Tesis sobre el tema "Homolyse"

Certaines diazines-1,4 - en particulier la phénazine – sont susceptibles de provoquer la photo-homolyse de l’eau. Ce travail porte sur les réactions photoinduites de l’octahydro-1,2,3,4,6,7,8,9 phénazine. Après étude par R. P. E. Des diverses espèces radicalaires formées par transfert d’un électron sur cette molécule, nous avons pu montrer que par irradiation des solutions d’octahydrophénazine dans l’eau ou dans l’alcool, c’est le radical cation qui se forme très rapidement : il résulte de l’arrachement d’un atome d’hydrogène par la molécule monoprotonée excitée. C’est surtout l’octahydrophénazine qui fournir cet atome d’hydrogène en milieu aqueux, tandis qu’en milieu alcoolique, c’est le solvant qui est le principal donneur. Le radical résultant de la perte d’un atome d’hydrogène par la molécule de départ redonne principalement le produit initial en arrachant un atome d’hydrogène au solvant, ce qui conduit à la formation d’eau oxygénée ou d’une cétone. Il peut également donner des produits d’addition ou évoluer vers la tétrahydro-1,2,3,4 phénazine. Le mécanisme proposé met en évidence le rôle particulier joué par les hydrogènes cyclohexaniques en α du noyau pyrazinique de la molécule.

Les alcoxyamines sont des molécules connues pour leur capacité à produire des radicaux via l’homolyse de leur liaison C-ON. Cette homolyse peut être produite par diverses méthodes d’activation, comme par voie thermique, photocatalysée ou encore enzymatique. De plus, il est possible de modifier leur structure de manière exhaustive, afin d’en modifier les propriétés. Toutes ces possibilités permettent d’envisager pour cette famille de composés de nombreuses applications dans des domaines extrêmement variés. Cette thèse présente la synthèse et l’étude physico-chimique d’un certain nombre d’alcoxyamines inédites. Ces dernières ont été développées dans l’objectif d’une meilleure compréhension de leurs modes d’action et d’une amélioration des propriétés recherchées vis-à-vis d’applications innovantes comme la théranostique ou encore des moyens d’activation plus exotiques comme la résonnance plasmonique
Alkoxyamines are molecules well-known for their abilities to generate radicals from C-ON bond homolysis. This homolysis can be induced by various methods like thermally, by photocatalysis or by enzymatic activation. In addition, it is easy to modulate their chemical properties by modifying their structure. Thus we can imagine many various applications for these compounds. Here we will describe the synthesis of new alkoxyamines and investigations about their properties. These alkoxyamines have ben developed in order to acquire new knowledge about their reactivity, but also to improve their structures with respect to innovative applications like theranostic, or some new homolysis pathways like localized plasmon resonance

Хомоље је орографски веома јасно дефинисана географска област у средишњем делу Источне  Србије.  Разноликост  облика  типично  крашког  карактера  чије  се  фазе формирања могу пратити од иницијалне форме до потпуног развића, лака доступност и  честина  ретких  облика  и  појава  на  малом  простору,  указују  на  примарно  учешће крашких  облика  у  рељефу  обухваћене  територије,  који  са  флувијалним  облицима представљају  најзначајније  садржаје  геонаслеђа.  У  оквиру   ове  докторске дисертације,  научно  ће  бити  обрађени  објекти  геоморфолошког  и  хидролошког геонаслеђа  Хомоља,  од  којих  је  само  пет  на  Националној  листи  геонаслеђа  Србије. Главни  циљ  докторске  дисертације  је  да  се  аргументовано  укаже  на  неоправдане празнине  на  карти  геонаслеђа  Источне  Србије.  Формирањем  инвентара  објеката геоморфолошког  и  хидролошког  геонаслеђа  Хомоља,  биће  издвојени  они  који располажу  највећим  потенцијалима  у  циљу  одрживог  развоја  и  заштите  природне целине  истраживаног  подручја.  Детаљна  анализа  и  примена  метода  за  евалуацијугеолокалитета  ће  омогућити  истицање  оних  елемената  који  поједине  облике  илокалитете  у  Хомољу  фаворизују  као  посебно  интересантне  и  атрактивне  сегменте купног геодиверзитета у овом делу Источне Србије. 
