Academic literature on the topic 'Слобода'

Summary: In this paper we will present the results of our survey on Economic Freedom, and impact of its individual categories on economic growth in the Bosnia and Herzegovina. To measure economic freedom we will use The Index of Economic Freedom published by the Heritage Foundation in cooperation with the Wall Street Journal. We find that economic freedom have a positive impact on GDP growth. Our result also indicates that individual categories of the Economic Freedom have a different impact on GDP growth.Резиме: У овом раду приказаћемо резултате истраживања о економским слободама и о утицају индивидуалних категорија економских слобода на економски раст у Босни и Херцеговини. Ниво економских слобода мјерићемо индексом економских слобода који објављује „Херитеџ фондација“ у кооперацији са „Вол стрит журналом“. Резултати до којих смо дошли показују да раст економских слобода има позитиван утицај на раст БДП-а. Наши резултати указују да индивидуалне категорије економских слобода имају различит утицај на раст БДП-а.

The paper presents the analysis of Christian and modern ideas of freedom. The first part denotes fundamental elements of the Christian idea of freedom as it can be found in the theology of Saint Apostle Paul, notably the idea of liberation from sin, and Paul’s views on how to live this freedom. In the second part, we have the analysis of the key aspects of modernity, such as rationalism, autonomy, and the notion of human rights, and how these ideas influenced the formulation of the modern idea of freedom. In the third part, the Christian and the modern ideas of freedom are analyzed in the light of their fundamental anthropological bases.

Студија се бави анализом односа мађарске либералне политичке елите према ста-тусу и правима немађара Краљевине Мађарске у периоду 1848-1868.г. Делатност мађар-ских либералних политичара имала је одређујући утицај на политички живот земљеод 1830. године. Заокупљени компликованим односима са хабзбуршком династијом,мађарски либерали су значај националног питања схватили у пуној мери тек за времереволуције 1848/1849. Либерални концепт решавања народносног питања обезбеђењемшироких индивидуалних слобода и политичких права, односно путем образовне, верс-ке и културне аутономије, али без федерализације земље, већина народности нијеприхватила, што је довело до дестабилизације политичке ситуацију непосредно пре итоком Првог светског рата.

Постојеће законодавство ЕУ не пружа довољан правни основ за слободно кретање привредних друштава међу државама чланицама ЕУ из разлога недовољне легислативне активности органа ЕУ. Одредбе о слободи настањивања из Уговора о функционисању Европске уније не дају јасну слику о томе коју теорију о припадности привредних друштава треба примењивати како би привредна друштва несметано уживала слободу настањивања – теорију оснивања, теорију стварног седишта или, пак, неку трећу. Вишегодишњи неуспеси органа ЕУ да правно уреде питање припадности привредних друштава дали су слободу Суду ЕУ да буде веома активан у креирању судске праксе поводом припадности привредних друштава, а путем тумачења слободе настањивања. Видна је разлика између либералистичког приступа Суда са једне стране и протекционизма ког поједине државе чланице ЕУ потенцирају у својим националним правима, као и кроз органе ЕУ.Пракса Суда ЕУ показала је да се разлике између теорија о припадности привредних друштава могу премостити, а да при томе не дође до напуштања једне од њих. Тако би се из теорије оснивања прихватило начело аутономије воље оснивача, док би се из теорије стварног седишта прихватио став да државе чланице имају право да интервенишу у одређеним питањима из домена права привредних друштава, када је то потребно ради заштите одређеног општег интереса. Разлике између теорије оснивања и теорије стварног седишта суштински представљају разлике у поимањима обима државног суверенитета од стране различитих држава чланица ЕУ. Тако се оне државе које желе да стимулишу развој привреде привлачењем страних инвеститора одлучују за прихватање теорије оснивања, док са друге стране теорију стварног седишта прихватају оне државе које желе да остваре што је могуће већу контролу привредних активности које се врше на њеној територији.Иако су и Суд ЕУ и правна теорија покушавали да реше питање сукоба између две преовлађујуће теорије о припадности привредних друштава – теорије оснивања и теорије стварног седишта – то се до данашњег дана није догодило, превасходно јер су наведене теорије засноване на двема супротстављеним филозофијама. Филозофија којом се води теорија оснивања потиче из држава које имају традиционално јаку међународну трговину и које, стога, проблему прилазе на један отворенији и флексибилнији начин, стављајући у први план пре свега слободу трговине и принцип сигурности у привредним односима. Теорија стварног седишта проблему прилази сагледавајући стварну везу између одређеног привредног друштва и одређене државе. Из скоријих пресуда Суда ЕУ може се закључити да право ЕУ све више иде ка прихватању теорије оснивања као преовлађујуће теорије о припадности привредних друштава, која, међутим, не може бити примењивана без корективних мера којима би се штитила права трећих лица. Оно што би требало да буде повезујући чинилац и за теорију оснивања и за теорију стварног седишта јесте управо то што је њихов коначан циљ исти, а то је што мање ограничење слободе настањивања привредних друштава.
