Academic literature on the topic 'Економіка моря'

У статті розглядаються схожість суднобудівних традицій різних народів країн басейну Чорного моря XVI–XVIII століть. Встановлено, що внаслідок цього поширилося використання Османською імперією малих річкових та морських суден. Зокрема, це були османські чайки для захисту від козацьких набігів гирл Дунаю та Дніпра. Водночас еволюція козацьких чайок та дунайських сайок відбувалася в напрямку збільшення їх артилерійської потужності та універсальності через протистояння з османськими суднами. Цей взаємний вплив був наслідком схожих природних умов розвитку суднобудування народів чорноморського басейну, а також пер- манентної мілітаризації життя європейського фронтиру. Він засвідчив високий рівень суднобудування народів, які були здатні сприйняти зовнішній досвід, що збагачував їхні традиції та стимулював розвиток різних галузей економіки.

Розвиток вітчизняної системи водного транспорту та її інфраструктури у сучасних умовах розвитку економіки України характеризуються посиленням інтеграційних процесів у світову економічну систему, що здатна забезпечити підвищення інвестиційної привабливості країни через нарощення транспортних потоків, конкурентоспроможності, скорочення термінів доставки вантажів тощо та матиме мультиплікативний ефект і на інші сфери економічної діяльності. Тому роботу направлено на визначення передумов реалізації конкурентних переваг водного транспорту України. На основі аналізу перевезень вантажів за видами транспорту встановлено кардинальний перерозподіл структури перевезень вантажів у сторону залізничних. Частина вантажних перевезень здійснюється водним транспортом України, враховуючи перевезення морським та річковим видами транспорту. На відміну від країн Європейського союзу, в Україні внутрішніми водними шляхами вантажі, зокрема будівельні, різна руда, хлібні види вантажів, різні метали тощо, транспортуються переважно каботажними перевезеннями. В низці країн Європейського союзу, зокрема у Нідерландах, Німеччині і Бельгії, спостерігається виразна взаємозалежність між обсягами перевезення вантажів та промисловістю, яка формує переважну вантажну базу. Внутрішні водні шляхи Європи типізовані, на яких використовуються уніфіковані баржі, вантажопідйомність яких залежить від глибини. Масштабне використання потенціалу внутрішніх водних шляхів Європи враховує високі показників екологічної стійкості та енергоефективності, підтримуючи безпеку клімату та навколишнього середовища. Морська транспортна система України представлена 13 морськими портами, проте рівень їхньої завантаженості знаходиться нижче 50% значення у той час, коли відбувається розвиток трансконтинентальних морських маршрутів із великою кількістю інтеграційних точок на своєму шляху. Країнами Європи, що мають вихід к морю, зокрема Нідерланди, Італія, Іспанія, Об’єднане Королівство, забезпечується переважний вантажопотік. Тому для участі морських портів України у реалізації перевезень транс’європейськими та трансконтинентальними маршрутами першочерговим завданням виступає підвищення конкурентоспроможності через вирішення проблем не тільки заходу до портів великогабаритних суден, а й шляхом вирішення врегулювання нормативно-правового, технологічно-інформаційного та економіко-екологічного забезпечення, зокрема за допомогою впровадження концепції «розумного порту», яка є головним трендом в трансформації та цифровізації портів світу та передбачає об'єднання всіх учасників глобального ланцюга поставок у єдину взаємопов’язану мережу на основі цифрової платформи із тестуванням штучного інтелекту.

