Dissertations / Theses on the topic 'Serbian language'

Thesis (Ph. D.)--Ohio State University, 2005.
Title from first page of PDF file. Document formatted into pages; contains xv, 231 p.; also includes graphics. Includes bibliographical references (p. 226-231). Available online via OhioLINK's ETD Center.

The aim of the dissertation entitled Topicalization andLeft Dislocation in English and Serbian is to describeand offer a generative account of the syntactic andinformation-structural properties of topicalization andleft dislocation in the languages in question, twosuperficially similar preposing structures whichexpress the same propositions, but are not felicitous inthe same context. The analysis is not contrastive in thesense that we are looking for English-Serbiancounterparts or vice versa, but the tertiumcomparationis are the phenomena of topicalizationand left dislocation. The fundamental diagnostics ofdifferentiating between the two variants of leftdislocation identified in Serbian is laid out, viz.Hanging Topic Left Dislocation and Contrastive LeftDislocation. The dissertation also explores howinformational structuring of an utterance determinescontextual choices. The lexicon provides the input tothe computational system which by means of featuresbuilds structure via phases and also gives rise todisplacement. The data related to information structurecome from the numeration. The results of the researchindicate that the notion of a topic should bedeconstructed in a combination of the features [+/-a(nchored), +/-c(ontrastive)], similarly to López(2009), anchored in the sense of Birner & Ward(1998), and contrastive in the pragmatic sense of Titov(2013), whereby [+/-c] is parasitic on [+a].Topicalization in both English and Serbian, andContrastive Left Dislocation in Serbian mark topicsvii[+a, +c], whereas Hanging Topic Left DislocationHTLD in both English and Serbian marks topic [+a, -c]. It is argued that adding pragmatic features inaddition to formal ones relevant to the derivation bythe operation which forms the numeration does notoffend the Inclusiveness Condition either. Theinterpretation of an element marked as a topic is theresult of its featural content and its syntactic position,reflecting the interaction of syntax, prosody andpragmatics. Pragmatic features are valued butuninterpretable in the numeration rendering thesyntactic object containing it active for syntacticoperations. Probe (pragmatic) features triggerAgree(ment), but not displacement. It is an edgefeature that drives movement or Internal Merge. It isargued that topicalization in both English and Serbianis generated by movement. The edge feature on C(Force) licenses the TopP if it is required for theinterpretation and if it is structurally possible, asobserved by Jiménez-Fernández & Miyagawa (2014).Unlike in English, the non-phase head T in Serbiancan inherit an edge feature from C and license theTopP in the Spec,TP in those structures which are saidto be incompatible with topicalization in English. Thehead licensing the left-dislocated element is realizedas comma intonation, as argued by Emonds (2004). Itis argued that Hanging Topic Left Dislocation in bothEnglish and Serbian is derived by base-generation ofthe left-dislocated constituent in its surface position(adjoined to a CP), whereas Contrastive LeftDislocation in Serbian by movement (also to aposition attached to a CP). What moves is theresumptive pronoun, and then co-reference isestablished upon adjoining of the left-dislocatedelement via the operation Match or Match+Agree ofBoeckx (2003), which is the only way not to violatethe Inclusiveness Condition. Although bothTopicalization and Contrastive Left Dislocation markcontrastive topics, they have different discoursedistributions, as confirmed by our corpus, thus thisadjoining of a left-dislocated element is justified. Inthe case of Hanging Topic Left Dislocation, coreferencebetween the left-dislocated element and theresumptive pronoun is established via the operationMatch of Boeckx (2003). If the resumptive pronoun isa clitic, it moves to the second position in its intonational phrase triggered by the phonological requirement. Hanging Topic Left Dislocation in both English and Serbian marks referential topics and it isalso a topic-promoting device in Serbian, as argued onrelying on our corpus.