Postojeće zakonodavstvo EU ne pruža dovoljan pravni osnov za slobodno kretanje privrednih društava među državama članicama EU iz razloga nedovoljne legislativne aktivnosti organa EU. Odredbe o slobodi nastanjivanja iz Ugovora o funkcionisanju Evropske unije ne daju jasnu sliku o tome koju teoriju o pripadnosti privrednih društava treba primenjivati kako bi privredna društva nesmetano uživala slobodu nastanjivanja – teoriju osnivanja, teoriju stvarnog sedišta ili, pak, neku treću. Višegodišnji neuspesi organa EU da pravno urede pitanje pripadnosti privrednih društava dali su slobodu Sudu EU da bude veoma aktivan u kreiranju sudske prakse povodom pripadnosti privrednih društava, a putem tumačenja slobode nastanjivanja. Vidna je razlika između liberalističkog pristupa Suda sa jedne strane i protekcionizma kog pojedine države članice EU potenciraju u svojim nacionalnim pravima, kao i kroz organe EU.Praksa Suda EU pokazala je da se razlike između teorija o pripadnosti privrednih društava mogu premostiti, a da pri tome ne dođe do napuštanja jedne od njih. Tako bi se iz teorije osnivanja prihvatilo načelo autonomije volje osnivača, dok bi se iz teorije stvarnog sedišta prihvatio stav da države članice imaju pravo da intervenišu u određenim pitanjima iz domena prava privrednih društava, kada je to potrebno radi zaštite određenog opšteg interesa. Razlike između teorije osnivanja i teorije stvarnog sedišta suštinski predstavljaju razlike u poimanjima obima državnog suvereniteta od strane različitih država članica EU. Tako se one države koje žele da stimulišu razvoj privrede privlačenjem stranih investitora odlučuju za prihvatanje teorije osnivanja, dok sa druge strane teoriju stvarnog sedišta prihvataju one države koje žele da ostvare što je moguće veću kontrolu privrednih aktivnosti koje se vrše na njenoj teritoriji.Iako su i Sud EU i pravna teorija pokušavali da reše pitanje sukoba između dve preovlađujuće teorije o pripadnosti privrednih društava – teorije osnivanja i teorije stvarnog sedišta – to se do današnjeg dana nije dogodilo, prevashodno jer su navedene teorije zasnovane na dvema suprotstavljenim filozofijama. Filozofija kojom se vodi teorija osnivanja potiče iz država koje imaju tradicionalno jaku međunarodnu trgovinu i koje, stoga, problemu prilaze na jedan otvoreniji i fleksibilniji način, stavljajući u prvi plan pre svega slobodu trgovine i princip sigurnosti u privrednim odnosima. Teorija stvarnog sedišta problemu prilazi sagledavajući stvarnu vezu između određenog privrednog društva i određene države. Iz skorijih presuda Suda EU može se zaključiti da pravo EU sve više ide ka prihvatanju teorije osnivanja kao preovlađujuće teorije o pripadnosti privrednih društava, koja, međutim, ne može biti primenjivana bez korektivnih mera kojima bi se štitila prava trećih lica. Ono što bi trebalo da bude povezujući činilac i za teoriju osnivanja i za teoriju stvarnog sedišta jeste upravo to što je njihov konačan cilj isti, a to je što manje ograničenje slobode nastanjivanja privrednih društava.
The current EU legislation does not provide a sufficient legal basis for the free movement of companies within the member states of the EU, due to insufficient legislative activities of the EU institutions. The provisions on the freedom of establishment contained in the Treaty on the Functioning of the European Union do not show a clear picture on which of the theories on the nationality of companies ought to be applied in order for companies to enjoy the freedom of establishment without a hindrance – the incorporation theory, the real seat theory or some other theory. Perennial failures of the EU authorities to put in order the legislation pertaining to the question of the nationality of companies have resulted in wide discretion of the Court of Justice of the European Union to actively create the case-law in regards to the nationality of companies, by means of interpretation of the freedom of establishment. The difference between the liberal approach adopted by the Court, on one side, and the protectionism that some member states are so prone to in their national laws and which they eagerly advocate via the institutions of the EU, on the other side, is blatant. The case-law of the Court of Justice of the EU has shown that the differences between theories for establishing the nationality of companies could be overcome, without abandoning one or the other. This could be done by accepting the principle of autonomy of will, characteristic for the incorporation theory, whereas the stance that member states are entitled to intervene in certain matters of company law, if necessitated by the protection of certain public interests, could be harvested from the real seat theory. The distinction between these two theories basically stems from divergent conceptions of the scope of state sovereignty advanced by different member states of the EU. This means that states keen to stimulate industry growth opt for the incorporation theory, while on the other hand, the real seat theory is adopted by those states avid to control, to the fullest possible extent, the economic activities performed on their territory.Although both the Court of Justice of the EU and the doctrine have attempted to resolve the contention between the two dominant theories on the nationality of companies  – the incorporation theory and the real seat theory – no solution has hitherto been found, mainly because the two theories are strongly based on two opposing philosophical viewpoints. The mindset that navigates the incorporation theory is derived from states with traditionally substantial international trade and which states, accordingly, approach the pertinent problem in a more open and flexible manner, putting first and foremost the freedom of trade and the principle of certainty in economic relations. The real seat theory, however, approaches the issue by contemplating the actual connection between a company and a certain state.  It can be deduced from recent judgments of the Court of Justice of the European Union that the law of the European Union is more and more inclined to adopt the incorporation theory as the dominant theory on the nationality of companies; this theory, however, cannot be implemented without applying corrective measures to safeguard the rights and freedoms of third persons. What ought to be the connecting factor for both the incorporation theory and the real seat theory is precisely the fact that their final goal is identical – that is to reduce, to the fullest possible extent, the limitations on the freedom of establishment of companies.

Предмет истраживања ове дисертације су притужбе грађана против полицијскогслужбеника ако сматра да су му незаконитом или неправилном радњом полицијскогслужбеника повређена права или слободе, односно притужбени поступак који сеспроводи у Министарству унутрашњих послова, у циљу утврђивања тачног чињеничног стања и предузимања мера одговорности према полицијскомслужбенику, за кога се утврди да је повредио права и слободе грађана.Основни циљ истраживања предметне проблематике је у функцији утврђивањацелисходности вођења притужбеног поступка са позиције грађана, који сепритужује да су му повређена права или слободе. Други циљ је приказивање значајаулоге коју има контрола рада полиције путем решавања притужби на заштити иостварењу људских права и слобода, као и да се са проблемски орјентисаног аспекта сагледа начин вођења притужбеног поступка и презентују одређене тешкоће и специфичности које отежавају његово спровођење, уз предлагање мера за њиховопревазилажење.