У статті досліджено сутність та роль Балто-Чорноморського союзу у системі забезпечення зовнішньоекономічної безпеки. Зокрема, встановлено, що Балто-Чорноморський союз – це потенційне інтегративне утворення країн Східної Європи, так звана ідея зовнішньополітичної інтеграції Естонії, Латвії, Литви, Польщі, Білорусі, України та ін. з метою співробітництва у економічній, воєнно-політичній, культурній та інших сферах. З’ясовано, що Балто-Чорноморський союз може стати дієвим механізмом забезпечення зовнішньоекономічної безпеки України у напрямі реалізації низки актуальних завдань (здійснення диверсифікації торговельних потоків, зниження рівня імпортозалежності економіки; зменшення кількості протекціоністських заходів, які застосовують іноземні держави до українських товарів тощо). Визначено основні завдання створення Балто-Чорноморського союзу: поглиблення міждержавного співробітництва у Балто-Чорноморському регіоні; сприяння гарантуванню стабільності і безпеки в регіоні, розвиток оборонного співробітництва; встановлення верховенства права, сприяння демократизації, захисту фундаментальних прав та свобод; економічне співробітництво та зближення з політиками ЄС; енергетична безпека, підтримка розвитку інфраструктури, гармонізація політик у сфері енергетики за стандартами ЄС; співпраця у сферах культури, освіти та науки, інформаційного суспільства, ЗМІ та громадянського суспільства. Зазначено, що країни Балтії та Чорного моря економічно співпрацюють один з одним, водночас створення Балто-Чорноморського союзу сприятиме реалізації багатосторонніх великомасштабних економічних проєктів. У статті зроблено висновок, що розвиток ідей створення повноцінного інтегративного утворення біля західних кордонів України має чинити позитивний вплив на позиціонування нашої країни у світі, чітко визначити її стратегічні інтереси та пріоритети у взаємодії з найближчими сусідами, забезпечити національну безпеку та зовнішньоекономічну зокрема.

Резиме: Још од Адама Смита (Adam Smith), научници улажу огромне напоре да истраже и докажу односе и законитости између спољне трговине и економског раста. Заједничко за сва досадашња истраживања јесте да не постоји потпуна сагласност о директној, позитивној условљености спољне трговине и економског раста, али највећи број истраживања доказује постојање статистички значајне, директне повезаности. Посебна пажња посвећена је анализи утицаја спољне трговине на земље у развоју, првенствено као канала за увоз нових технологија, чиме је доказивано да раст увоза не мора увијек да има негативан утицај на економски раст, већ може да утиче и на раст продуктивности, односно, посредно, и на укупан економски раст земље увознице.Истраживање утицаја спољне трговине на економски раст добија посебан значај након 2008. године, односно након утицаја свјетске економске кризе, јер мале, отворене привреде, као што је и привреда Републике Српске, свој “замајац” развоја виде у расту извоза, кроз опоравак развијених земаља и на тај начин додатног раста иностране тражње.Због тога смо у раду жељели да истражимо значај спољне трговине на економски раст Републике Српске, да извршимо анализу спољнотрговинске размјене Републике Српске како би утврдили слабости њене робне структуре и односе са водећим спољнотрговинским партнерима, те да истражимо међусобну, квантитативну повезаност спољне трговине и бруто домаћег производа Републике Српске.Сумирајући резултате истраживања, закључили смо да је спољна трговина веома значајна за привредна кретања у Републици Српској, односно да је значај спољне трговине за привредни развој Републике Српске веома висок. Међутим, потребно је радити на смањењу спољнотрговинског дефицита, првенствено кроз повећање извоза и побољшање његове робне структуре, те кроз селективно смањење увоза. Прије свега тога, неопходно је извршити промјену привредне структуре и значајно повећати конкурентност домаћих произвођача.Summary: Ever since Adam Smith the scientists have been investing enormous efforts to explore and prove relationships between the foreign exchange and economic growth. One thing in common to all researches so far is that there is no complete agreement on a direct, positive inter-relation between the foreign exchange and economic growth. However, the major number of researches confirm the existence of the statistically significant, direct relation. The special attention is paid to the analysis of the influence of the foreign trade to the developing countries, principally as a channel for the import of new technologies by which it has been proven that the growth of the import does not have to have necessarily a negative impact to the economic growth but it may also impact the productivity growth, i.e. indirectly the total economic growth of the country of import.The research of the influence of the foreign trade to the economic growth becomes even more relevant after year 2008, i.e. after the world economic crisis as small, open economies, such as the Republic of Srpska see its “development drive” in the growth of the export through the consolidation of the developed countries and thus additional growth of the foreign demand. That is why in our paper we have tried to explore the relevance of the foreign trade to the economic growth of the Republic of Srpska, to analyse the foreign trade exchange of Republic of Srpska in order to determine the weaknesses of its comoditiy structure and the relations with the leading foreign trade partners as well as to explore the interrelated, quantitative relation between the foreign trade and the GDP of Republic of Srpska. Summarizing the results of our research we have come to a conclusion that the foreign trade is very relevant for the economic movements in the Republic of Srpska, i.e. the relevance of the foreign trade for the economic development of Republic of Srpska is very high. However, it is necessary to work on the decreasing of the foreign trade deficit through the increase of the export and the improvement of its comodity structure as well as through the selective decreasing of the import. Before all this, it is necessary to undertake the change of econimic structure and considerably increase the competitiveness of the domestic producers.