Cilj doktorske disertacije pod nazivom Tematizacija ileva dislokacija u engleskom i srpskom jeziku je daopiše i ponudi generativni prikaz sintaksiĉkih iinformacijsko strukturnih osobina tematizacije i levedislokacije u pomenutim jezicima, dveju naizgledsliĉnih struktura za pomeranje reĉeniĉnog elementa uprednje polje koje izraţavaju iste propozicije, ali neodgovaraju istom kontekstu. Analiza nije kontrastivnau smislu da traţimo englesko srpske ekvivalente iliobratno, već je tertium comparationis pojavatematizacije i leve dislokacije. PonuĊeni su i osnovnidijagnostiĉki testovi za razlikovanje dva oblika levedislokacije identifikovana u srpskom, naime levedislokacije odvojene teme i kontrastne levedislokacije. Disertacija takoĊe istraţuje kakoinformacijsko strukturiranje iskaza odreĊujekontekstualne izbore. Leksikon obezbeĊuje ulaznuinformaciju sistemu sintaksiĉkih operacija koji putemobeleţja gradi strukturu u fazama i takoĊe dovodi dopomeranja. Podaci vezani za informacijsku strukturusu dati u numeraciji. Rezultati istraţivanja ukazuju napotrebu da se pojam teme rašĉlani na kombinacijuobeleţja [+/-a, +/-c], sliĉno Lópezu (2009), anaforiĉnou smislu Birnera & Warda (1998), i kontrastno upragmatiĉkom smislu Titove (2013) pri ĉemu je [+/-c]zavisno od [+a]. Tematizacija i u engleskom i usrpskom jeziku i kontrastna leva dislokacija u srpskomobeleţavaju teme kao [+a, +c], dok leva dislokacijaodvojene teme i u engleskom i u srpskom jezikuobeleţava teme kao [+a, -c]. U radu se dokazuje da ni dodeljivanje pragmatiĉkih obeleţja pored formalnih obeleţja relevantnih za derivaciju putem operacije koja formira numeraciju ne narušava uslov ukljuĉenosti. Interpretacija elementa obeleţenog kao tema je rezultat njegove kombinacije obeleţja i njegove sintaksiĉke pozicije, što odraţava interakciju sintakse, prozodije i pragmatike. Pragmatiĉka obeleţja su vrednovana, ali netumaĉiva u numeraciji ĉineći sintaksiĉki objekat koji ih sadrţi aktivnim za sintaksiĉke operacije. Upravna (pragmatiĉka) obeleţja uzrokuju slaganje, ali ne i pomeranje. Obeleţje ivice je ono što pokreće pomeranje ili interno spajanje. Argumentujemo da je tematizacija i u engleskom i u srpskom jeziku generisana pomeranjem. Obeleţje ivice na upravnom elementu C (Force) dozvoljava TopP ako je to neophodno za interpretaciju i ako je strukturno moguće, kao što su formulisali Jiménez-Fernández & Miyagawa (2014). Za razliku od engleskog, nefazni upravni element T (upravni element obeleţja vremena) u srpskom jeziku moţe da preuzme obeleţje ivice od C i dozvoli TopP u Spec,TP u onim strukturama za koje se smatra da nisu kompatibilne sa tematizacijom u engleskom jeziku. Upravni element koji dozvoljava levu dislokaciju se realizuje kao intonacijska pauza, kao što predlaţe Emonds (2004). Argumetujemo da je leva dislokacija odvojene teme i u engleskom i u srpskom jeziku nastala generisanjem levo dislociranog konstituenta u mestu realizacije (pridruţenom CP projekciji), dok je kontrastna leva dislokacija u srpskom nastala pomeranjem (takoĊe u poziciju pridruţenu CP projekciji). Ono što se zapravo pomera je rezumptivna zamenica i onda se po pridruţivanju levo dislociranog elementa uspostavlja koreferentnost putem operacije uskladi ili uskladi+sloţi Boeckxa (2003), što predstavlja jedini naĉin da se ne naruši uslov ukljuĉenosti. Iako i tematizacija i kontrastna leva dislokacija obeleţavaju kontrastne teme, one imaju razliĉite diskursne distribucije, što je potvrdio naš korpus, stoga je ovo pridruţivanje levo dislociranog elementa opravdano. U sluĉaju leve dislokacije odvojene teme, koreferentnost izmeĊu levo dislociranog elementa i rezumptivne zamenice se uspostavlja putem operacije uskladi (Boeckx 2003). Ako je rezumptivna zamenica klitika, ona se pomera u drugu poziciju u svojoj intonacijskoj frazi, što je uzrokovano fonološkim zahtevom. Leva dislokacija odvojene teme i u englesko i u srpskom jeziku obeleţava referencijske teme i takoĊe je sredstvo unapreĊivanja teme u srpskom, kao što se argumentuje na osnovu našeg korpusa.

Thesis (Ph.D) -- University of Western Sydney, 2008.