Predmet istraživanja ove disertacije su pritužbe građana protiv policijskogslužbenika ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom radnjom policijskogslužbenika povređena prava ili slobode, odnosno pritužbeni postupak koji sesprovodi u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u cilju utvrđivanja tačnog činjeničnog stanja i preduzimanja mera odgovornosti prema policijskomslužbeniku, za koga se utvrdi da je povredio prava i slobode građana.Osnovni cilj istraživanja predmetne problematike je u funkciji utvrđivanjacelishodnosti vođenja pritužbenog postupka sa pozicije građana, koji sepritužuje da su mu povređena prava ili slobode. Drugi cilj je prikazivanje značajauloge koju ima kontrola rada policije putem rešavanja pritužbi na zaštiti iostvarenju ljudskih prava i sloboda, kao i da se sa problemski orjentisanog aspekta sagleda način vođenja pritužbenog postupka i prezentuju određene teškoće i specifičnosti koje otežavaju njegovo sprovođenje, uz predlaganje mera za njihovoprevazilaženje.
The subject of the research of this thesis are citizens’ complaints against police officers if they deem that their rights or freedoms have been violated as a result of illegal or irregular work of a police officer, i.e. complaint procedure that is conducted in the Ministry of Interior in order to determine the facts and take measures against the police officer who has violated rights and freedoms of a citizen.The main goal of the research of the subject issue is to determine the purpose of conducting the complaint procedure from the position of a citizen, who complaints that his or her rights or freedoms have been violated. The second goal is to show the role that the control of the police work by resolving complaints has in protecting and achieving human rights and freedoms, as well as reviewing, from a problem-solving aspect, the manner of conducting the complaint procedure, and to showcase certain difficulties and characteristics that hinder its implementation,

Институција слободних краљевских градова потиче из средњовековног периода,и јавља се како у Европи, тако и у Угарском краљевству. За разлику од слободнихкраљевских градова у унутрашњости земаља угарске круне, Нови Сад се налазиоблизу државне границе са Османским царством. Након што се граница измеђуХабзбуршке монархије и Османског царства по одредбама Београдског мира из 1739. усталила на рекама Сави и Дунаву, почела је и интензивнија привредна размена између две државе, а права и привилегије урбаних средишта на просторима Угарске одређена су на сасвим другачијим основама. Поред права која су одређеним актима била дата мањим центрима, посебан значај поново судобили слободни краљевски градови. Елибертационе повеље којима су одређени центри стицали статус слободног краљевског града биле су различите од случаја до случаја, и зависиле су од броја становника, привредне снаге и географског положаја града. Географски положај слободних краљевских градова у великој мери је одређивао и привредну активност у њима, као и мере којима је уређивана градска управа. Слободан краљевски град Нови Сад је у том погледу имао одређене специфичности. Нови Сад је настао у подножју значајног гарнизонског средишта, Петроварадина, на левој обали Дунавa, на основама насеља под именом Петроварадински Шанац. Узајамна повезаност једног војничког насеља (комунитeт) и слободног краљевског града једна је од његових специфичних карактеристика, која је утицала и на структуру привредне делатности, прилагођену потрошачима добара из шире околине. Осим тога, град Нови Сад налазио се на важном пловном путу, реци Дунав, привредној артерији која је повезивала готово све земље под хабзбуршком круном, што је допринело бржој трансмисији добара, људи и новца. Захваљујући близини државне границе са Османским царством, као и његовим најзначајнијим административним и привредним средиштем у том делу Европе, Београдом, са којим га је везивао пловни пут Дунавом, трговина је добила велики замах, а учесници у њој били су поданици обе државе, који су постепено формирали разнолику етничку слику Новог Сада. Међу њима је било Мађара, Немаца, Јевреја, Срба поданика обе државе, Јермена, Грка, и у малом броју муслимана. И поред узајамних разлика, сви они имали су заједнички интерес, вођени идејом напретка заната, трговине и саобраћаја на том простору. Усклађујући се са законским оквирима, понекад вешто избегавајући ограничења које су меркантилистички настројени државни чиновници покушали да наметну, они су показали изузетну мобилност, од које су у периоду полувековног мира обе државе имале користи. Како је расла економска моћ појединаца, то се одразило и на економску снагу града у целини. Захваљујући добро организованим цеховским организацијама, јасној хијерархији међу њима, занати су напредовали, самим тим и трговина, а неспоразуми и спорови решавани су од стране Maгистрата, као најзначајније судске инстанце у граду. Развијена привредна активност довела је до тога да Нови Сад као слободан краљевски град брзо надрасте војнички центар, Петроварадин, који јепостепено пао у његову сенку. Поред осталих, Нови Сад имао је посебну улогу у развоју српског грађанског слоја, заснованог на стеченом богатству од бављења трговином, и нешто мање занатима. За разлику од војног племства и официрског кора, српски грађански слој био је економски моћнији, са развијеном свешћу о неопходности отварања школа, помагања изградње или обнове цркава и манастира. Нови Сад је врхунац развоја у статусу слободног краљевског грададоживео током 19. века, на темељима који су установљени 1748. године, елибертационом повељом, и активном привредном, просветном и културномделатношћу његовог становништва.
