bei regioninėse enciklopedijose, išleistose Švedijoje ir JAV (Latvju Enciklopēdija, 1950–1955 ir 1983–2006 m. laidos).Latvių leidybinė veikla emigracijoje liudija didelį Latvijos išeivių dvasinį ir socialinį aktyvumą.
4
Kubilius, Vytautas. « O kas toliau ? » Problemos 35 (29 septembre 2014) : 31–33. http://dx.doi.org/10.15388/problemos.1986.35.6531.
Texte intégralRésumé :
Straipsnyje svarstomos lietuvių literatūrologijos ateities perspektyvos, jos metodologijos atnaujinimo galimybės. Teigiama, kad tyrinėjant literatūrą svarbiausia nepamiršti, jog rašytojo individualybė neprivalo ištirpti globaliniuose literatūros proceso apibendrinimuose ir kūrinio struktūros analizėje. Ji yra viską lemiantis kūrinio subjektas. Joje kryžiuojasi mūsų visuomeninės istorinės raidos keliai ir nacionalinio mentaliteto savybės. Naujųjų tyrinėjimo metodų tikslas turėtų būti ne universalių teorijų iliustravimas lietuvių literatūros pavyzdžiais, bet jos savitos logikos atvėrimas. Todėl istorinė poetika yra galbūt reikalingiausia būsimų fundamentalių darbų sritis. Pabrėžiama tarmės substrato vaidmens ištyrimo būtinybė. Istorinė poetika, tirdama mūsų meninio mąstymo formuotes, turėtų aiškinti jų genezę, raidą bei savitumą pasaulinės literatūros kontekste, nevengdama genetinių ir tipologinių lyginimų. Aptariama šiuolaikinės literatūrologijos metodologija.
5
Polovina, Nataša. « Srednjovekovne teme u srpskoj književnosti za decu : zaborav i sećanje kao instrumenti ideologije ». Kultura Słowian Rocznik Komisji Kultury Słowian PAU 18 (9 novembre 2022) : 107–16. http://dx.doi.org/10.4467/25439561ksr.22.008.16360.
Texte intégralRésumé :
Od devedesetih godina 20. veka naovamo, u srpskoj književnosti za decu primećuje se pojačano interesovanje za istorijske ličnosti i događaje srpskog srednjeg veka. U bogatom fondu knjiga i slikovnica za decu u kojima se tematizuje srednjovekovna istorija, a čiji su autori Svetlana Velmar Janković, Slobodan Stanišić, Milovan Vitezović i drugi, posebno se izdvajaju određene – gotovo uvek iste – istorijske ličnosti (Stefan Nemanja, Sveti Sava, car Dušan), dok su neke druge potpuno zaboravljene. U radu se ove činjenice razmatraju u ideološkom kontekstu: povratak srednjovekovnoj istoriji i kulturi u književnosti za decu odvija se kroz sećanje na ,,svetlo doba” srpske istorije. Medieval Themes in Serbian Children’s Literature: Oblivion and Memory as Instruments of Ideology From the 1990s onwards, in Serbian children’s literature, there has been an increased interest in historical figures and events of the Serbian Middle Ages. In the extensive collection of books and picture books for children in which medieval history is themed, and whose authors are Svetlana Velmar Janković, Slobodan Stanišić, Milovan Vitezović and others, certain – almost always the same – historical figures (Stefan Nemanja, Saint Sava, Tsar Dusan) stand out, while some others are completely forgotten. The paper discusses these facts in an ideological context: a return to medieval history and culture in children’s literature takes place through the memory of the “bright age” of Serbian history.
6
Toker, Leona. « Semiologinio modelio taikymas literatūros dėstymui : J. Austen romano pavadinimas MANSFIELD PARK ». Literatūra 50, no 5 (28 décembre 2016) : 91. http://dx.doi.org/10.15388/litera.2008.5.10232.
Texte intégralRésumé :
Straipsniu iliustruojama, kaip semiologinį modelį galima būtų pritaikyti dėstant literatūrą universitete. Trys semiologinio modelio aspektai: semantika, sintaktika ir pragmatika – padeda suderinti detalią teksto analizę ir jo meninių, istorinių ir sociologinių kontekstų apibrėžimą. Straipsnyje apžvelgiamos kryptys, kuriomis galima plėtoti diskusiją apie Jane Austen romano Mansfield Park pavadinimą. Jos remiasi intertekstine toponimo reikšme, sociologine ir istorine abiejų pavadinimo dalių reikšme (semantika), vidiniais ryšiais tarp romano temų, jų plėtotės būdų ir romano pavadinimo motyvų (sintaktika) bei motyvų išdėstymo būdų priklausomybe nuo autorės pozicijos jos adresatų atžvilgiu (pragmatika).
7
Duma, Liao, et Li Xi. « Historical and philosophical logic of essays on the modern history of literature and art of China ». OOO "Zhurnal "Voprosy Istorii" 2022, no 12-1 (1 décembre 2022) : 150–55. http://dx.doi.org/10.31166/voprosyistorii202212statyi46.
Texte intégralRésumé :
After the Th ird Plenum of the XI convocation of the Central Committ ee was held in 1978, China embarked on the path of reform and openness. Literature and art have become a symbol of a new era. Th e sphere of active research of scientists has become the question of how to describe what is happening at the present stage of the development of literature and art. Gradually, a new historical approach, diff erent fr om the traditional one, was formed, and a historical and philosophical consciousness, not characteristic of the previous time, was formed.
8
Šimonytė, Ingrida. « Lietuvos respublikos ministrės pirmininkės sveikinimo žodis tarptautinėje mokslinėje konferencijoje „Pranciškus Skorina ir Renesanso knygos kultūra. Skorinos „Mažajai kelionių knygelei“ – 500“ ». Knygotyra 80 (18 juillet 2023) : 11. http://dx.doi.org/10.15388/knygotyra.2023.80.119.
Texte intégralRésumé :
Gerbiami konferencijos organizatoriai ir svečiai,
džiaugiuosi, kad visos pastarųjų metų krizės nesutrukdė Vilniuje įvykti svarbiai ir itin simbolinę prasmę šiandien turinčiai tarptautinei konferencijai „Pranciškus Skorina ir Renesanso knygos kultūra“.
Didvyriškas ukrainiečių pasipriešinimas okupantams ir jų meilė laisvei viso pasaulio akis nukreipė į regioną, kuris anksčiau santykinai domino tik nedidelę dalį.
Atsigręžta į istoriją bei santykius tarp ukrainiečių, gudų, lietuvių, į daugiakultūrį LDK paveldą, kuris padeda geriau pažinti dabartinės Europos šaknis, atpažinti unikalius jos tapatybės atspalvius.
Prieš penkis šimtus metų Vilniuje įkurta pirmoji spaustuvė regione pradėjo naują knygos kultūros etapą ir tapo vartais į Renesanso epochą.
Lietuvos Respublikos Seimas 2022 metus paskelbė Pranciškaus Skorinos metais. Tai svarus raginimas geriau pažinti persidengiančią Rytų Europos tautų istoriją.