Резиме: Босна и Херцеговина (БиХ) се суочава са посљедицама неефикасне транзиције (1), стратешког концентрисања економског развоја у великим земљама на штету малих земаља (2) и економске кризе (3). У овом раду анализирају се узроци и посљедице неефикасне транзиције у БиХ и могућности провођења реформи којима би се они отклонили и ојачале претпоставке за излазак из економске кризе. Основни узроци неефикасне транзиције су негативна селекција инвеститора у процесу приватизације и морални хазард у пословању приватизованих предузећа. Друштвени капитал постао је власништво оних који имају новац, а не оних који ће га ефикасно користити. Умјесто приватизације која обезбјеђује јединство приватног предузетништва и ризика, дошло је до тајкунизације значајног дијела привреде, односно до стицања приватног богатства уз помоћ државе и на штету државе, а не на основу конкурентности на тржишту.Терет кризе у БиХ усмјерио се у два најосјетљивија правца: на неконкурентну привреду и на сиромашно становништво. Стратегија изласка из кризе дјелује парадоксално: од привреде, оптерећене негативном селекцијом и моралним хазардом, очекује се да постане конкурентнија, а од запослених да буду продуктивнији уз реално мању плату.Да би ублажила посљедице економске кризе, БиХ се прво мора суочити са неефикасном транзицијом и провести реформе којима ће отклонити неправилности у транзицији. Економски и правни систем требају обезбиједити да неисплативи облици држања и употребе ресурса пропадају и да се замјењују ефикаснијим. Ефикасна употреба ресурса најбоље штити ресурсе, повећавајући њихову цијену и укупно друштвено богатство. То вриједи и за рад. Висока продуктивност рада најбоље штити права радника. Држава не треба штитити власнике ресурса од тржишне принуде, него ресурсе од нетржишне употребе.Summary: Bosnia and Herzegovina (BiH) is facing the consequences of inefficient transition (1), strategic concentration of economic development in large countries to detriment of the small ones (2), and economic crisis (3). This paper analyses the causes and the consequences of inefficient transition in BiH, and the opportunities for implementing reforms to eliminate the afore said, as well as for reinforcing the preconditions for getting out of the economic crisis. Elementary reasons to inefficient transition include negative selection of investors throughout privatisation process, and the moral hazard in the operations of privatised companies. Public capital became the property of those who have the money, and not those who would most efficiently use it. Instead of a privatisation, which provides for unity of private entrepreneurship and risk, we have witnessed the tycoons taking over significant part of the economy, accumulating private wealth with the help of the state and to its detriment, leaving aside the market competitiveness.The burden of crisis in BiH has targeted the two most delicate tiers: uncompetitive economy and poor population. The strategy for getting out of the crisis seems paradoxical: it is expected that the economy, burdened by negative selection and moral hazard, would become more competitive, and the employees more productive with, realistically speaking, lower wages.To mitigate the consequences of the economic crisis, BiH must, firstly, face the inefficient transition and implement reforms to eliminate irregularities of the transition process. Economic and legal systems should enable for the non-profitable forms of keeping and use of resources to go to ruin and be replaced by more efficient ones. Efficient use of resources is the best tool to protect the very resources; it increases the price thereof as well as the total public wealth. The same applies to labour. High labour productivity best protects the workers’ rights. The state should not be protecting the proprietors of resources against the market forces, but rather the resources against nonmarket use.