Institucija slobodnih kraljevskih gradova potiče iz srednjovekovnog perioda,i javlja se kako u Evropi, tako i u Ugarskom kraljevstvu. Za razliku od slobodnihkraljevskih gradova u unutrašnjosti zemalja ugarske krune, Novi Sad se nalazioblizu državne granice sa Osmanskim carstvom. Nakon što se granica izmeđuHabzburške monarhije i Osmanskog carstva po odredbama Beogradskog mira iz 1739. ustalila na rekama Savi i Dunavu, počela je i intenzivnija privredna razmena između dve države, a prava i privilegije urbanih središta na prostorima Ugarske određena su na sasvim drugačijim osnovama. Pored prava koja su određenim aktima bila data manjim centrima, poseban značaj ponovo sudobili slobodni kraljevski gradovi. Elibertacione povelje kojima su određeni centri sticali status slobodnog kraljevskog grada bile su različite od slučaja do slučaja, i zavisile su od broja stanovnika, privredne snage i geografskog položaja grada. Geografski položaj slobodnih kraljevskih gradova u velikoj meri je određivao i privrednu aktivnost u njima, kao i mere kojima je uređivana gradska uprava. Slobodan kraljevski grad Novi Sad je u tom pogledu imao određene specifičnosti. Novi Sad je nastao u podnožju značajnog garnizonskog središta, Petrovaradina, na levoj obali Dunava, na osnovama naselja pod imenom Petrovaradinski Šanac. Uzajamna povezanost jednog vojničkog naselja (komunitet) i slobodnog kraljevskog grada jedna je od njegovih specifičnih karakteristika, koja je uticala i na strukturu privredne delatnosti, prilagođenu potrošačima dobara iz šire okoline. Osim toga, grad Novi Sad nalazio se na važnom plovnom putu, reci Dunav, privrednoj arteriji koja je povezivala gotovo sve zemlje pod habzburškom krunom, što je doprinelo bržoj transmisiji dobara, ljudi i novca. Zahvaljujući blizini državne granice sa Osmanskim carstvom, kao i njegovim najznačajnijim administrativnim i privrednim središtem u tom delu Evrope, Beogradom, sa kojim ga je vezivao plovni put Dunavom, trgovina je dobila veliki zamah, a učesnici u njoj bili su podanici obe države, koji su postepeno formirali raznoliku etničku sliku Novog Sada. Među njima je bilo Mađara, Nemaca, Jevreja, Srba podanika obe države, Jermena, Grka, i u malom broju muslimana. I pored uzajamnih razlika, svi oni imali su zajednički interes, vođeni idejom napretka zanata, trgovine i saobraćaja na tom prostoru. Usklađujući se sa zakonskim okvirima, ponekad vešto izbegavajući ograničenja koje su merkantilistički nastrojeni državni činovnici pokušali da nametnu, oni su pokazali izuzetnu mobilnost, od koje su u periodu poluvekovnog mira obe države imale koristi. Kako je rasla ekonomska moć pojedinaca, to se odrazilo i na ekonomsku snagu grada u celini. Zahvaljujući dobro organizovanim cehovskim organizacijama, jasnoj hijerarhiji među njima, zanati su napredovali, samim tim i trgovina, a nesporazumi i sporovi rešavani su od strane Magistrata, kao najznačajnije sudske instance u gradu. Razvijena privredna aktivnost dovela je do toga da Novi Sad kao slobodan kraljevski grad brzo nadraste vojnički centar, Petrovaradin, koji jepostepeno pao u njegovu senku. Pored ostalih, Novi Sad imao je posebnu ulogu u razvoju srpskog građanskog sloja, zasnovanog na stečenom bogatstvu od bavljenja trgovinom, i nešto manje zanatima. Za razliku od vojnog plemstva i oficirskog kora, srpski građanski sloj bio je ekonomski moćniji, sa razvijenom svešću o neophodnosti otvaranja škola, pomaganja izgradnje ili obnove crkava i manastira. Novi Sad je vrhunac razvoja u statusu slobodnog kraljevskog gradadoživeo tokom 19. veka, na temeljima koji su ustanovljeni 1748. godine, elibertacionom poveljom, i aktivnom privrednom, prosvetnom i kulturnomdelatnošću njegovog stanovništva.

У оквиру ове докторске дисертације испитана је биолошка активност екстраката плодних тела и потопљених култура (мицелије и филтрата) аутохтоних врста гљива Coprinus comatus и Coprinellus truncorum. Такође, испитан је  метаболизам фосфата мицелија обе врсте употребом нуклеарно магнетне резонантне спректроскопије (³¹Р NMR), утицај ванадијума на метаболизам фосфата као и идентификација облика ванадата присутних у ћелији мицелије (⁵¹V NMR). Утврђена је антирадикалска и антиоксидативна активност  етанолних,метанолних и водених екстраката гљива при чему су се екстракти потопљених култура издвојили по антирадикалској, а екстракти плодних тела по антиоксидативној активности. Екстракти потопљених култура истакли су се и у погледу антибактеријске активности, где се као најпотентнији показао  хлороформски екстракт филтрата потопљене културе C. comatus. Такође, етанолни екстракт филтрата потопљене културе C. comatus показао се као најпотентнији у анти-ацетилхолинестеразној активности у односу на  конвенционални лек донепезил. Испитан је и утицај екстраката на вијабилност ћелијских линија HepG2 (хумане хепатома ћелије) и Rin-5F (ß ћелије панкреаса пацова).Спектрофотометријским методама одређен је укупан садржај фенола и флавоноида у већини анализираних екстраката.LC/MS идентификацијом и квантификацијом фенолних киселина уочена је разлика између фенолних једињења присутних у плодном телу, мицелији и филтрату потопљене културе. Екстракти потопљених култура бележе већи број и већи садржај једињења. Укупан садржај протеина одређен само у воденим екстрактима, а укупан садржај угљених хидрата у полисахаридним екстрактима.Употребом Фуријеве инфрацрвене спектроскопске методе (FTIR) детектоване су везе између угљених хидрата  присутних у полисахаридним екстрактима, а планарном  хроматографијом показано је да екстракти плодног тела и филтрата врсте С. truncorum, као и екстракт плодног тела врсте C. comatus, садрже велику  количину D-глукозе, док екстракт мицелије C. truncorum, баш као и екстракти филтрата и мицелије C. comatus, садрже највише галактозе. Квалитативном и квантитативном елементарном анализом (ААS) утврђен је виши садржај  калијума и гвожђа у анализираним узорцима. GC-МS идентификацијом и квантификацијом масних киселина указано је на значајно присуство линолне киселине код обе врсте. Како за аутохтону врсту  C.truncorum постоји мало података у литератури, подаци о њеном хемијском саставу могу се сматрати иновативним.Компаративним прегледом биолошке активности и хемијског састава екстраката плодног тела и мицелије и филтрата (потопљених култура) указано је да су анализирани екстракти извори биоактивних супстанци са медицинским потенцијалом, а потопљене културе датих гљива представљају атрактивне кандидате за даља биотехнолошка истраживања.