Grįždami į Europos namus, privalėjome daug ko įvairiose srityse išmokti iš vakariau esančių Europos valstybių, kurių raidos nepertraukė sovietinė okupacija. Tačiau svarbu pripažinti, kad Europą vienija ne tik bendros ekonominio gyvenimo taisyklės ar politiniai principai, bet ir daugiakultūrė istorinė patirtis, tad gilesnis buvusio LDK regiono pažinimas gali praturtinti europietišką vaizduotę.
Tikiuosi, kad šios konferencijos įžvalgos bus įdomios ne tik specialistams, bet ir suteiks kultūrinį postūmį Lietuvos viešajai sričiai.
Nuoširdžiai sveikinu ir dėkoju visiems, tiek konferencijos rengėjams, tiek dalyviams, bei linkiu įdomių diskusijų, kurios skatintų naujus tyrimus.
9
Stundžė, Lijana, et Giedrė Rutkauskaitė. « Moterų sakytinė istorija : komunikacinis aspektas ». Informacijos mokslai 68 (1 janvier 2014) : 63–76. http://dx.doi.org/10.15388/im.2014..3920.
Texte intégralRésumé :
Straipsnio tikslas – išanalizuoti moterų interviu kaip sakytinės istorijos šaltinius komunikaciniu aspektu. Sakytinė istorija apibrėžiama kaip komunikacinės sąveikos tarp tyrėjo ir interviu davėjo metu gimęs pasakojimas, apibrėžtas lingvistinių, socialinių, ideologinių ir komunikacinių struktūrų. Analizės objektas yra interviu metodas, kuris naudojamas informacijai surinkti. Istorijos moksle duomenų rinkimas interviu būdu ir jų interpretavimas vadinamas sakytine istorija. Sakytinės istorijos specifiką lemia jos pagrindinis šaltinis – interviu, kurio informacija visuomet subjektyvi, turi asmeninės interpretacijos atspalvį ir savaime nėra tinkama faktų tikslinimui (Marcinkevičienė, 2008). Sakytinės istorijos metodas yra populiarus tarp istorikų, sociologų, antropologų, žurnalistų, etnologų. Mokslininkai sakytinę istoriją analizuoja įvairiais aspektais, tačiau pasigendama visapusiško požiūrio į sakytinės istorijos interviu komunikacinį aspektą. Šiame straipsnyje teorinės įžvalgos pritaikomos Vilniaus universiteto Lyčių studijų centro moterų atminties archyvo „Socializmas moterų atmintyje“ interviu analizei komunikaciniu aspektu. Analizei atrinkta 20 atsitiktinių, nepublikuotų interviu, kuriuose nagrinėjamas klausėjui ir apklausiamajam keliamų reikalavimų ir atsakomybių įgyvendinimas bei įtaka komunikacijos procesui. Straipsnyje atsiribojama nuo sakytinės istorijos turinio analizės ir dėmesys telkiamas tik į komunikacinius aspektus, t. y. analizuojamas interviu procesas ir jo dalyviams keliami reikalavimai. Straipsnyje aprašomas atliktas tyrimas parodo pasirinktos temos daugiaaspektiškumą ir tarpdiscipliniškumą. Naudojami aprašomasis ir mokslinės literatūros kritinės analizės metodai.Reikšminiai žodžiai: sakytinė istorija, moterų sakytinė istorija, interviu, komunikacija, klausymas.
Women’s oral history: the communicative aspectLijana Stundžė, Giedrė Rutkauskaitė
Summary Oral history is defined as a story born of communication interaction between the researcher and the interviewee. It is defined by linguistic, social, ideological as well as communication structures. The purpose of the study is to analyse women’s interviews as sources of oral history by the communicative aspect. The object of analysis is the interview method which is used to gather information. Data collection using the interview method and its interpretation in the science of history are called oral history. Oral history is determined by the specificity of its main source – an interview, which is always subjective and is not suitable for revising the facts (D. Marcinkevičienė, 2008). However, interview is understood not only as information exchange. The process of interview includes also: mutual understanding which allows the interviewer to predict the actions and behaviour of interviewees; interaction, which helps influencing the process of interview; empathy, which allows empathizing with interviewee’s feelings. These elements are analysed theoretically and practically in this article.The interview method is popular among historians, sociologists, anthropologists, journalists, ethnologists. Scientists explore an oral history in various aspects, but there is a lack of a comprehensive approach to the communication aspect in oral history interviews. The theoretical insights are adapted to the analysis of interviews of the Vilnius University Centre of Gender Studies archive “Socialism in Women's Memory”. There were 20 unpublished interviews randomly chosen for the analysis in order to examine the requirements and responsibilities for the interviewer and the interviewee and the impact of the communication process. The article focuses only on the communicative aspects, the interview process, and the requirements for the participants. The analysis shows the multidimensionality and interdisciplinarity of the topic. The article is written using the methods of descriptive and critical analysis of the scientific literature.
10
ZANDERS, VIESTURS. « 1918–1944 METŲ LATVIJOS KNYGININKYSTĖS TYRIMAI : AUTORIAI, TEMOS, LEIDINIAI, SPAUDA ». Knygotyra 48 (1 janvier 2015) : 67–77. http://dx.doi.org/10.15388/kn.v48i0.8112.
Texte intégralRésumé :
Knygininkystės tyrimai Latvijoje pradėti XVIII amžiuje, kai pasirodė pastoriaus ir bibliofilo L. Bergmanno esė apie Rygos spaustuves. Kai kurias svarbias leidyklas aprašė A. Bucholtzas ir A. Poelchau XIX a. – XX a. pradžioje.Nors Latvijos valstybės įkūrimas 1918 m. savaime sudarė naujas knygų leidybos sąlygas, jis neatnešė esminių knygininkystės tyrimo permainų. Ne taip kaip kitoms humanitarinių tyrimų sritims, knygotyrai valstybė neskyrė finansinės paramos ir nesukūrė institucijų. Tyrimo darbą dirbo ne tik specialistai (leidėjai, spaustuvininkai ir bibliografai), bet ir kitų sričių tyrinėtojai (istorikai, kalbininkai, literatūrologai).Kai kurias naujas mintis apie viduramžių ir reformacijos laikotarpio Livonijos knygos kultūrą paskelbė Baltijos šalių vokiečių kilmės istorikas L. Arbusowas. Bibliofilo J. Misinio ir istoriko V. Pengeroto darbai nagrinėjo spaustuvių istoriją Latvijoje. V. Pengeroto Latvijos knygininkystės apžvalga buvo išspausdinta leidinyje „Gutenberg-Jahrbuch“ (1935).Periodiniame leidinyje „Latvju Grāmata“ (Latvijos knyga, 1922–1931) buvo skelbiama įvairi informacija apie to meto Latvijos ir užsienio knygininkystę, tačiau mokslinių darbų buvo mažai. Dėl negausių skaitytojų ir pasaulinės ekonominės krizės ketvirtajame dešimtmetyje žlugo žurnalas „Latvijas Grāmatrūpniecības Apskats“ (Latvijos knygų gamybos apžvalga, 1928–1931). Žurnale „Bibliotekārs“ (Bibliotekininkas, 1937–1940), kurį leido Latvijos bibliotekininkų draugija, buvo išspausdintas reikšmingas jo redaktoriaus ir bibliofilo G. Šaurumo straipsnis apie senuosius latviškus spaudinius užsienio biblio tekose. Per 30 publikacijų įvairiais knygininkystės klausimais (tarp jų apie Latvijos XVI–XVIII amžiaus knygas ir mokymo literatūrą) pasirodė leidinyje „Izglītības Ministrijas Mēnešraksts“ (Švietimo ministerijos mėnraštis, 1920–1939). Reikia pažymėti, kad tuo laikotarpiu sukaupta faktinė medžiaga vėliau buvo naudojama monografijose apie Latvijos knygininkystę, išleistose septintajame ir aštuntajame XX a. dešimtmetyje. Tuo metu taip pat pasirodė populiari Latvijos knygininkystės studija Knyga, jos istorija (K. Dziļleja, 1935). Išleisti reprezentaciniai leidiniai apie Latvijos knygų parodas Maskvoje (1940) ir Leipcige (1942). Vokiečių okupacijos metais pasirodė knygininkystės problemas nagrinėjančių straipsnių „Izglītības Mēnešraksts“ (Švietimo mėnraštis, 1942–1944) ir „Latvju Grāmatnieks“ (Latvijos bibliofilas, 1943–1944). Latvijos nepriklausomybės praradimas ilgam sustabdė šalies knygotyros raidą. Kai kurie autoriai (K. Draviņš) dirbo tremtyje. Kiti (J. Straubergs, K. Egle) negalėjo atsidėti moksliniam darbui, nes sovietų valdžia draudė jiems dirbti profesinį darbą universitetuose ir bibliotekose.