Homolje je orografski veoma jasno definisana geografska oblast u središnjem delu Istočne  Srbije.  Raznolikost  oblika  tipično  kraškog  karaktera  čije  se  faze formiranja mogu pratiti od inicijalne forme do potpunog razvića, laka dostupnost i  čestina  retkih  oblika  i  pojava  na  malom  prostoru,  ukazuju  na  primarno  učešće kraških  oblika  u  reljefu  obuhvaćene  teritorije,  koji  sa  fluvijalnim  oblicima predstavljaju  najznačajnije  sadržaje  geonasleđa.  U  okviru   ove  doktorske disertacije,  naučno  će  biti  obrađeni  objekti  geomorfološkog  i  hidrološkog geonasleđa  Homolja,  od  kojih  je  samo  pet  na  Nacionalnoj  listi  geonasleđa  Srbije. Glavni  cilj  doktorske  disertacije  je  da  se  argumentovano  ukaže  na  neopravdane praznine  na  karti  geonasleđa  Istočne  Srbije.  Formiranjem  inventara  objekata geomorfološkog  i  hidrološkog  geonasleđa  Homolja,  biće  izdvojeni  oni  koji raspolažu  najvećim  potencijalima  u  cilju  održivog  razvoja  i  zaštite  prirodne celine  istraživanog  područja.  Detaljna  analiza  i  primena  metoda  za  evaluacijugeolokaliteta  će  omogućiti  isticanje  onih  elemenata  koji  pojedine  oblike  ilokalitete  u  Homolju  favorizuju  kao  posebno  interesantne  i  atraktivne  segmente kupnog geodiverziteta u ovom delu Istočne Srbije. 
Homolje  area  is very clearly  defined  as  a  geographical  area in the central part of Eastern Serbia.  The  diversity  of  the  typical  karst  terrain,  whose  formation  phases  can  be  traced from  initial  forms  to  complete  development,  easy  access   and  many  rare  forms  of landscapes  indicate  the  primary  participation  of  karst  forms  in  the  relief,  which,  with fluvial forms, represent the most important  features of geoheritage. In this  PhD  thesis,  the geomorphological  and  hydrological  geosites  of  Homolje  area  will  be  scientifically processed, of which only five are on the  National list of geoheritage of Serbia. The main goal of the PhD  thesis  is to argue on the unjustified gaps on the map of geoheritage of the Eastern  Serbian. By establishing the  Inventory of the geomorphological and hydrological geosites  of  Homolje  area,  those  who  have  the  greatest  potentials  for  the  purpose  of sustainable  development  and  protection  of  the  nature  of  the  investigated  area  will  be separated.  Detailed  analysis  and  application  of  geosites  assessment,  will  enable  the emphasis  of those elements that favor certain forms and   phenomena  in Homolje  area  as particularly interesting and attractive segments of total geodiversity in this part of Eastern Serbia.