Резиме: Када разматра доношење одлуке о централизовању управљања готовином, менаџмент мултинационалне компаније мора да одговори на неколико битних питања, а то су: Да ли постоји оправдан разлог за централизовање управљања готовином? Да ли ће централизовање управљања готовином донијети више користи или штете? У којој мјери треба централизовати управљање готовином? Како дизајнирати структуру центра за управљање готовином? Гдје лоцирати центар за управљање готовином? Коју технику за обједињавање салда готовине у кеш центру треба развити? Ако након разматрања прва два питања менаџмент мултинационалне компаније закључи да је централизовање управљања готовином потпуно економски оправдано и одлучи да га примијени, разматрање преостала четири питања ће га довести до реализације донесене одлуке. Аутор ће на основу релевантних теоријских сазнања и резултата емпиријских истраживања понудити генералне одговоре на наведена питања и тако помоћи менаџерима мултинационалних компанија да објективно процијене оправданост и реализују донесену одлуку о централизовању управљања готовином.Summary: When management of a multinational company considers the making decision about the cash management centralisation it has to answer to some key questions such as is there justified reason for cash management centralisation, will cash management centralisation bring more benefits or costs to the multinational company, to which degree cash management need to be centralised, how to design cash management centre structure, where to locate cash management centre, and which cash pooling technique to apply. If management of the multinational company concludes after considering the first two questions that cash management centralisation is fully economic justified and makes the decision to centralize cash management then considering remained four questions will bring it to the implementation of decision that is previously made. Based on relevant theoretical knowledge and results of empirical research author will offer some general answers to quoted questions. In this way she will help to managers of multinational companies to objectively assess whether cash management centralization justified and help to one to implement decision to centralize cash management previously made.

У раду се истражује херојско грчко име Трасимед (Θρασυμήδης) и његова дистрибуција као личног имена у хеленском свету. На богатом антропонимијском материјалу из различитих делова грчког света анализирају се могући разлози за давање овог херојског имена смртним људима. Име Трасимед је као нелеидско (име једног од Несторових синова) било прихватљиво нарочито Јоњанима, одакле се може тумачити и његова популарност у Атици, али и у другим јонским крајевима: на острвима у Егејском мору и у малоазијској Јонији. Херојско име Трасимед је, дакле, као лично име могло да буде давано потомству са јасном свешћу да је херојско и нелеидско, али се његова популарност у Атини, одакле долази далеко највише потврда у класичном периоду (V–IV в ек п ре н . е.), може најпре објаснити самим његовим значењем и очекивањима од носиоца имена, јер се као и остала именска образовања изведена од придева ϑρασύς (у значењу „храбар, одважан, дрзак, неустрашив“) односи на особине које треба да красе успешног ратника и државника. Управо имена типа Θρασυ- као да веома добро одговарају атинском духу класичне епохе, јер одражавају оне особине грађана које су у демократском друштву биле нарочито на цени – одлучно и енергично поступање и спремност на жртву за опште добро. С друге стране, изузимајући Атику, херојско име Трасимед је као лично име највише заступљено у антропонимији острва Родоса. То не треба да чуди, јер је реч о имену које има панхеленски карактер, а Родос је као богати трговачки полис, нарочито у хеленистичком периоду, одржавао живе економске и политичке везе са готово свим хеленским и хеленизованим заједницама на широком простору Медитерана. Разлози за популарност имена можда стоје у вези и са „проналажењем сродства“ (συγγένεια) Рођана са оним Хеленима који су, по стандардима и укусима хеленистичке епохе, могли бити сматрани Нелејевим и Несторовим потомцима, а то су у периоду од IV века пре н. е. били, пре свих, Месењани. Овим претпостављеним историјским и псеудоисторијским везама између Рођана и Месењана би се најпре могле објаснити честе потврде имена Трасимед, па и других нелеидских имена (Нестор, Антилох, Пејсистрат) као личних имена на острву Родосу, посебно у хеленистичком периоду.