A thesis submitted to the University of Western Sydney, College of Arts, MARCS Auditory Laboratories, in fulfilment of the requirements for the degree of Doctor of Philosophy. Includes bibliographical references.

Adults learning a second language (L2) (“late learners”) have difficulty achieving a native speaker’s level of accuracy in both perception and production of L2 phonetic segments. This difficulty often results in deviant production of L2 segments that is perceived as accented speech by native speakers of that language. It is generally agreed that this failure in non native segmental production and perception is caused by previous linguistic experience with the first (L1) language. Late learners are expected to show stronger L1 effects than learners who learnt their L2 in early childhood (“early learners”). However, not all L2 phonetic segments are equally difficult for late learners. The learnability of L2 phonetic segments is thought to be perceptual in nature and depends on the perceived phonetic distance between them and the acoustically, phonetically and/or articulatorily most similar segment(s) in the learner’s L1 phonetic inventory. It is generally assumed that specific L2 segments will be perceptually related or assimilated to the most similar L1 segment(s) even if there is a detectable acoustic difference between them. The studies reported in this thesis examined Serbian-English bilinguals’ perception and production difficulties with two Australian English vowel contrasts that are not contrastive in Serbian: /e/ - /æ/ and /i:/ - //. We compared participants who began learning English before 5 years (“early”) versus those who began after 15 years (“late”). In Study 1and Study 2 early learners discriminated and produced both contrasts equally well, whereas late learners had greater difficulties perceiving and producing /e/ - /æ/. In Study 3 a priming paradigm was applied to discrimination and perceptual assimilation tasks in which the prime and target contain phonologically identical, phonetically similar or phonologically and phonetically unrelated vowels under two interstimulus intervals (ISI) that tap phonological versus phonetic levels of processing, according to prior research. Early versus late group differences suggest that discrimination and production accuracy reflect how listeners assimilate Australian English vowels to native Serbian vowels. “Early” and “late” learners related L2 vowels to L1 differently, which reflects differences in establishment of the L1 phonetic system at the time of L2 onset.

Studies of Russian, Polish, and Lithuanian language learners converge on the finding that morphological features of nouns are first generalized to word clusters of high morpho-phonological similarities such as diminutives, that grammatical categorisation is are more easily applied to novel words that fall into these clusters. The present thesis explores whether the facilitating effect of diminutives on the acquisition of complex noun morphology can be extended to Serbian, a south Slavic language, morphologically similar to Russian and Polish. Specifically, the thesis explores the role of parameters responsible for the obtained diminutive advantage: high frequency of a particular cluster of words in child-directed speech (CDS) and morpho-phonological homogeneity within this cluster. A corpus analysis of the distribution of diminutives in Serbian CDS indicated a rather unexpected difference in frequency relative to Russian and Polish CDS, despite the high similarity of the diminutive derivation across these three Slavic languages. Out of the total number of nouns in Serbian CDS only 7% were diminutives, compared to 20-30% in Polish and 45% in Russian. Two experimental studies explored whether the low frequency of diminutives in Serbian CDS attenuates the diminutive advantage in morphology learning compared to Russian and Polish. In the first two experiments, Serbian children exhibited a strong diminutive advantage for both gender agreement and case marking in the same range as Russian children, indicating that morpho-phonological homogeneity within the cluster of diminutives may play as important a role as their frequency for grammatical categorisation of novel nouns. A third study investigated in more detail the effects of morpho-phonological homogeneity on the emergence of the diminutive advantage using a gender-agreement task with novel nouns in simplex and pseudo-diminutive form over four sessions with Serbian children. The results showed a pseudo-diminutive advantage for gender agreement by Session 2, suggesting that the categorisation of nouns into grammatical categories is based on morpho-phonological homogeneity of the word cluster, emerges relatively fast, and can occur despite the much lower frequency of diminutives in Serbian CDS. Finally, a series of neural network simulations designed to capture the pattern of results from the third experimental study was used to examine to what extent a simple associative learning mechanism, relying on morpho-phonological similarity of the noun endings, can explain the findings. The performance of three models, a whole-word feed-forward network, a Simple Recurrent Network (SRN) and a last-syllable feed-forward network, was compared to the experimental data. The superior fit of the SRN suggests that gender learning is based on a very fast sequential build-up of representations of the entire word, allowing the system to exploit the predictive power of word stems to anticipate regularised endings. Overall, the findings of this thesis contribute to our general understanding of mechanisms responsible for the acquisition of complex inflectional noun morphology in two ways. First, by extending experimental studies and neural network simulations to Serbian, the results underline the universality of the idea that noun morphology is learned and processed through a single-route associative mechanism based on the frequency and morpho-phonological structure of nouns. More specifically, the results from experimental studies and neural network simulations demonstrate that for diminutives, the low-level grammatical categorisation is based mainly on the morpho-phonological similarity of word endings, and can emerge after just a few exposures. And second, the neural network simulations suggest that during the process of categorisation of nouns into gender categories, learners rely not only on predictable information from the noun endings, but also on phonological regularities in the stems of nouns. Taken together, these findings contribute also to a better understanding of the facilitating role of CDS in morphology acquisition.