Thèses sur le sujet "Istorinė literatūra"
1
Bartkevičienė, Jurga. « Skandinavų literatūros recepcija Lietuvoje : istorija, vertimai, bibliografija ». Master's thesis, Lithuanian Academic Libraries Network (LABT), 2009. http://vddb.library.lt/obj/LT-eLABa-0001:E.02~2009~D_20090629_142457-32587.
Texte intégralRésumé :
Darbas sudarytas iš dviejų pagrindinių dalių: Skandinavijos literatūrų aprašymo ir bibliografinių duomenų. Čia nagrinėjami grožinės literatūros vertimai iš skandinavų kalbų (islandų, danų, norvegų, švedų) į lietuvių kalbą. Kiekvienos šalies literatūra aprašoma atskirai. Trumpai aptariama grožinės literatūros istorija, suaugusiems ir vaikams skirta literatūra, pristatomi pagrindiniai vertėjai. Didesnis dėmesys skiriamas garsesniems autoriams. Be to, fiksuoti verstų iš skandinavų kalbų grožinių tekstų bibliografiniai duomenys. Didžioji dalis lietuviškai išleistų knygų yra sąrašuose. Pastebėta, jog skandinavų literatūrų glaudus tarpusavio ryšys neturi įtakos jos vertimams į lietuvių kalbą. Jungiančia grandimi tampa vertėjai, verčiantys iš kelių skandinavų kalbų. Vertimai iš skandinavų kalbų į lietuvių kalbą glaudžiai susiję su politiniais, ekonominiais, ideologiniais faktoriais, bet lemiantis yra vertėjo vaidmuo. Tik vertėjų iniciatyva lietuviška knygų erdvė papildoma itin vertingais tekstais. Šis darbas savo esme – enciklopedinis, todėl fiksuota įvairi informacija, galinti praplėsti skaitytojo žinias apie skandinavų autorius ir kūrinius, bet nekartojama visuotinai žinoma ar prieinama informacija apie autorių biografiją ir išleistus kūrinius.The work consists of two main parts: description of Scandinavian literatures and bibliographic data. It analyses translations of fiction from Scandinavian languages (Icelandic, Danish, Norwegian and Swedish) into Lithuanian language. Each country’s literature is described separately. The work briefly discusses histories of literatures, literatures for adults and children and presents main translators. Greater attention is paid to more famous authors. Moreover, the work provides bibliographic data on fiction translated from Scandinavian languages. Most of the books published in Lithuanian language are included in the lists. It was noted that the close relation among Scandinavian literatures has no impact on their translations into Lithuanian. Translators who translate from several Scandinavian languages become the connective link. Translations from Scandinavian languages into Lithuanian are closely related to political, economic, ideological factors; however the translator plays a crucial role alongside these factors. Only due to the translators the Lithuanian book space is augmented with especially valuable texts. In its essence, this work is encyclopaedic; therefore it provides various information that could expand reader’s knowledge in Scandinavian authors and their works, though it does not repeat universally known or available information on the authors' biographies and published works.
2
Schmitt, Angelika [Verfasser]. « Hermetischer Symbolismus : Andrej Belyjs «Istorija stanovlenija samosoznajuščej duši» / Angelika Schmitt ». Frankfurt a.M. : Peter Lang GmbH, Internationaler Verlag der Wissenschaften, 2019. http://d-nb.info/1185347739/34.
Texte intégral
3
Gresens, Nicholas. « Genres of history Mythos, istoria, legend, and plasma in Strabo's "Geography" / ». [Bloomington, Ind.] : Indiana University, 2009. http://gateway.proquest.com/openurl?url_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info:ofi/fmt:kev:mtx:dissertation&res_dat=xri:pqdiss&rft_dat=xri:pqdiss:3380153.
Texte intégralRésumé :
Thesis (Ph.D.)--Indiana University, Dept. of Classical Studies, 2009.Title from PDF t.p. (viewed on Jul 15, 2010). Source: Dissertation Abstracts International, Volume: 70-12, Section: A, page: 4663. Adviser: Timothy Long. Includes supplementary digital materials.
4
Hahn, Nancy A. « Machiavelli's Prince : A renaissance pasquinade ». CSUSB ScholarWorks, 1996. https://scholarworks.lib.csusb.edu/etd-project/1264.