Ерозија земљишта је један од најкомплекснијих проблема и уједно један од најподмуклијих човекових непријатеља. Ерозивни процеси постепено разарају и уништавају земљиште, односе хранљиве супстрате и ремете водни режим. Они доводе становништво многих, често пространих области у беду, сиромаштво и миграцију. Због тога, многе привредне гране морају бити увучене у борбу против ерозије земљишта и њених страховитих последица. Ерозија је веома сложена динамичка појава, која зависи од низа фактора чије је диференцирање врло тешко. Испитивање и утврђивање интензитета водне ерозије спада у групу проблема који се не могу свеобухватно решити. Веома је тешко, скоро немогуће, издвојити све факторе, а потом мултиплицирати све те факторе у свим постојећим комбинацијама. Овим радом сагледано је стање ерозије земљишта у сливу Млаве и Пека, односно Хомољу и Звижду, са више аспеката и утврђен низ појава као што су: концентрација растворених минералних материја, процентуално учешће макроелемената у укупној минерализацији, однос минерализације према протицају, укупан годишњи пронос растворених минералних материја, однос специфичне електричне проводљивости и укупне минерализације, износ хемијске евакуације, износ хемијски растворених минералних материја које потичу од стенског комлекса у сливу, утицај геолошког састава на укупну минерализацију воде, њену структуру и специфичну хемијску ерозију, концентрација суспендованог наноса по профилима, однос суспендованог наноса према протицају, укупан годишњи пронос суспендованог наноса као и специфична ерозија, утицај сезонских фактора на концентрацију силта и износ механичке ерозије, утицај геолошког састава на укупан пронос суспендованог наноса, мерење вученог наноса, однос хемијске и механичке ерозије. Хомоље и Звижд највећим делом припадају брдско – планинском подручју које се одликује водотоковима са релативно великим уздужним падовима, где су углови нагиба од 10 до 40. у Хомољу и Звижду све водотокове карактеришу врло велике разлике између екстремно великих и малих вода, па на неким водотоковима однос максималних и минималних протицаја достиже вредност и хиљаду. Овакав однос између малих и великих вода погодује развоју ерозивних процеса и разарању земљишта. Ерозија у сливу која почиње плувијалном ерозијом, а наставља се денудацијом, доводи до снижавања топографске површине и еродирања  земљишта. Таложењем наноса на дну речног корита оно се издиже, што доводи до смањивања овлаженог профила. Велике поплавне воде због тога не могу да протекну тако оплићалим речним коритом, па због тога долази до њиховог изливања, што се манифестује поплавама. Без земљишта остају горњи делови слива, а поплавама, услед таложења вученог и суспендованог наноса на дну речног корита, бивају изложени доњи делови речних токова. Овакав негативан тренд уочен је и у Хомољу и у Звижду који су последњих година све чешће угрожени поплавним водама које причињавају велике штете како пољопривредном земљишту тако и насељима у сливовима Млаве и Пека. С обзиром на чињеницу да у Хомољу и Звижду постоји велики број бујичних токова који носе огромне количине наноса, реално је очекивање да ће се тај нанос акумулирати у средњем и доњем делу сливова Млаве и Пека. Избор хидротехничког метода за истраживање обима и интензитета ерозије у Хомољу и Звижду, као и коришћење методе професора С. Гавриловића у анализи бујичних токова је покушај прецизнијег утврђивања квантитета овог процеса који последњих година има узлазни тренд. Остварење постављених задатака утврђеном методологијом и постигнуће задатих циљева пружа одговор на питање колики је интензитет и обим процеса ерозије у Хомољу и Звижду на годишњем нивоу, по годишњим добима и месецима. Утврђен је степен деловања физичко – географских фактора који имају утицај на процес ерозије, указано је на обим и врсту примене антиерозивних мера, нарочито у сливовима бујичних токова. Сагледавањем интензитета и обима ерозије у Хомољу и Звижду, односно сливовима Млаве и Пека, успешније ће бити решени водопривредни проблеми који овде постоје. 