U okviru ove doktorske disertacije ispitana je biološka aktivnost ekstrakata plodnih tela i potopljenih kultura (micelije i filtrata) autohtonih vrsta gljiva Coprinus comatus i Coprinellus truncorum. Takođe, ispitan je  metabolizam fosfata micelija obe vrste upotrebom nuklearno magnetne rezonantne sprektroskopije (³¹R NMR), uticaj vanadijuma na metabolizam fosfata kao i identifikacija oblika vanadata prisutnih u ćeliji micelije (⁵¹V NMR). Utvrđena je antiradikalska i antioksidativna aktivnost  etanolnih,metanolnih i vodenih ekstrakata gljiva pri čemu su se ekstrakti potopljenih kultura izdvojili po antiradikalskoj, a ekstrakti plodnih tela po antioksidativnoj aktivnosti. Ekstrakti potopljenih kultura istakli su se i u pogledu antibakterijske aktivnosti, gde se kao najpotentniji pokazao  hloroformski ekstrakt filtrata potopljene kulture C. comatus. Takođe, etanolni ekstrakt filtrata potopljene kulture C. comatus pokazao se kao najpotentniji u anti-acetilholinesteraznoj aktivnosti u odnosu na  konvencionalni lek donepezil. Ispitan je i uticaj ekstrakata na vijabilnost ćelijskih linija HepG2 (humane hepatoma ćelije) i Rin-5F (ß ćelije pankreasa pacova).Spektrofotometrijskim metodama određen je ukupan sadržaj fenola i flavonoida u većini analiziranih ekstrakata.LC/MS identifikacijom i kvantifikacijom fenolnih kiselina uočena je razlika između fenolnih jedinjenja prisutnih u plodnom telu, miceliji i filtratu potopljene kulture. Ekstrakti potopljenih kultura beleže veći broj i veći sadržaj jedinjenja. Ukupan sadržaj proteina određen samo u vodenim ekstraktima, a ukupan sadržaj ugljenih hidrata u polisaharidnim ekstraktima.Upotrebom Furijeve infracrvene spektroskopske metode (FTIR) detektovane su veze između ugljenih hidrata  prisutnih u polisaharidnim ekstraktima, a planarnom  hromatografijom pokazano je da ekstrakti plodnog tela i filtrata vrste S. truncorum, kao i ekstrakt plodnog tela vrste C. comatus, sadrže veliku  količinu D-glukoze, dok ekstrakt micelije C. truncorum, baš kao i ekstrakti filtrata i micelije C. comatus, sadrže najviše galaktoze. Kvalitativnom i kvantitativnom elementarnom analizom (AAS) utvrđen je viši sadržaj  kalijuma i gvožđa u analiziranim uzorcima. GC-MS identifikacijom i kvantifikacijom masnih kiselina ukazano je na značajno prisustvo linolne kiseline kod obe vrste. Kako za autohtonu vrstu  C.truncorum postoji malo podataka u literaturi, podaci o njenom hemijskom sastavu mogu se smatrati inovativnim.Komparativnim pregledom biološke aktivnosti i hemijskog sastava ekstrakata plodnog tela i micelije i filtrata (potopljenih kultura) ukazano je da su analizirani ekstrakti izvori bioaktivnih supstanci sa medicinskim potencijalom, a potopljene kulture datih gljiva predstavljaju atraktivne kandidate za dalja biotehnološka istraživanja.
The biological activity of extracts of basidiocarps (fruiting bodies)  and submerged cultures (mycelium and filtrate) of autochthonous mushroom species  Coprinus comatus and  Coprinellus truncorum  was examined. Furthermore, the metabolism of phosphate  of mycelia  of both types was studied using nuclear magnetic  resonance spectros-copy ( ³¹ R NMR), the influence of vanadium on phosphate metabolism and the identification of vanadate oxidation states present in the mycelia cell ( ⁵¹ V NMR). The antiradical and antioxidant activity of methanolic, ethanolic and water fungal extracts was determined. Extracts of submerged cultures achieved the best anti- radical activity while fruit body extracts showed the best antioxidant activity. Extracts of submerged cultures also highlighted in terms of antibacterial activity, where the chloroform extract of the submerged culture  C. comatus  showed as the most potent. Also, the ethanolic extract of the submerged culture of  C. comatus  was found to be most relevant in anti-acetylcholinesterase activity  compared with  the conventional donepezil drug. The influence of extracts on the viability of cell lines HepG2 (human hepatocytes cells) and Rin-5F (ß pancreatic cells of the rat) was also examined.Spectrophotometric methods determined the total con-tent of phenol and flavonoids in most of the analyzed extracts.The LC/MS identification and quantification of phenolic acids revealed the difference between the phenolic compounds present in the fruiting body, mycelium, and the submerged culture filtrate. Extracts of submerged cultures record a greater number and higher content of compounds.The total content of proteins determined only in water extracts  and the total content of  carbohydrates in poly-saccharide extracts. Using the Fourier infrared spectro-scopic method (FTIR), the links between the sugar pre-sent in the  polysaccharide extracts were detected, and planar chromatography showed that the extracts  of the fruiting body and the filtrate of type  C. truncorum, as well as the extract of the fruiting body of the species  C. comatus, contain a large amount of D-glucose, while the extract of the  C. truncorum  mycelia  and  mycelia  of  C. comatus, contain the most galactose. GC-MS identification and quantification of fatty acids indicated a significant presence of linoleic acid in both species, while qualitative and quantitative elemental analysis (AAS) has determined a higher content of potas-sium and iron in the analyzed samples. Since there is no data in the literature for the autochtho-nous species  C. truncorum, the studies on its chemical composition can be considered advanced аs innovative. A comparative review of the biological activity and the chemical composition of the extracts of the fruiting body and  mycelia  and filtrates  of  medium of  submerged cultures  indicated that the extracts were analyzed by sources of bioactive substances with medical potential, and the submerged cultures of these mushrooms are attractive candidates for biotechnological research.