Texte intégral
5
Žana, Pejanović. « Фигура оца у историјској драми српског предромантизма и романтизма ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2018. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=107469&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
Предмет истраживања докторске дисертације јестефигура оца у историјској драми српскогпредромантизма и романтизма. Намераистраживања је да на основу обимног корпусадрамских текстова изврши темељна анализа драмау којима је идентификована фигура оца као и да сепружи преглед ликова који се јављају у овојулози. Истраживачки рад ће бити усмерен напроучавање и допуну резултата досадашњиханализа улоге мушких ликова. Успоставиће сепримерена типологија главних и епизодних ликовакоји се у историјским драмама српскогпредромантизма и романтизма појављују уулози оца. Полазиште дисертације је историјскадрама и фигура оца као њен незаобилазни део.Почетна претпоставка је да је психолошкауверљивост наступа појединих јунака последицапородичних прилика, а не историјских догађаја.Тежиште истраживачког рада је приказивањејунака чија ауторитативна природа доводи досукоба, отуђења од породице и самоотуђења.Докторска дисертација би требала подстаћи неканова питања и одговоре као и нова проучавањаисторијске драмеPredmet istraživanja doktorske disertacije jestefigura oca u istorijskoj drami srpskogpredromantizma i romantizma. Nameraistraživanja je da na osnovu obimnog korpusadramskih tekstova izvrši temeljna analiza dramau kojima je identifikovana figura oca kao i da sepruži pregled likova koji se javljaju u ovojulozi. Istraživački rad će biti usmeren naproučavanje i dopunu rezultata dosadašnjihanaliza uloge muških likova. Uspostaviće seprimerena tipologija glavnih i epizodnih likovakoji se u istorijskim dramama srpskogpredromantizma i romantizma pojavljuju uulozi oca. Polazište disertacije je istorijskadrama i figura oca kao njen nezaobilazni deo.Početna pretpostavka je da je psihološkauverljivost nastupa pojedinih junaka posledicaporodičnih prilika, a ne istorijskih događaja.Težište istraživačkog rada je prikazivanjejunaka čija autoritativna priroda dovodi dosukoba, otuđenja od porodice i samootuđenja.Doktorska disertacija bi trebala podstaći nekanova pitanja i odgovore kao i nova proučavanjaistorijske drame
The subject of the doctoral thesis research is thefigure of a father in the historical drama ofSerbian Preromanticism and Romanticism.Based on the large corpus of drama texts, theintention of this research is to do a thoroughanalysis of dramas where the figure of a fatherhas been identified as well as to present areview of characters appearing in this role. Theresearch work will be aimed on studying andcompleting the results of the previous analysisof male characters. An appropriate typology ofmain and episodic characters which appeared inhistorical dramas of Serbian Preromanticismand Romanticism in the roles of a father,will beestablished. A starting point of the thesis is thehistorical drama and the figure of a father as itsunavoidable part. The initial assumption is thatthe psychologically stringent appearance ofsome heroes is the consequence of familyevents and not of the historical ones.The centreof the research work is a presentation of theheroes whose authoritative nature leads toconflict, alienation from the family and selfalienation, too. The doctoral thesis shouldinduce some new questions and answers as wellas a new studying of historical drama
6
Nevena, Varnica. « Дубровачке студије Драгољуба Павловића ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2014. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=87867&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
У овом раду пажња је усмеренана истраживање и анализу различитихтекстова српског књижевногисторичара Драгољуба Павловића.Kaко до сада није написана ни једнамонографска публикација о њему, оватеза представља покушај да се његоваделатност на тлу дубровачкекњижевности прикаже у целини.Анализиране су и интерпретиранењегове студије о дубровачкимписцима ренесансе и барока,приређена дела Марина Држића иИвана Гундулића, антологиједубровачке поезије и текстови оразличитим литерарним икултуролошким појавама које се садасагледавају у ширем, како друштвеноисторијском, тако икњижевнотеоријском контексту.U ovom radu pažnja je usmerenana istraživanje i analizu različitihtekstova srpskog književnogistoričara Dragoljuba Pavlovića.Kako do sada nije napisana ni jednamonografska publikacija o njemu, ovateza predstavlja pokušaj da se njegovadelatnost na tlu dubrovačkeknjiževnosti prikaže u celini.Analizirane su i interpretiranenjegove studije o dubrovačkimpiscima renesanse i baroka,priređena dela Marina Držića iIvana Gundulića, antologijedubrovačke poezije i tekstovi orazličitim literarnim ikulturološkim pojavama koje se sadasagledavaju u širem, kako društvenoistorijskom, tako iknjiževnoteorijskom kontekstu.
The subject of this thesis is theliterary-historical work of DragoljubPavlović and his significant contributionsto the study of Dubrovnik literature. Theentire body of his scientific research hasnot been looked into in its entirety untilnow, nor were his valuable scientificfindings in this area systematized before.In this paper, we used primary literaturewhich includes studies, essays, reviewsand short texts related to Dubrovnikliterature. The papers of other researchersof the Dubrovnik literature, dealing withthe same writers or other phenomena thathe studied, were also used; as well as thepapers that in any way have directconnection with the work of Dragoljub Pavlović.
7
Ivana, Ikonić. « Српска хумористичко-сатиричка периодика друге половине XIX и почетка XX века ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2016. http://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=97367&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
У дисертацији су проучени српски хумористичко-сатирички листови с краја XIX и почетка XX века, тачније из периода 1881–1903. године. Трагано је за хумористичко-сатиричким прилозима како би се они укључили у корпус српске књижевности тог периода. Истраживање је спроведено применом критичко-методичког апарата за изучавање књижевно-уметничких дела. Основна идеја била је да се покаже да раније маргинализована грађа завређује пажњу историчара српске књижевности, јер прилози који су анализирани у раду показују да су у њима коришћене стилске фигуре и поступци као и у другим родовима и жанровима који су били третирани као норма српске књижевности. Прилози у српској хумористичко-сатиричкој периодици овог времена могу да буду одлична грађа не само за књижевну историју, већ и за историјску, социолошку, психолошку, културолошку или родну анализу. То је важно, јер се кроз хумористичке прилоге проговарало о темама које су биле табуиране и цензурисане у озбиљним политичким листовима. У шаљивој периодици готово увек је постојао и ликовни део у виду карикатура које су пратиле текст. У раду се наглашава повезаност ликовног и текстуалног слоја тих прилога, тако да се помињу и неки од најзначајнијих твораца карикатуре код Срба из тог периода (Драгутин Дамјановић, Јосип Даниловац, Јован Јовановић Змај и други). Стога ови прилози могу да се проучавају и са аспекта ликовне уметности. Текстуални елемент карикатура имао је увек подтекст који је могао бити историјски, књижевни, па чак и религиозни, али који је обавезно био кључ за разумевање карикатуре. Данашњем читаоцу тај подтекст је далек и циљ рада био је да се он појасни и да се карикатура на прави начин протумачи. Показало се да су се аутори хумористичко-сатиричких прилога бавили пре свега политиком на микро и макро нивоу, црквеним темама, родним темама, путописним темама и другим. Рад показује велику актуелност хумористичко-сатиричке периодике у оно време и да су српски листови пратили трендове који су постојали у истоврсној литератури у Европи и шире.U disertaciji su proučeni srpski humorističko-satirički listovi s kraja XIX i početka XX veka, tačnije iz perioda 1881–1903. godine. Tragano je za humorističko-satiričkim prilozima kako bi se oni uključili u korpus srpske književnosti tog perioda. Istraživanje je sprovedeno primenom kritičko-metodičkog aparata za izučavanje književno-umetničkih dela. Osnovna ideja bila je da se pokaže da ranije marginalizovana građa zavređuje pažnju istoričara srpske književnosti, jer prilozi koji su analizirani u radu pokazuju da su u njima korišćene stilske figure i postupci kao i u drugim rodovima i žanrovima koji su bili tretirani kao norma srpske književnosti. Prilozi u srpskoj humorističko-satiričkoj periodici ovog vremena mogu da budu odlična građa ne samo za književnu istoriju, već i za istorijsku, sociološku, psihološku, kulturološku ili rodnu analizu. To je važno, jer se kroz humorističke priloge progovaralo o temama koje su bile tabuirane i cenzurisane u ozbiljnim političkim listovima. U šaljivoj periodici gotovo uvek je postojao i likovni deo u vidu karikatura koje su pratile tekst. U radu se naglašava povezanost likovnog i tekstualnog sloja tih priloga, tako da se pominju i neki od najznačajnijih tvoraca karikature kod Srba iz tog perioda (Dragutin Damjanović, Josip Danilovac, Jovan Jovanović Zmaj i drugi). Stoga ovi prilozi mogu da se proučavaju i sa aspekta likovne umetnosti. Tekstualni element karikatura imao je uvek podtekst koji je mogao biti istorijski, književni, pa čak i religiozni, ali koji je obavezno bio ključ za razumevanje karikature. Današnjem čitaocu taj podtekst je dalek i cilj rada bio je da se on pojasni i da se karikatura na pravi način protumači. Pokazalo se da su se autori humorističko-satiričkih priloga bavili pre svega politikom na mikro i makro nivou, crkvenim temama, rodnim temama, putopisnim temama i drugim. Rad pokazuje veliku aktuelnost humorističko-satiričke periodike u ono vreme i da su srpski listovi pratili trendove koji su postojali u istovrsnoj literaturi u Evropi i šire.