Erozija zemljišta je jedan od najkompleksnijih problema i ujedno jedan od najpodmuklijih čovekovih neprijatelja. Erozivni procesi postepeno razaraju i uništavaju zemljište, odnose hranljive supstrate i remete vodni režim. Oni dovode stanovništvo mnogih, često prostranih oblasti u bedu, siromaštvo i migraciju. Zbog toga, mnoge privredne grane moraju biti uvučene u borbu protiv erozije zemljišta i njenih strahovitih posledica. Erozija je veoma složena dinamička pojava, koja zavisi od niza faktora čije je diferenciranje vrlo teško. Ispitivanje i utvrđivanje intenziteta vodne erozije spada u grupu problema koji se ne mogu sveobuhvatno rešiti. Veoma je teško, skoro nemoguće, izdvojiti sve faktore, a potom multiplicirati sve te faktore u svim postojećim kombinacijama. Ovim radom sagledano je stanje erozije zemljišta u slivu Mlave i Peka, odnosno Homolju i Zviždu, sa više aspekata i utvrđen niz pojava kao što su: koncentracija rastvorenih mineralnih materija, procentualno učešće makroelemenata u ukupnoj mineralizaciji, odnos mineralizacije prema proticaju, ukupan godišnji pronos rastvorenih mineralnih materija, odnos specifične električne provodljivosti i ukupne mineralizacije, iznos hemijske evakuacije, iznos hemijski rastvorenih mineralnih materija koje potiču od stenskog komleksa u slivu, uticaj geološkog sastava na ukupnu mineralizaciju vode, njenu strukturu i specifičnu hemijsku eroziju, koncentracija suspendovanog nanosa po profilima, odnos suspendovanog nanosa prema proticaju, ukupan godišnji pronos suspendovanog nanosa kao i specifična erozija, uticaj sezonskih faktora na koncentraciju silta i iznos mehaničke erozije, uticaj geološkog sastava na ukupan pronos suspendovanog nanosa, merenje vučenog nanosa, odnos hemijske i mehaničke erozije. Homolje i Zvižd najvećim delom pripadaju brdsko – planinskom području koje se odlikuje vodotokovima sa relativno velikim uzdužnim padovima, gde su uglovi nagiba od 10 do 40. u Homolju i Zviždu sve vodotokove karakterišu vrlo velike razlike između ekstremno velikih i malih voda, pa na nekim vodotokovima odnos maksimalnih i minimalnih proticaja dostiže vrednost i hiljadu. Ovakav odnos između malih i velikih voda pogoduje razvoju erozivnih procesa i razaranju zemljišta. Erozija u slivu koja počinje pluvijalnom erozijom, a nastavlja se denudacijom, dovodi do snižavanja topografske površine i erodiranja  zemljišta. Taloženjem nanosa na dnu rečnog korita ono se izdiže, što dovodi do smanjivanja ovlaženog profila. Velike poplavne vode zbog toga ne mogu da proteknu tako oplićalim rečnim koritom, pa zbog toga dolazi do njihovog izlivanja, što se manifestuje poplavama. Bez zemljišta ostaju gornji delovi sliva, a poplavama, usled taloženja vučenog i suspendovanog nanosa na dnu rečnog korita, bivaju izloženi donji delovi rečnih tokova. Ovakav negativan trend uočen je i u Homolju i u Zviždu koji su poslednjih godina sve češće ugroženi poplavnim vodama koje pričinjavaju velike štete kako poljoprivrednom zemljištu tako i naseljima u slivovima Mlave i Peka. S obzirom na činjenicu da u Homolju i Zviždu postoji veliki broj bujičnih tokova koji nose ogromne količine nanosa, realno je očekivanje da će se taj nanos akumulirati u srednjem i donjem delu slivova Mlave i Peka. Izbor hidrotehničkog metoda za istraživanje obima i intenziteta erozije u Homolju i Zviždu, kao i korišćenje metode profesora S. Gavrilovića u analizi bujičnih tokova je pokušaj preciznijeg utvrđivanja kvantiteta ovog procesa koji poslednjih godina ima uzlazni trend. Ostvarenje postavljenih zadataka utvrđenom metodologijom i postignuće zadatih ciljeva pruža odgovor na pitanje koliki je intenzitet i obim procesa erozije u Homolju i Zviždu na godišnjem nivou, po godišnjim dobima i mesecima. Utvrđen je stepen delovanja fizičko – geografskih faktora koji imaju uticaj na proces erozije, ukazano je na obim i vrstu primene antierozivnih mera, naročito u slivovima bujičnih tokova. Sagledavanjem intenziteta i obima erozije u Homolju i Zviždu, odnosno slivovima Mlave i Peka, uspešnije će biti rešeni vodoprivredni problemi koji ovde postoje. 