This research attempts to expose the patterns of language behavior of two five-year old bilingual children through the analysis of the code-switching and code-mixing occurrences in their everyday conversational interactions. The goal of the study is to analyze the code choice and the motivation behind such pattern in order to see whether there are any differences between the two case studies, and most of all, what is causing these differences in linguistic behavior to occur. Data used in analysis was collected during informal conversations recorded in home domain of the two families studied. The recorded data along with the observational notes collected was then analyzed sentence by sentence and separated into several dyads in order to understand the relation between the children‟s code-switching/code-mixing and the interlocutor. It is concluded that most common motivation behind their code choice is solidarity –establishing “we code”, referential, directive, and reactive to positive/ negative face and power. The major difference between the two children‟s language behavior regarding code choice is rather in the patterns of code-switching versus code-mixing. The boy, being a natural bilingual who acquired the second language (L2) simultaneously is more prone to code-switch in certain situations. On the other hand, the girl, who acquired L2 consecutively and therefore adopted the syntax of Serbian language, uses more code-mixing during her conversational interactions. This showed close connection of the linguistic behavior with the linguistic environment exposing essential mechanisms of children‟s ability to adjust their language skills to their conversational needs.
Thesis (M.A.)--Wichita State University, College of Liberal Arts and Sciences, Dept. of Anthropology

The primary objective of this research was to identify andanalyse the challenges faced by ethnic minority studentswhile studying and building an academic career in the highereducation system of Serbia. The secondary objective was toanalyse the unconscious and conscious gender biases towardsethnic minority women, when building their academic careersand in reaching decision-making position in academia. Thetertiary objective of was to raise awareness about theincreased demand for human resources in the technical fieldsand that therefore more women should be steered towards thestudying engineering.The research was conducted based on 2192 filled inquestionnaires and 45 semi-structured interviews. Theresearch results showed that language, intersecting withgender, ethnicity and class result in a new inequality concept.It was shown that women are under-represented in technicalfields, which has its roots in gender stereotypes. Finally, itwas shown that women are less motivated to reach higherpositions in the Serbian higher education system than men.The author proposes a set of policy recommendations forsolving/mitigating the identified challenges, e.g. deconstructionof gender stereotypes via improved teachingaids in elementary and high schools, optimised Serbianlanguage teaching to eliminate the language difficulty facedat the start of their higher education; as well as the foundingof an ethnic minority research centre, which would researchthe challenges faced by ethnic minority communities.
Primarni cilj istraživanja je identifikacija i i analiza preprekau sistemu visokog obrazovanja tokom studiranja i izgradnjekarijere u akademskoj zajednici žena iz nacionalnih zajednicasa posebnim osvrtom na žene iz mađarske nacionalnezajednice. Sekundarni cilj je analiza nesvesne i svesne rodnepristrasnosti prema ženama etničkih manjina u toku izgradnjeakademske karijere i pri dosezanju visokih pozicija unutarakademije. Tercijarni cilj istraživanja je podizanje svesti otome, kako je potražnja za ljudskim resursima na tržištu radau oblasti tehničkih nauka značajna i da je stoga potrebnousmeriti veći broj žena ka tim oblastima. Istraživanje jesprovedeno pomoću 2192 popunjena upitnika i 45 polustrukturiranaintervjua. Istraživanjem je utvrđeno da jezik,koji je u intersekciji sa rodom, nacionalnošću i klasom,rezultira novim konceptom nejednakosti. Takođe je dokazanoda su žene nedovoljno zastupljene u tehničkim oblastima, štoje najvećim delom moguće pripisati rodnim stereotipima.Konačno, utvrđeno je da su žene manje motivisane dadosegnu visoke pozicije od muškaraca u sistemu visokogškolstva. Autorka predlaže skup mera za rešavanje i/iliublažavanje identifikovanih izazova, npr. dekonstrukcijarodnih stereotipa pomoću unapređenih nastavnih materijala uosnovnim i srednjim školama, prilađen program učenjasrpskog jezika za učenike iz etničkih manjina sa ciljemizbegavanja jezičke barijere na početku studija; odnosnoosnivanje centra za istraživanje statusa i izazova zajednicaetničkih manjina.