В рамках данной работы была исследованна биологическая активность экстракта плодородных тел и погружонных видов култур (мицелии и филтрата) автотоных видов грибов Coprinus comatus и Coprinellus truncorum. Также, исследованн метаболизм фосфата обеих видов  мицелий с помощью ядерного магнитного резонанса спектроскопии (³¹Р ЯМР), влияние на содержание ванадия в метаболизме фосфата, а также идентификация формы ванадата присущего в клеток мицеллий (⁵¹V ЯМР). Установленная антирадикальная и антиоксидантная активность метанольных, этанольных и водных экстрактов гриб, причём выделяются экстракты погружённых культур по антирадикальной активности и  экстракты плодородных тел по антиоксидантной активности.Экстракты погружённых культур выделялись и в плане антибактериальной активности, причем,  наиболее мощным из филтратов показался экстракт хлороформа погруженной культуры C. comatus. А также этанольный экстракт филтрата погружённой культуры C. comatus оказался найболее мощным в анти-ацетихолинестеразной активностипо сравнению с традиционным лекарством донепезилом. Было исследовано и влияние экстрактов на виябильность клеток линий   HepG2 (гуманые хепатома клетки) и Rin-5F (ß клетки поджелудочной железы крыс).Методом спектрофотометрии определена совокупность фенола и флавоноида в большинстве проанализированных экстрактах.С помощью ЛС ̸МС идентификации и квантификации фенолных кислот была замечена разница между соединениями фенола, присущих в плодородном теле, и мицелии, и филтрата погружённой культуры. Экстракты погружённых культур отражают больше количество и более высокое содержание соединений.Общее содержание белков выделен только в водяных экстрактах, и общее содержание углеводов в полисахаридных экстрактах. Используя инфракрасный метод спектроскопии Фурия (ИКМСФ) были обнаружены связи между сахарами, присущими в полисахаридных экстрактах, а планарной хромотографиой было показано, что экстракты плодородного тела и филтратов вида С. truncorum,  а  также и экстракты плодородного тела вида C. comatus содержат большое количество D-глюкозы, в то время как экстракт мицелии C. truncorum, именно как и экстракт фильтрата и мицелии C. comatus, содержат больше всего галактозы.GC-МS идентификацией и квантификацией жирных кислот показано значительное наличие линолевой кислоты у обоих видах. А качественным и квантитативным элементарным анализом установленно большее содержание калиума и железа в анализированых шаблонах.Из-за того, что для автохтонного вида C. truncorum практически не было данных в литературе, данные о её химическом составе можно считать прогрессивным и инновационным.Сравнительный анализ биологической активности и химического состава экстрактов плодородного тела и мицелии и фильтрат (погружённых культур) показаывает, что проанализированные экстракты — источники биологически активных веществ с медицинским потенциалом, и погружённые культуры данных гриб являются привлекательными кандидатами для биотехнологических исследований.

 У оквиру ове докторске дисертације испитан је хемијски састав и биолошке активности ЕtOH, H₂Oи CHCl₃  екстраката четири врсте гљива рода Ganoderma  (Basidiomycota):  G. applanatum,  G. lucidum,G. pfeifferi,  G. resinaceum  са територије Војводине.Хемијски састав анализираних врста је одређенприменом: ААЅ методе (састав макро-  имикроелемената у сувим остацима гљива) и LC-MS/MS технике (квантитативни састав фенолних једињења и флавоноида) при чему је детектовано 12 једињења. Спектрофотометријским методама је одређен садржај протеина, шећера, укупних фенола и флавоноида, код којих је највећи садржај протеина утврђен за ЕtOH екстракте  G. applanatum  и  G. pfeifferi. Испитивања биолошких активности екстраката обухватила су: одређивање   in vitro   и  in vivo антиоксидантне, антимикробне, антиинфламаторне, антипролиферативне и антијабето гене   aктивности.      Антиоксидантна активност (способност неутрализације слободних радикала и редукциони потенцијал) је одређена спектрофотометријским методама, при којој су најбољу активност остварили Н₂О екстракти  G. applanatum. Антимикробнa активност  анализираних екстраката одређена је испитивањем антибактеријског, антифунгалног и антивиралног потенцијала где се издвојила G. pfeifferi врста. Антиинфламаторни потенцијал EtOH и  CHCl₃ екстраката одређен је  ex vivo  методом мерењем способности инхибиције продукције медијатора инфламације  (продукти  метаболизма арахидонске киселине) при којој су бољу активност испољили CHCl₃ екстракти.Ефекат EtOH и H₂O екстраката врста рода Ganoderma   на раст MCF ћелијске линије испитан је MTT тестом, а посебно су се издвојили  EtOH  екстракти врста после 72h.Остварена антидијабетогена активност EtOH и Н₂О екстраката врста   G. pfeifferi   и  G. resinaceum  код алоксан-индукованог  D. mell itus-a  на  експерименталним  животињама  праћена je регенерацијом  ß- ћелија  Лангерхансових острваца панкреаса. Као потенцијални нефро-  и  хепатопротективни агенси се издвајају екстракти  G. resinaceum.Сумарно, укупни биопотенцијал анализираних врста рода  Ganoderma  на основу спроведених анализа хемијске   kарактеризације и биолошке активности упућује  на  могућност њихове потенцијалне примене као нутрацеутика и додатака исхрани, у будућности уз неопходност додатних микохемијских истраживања ових врста, посебно терпеноида и полисахарида, као и других биолошких активности као што је неуропротективна.