Резиме: Идеја о формирању Европске монетарне уније (ЕМУ) произашла је из чињенице да монетарно интегрисање има значајне економске предности код снижавања трансакционих трошкова, веће транспарентности цијена и монетарну стабилност. Теорија оптималног валутног подручјa истиче позитивну везу високог степена конвергенције и постизања користи од интегрисања и вођења заједничке политике за земље чланице монетарне уније Мастрихтски критеријуми конвергенције подразумијевају да земља која улази у ЕМУ има релативно ниску инфлацију, стабилну валуту, низак ниво буџетског дефицита, одржив јавни дуг, као и релативно ниске каматне стопе. Прије стицања позиције кандидата за приступ у ЕМУ, Босна и Херцеговина мора постати чланом ЕУ, и испунити критеријуме за чланство који се односе на политичке, економске, административне и правосудне институције. Будући да су Мастрихтски критеријуми конвергенције прецизније дефинисани од осталих критеријума, у економској литератури често се користе као показатељ спремности земаља кандидата за приступ Е(М)У. Поред сагледавања теоријских и емпиријских сазнања о условима монетарног интегрисања, циљ овог рада је да, на основу компаративне анализе остварених економских перформанси БиХ и земаља региона, оцијенимо остварену конвергенцију и степен приближавања БиХ критеријумима конвергенције из Мастрихта. Резултати истраживања сугеришу да је за БиХ, након уласка у ЕУ, рационално рјешење постепен процес монетарне интеграције, који уз стабилну монетарну политику подразумијева ефикасно управљање јавним финансијама и опрезно управљање јавним дугом. Дугорочни циљ БиХ огледа се у достизању реалне конвергенције кроз повећање продуктивности и конкурентности.Summary: The idea of forming the European Monetary Union (EMU) derives from the fact that monetary integration has considerable economic advantages in lower transaction costs, greater price transparency and monetary stability. Аccording to the optimum currency area (OCA) theory, it is very important for member states to achieve high level of convergence in order to exploit advantages of integrating and conducting a common policy. Maastricht convergence criteria imply that a country that enters the European Monetary Union (EMU) has a relatively low inflation, a stable currency, low budget deficits, relatively low interest rates and sustainable public debt. Before gaining the position of candidates for EMU, Bosnia and Herzegovina has to become a member of the EU and to achieve the criteria for membership related to the development of political, economic, administrative and judicial institutions. Since the Maastricht convergence criteria are more precise than other criteria, in the economic literature are often used as an indicators of the readiness of the candidate countries to access the E(M)U. In addition to consideration of theoretical and empirical knowledge about the monetary integration, the main goal of this paper is to, using the comparative analysis of actual economic performance of BiH and the region, provides us with knowledge and assessment of BiH stage of compliance with the Maastricht convergence criteria. The results show that a rational solution for BiH, after joining the EU, is based on gradual process of monetary integration, with stable monetary policy, effective management of public finances and careful management of public debt. The long-term goal of BiH lies in achieving real convergence through increased productivity and competitiveness.

Парсяк, В. Н. Кластери як ефективна форма об’єднання потенціалів підприємств економіки моря / В. Н. Парсяк // Матеріали всеукр. наук. екон. читань з міжнар. участю «Трансформація економічних процесів у морегосподарському комплексі України», 17–18 груд. 2019 р. – Миколаїв : Вид. Торубара В. В., 2019. – С. 20–24.
Доповідь присвячена висвітленню досвіду європейських країн у застосуванні кластерів як засобу інтеграції потенціалів підприємств економіки моря з метою посилення їх конкурентної спроможності на світових ринках. Наведено приклади ефективної кластеризації.
The report is devoted to covering the information on the experience of European countries in using clusters as a means of integrating the potentials of enterprises of the marine economy in order to enhance their competitive ability in world markets. Successful clustering examples are provided.