The abstract has been processed with OCR optical text recognition technology.Soil erosion is one of the most complex problems and at the same time one of the most insidious of human enemies. Erosion processes gradually destroy the land, carry away nutritional substrates and disrupt the water regime. They drive many people, often from large areas, to misery and poverty, and cause migration. Therefore, many industries have to be included into the fight against soil erosion and its terrible consequences. Erosion is a very complex and dynamic phenomenon that relies on many factors which are hard to define. Differentiating and determining the intensity of water erosion are among the problems that cannot be comprehensively solved. It is very difficult, almost impossible, to extract all the factors and then multiply all these factors in every possible combination. This paper looks at the situation with soil erosion in the water basins of the rivers Mlava and Pek respectively, that is, in the areas of Homolje and Zvižd, from various aspects, and identifies a series of phenomena such as concentration of dissolved minerals, percentage of macroelements in the total mineralization, the relationship of mineralization to the flow, the total annual transport of dissolved minerals, the ratio of the specific electrical conductivity and total mineralization, the amount of chemical evacuation, the amount of chemically dissolved minerals that come from the rock complex in the basin, the impact of geological composition on the total mineralization of water, its structure and specific chemical erosion, suspended sediment concentration by profiles, the effect of suspended sediment on the flow, the total annual transport of suspended sediment as well as the specific erosion, the impact of seasonal factors on the concentration of silt and the amount of mechanical erosion, the impact of geological composition on the total transport of suspended sediment, bed load measurement, the ratio of chemical and mechanical erosion. Homolje and Zvižd are mostly hilly and mountainous areas characterized by water streams with relatively large vertical drops where the pitch angles may vary from 10° to 40°. In Homolje and Zvižd all the waterways are characterized by very large differences between extremely high and low water, reaching the value of a thousand in some points. This kind of a ratio between high and low waters favors the development of erosion processes and the destruction of land. Erosion in a basin starts with a pluvial erosion and continues with denudation, causing the lowering of the topographic surface and soil erosion. When the sediment deposits at the bottom of the river bed, the bed rises, leading to a reduction of the humidified profile. Therefore great floodwater cannot pass through such a shallow riverbed, which leads to its discharge and causes a flood. The upper parts of the basin lose land, and the lower parts of the basin become exposed to floods due to the deposition of bed load and suspended sediment at the bottom of the riverbed. This negative trend has been observed both in Homolje and Zviždi which in recent years have become increasingly threatened by flood waters which cause great damage to agricultural land and settlements in the basins of the rivers Mlava and Pek. Considering the fact that Homolje and Zvižd there is a large number of torrential streams that carry huge amounts of sediment, it is reasonable to expect the sediment to accumulate in the middle and lower parts of the basins of Mlava and Pek. The selection of the hydrotechnical method to explore the scope and intensity of erosion in Homolje and Zvižd, and the use of Professor S. Gavrilović’s method in the analysis of torrential flows is an attempt to determine more precisely the quantity of this process with an increasing trend in recent years. Fulfillment of tasks and achievement of objectives through suggested methodology and achievement of objectives provides the answer to the question of intensity and extent of erosion in Homolje and Zvižd on an annual basis, according to seasons and months. The paper has determined the degree of impact of physical and geographic factors on the erosion process, and has pointed to the scope and type of application anti-erosion measures, especially in watersheds with torrential flows. If we manage to comprehend the intensity and extent of erosion in Homolje and Zvižd, that is, in the basins of Mlava and Pek, we will be able to solve the existing water management problems more successfully.