The dissertation examines a set of Serbian humorous-satirical journals at the end of the 19th and the beginning of the 20th century, in the period between 1881 and 1903. It aimed at identifying the humorous-satirical articles in order to include them in the Serbian literature of that period. The research was carried out by using the critical and methodical apparatus for studying literary and artistic works. The main idea was to demonstrate that previously marginalized material deserved proper attention of literary historians, since the articles analyzed in the dissertation contained both the figures of speech and literary procedures seen in other works and genres treated as normative in the Serbian literature. Articles in the Serbian humorous-satirical periodicals of that time could be an excellent material not only for literary history, but also for historical, sociological, psychological, cultural and gender research. This is important, having in mind that the comical articles spoke about the topics that were forbidden or censored in serious political journals. In comic periodicals, there was almost always a segment of fine art, displayed through caricatures accompanying the text. The dissertation emphasises this connection between the caricatures and the text. Therefore, it references some of the most prominent Serbian caricature artists of that time (Dragutin Damjanović, Josip Danilovac, Jovan Jovanović Zmaj, etc.). Furthermore, these articles can be analysed from the point of view of fine arts. The textual element of caricatures always had the subtext which could be historical, literary, or even religious, and it was always the key to understaninding the caricature. To the contemporary reader, this subtext is out of reach. The dissertation aims at making it understandable so as to correctly interpret the caricature. It became obvious that the authors of humorous-satirical articles predominanty dealt with politics on the micro and macro levels, clerical topics, gender issues, travel literature, and so on. The dissertation shows that the humorous-satirical periodical was highly resonant of its time and that Serbian journals followed the trends of the same kind of literature in Europe and elsewhere.
8
Dragana, Bedov. « Мисао Николаја Тимченка о српској књижевности 20. века ». Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2016. http://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=100391&source=NDLTD&language=en.
Texte intégralRésumé :
У раду је представљен најзначајнији деокњижевног опуса Николаја Тимченка,књижевног историчара и критичара, есејистеи филозофа и указано је на вредност,домете и актуелност његове мисли о српскојкњижевности 20. века.U radu je predstavljen najznačajniji deoknjiževnog opusa Nikolaja Timčenka,književnog istoričara i kritičara, esejistei filozofa i ukazano je na vrednost,domete i aktuelnost njegove misli o srpskojknjiževnosti 20. veka.
The work presents the most important part ofthe literary opus of Nikolai Timchenko, literaryhistorian and critic, essayist and philosopher,and points to the value, reach and actuality of histhought on Serbian literature of the 20th century.
9
Kosmas, Kōnstantinos [Verfasser]. « Meta tēn istoria : istoria, istoriko mythistorēma kai ethnikes aphēgēseis sto telos tu eikostu aiōna / vorgelegt von Konstantinos Kosmas ». 2004. http://d-nb.info/972141200/34.
Texte intégral
10
Willis, Angela Lynn. « El mundo alucinante vis-à-vis Guzmán de Alfarache and El buscón ». 2001. http://hdl.handle.net/2152/10881.
Texte intégralLivres sur le sujet "Istorinė literatūra"
1
Stebleva, I. V. Zhiznʹ i literatura doislamskikh ti︠u︡rkov : Istoriko-kulʹturnyĭ kontekst drevneti︠u︡rkskoĭ literatury. Moskva : Izdatelʹskai︠a︡ firma "Vostochnai︠a︡ literatura" RAN, 2007.
Trouver le texte intégral
2
Ovcharenko, Olʹga. Portugalʹskai︠a︡ literatura : Istoriko-teoreticheskie ocherki. Moskva : IMLI RAN, 2005.
Trouver le texte intégral
3
Istorija u drami--drama u istoriji : Ogledi o srpskoj istorijskoj drami. Novi Sad : Prometej, 1996.
Trouver le texte intégral
4
Nadergulov, M. Kh. Istoriko-funkt͡s︡ionalʹnye zhanry bashkirskoĭ literatury. Ufa : Kitap, 2002.
Trouver le texte intégral
5
Nadergulov, Minlegali Khusaĭnovich. Istoriko-funkt︠s︡ionalʹnye zhanry bashkirskoĭ literatury. Ufa : Kitap, 2002.
Trouver le texte intégral
6
Mukhamedova, F. Kh. Dagestanskai͡a︡ detskai͡a︡ literatura : Istoriko-literaturnyĭ ocherk. Makhachkala : [s.n.], 2001.
Trouver le texte intégral
7
Mukhamedova, F. Kh. Dagestanskai︠a︡ detskai︠a︡ literatura : Istoriko-literaturnyĭ ocherk. 8e éd. Makhachkala : [publisher not identified], 2012.
Trouver le texte intégral
8
1902-1940, Hnatyshak Mykola, dir. Narysy istoriï ukraïnsʹkoï literatury ĭ krytyky. Mi͡u︡nkhen : Ukraïnsʹkyĭ vilʹnyĭ universytet, Filosofichnyĭ fakulʹtet, 1994.
Trouver le texte intégral
9
Ristovski, Blaže. Makedonski raboti : Jazik, literatura, istorija, nacija, država. Skopje : Makedonska Akademija na Naukite i Umetnostite, 2013.
Trouver le texte intégral
10
Ristovski, Blaže. Procesi od makedonskata literaturna i nacionalna istorija. Skopje : Kultura, 1989.
Trouver le texte intégralChapitres de livres sur le sujet "Istorinė literatūra"
1
Lefter, Ion Bogdan. « Ciobanu, Mircea : Istorii ». Dans Kindlers Literatur Lexikon (KLL), 1–2. Stuttgart : J.B. Metzler, 2020. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-476-05728-0_9043-1.
Texte intégral
2
Mattusch, Michèle. « Cantemir, Dimitrie : Istoria ieroglifică ». Dans Kindlers Literatur Lexikon (KLL), 1–2. Stuttgart : J.B. Metzler, 2020. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-476-05728-0_9028-1.
Texte intégral
3
Günther-Hielscher, Karla. « Čechov, Anton Pavlovič : Skučnaja istorija ». Dans Kindlers Literatur Lexikon (KLL), 1–2. Stuttgart : J.B. Metzler, 2020. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-476-05728-0_231-1.
Texte intégral
4
Graf, Alexander. « Gončarov, Ivan Aleksandrovič : Obyknovennaja istorija ». Dans Kindlers Literatur Lexikon (KLL), 1–2. Stuttgart : J.B. Metzler, 2020. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-476-05728-0_478-1.