 U okviru ove doktorske disertacije ispitan je hemijski sastav i biološke aktivnosti EtOH, H₂Oi CHCl₃  ekstrakata četiri vrste gljiva roda Ganoderma  (Basidiomycota):  G. applanatum,  G. lucidum,G. pfeifferi,  G. resinaceum  sa teritorije Vojvodine.Hemijski sastav analiziranih vrsta je određenprimenom: AAЅ metode (sastav makro-  imikroelemenata u suvim ostacima gljiva) i LC-MS/MS tehnike (kvantitativni sastav fenolnih jedinjenja i flavonoida) pri čemu je detektovano 12 jedinjenja. Spektrofotometrijskim metodama je određen sadržaj proteina, šećera, ukupnih fenola i flavonoida, kod kojih je najveći sadržaj proteina utvrđen za EtOH ekstrakte  G. applanatum  i  G. pfeifferi. Ispitivanja bioloških aktivnosti ekstrakata obuhvatila su: određivanje   in vitro   i  in vivo antioksidantne, antimikrobne, antiinflamatorne, antiproliferativne i antijabeto gene   aktivnosti.      Antioksidantna aktivnost (sposobnost neutralizacije slobodnih radikala i redukcioni potencijal) je određena spektrofotometrijskim metodama, pri kojoj su najbolju aktivnost ostvarili N₂O ekstrakti  G. applanatum. Antimikrobna aktivnost  analiziranih ekstrakata određena je ispitivanjem antibakterijskog, antifungalnog i antiviralnog potencijala gde se izdvojila G. pfeifferi vrsta. Antiinflamatorni potencijal EtOH i  CHCl₃ ekstrakata određen je  ex vivo  metodom merenjem sposobnosti inhibicije produkcije medijatora inflamacije  (produkti  metabolizma arahidonske kiseline) pri kojoj su bolju aktivnost ispoljili CHCl₃ ekstrakti.Efekat EtOH i H₂O ekstrakata vrsta roda Ganoderma   na rast MCF ćelijske linije ispitan je MTT testom, a posebno su se izdvojili  EtOH  ekstrakti vrsta posle 72h.Ostvarena antidijabetogena aktivnost EtOH i N₂O ekstrakata vrsta   G. pfeifferi   i  G. resinaceum  kod aloksan-indukovanog  D. mell itus-a  na  eksperimentalnim  životinjama  praćena je regeneracijom  ß- ćelija  Langerhansovih ostrvaca pankreasa. Kao potencijalni nefro-  i  hepatoprotektivni agensi se izdvajaju ekstrakti  G. resinaceum.Sumarno, ukupni biopotencijal analiziranih vrsta roda  Ganoderma  na osnovu sprovedenih analiza hemijske   karakterizacije i biološke aktivnosti upućuje  na  mogućnost njihove potencijalne primene kao nutraceutika i dodataka ishrani, u budućnosti uz neophodnost dodatnih mikohemijskih istraživanja ovih vrsta, posebno terpenoida i polisaharida, kao i drugih bioloških aktivnosti kao što je neuroprotektivna.
Whitin this doctoral thesis the chemical composition and biological activity of EtOH, H ₂ O and CHCl₃ extracts of four fungal species which belong to genus Ganoderma  (phylum Basidiomycota) :  G. applanatum,  G. lucidum,  G. pfeifferi,  G. resinaceum  were determinated. The samples were collected from different localities in Vojvodina. Chemical characterization included: AAS methods (compositon of macro- and  microelements in d.w. of fungi) and LC-MS/MS technique (quantitative analysis of phenolic compounds and flavonoids) wherein the 12 selected phenolic compounds were detected. The total proteins, sugars, phenolics and flavonoids content were    determined using spectrophotometric methods. The highest protein content was determined in EtOH extracts of  G. applanatum   and G. pfeifferi  species. In order to assess the biological potential, the in vitro  and in vivo antioxidant, antimicrobial, anti-inflammatory, antiproliferative and antidiabetic activities of the extracts were investigated.    The antioxidant activity (the ability of neutralizing free radicals and reduction potential) estimated byspectrophotometric methods. The highest   antioxidant potential was noticed in H₂O extracts of  G. applanatum. Evaluation of antimicrobial activity included the estimation of antibacterial, antifungal and antiviral activity, whereby the  species  G. pfeifferi  showed the highest potential The anti-inflammatory activity of EtOH and  CHCl₃  extracts was determined by  ex vivo  method measuring the ability of production inhibition of inflammation mediators  (products of arachidonic acid metabolism), where the CHCl₃  extracts were exhibited better activity.   The effect of EtOH and H₂O extracts of  Ganoderma species on the growth of the cell line MCF-7, has been examined using MTT assay (stand out ethanolic extracts of analyzed species after 72h incubation period).   Achieved antidiabetic activity of EtOH and H₂O extracts of  G. pfeifferi   and G. resinaceum  at alloxan-i nduced D. mellitus in experimental animals was followed by regeneration of  cells of Langerhans pancreatic islets. Extracts of  G.   resinaceum  were allocated as a potential nephro- and  hepatoprotective agents.In summary, the overall biological potential of the analyzed species of the genus  Ganoderma  based on results for chemical and biological characterization indicate that they could be used  as a nutraceuticals and food supplements in the future, with further the necessity of additional mycochemical investigation (especially terpenoids and polysaccharides) and other biological activity such as neuroprotective.