Diese Arbeit zeigt das Vorkommen von fünfundzwanzig neuen Norovirusstämmen in Deutschland und stellt ihre phylogenetischen Verwandschaftsverhältnisse dar. Bei zweien dieser Stämme handelte es sich um natürlich entstandene rekombinante Viren, deren Rekombinationsbruchpunkte innerhalb der Capsidregion lagen. Die Schnittstellen wiesen in ihrer unmittelbaren Umgebung charakteristische Eigenschaften rekombinanter Viren auf. Die Virulenz und die Antigenität des Erregers, sowie die Methoden der taxonomischen Zuordnung wurden in Bezug auf die Tragweite dieser Ergebnisse diskutiert. Die genetische Information für den Virusnachweis wurde aus 119 NV-positiven Stuhlproben von bis zu vier Jahre alten Kindern isoliert und sind in den Städten Hamburg, Bochum, Freiburg, Erlangen und Dresden zwischen 1997 und 1998 gesammelt worden. Durch Amplifikation und Sequenzierung wurde die komplette Capsidsequenz von fünfundzwanzig zuvor noch nicht beschriebenen NV-Stämmen ermittelt und mit Maximum-Likelihood Analysen ihre verwandschaftliche Beziehung als phylogenetischer Baum dargestellt. Durch verschiedene, zum Rekombinationsnachweis geeignete Methoden (Exploratory Tree Analysis, Similarity Plots, Splits Tree und Sawyer´s Test) wurden der Datensatz auf das Vorkommen von Rekombinationsereignissen untersucht. Splits Tree lieferte zunächst Hinweise auf insgesamt drei rekombinante Stämme: Hamburg180/1997/GE (HH180), Hamburg137/1997/GE (HH137) und Bochum272/1987/GE (BO272). Durch die im Anschluss verwendeten Methoden (s. o.) wurden jedoch nur die zwei Erstgenannten als Mosaiksequenzen bestätigt, so dass der Stamm BO272 nicht in die Endergebnisse aufgenommen wurde. Sim Plot und Exploratory Tree Analysis ordneten den rekombinanten Stämmen die jeweiligen Parentalstämme zu. Dem zufolge entstanden beide Rekombinanten aus Viren der NV-Genogruppe II/4, HH180 aus Hamburg189/1997/GE und Bochum024/1998/GE und HH137 aus Hamburg189/1997/GE und Hamburg139/1997/GE. Durch das Programm LARD wurden die genauen Lokalisationen der jeweiligen Rekombinationsbruchpunkte ermittelt. Diese befanden sich beim Stamm HH180 an den Sequenzpositionen 519 nt und 762 nt und beim Stamm HH137 an der Position 768 nt. Vor und nach diesen Bruchpunkten wurden Maximum-Likelihood-Bäume aus dem rekombinantem Stamm, den beiden Parentalstämmen und einer Außengruppe erstellt. Mit hohen Boostrapwerten für die einzelnen Verzweigungen wechselten beide rekombinanten Stämme nach jedem Bruchpunkt ihre phylogenetische Zugehörigkeit zu einem anderen Parentalvirus innerhalb des konstruierten Baumes. Um beurteilen zu können, ob Noroviren generell dazu neigen, genetische Information auszutauschen, wurde die Struktur der Rekombinationsregion anaysiert und mit der Struktur von Viren, bei denen Rekombinationsereignisse gehäuft nachgewiesen werden konnten, verglichen. Beide Stämmme zeigten typische Eigenschaften von sogenannten ‚homologous recombination activators’. In Bezug auf die Genomorganisation befanden sich bei jeder Rekombinanten eine der Schnittstellen im Bereich der Protruding-Region der Capsidsequenz, in der sich vermutlich die Antikörper-Bindungsstelle des Virus befindet. Diese Studie zeigt also im Einklang mit späteren Ergebnissen, dass homologe Rekombination innerhalb des NV-Capsidgens kein isoliertes Ereignis darstellt. Im Hinblick auf immunologische Bedeutung und Klassifikation wurde die Tragweite von Rekombinationsereignissen innerhalb verschiedener Genomabschnitten diskutiert und alternative Lösungen vorgeschlagen. Es ist fraglich, ob bei natürlichem Vorkommen von Rekombination in wahrscheinlich immunologisch bedeutsamen Regionen des Virusgenoms die Sequenzierung der Polymerase-Region zur Klassifikation ausreicht, oder ob die Verwendung der Capsidregion sinnvoller wäre
In this study we have assessed the occurence of recombination in the norovirus capsid gene. For this purpose, 25 complete capsid sequences of norovirus strains, generated from norovirus-positive clinical samples were examined. Recombination was detected in two of the 25 strains, both belonging to the genetic cluster II/4 and so did the parental strains, which were also identified. Recombination breakpoints were in one of the strains located at the interface P1-1 and P2 domain, and in the other, there was an additional breakpoint in the S domain. Each one was validated independently by different recombination detecting methods (SimPlot, Exploratory Tree Analysis, Sawyer´s Test, and LARD). The recombination region displayed features such as length, sequence composition, and predicted RNA secondary structure that are characteristic of homologous recombination activators. Our results suggest that recombination in the norovirus capsid gene may naturally occur, involving capsid domains presumably exposed to immunological pressure

A recruitment strategy plays a key role for every health-care establishment because a lack of health-care professionals, especially general nurses, is a problem for many hospital wards. On the ground, this mainly means the recruitment strategy implemented on generation Y and generation X. This thesis is supposed to help the HR of the hospital and the charge nurses to recruit the general nurses of generation Y without losing the staff of generation X. Generation X (1961-1980) and generation Y (1981-1999) are now largely encountering each other and cooperating in the workplace. In the intergenerational encounters, differences between representatives of each generation in perception and interpretation of professional situations are often more prominently manifested. One of the factors, supposedly to distinctly impact the intergenerational professional interactivity, is "managing" the information technology. While generation Y is in many sources defined as a generation which had been growing up with the Internet and modern technologies, generation X had to learn using the technologies while growing up. (Berg 2020) Contradictory outcomes arise from many sources, regards the work motivation and preferences of the generations. Generally speaking, every generation representatives have their typical...