Texte intégral
5
Siedina, Giovanna. « Humanism and the Renaissance in Recent Histories of Ukrainian Literature ». Dans Biblioteca di Studi Slavistici, 137–66. Florence : Firenze University Press, 2020. http://dx.doi.org/10.36253/978-88-5518-198-3.08.
Texte intégralRésumé :
In this article, the author analyzes how the broad theme of the reception of Humanism and Renaissance is treated in two important histories of Ukrainian literature, respectively Muza Roksolans’ka. Ukrajins’ka literatura XVI-XVIII stolit’ by Valerij Ševčuk (Kyiv, “Lybid'”, 2004-2005), in two volumes, and Istorija ukrajins’koji literatury in twelve volumes (2014-) published by the publishing house of the Academy of Sciences of Ukraine Naukova Dumka. The disappearance of Soviet ideological constraints has brought about the emergence of various aspects of this theme: the multilingualism (especially as regards literature written in Latin), the multiple identity of writers of the so-called Pohranyččja, the literature written in Latin, are just a few. However, some aspects still need to be addressed: among then the supranational approach should be adequately considered when dealing with the spread of Humanism-Renaissance.
6
Şiulea, Ciprian. « Lovinescu, Eugen : Istoria civilizaţiei române moderne ». Dans Kindlers Literatur Lexikon (KLL), 1–2. Stuttgart : J.B. Metzler, 2020. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-476-05728-0_15486-1.
Texte intégral
7
Grunert, Manfred, et Michael Düring. « Saltykov-Ščedrin, Michail Evgrafovič : Istorija odnogo goroda ». Dans Kindlers Literatur Lexikon (KLL), 1–2. Stuttgart : J.B. Metzler, 2020. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-476-05728-0_19790-1.
Texte intégral
8
Gabanyi, Anneli Ute. « Bălcescu, Nicolae : Istoria românilor supt Mihai-Vodă Viteazul ». Dans Kindlers Literatur Lexikon (KLL), 1–2. Stuttgart : J.B. Metzler, 2020. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-476-05728-0_8995-1.
Texte intégral
9
Pfeifer, Anke. « Călinescu, George : Istoria literaturii române de la origini pînă în prezent ». Dans Kindlers Literatur Lexikon (KLL), 1–2. Stuttgart : J.B. Metzler, 2020. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-476-05728-0_9026-1.
Texte intégral
10
Schäfer, Wilfried. « Paisij Chilendarski : Istoria slavěnobolgarskaja o narode i o carei i o světich bolgarskich i o vsěch dejanija i bitija bolgarskaja ». Dans Kindlers Literatur Lexikon (KLL), 1–2. Stuttgart : J.B. Metzler, 2020. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-476-05728-0_14002-1.
Texte intégralActes de conférences sur le sujet "Istorinė literatūra"
1
Anitoi, Galina. « „Tranziție” și „tranzitologie”. O examinare istorico-teoretică ». Dans Filologia modernă : realizări şi perspective în context european. “Bogdan Petriceicu-Hasdeu” Institute of Romanian Philology, Republic of Moldova, 2021. http://dx.doi.org/10.52505/filomod.2021.15.01.
Texte intégralRésumé :
Subiect de actualitate, tranziția desemnează fenomenul istoric al schimbărilor şi transformărilor social-politice, cu iradieri în toate sferele vieții umane. Perioada de tranziție constituie etapa cea mai dinamică și cea mai importantă în procesul de evoluție a societății umane. În acest articol autoarea își propune elucidarea conceptelor tranziție și tranzitologie, trecerea în revistă a tipurilor de tranziție, examinarea traseului evolutiv al tranzitologiei de la domeniu teoretic care se ocupă de problema tranziției de la un regim autoritar la unul democratic până la constituirea ei ca ramură/disciplină nouă în teoria culturii și civilizației. Este pusă în discuție, din perspectivă interdisciplinară, relația dintre tranziție/tranzitologie și literatură/știința literară. Sunt trasate, de asemenea, premisele tranzitologiei literare.
2
Babić, Duško. « ISTORIJA KAO ISHODIŠTE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI, KROZ VEKOVE I DANAS ». Dans IDENTITETSKE promene : srpski jezik i književnost u doba tranzicije. University of Kragujevac, Faculty of Edaucatin in Jagodina, 2022. http://dx.doi.org/10.46793/zip21.121b.
Texte intégralRésumé :
Dans cet article, l’identité de la littérature serbe est observée sous la lumière de son paradigme substantiel ‒ de son orientation vers l’histoire et le destin du peuple serbe, depuis Saint Sava jusqu’à nos jours. Dans cette “coupe transversale” à travers les époques littéraires et historiques, il est montré que l’ethnocentrisme est une caractéristique permanente et un sous-genre particulier de la littérature serbe, dérivés de l’être même du peuple serbe et de sa “sensibilité particulière” à sa propre histoire. La deuxième partie de l’article souligne les phénomènes d’abandon du paradigme poétique serbe sous la pression néocoloniale qui impose une identité hybride cherchant à supprimer le préfixe national serbe de sa culture et de sa literature.
3
Milojević, Snežana J. « BOGOODABRANOST KRALjA MILUTINA U ŽITIJU DANILA DRUGOG ». Dans Kralj Milutin i doba Paleologa : istorija, književnost, kulturno nasleđe. Publishing House of the Eparchy of Šumadija of the Serbian Orthodox Church - "Kalenić", 2023. http://dx.doi.org/10.46793/6008-065-5.243m.
Texte intégralRésumé :
Hagiographies of old Serbian literature speak of rulers as individuals chosen by God, for the benefit of the people and the country they will rule. Archbishop Danilo, writing about his contemporary, points out that King Milutin surpassed all his predecessors in terms of gender and position in the country. Apart from the typical elements - describing the good deeds of the king, as well as his imposing fundraising endeavors, the peculiarity of this life is reflected in the constant emphasis on God's help to the great king during military campaigns. Regardless of whether the initiator of the conflict was King Milutin himself or the attack on Serbian lands came from the other side, those who opposed the king were punished with a horrible death, thwarted in the endeavor or diplomatically deterred from the original plan. The help that comes from the metaphysical spaces of Good and Truth is at the same time a description of miracles, but the kind of miracle that is less talked about in medieval literature - when the intervention of the Lord punishes, in the already mentioned ways, those who chose the path of evil. Since every attack of others on the Serbian king and the Serbian land is clearly motivated by the invention of the dishonorable, placing King Milutin in opposition to such exponents of reality indirectly speaks of his godliness, correctness of his decisions and actions, but also his orientation towards eschatology.
4
Masyaykina, E. V. « GEORGE GREBENSHCHIKOV HERITAGE IN THE REVIEW BY HEINRICH BLOCK IN “PRAGER PRESSE”, JANUARY 16, 1925 ». Dans NEMECKIJ JaZYK V TOMSKOM GOSUDARSTVENNOM UNIVERSITETE : 120 LET ISTORII USPEHA. Publishing House of Tomsk State University, 2021. http://dx.doi.org/10.17223/978590744247/10.