У дисертацији су проучени српски хумористичко-сатирички листови с краја XIX и почетка XX века, тачније из периода 1881–1903. године. Трагано је за хумористичко-сатиричким прилозима како би се они укључили у корпус српске књижевности тог периода. Истраживање је спроведено применом критичко-методичког апарата за изучавање књижевно-уметничких дела. Основна идеја била је да се покаже да раније маргинализована грађа завређује пажњу историчара српске књижевности, јер прилози који су анализирани у раду показују да су у њима коришћене стилске фигуре и поступци као и у другим родовима и жанровима који су били третирани као норма српске књижевности. Прилози у српској хумористичко-сатиричкој периодици овог времена могу да буду одлична грађа не само за књижевну историју, већ и за историјску, социолошку, психолошку, културолошку или родну анализу. То је важно, јер се кроз хумористичке прилоге проговарало о темама које су биле табуиране и цензурисане у озбиљним политичким листовима. У шаљивој периодици готово увек је постојао и ликовни део у виду карикатура које су пратиле текст. У раду се наглашава повезаност ликовног и текстуалног слоја тих прилога, тако да се помињу и неки од најзначајнијих твораца карикатуре код Срба из тог периода (Драгутин Дамјановић, Јосип Даниловац, Јован Јовановић Змај и други). Стога ови прилози могу да се проучавају и са аспекта ликовне уметности. Текстуални елемент карикатура имао је увек подтекст који је могао бити историјски, књижевни, па чак и религиозни, али који је обавезно био кључ за разумевање карикатуре. Данашњем читаоцу тај подтекст је далек и циљ рада био је да се он појасни и да се карикатура на прави начин протумачи. Показало се да су се аутори хумористичко-сатиричких прилога бавили пре свега политиком на микро и макро нивоу, црквеним темама, родним темама, путописним темама и другим. Рад показује велику актуелност хумористичко-сатиричке периодике у оно време и да су српски листови пратили трендове који су постојали у истоврсној литератури у Европи и шире.
U disertaciji su proučeni srpski humorističko-satirički listovi s kraja XIX i početka XX veka, tačnije iz perioda 1881–1903. godine. Tragano je za humorističko-satiričkim prilozima kako bi se oni uključili u korpus srpske književnosti tog perioda. Istraživanje je sprovedeno primenom kritičko-metodičkog aparata za izučavanje književno-umetničkih dela. Osnovna ideja bila je da se pokaže da ranije marginalizovana građa zavređuje pažnju istoričara srpske književnosti, jer prilozi koji su analizirani u radu pokazuju da su u njima korišćene stilske figure i postupci kao i u drugim rodovima i žanrovima koji su bili tretirani kao norma srpske književnosti. Prilozi u srpskoj humorističko-satiričkoj periodici ovog vremena mogu da budu odlična građa ne samo za književnu istoriju, već i za istorijsku, sociološku, psihološku, kulturološku ili rodnu analizu. To je važno, jer se kroz humorističke priloge progovaralo o temama koje su bile tabuirane i cenzurisane u ozbiljnim političkim listovima. U šaljivoj periodici gotovo uvek je postojao i likovni deo u vidu karikatura koje su pratile tekst. U radu se naglašava povezanost likovnog i tekstualnog sloja tih priloga, tako da se pominju i neki od najznačajnijih tvoraca karikature kod Srba iz tog perioda (Dragutin Damjanović, Josip Danilovac, Jovan Jovanović Zmaj i drugi). Stoga ovi prilozi mogu da se proučavaju i sa aspekta likovne umetnosti. Tekstualni element karikatura imao je uvek podtekst koji je mogao biti istorijski, književni, pa čak i religiozni, ali koji je obavezno bio ključ za razumevanje karikature. Današnjem čitaocu taj podtekst je dalek i cilj rada bio je da se on pojasni i da se karikatura na pravi način protumači. Pokazalo se da su se autori humorističko-satiričkih priloga bavili pre svega politikom na mikro i makro nivou, crkvenim temama, rodnim temama, putopisnim temama i drugim. Rad pokazuje veliku aktuelnost humorističko-satiričke periodike u ono vreme i da su srpski listovi pratili trendove koji su postojali u istovrsnoj literaturi u Evropi i šire.