Für die Erhaltung der genomischen Integrität einer Zelle ist das koordinierte Zusammenspiel von DNA-Doppelstrangbruch (DSB)-Reparatur und Zellzykluskontrolle von essentieller Bedeutung. Die Aktivierung des G2/M Checkpoints ist ein schneller Prozess, jedoch wird der Checkpoint bereits aufgehoben bevor die Reparatur abgeschlossen ist. Infolge dessen können Zellen mit einem erhöhten Level an DSBs in die Mitose eintreten. Frühere Arbeiten führten zu der Erkenntnis, dass in der späten G2-Phase DSBs überwiegend über den Weg der Homologen Rekombination (HR) repariert werden. Diese Beobachtungen ließen vermuten, dass das Aufheben des G2/M-Arrests vor Abschluss der Reparatur dazu führt, dass Zellen mit HR-Reparatur-Intermediaten in die Mitose eintreten. Im Rahmen dieser Arbeit wurden DNA-Konstrukte hergestellt, welche es ermöglichen sollten, das Reparaturverhalten von HR-Faktoren (Rad51, Rad52, Rad54, Mus81) am Übergang von der G2 Phase in die Mitose genauer zu charakterisieren. Hierzu wurden basierend auf den Vektoren Zelllinien hergestellt und auf ihre Funktionalität hin untersucht. Einige der Zelllinien kamen bei der Beantwortung der nachfolgenden Fragestellung mittels Immunfluoreszenz-Mikroskopie (IFM) und Lebendzellmikroskopie zum Einsatz. Darüber hinaus sollte untersucht werden, ob sich diese Intermediate in der Mitose nachweisen lassen und welche Faktoren weiterhin an der Reparatur beteiligt sind. Zudem sollte ein tieferer Einblick in die Struktur der Intermediate gewonnen werden. Im Laufe dieser Arbeit konnte zunächst gezeigt werden, dass die bekannten HR-Faktoren Rad51 und Rad54 in der späten G2-Phase vom Chromatin dissoziieren und in der Mitose nicht an den DSBs lokalisieren. Im Gegensatz zu Rad51 und Rad54 ist nur wenig über die Rolle von Rad52 während der HR in Säugerzellen bekannt. Nach IR wird Rad52-GFP langsam rekrutiert und hat das Maximum zu späten Zeiten. Rad52 GFP-Foci kolokalisieren zudem in der späten G2-Phase mit Rad51-Foci und phosphoryliertem RPA (pRPA), was einen Hinweis auf eine Rolle von Rad52 in einem späten Schritt der HR liefert. Um festzustellen, ob eine Rad52 GFP-Foci-Ausbildung von vorangegangenen HR-Ereignissen abhängt, wurde Rad51 inhibiert. Interessanterweise nehmen die Foci Zahlen von Rad52-GFP und pRPA nach Rad51-Inhibition zu. Dies lässt darauf schließen, dass Rad52 auch eine Funktion unabhängig von einer vorhergehenden Rad51-Rekrutierung, dem Schlüsselschritt der HR, wahrnehmen kann. Ob diese Funktion identisch zu der zu späten Zeitpunkten in der G2-Phase in Rad51 profizienten Zellen ist, ist Gegenstand nachfolgender Projekte. Darüber hinaus sind die Rad52 Foci auch in der Pro- und in der Metaphase nachweisbar, wo sie mit der bekanntermaßen an der Auflösung sogenannter Chromatin entanglements beteiligten Nuklease Mus81 kolokalisieren. Dies bestätigt zum einen die Hypothese, dass HR-Intermediate in die Mitose eintreten, zum anderen deutet dies auf deren Auflösung hin. In der Arbeit werden verschiedene Modelle diskutiert, welche Rolle Rad52 bei der Reparatur in der späten G2 Phase und am Übergang in die Mitose einnehmen könnte.