Texte intégralRésumé :
This article provides a brief overview of the newspaper reception of the work of emigrant writer George Grebenshchikov in the 20s. of 20th century. Particular attention is paid to the article published in the Prague Germanlanguage newspaper “Prager Presse” on January 16, 1925. The author of the article was the regular correspondent Heinrich Block, who specialized in Russian and Romanian literature. The note provides a brief description of Grebenshchikov’s work, as well as a brief review of his novels “The Churaevs” and “The Turbulent Giant”.
5
Vasiljević Ilić, Slavica. « KRALj MILUTIN U SINAKSARSKOM ŽITIJU DANILA TREĆEG ». Dans Kralj Milutin i doba Paleologa : istorija, književnost, kulturno nasleđe. Publishing House of the Eparchy of Šumadija of the Serbian Orthodox Church - "Kalenić", 2023. http://dx.doi.org/10.46793/6008-065-5.257vi.
Texte intégralRésumé :
The paper points to differences in the depiction of the character of the Holy King Milutin within the genre of hagiography, especially in the works by Danilo II of Pec, who succeeded Danilo I, and Danilo III of Banja, and in the selection of stylistic devices serving the purpose of his characterisation. To this end, the author focuses on The Short Hagiography of King Milutin by Danilo III and its literary significance. In the process of characterisation of King Milutin, Danilo III is primarily interested in his charity work, in order for the 'unifying' element of his enterprise to be highlighted. With regard to this, the author points to sources of some Biblical quoatations used throughout the text and their being embedded in the idea of the work as a whole and shows that the abundance of figures of speech represents the foundation of hyperbolisation of the celebrated. This abundance of literary devices, especially the figure of diction and that of trope, along with the clearly expressed idea of an all-expanding and all-permeating love towards Orthodox Christians, which King Milutin shows by giving charity, both classifies Danilo III as one of the greatest literary figures of Medieval Serbian Literature and reveals his education. In his literary interpretation, much as in his clerical service, Danilo III created a halo for King Milutin.
6
Aleksić, Jana. « UMETNIČKA EPOHA KRALjA MILUTINA U KULTURNOISTORIJSKOJ I ESTETIČKOJ OPTICI MILANA KAŠANINA ». Dans Kralj Milutin i doba Paleologa : istorija, književnost, kulturno nasleđe. Publishing House of the Eparchy of Šumadija of the Serbian Orthodox Church - "Kalenić", 2023. http://dx.doi.org/10.46793/6008-065-5.817a.
Texte intégralRésumé :
Milan Kašanin (1895–1981) in his integral study of medieval Serbian culture pays significant attention to the works and authors who created in the time of King Stefan Uroš II Milutin Nemanjića (1282–1321). Kašanin’s analysis also includes medieval literary and artistic achievements whose central theme is the King's personality and symbols of rule, as well as the spiritual and socio-histor- ical characteristics of the era the era of this important founder and great artistic patron. The author of the monographs Serbian Literature in the Middle Ages (1975) and Stone Discoveries (1978) seeks to systematize knowledge of the cul- tural past, to explain the spiritual and historical forces of the time, to understand Byzantine influences on art forms and meanings, to find elements of original art within medieval Serbian culture and to establish the most reliable periodization of literary and artistic styles. Methodologically, in examining the key focuses of a historically limited period, such as the Middle Ages, Kašanin insists on mutual “illumination of art”. He also connects the poetic and spiritual-aesthetic features of specific literary achievements with medieval church and secular architecture, fresco painting or icon painting, but also with socio-political factors. Therefore, we tried to outline the analytical and methodological framework of Kašanin’s spiritual, historical, and aesthetic thought from the point of view of the history of literary criticism, concerning the way in which he had perceived and named the artistic forms of Milutin’s epoch, art forms in which Milutin’s age and literary achievements of monk Theodosius and archbishop Danilo II.
7
Fostikov, Aleksandra. « ZANATSTVO U DOBA KRALjA MILUTINA ». Dans Kralj Milutin i doba Paleologa : istorija, književnost, kulturno nasleđe. Publishing House of the Eparchy of Šumadija of the Serbian Orthodox Church - "Kalenić", 2023. http://dx.doi.org/10.46793/6008-065-5.149f.
Texte intégralRésumé :
The economic growth happened during the reign of King Uroš II Milutin in medieval Serbia based on the development of mining and technology leap, parallel with the processes of conquering new territories and byzantiontion, as the urbanization, affected the economic sector itself. The production of precious metals increases, money is minted and the trade flourishes. The strong financial basis finds its special reflection in the increase and strengthening of the army, but also in construction, which in the literature is characterized as above average for one ruler. In addition, apart from the construction itself and military craft production, there is also a flourishing of arts and handicrafts, as well as the use of certain materials. Moreover, there is a flourishing of artistic crafts, as well as further stratification and differentiation of crafts. At the same time, the influences of Byzantium on the craft, that were in the continuity flowed, strengthened in the time of Milutin, as through the alliance, which was crowned with marriage, or through the newly seized territories, which until then were in the Byzantine economic system. Also the arrival of skilled craftsmen from the territory of Byzantium, whose work is preserved both in written sources and in the form of immovable material remains, was one more step for gaining new knowledge of certain skills. Apart from the further development of the craft production, during Milutin's time there was a new codification of it, as it could be seen from Banjska charter, which is the first significant source on crafts organization and with legal norms about some crafts, that is preserved until today.
8
Rašković, Ana. « SLUŽBA SVETOM KRALjU STEFANU MILUTINU U RUSKIM BOGOSLUŽBENIM RUKOPISIMA XVI–XIX VEKA ». Dans Kralj Milutin i doba Paleologa : istorija, književnost, kulturno nasleđe. Publishing House of the Eparchy of Šumadija of the Serbian Orthodox Church - "Kalenić", 2023. http://dx.doi.org/10.46793/6008-065-5.319r.
Texte intégralRésumé :
The cult of the Serbian Holy king Stephan Milutin existed in the Russian Orthodox Church from the second half of 16th to the beginning of the 19th century. This is evidenced by 12 liturgical manuscripts (Festal Menaions and various types of Sticherarions) from the most significant Russian monasteries – The Holy Trinity St. Sergius Monastery, Kirillo-Beloyersky Monastery and Moscow, in which the Holy king is mentioned under the date of October the 30th. Nine of the manuscripts (two menaions and seven sticherarions with Russian neumatic notation) preserved the Service to the Holy king Milutin by Danilo Bansky or its parts (usually sticheras prosomoions). The analysis of the texts showed that the hymongraphic composition and textual content in the Russian manuscripts did not change significantly in comparing to the Serbian transcripts. The Serbian transcript of the Service to the Holy king reached the Moscow Metropolitanate in 1550 and became a protograph from which the Russian transcripts were made. However, the spread of the cult of the Holy King Milutin and the multiplication of the transcripts of Service in his honor in Russia was stopped by the reform of Patriarch Nikon in the middle of the 17th century when, due to revision of the calendar and reduction of holidays, many books were destroyed and cults were abolished. For that reason, the Service to the Holy king Milutin did not enter the Russian written and old printed Menaions for October, just as the mention of the Holy king did not find a place in the calendar of the printed editions of the Jerusalem Typikon. In post-Nikon epoch, the cult of the Holy king Milutin continued to live in the old believer’s communities, where the hymnography in his honor was preserved in musical manuscripts until the beginning of the 19th century. The entire historical development of the cult of the Serbian Holy king Stephan Milutin in Russian Church shows how important topic he was not only in Russian liturgical literature, but also in church-singing art.