У магістерській роботі досліджено напрями покращення інноваційної політики для аграрного підприємства. Дослідження базується на аграрному підприємстві ТзОВ «Слава», розташованому в Тернопільській області. Охарактеризовано розвиток підприємства та досліджено вплив інновацій на його продуктивність та якість послуг. Проведено аналіз сукупності фінансових, виробничих та управлінських відносин, інноваційних процесів, що формуються у процесі функціонування ТзОВ «Слава». Також було досліджено набір ключових рішень, і було визначено, якими повинні бути основні зони виробництва для забезпечення безперервності системи просування ТзОВ «Слава». На основі об'єкта дослідження запропоновано альтернативні напрями покращення інноваційної політики. Запропонований проект передбачає закупівлю нового виробничого обладнання для підприємства для підвищення продуктивності сільськогосподарського підприємства, зменшення відходів виробництва за рахунок використання пестицидів та дезінфікуючих засобів, а також збільшення персоналу для полегшення та покращення доставки сільськогосподарської продукції та послуг. Визначено ефект впровадження цього методуу досягненні стратегічних цілей ТзОВ «Слава». Проведено розрахунки періоду окупності, величини чистого прибутку та індексу прибутковості інвестицій.
In the master’s thesis the improvement on innovation policy for an agricultural company has been explored. The research is based on the agrarian enterprise AC LLC “Slava” located in Ternopil region. Studies of innovation and characteristics of development, its impact on productivity and the companies quality of services. Analysis of a set of financial, production and management relations, innovation processes that are formed in the process of function of AC LLC “Slava” was conducted. A set of key decisions were also investigated and it was distinguished what ought to be the essential zones of production for the continuity of AC LLC “Slava” advancement framework. Based on the object of study alternatives have been proposed to improve the innovation policy. The proposed project entails procuring new production equipments for the enterprise to increase the productivity of the agricultural venture, reduction of waste in produce by usage of pesticides and disinfectants, and increase int he staff to facilitate and improve delivery of agricultural produce and services. The effects of the implementation of this method on the achievement of the strategic goals of the company i.e AC LLC “Slava” were researched. Calculations for payback period, net profit value and profitability index on investment were provided.
INTRODUCTION.....6 1. CHAPTER 1. THEORETICAL AND METHODOLOGICAL. THEORETICAL BASIS OF INNOVATION POLICY AGRICULTURAL ENTERPRISE ...10 1.1.Innovative policy of an agricultural company: Concepts, Principles, Methods and Functions.... 10 1.2.Characteristics of the main vectors of innovation policy of an agricultural company ... 15 1.3.Management tools for monitoring the innovation policy of an agricultural company ... 17 2. CHAPTER 2. ANALYTICAL AND CALCULATION. RESEARCH OF THE INNOVATION POLICY OF ACLLC “Slava”...20 2.1. General characteristics of management activity of ACLLC “Slava”..20 2.2. Research of financial and economic activity of ACLLC “Slava”......28 2.3.Analysis of innovation policy of AC LLC “Slava”....35 3. CHAPTER 3. PROJECT AND CALCULATION. DIRECTIONS OF IMPROVEMENT OF INNOVATION POLICY OF ACLLC “SLAVA”...39 3.1.Creation of new types of activity is an important direction of improvement of the innovative policy of AC LLC “Slava” .... 39 3.2.Changing the priorities of the innovation policy of ACLLC “Slava”... 44 3.3.The improvement of investment mechanisms in the innovation policy of ACLLC “Slava”..... 48 4. OCCUPATIONAL SAFETY IN EMERGENCY SITUATIONS...52 4.1. Labor protection .... 52 4.2. Increasing the reliability of the agricultural company during emergencies... 53 CONCLUSIONS......55 REFERENCES....57 ADDITIONS .... 60

В статье предпринята попытка историко-топографического исследования трансформации известной с начала XV в. переславской волости Великая слобода в Новую слободу и, затем, в Александрову слободу – резиденцию Ивана IV во второй половине XVI в. Рассматривается вопрос о местонахождении в XV–XVII вв. центров волости (затем стана), что косвенно указывает на время появления каменных построек царского дворца. The report outlines historical and topographical research of transformation during which Pereslavl volost called Velikaya Sloboda known from the beginning of the XV century turned into Novaya Sloboda and then into Aleksandrova Sloboda – the residence of Ivan IV in the second half of the XVI century. It deals with the problem of the volost (later stan) centers location in the XV–XVII centuries that indirectly specify the time when stone buildings of Tsarist palace were constructed.

При исследованиях 2018 г. в современном селе было локализовано историческое поселение Нерль. Троицкий монастырь, существовавший здесь в XVII в., занимал мысовой участок, образованный левым берегом Нерли и левым берегом старицы р. Вьюлки. Слобода при монастыре находилась на противоположном берегу старицы при устье р. Вьюлки. Помимо материалов эпохи Средневековья, были обнаружены следы поселения раннедьяковской культуры. The historic settlement Nerl was discovered during the researches in the modern village Nerl in 2018. The Troitskiy monastery, which existed here in the XVII-th century, occupied the cape section, formed by the left bank of the Nerl river and the left bank of the former river-bed Vyulka. The monastery sloboda was situated on the opposite bank of the former river-bed near the the mouth of the Vyulka river. The traces of the early Dyakovo culture’s settlement were discovered besides the materials of the medieval epoch.