碩士
國立東華大學
物理學系
106
After binding the substrate, lysine 5,6 aminomutase change the 3D construction from open state to close state, and start to catalyze. The beginning of the catalysis is the hemolysis of Co-C bond in adenosylcobalanine. When 5,6 LAM changed to close state, the Glu411 play an important role at the beginning of the catalysis. As the life time of close state is very short, the 3D construction of 5,6 LAM cannot be observed directly nowadays. In 2018, Sandeep Kumar simulated the close state construction of 5,6 LAM by bio-information comparison. This result reveals that Glu411 has contribution of electrostatic energy of Co-C hemolysis. This construction shows the distance of from the hydroxide of glutamate to hydroxide on ribose of AdoCbl is nearly 3Å. This research use site-directly mutagenisis to change Glu411 into glutamine, aspartic acid, and alanine. According to the distanece of polar side chain of amino acid, electro force will decrease E411Q > E411D > E411A. And the ability of catalysis should be E411Q > E411D > E411A. Kcat /Km of E411D is about 500-fold decrease compare to wild type. E411A and E411Q cannot observe any activity at all. Alanine is a small amino acid. The change from glutamate to alanine is too big. And this may probabily change the whole 3D construciton of 5,6 LAM, leading protein lose activity. It is very difficult to explain why E411Q lose activity and E411D have activity. In the futrue, we’ll change adenosine into 2’-3’deoxyadenosine by chamical synthesis. It can be more directly to observe how Glu411 contribute to the adensine.

Part I. The radical chemistry of geminal bis-azoalkanes. Two geminal bis-azoalkanes have been employed to generate carbon centered radicals adjacent to azo substituents. The activation free energies for C-N bond homolysis of 2,2-bis-(phenylazo)propane (1) and 2-methylazo-2-phenylazopropane (2) were 8 kcal/mol lower than for the corresponding model compounds 3-methyl-3-phenylazo-1-butene (4) and 3-methyl-3-methylazo-1-butene (5). This large rate enhancing effect of an $\alpha$-phenylazo substituent is ascribed to the high energy of azo functional groups. 2-(Phenylazo)-2-propyl radical was easily trapped by good hydrogen donors such as thiophenol to afford a hydrazone. The interconversion of geminal bis-azoalkane 2 and tetrazene 3 by low temperature photolysis has been observed. Part II. The radical chemistry of vicinal bis-azoalkanes. Three vicinal bis-azoalkanes have been synthesized by oxidation of hydrazones. In thermolysis, substituents on the azo group dramatically influence the bond homolysis pattern, which varies from pure C-C homolysis when the substituent is phenyl to pure C-N homolysis in the case of a t-butyl substituent. Phenylazo accelerates $\beta$ C-C bond homolysis by approximately 3.2 kcal/mol more than the methylazo group. This result supports the delocalized $\pi$ electronic structure of the 2-(phenylazo)-2-propyl radical. The photochemical behavior of vicinal bis-azoalkanes resembles that of mono azoalkanes except for 9, which underwent both C-C and C-N bond homolysis. $\beta$-Azo radicals from stepwise C-N bond homolysis have been clearly trapped. Part III. Homolysis of a weak C-C bond. The formal para-recombination product of 2-methoxycarbonylpropyl and trityl radicals (53) was readily air oxidized to hydroperoxide through a radical chain mechanism. The weak C-C bond in 53 was cleaved homolytically in thermolysis, photolysis, and triplet sensitized photolysis generating methyl isobutyrate radical and triphenylmethyl radical. This result rules out McElvain's concerted thermolysis mechanism. Triphenylmethyl radical underwent intramolecular cyclization under the photolysis conditions. The facile aromatization of 53 through a radical mechanism was observed.