9
Petrović, Nemanja. « „DANAS SE HRISTOS U VITLEJEMU OD DJEVE RAĐA“ ZAPAŽANjA IKONOGRAFSKIH POJEDINOSTI BOŽIĆNE HIMNE KAO ODRAZA POBOŽNOSTI KRALjA MILUTINA ». Dans Kralj Milutin i doba Paleologa : istorija, književnost, kulturno nasleđe. Publishing House of the Eparchy of Šumadija of the Serbian Orthodox Church - "Kalenić", 2023. http://dx.doi.org/10.46793/6008-065-5.763p.
Texte intégralRésumé :
Fresco-composition, painted above the entrance of the katholikon of Žiča monastery, represents a unique scene within Serbian monumental painting from the beginning of the second decade of 14th century. This carefully thought-up picture illustrates a Christmas' Hymn which ascribes to the authorship of John of Damaskus. However, verses written on the arc, above the composition, are associated with poems of Anatoly of Constatinopole’s poetic content. Decora- tion of the entrance consists of clearly expressed theme of the portal, therefore it can be said that frescoes obviously indicate activities that could have been happening inside this space, to be precise in front of the temple’s entrance. It is important to analyze mention verses written on the arc, which belong to the poem that’s sung on the first day of the celebration of Christmas, when, it is believed, monarch himself attended. In the upper part of the composition, we can see The Mother of God on the throne with Child, surrounded by Angels, Shepherds and the Magi with their gifts. They are joined with a fragment of historic content, which additionally completes the complexity of the painting. In the lower part of the fresco-composition, there are visible two ceremonial proseccions moving towards each other. On the left side, beneath the Magi, we can see a group of cantors, monks, priesthood led by archbishop Sava III. On the right, beneath the Shephards, there is Court Retinue led by King Milutin. All participants of this saint cortege are painted wearing rich vestments with apparent attributes that define them. There are clear indications of taking over and transmitting Constantionopoli- tan models within the painting subject of gate entrance as the emphasized place as part of the ruling adventus. It is obvious that it is about iconography shaped by forceful influence of liturgy, theological literature of Incarnation, specifically the influence of hymnography in shaping different artistic models that had been growing in the Empire of Palaiologos and the land of king Milutin.
Rapports d'organisations sur le sujet "Istorinė literatūra"
1
PRIORITETI ISTRAŽIVANJA : TRENUTNO STANJE ZAPADNOG BALKANA 2019. RESOLVE Network, décembre 2020. http://dx.doi.org/10.37805/rp2020.7.wb.
Texte intégralRésumé :
Usred rastuće pretnje nasilnog ekstremizma širom sveta, Zapadni Balkan se suočava sa znatnim izazovima u pogledu socijalne kohezije i stabilnosti. Kao i u drugim zemljama, narativi o verskoj, krajnje desničarskoj i nacionalističkoj borbenosti odjekuju kod ranjive populacije mladih u zemljama Zapadnog Balkana, u kojima je istorija etničkih, verskih i građanskih sukoba stvorila okruženje povoljno za regrutaciju terorista, u zemlji i u inostranstvu. Pojedinci koji su otišli da se bore zajedno sa nasilnim ekstremističkim organizacijama u inostranstvu vraćaju se u svoje matične zemlje nakon teritorijalnih gubitaka ekstremističkih grupa u Siriji i Iraku. Istovremeno, etnonacionalistički ekstremizam nastavlja da dobija na snazi i da se širi u regionu. Iako je nekim od ovih tema posvećeno više pažnje u aktuelnoj literaturi, ostale su i dalje nedovoljno istražene. Za postojeće teme istraživanja takođe je potrebno više terenskih istraživanja i dublje konceptualno utemeljenje. Nastale praznine u našem kolektivnom razumevanju ukazuju na potrebu za daljim istraživanjima o razvoju društvene dinamike i dinamike nasilnog ekstremizma na Zapadnom Balkanu. Stroža i utemeljena istraživanja, u tom smislu, mogu pomoći u informisanju i poboljšanju napora za sprečavanje i suzbijanje nasilnog ekstremizma u regionu. Organizacija RESOLVE Network je 2019. godine sazvala lokalne i međunarodne stručnjake kako bi razgovarali o prazninama u istraživanju i razvili preliminarnu listu prioriteta istraživanja za sprečavanje i suzbijanje nasilnog ekstremizma na Zapadnom Balkanu. Teme identifikovane u nastavku odražavaju njihovu kolektivnu stručnost, dubinsko razumevanje i posvećenost kontinuiranoj analizi trendova i dinamike nasilnog ekstremizma u regionu.
2
PRIORITETI ISTRAŽIVANJA : TRENUTNO STANJE ZAPADNOG BALKAN 2019. RESOLVE Network, décembre 2020. http://dx.doi.org/10.37805/rp2020.6.wb.
Texte intégralRésumé :
[Montenegrin] Usred rastuće prijetnje nasilnog ekstremizma širom svijeta, Zapadni Balkan se suočava sa znatnim izazovima u pogledu socijalne kohezije i stabilnosti. Kao i u drugim zemljama, narativi o vjerskoj, krajnje desničarskoj i nacionalističkoj borbenosti odjekuju kod ranjive populacije mladih u zemljama Zapadnog Balkana, u kojima je istorija etničkih, vjerskih i građanskih sukoba stvorila okruženje povoljno za regrutaciju terorista, u zemlji i u inostranstvu. Pojedinci koji su otišli da se bore zajedno sa nasilnim ekstremističkim organizacijama u inostranstvu, vraćaju se u svoje matične zemlje nakon teritorijalnih gubitaka ekstremističkih grupa u Siriji i Iraku. Istovremeno, etnonacionalistički ekstremizam nastavlja da dobija na snazi i da se širi u regionu. Iako je nekim od ovih tema posvećeno više pažnje u aktuelnoj literaturi, ostale su i dalje nedovoljno istražene. Za postojeće teme istraživanja, takođe je potrebno više terenskih istraživanja i dublje konceptualno utemeljenje. Nastale praznine u našem kolektivnom razumijevanju ukazuju na potrebu za daljim istraživanjima o razvoju društvene dinamike i dinamike nasilnog ekstremizma na Zapadnom Balkanu. Strožija i utemeljenija istraživanja, u tom smislu, mogu pomoći u informisanju i poboljšanju napora na sprečavanju i suzbijanju nasilnog ekstremizma u regionu. RESOLVE Network je 2019. godine sazvala lokalne i međunarodne stručnjake kako bi razgovarali o propustima u istraživanju i razvili preliminarnu listu prioriteta istraživanja za sprečavanje i suzbijanje nasilnog ekstremizma na Zapadnom Balkanu. Teme identifikovane u nastavku odražavaju njihovu kolektivnu stručnost, detaljno razumijevanje i posvećenost kontinuiranoj analizi trendova i dinamike nasilnog ekstremizma u regionu.