The dissertation examines a set of Serbian humorous-satirical journals at the end of the 19th and the beginning of the 20th century, in the period between 1881 and 1903. It aimed at identifying the humorous-satirical articles in order to include them in the Serbian literature of that period. The research was carried out by using the critical and methodical apparatus for studying literary and artistic works. The main idea was to demonstrate that previously marginalized material deserved proper attention of literary historians, since the articles analyzed in the dissertation contained both the figures of speech and literary procedures seen in other works and genres treated as normative in the Serbian literature. Articles in the Serbian humorous-satirical periodicals of that time could be an excellent material not only for literary history, but also for historical, sociological, psychological, cultural and gender research. This is important, having in mind that the comical articles spoke about the topics that were forbidden or censored in serious political journals. In comic periodicals, there was almost always a segment of fine art, displayed through caricatures accompanying the text. The dissertation emphasises this connection between the caricatures and the text. Therefore, it references some of the most prominent Serbian caricature artists of that time (Dragutin Damjanović, Josip Danilovac, Jovan Jovanović Zmaj, etc.). Furthermore, these articles can be analysed from the point of view of fine arts. The textual element of caricatures always had the subtext which could be historical, literary, or even religious, and it was always the key to understaninding the caricature. To the contemporary reader, this subtext is out of reach. The dissertation aims at making it understandable so as to correctly interpret the caricature. It became obvious that the authors of humorous-satirical articles predominanty dealt with politics on the micro and macro levels, clerical topics, gender issues, travel literature, and so on. The dissertation shows that the humorous-satirical periodical was highly resonant of its time and that Serbian journals followed the trends of the same kind of literature in Europe and elsewhere.

U disertaciji je ukazano na vidoveideološke recepcije srpske književnosti u 20.veku, pri čemu je najznačajniji istraživačkinapor bio je usmeren ka uočavanju i analiziideološkog vida recepcije srpske književnostiod početka 1990-ih godina. Ukazuje se da uznačajnom segmentu inostrane akademskekritike srpska književnost biva podvrgavanaisključivo političkoj kontekstualizaciji iinterpretaciji, te da se motiv za njenouključivanje u domen akademskoginteresovanja nalazi, u značajnom brojuprimera, potpuno izvan sfere književnosti.Naglašeno ideološko vrednovanje, kojezapostavlja estetske odlike i potencira političkaznačenja u delima srpske literature, uspostavljatakav horizont očekivanja od srpskih pisaca kojise nalazi u suprotnosti sa očekivanjem ovekritike od vlastitih nacionalnih književnosti (usmislu primarnosti estetske relevantnosti), i – na primeru srpske književnosti – afirmiše principeutilitarističkog pristupa, kao i političkerelevantnosti i podobnosti. Na taj način, ovakritika pokazuje odlike koje je čine bliskomrigidnoj komunističkoj matrici i njenimobrascima u nauci o književnosti.
Research in this dissertation is focused onobserving and analyzing the ideological aspectof the reception of Serbian literature in 20thcentury, with the strongest emphasis on theperiod starting in the 1990s. It is shown that aconsiderable number of foreignuniversityreviews of Serbian literature subjectedit to exclusively political contextualization andinterpretation, and that in many examples thereason for including it in the sphere of academicinterest was completely outside the domain ofliterature. This pronounced ideologicalassessment that disregards aesthetic features andstresses political importance in works of Serbianliterature establishes a level of expectation fromSerbian writers that is contrary to theexpectations of literary criticism of their ownnational literature (where precedence is given toaesthetic relevance) and – using the example ofSerbian literature – recognizes the principles ofa utilitarian approach, and political relevancyand suitability. Such literary criticism hascharacteristics that draw it close to the rigidcommunist matrix and its forms in the scienceof literature, and also simulates the position ofanti-colonial criticism, presenting Serbianliterature as the morally inferior literature of acolonizer.

Средином 19. века настављају сеевропски револуционарни процеси који сузахватили и просторе Хабзбуршкемонархије. У овим процесима нашао се исрпски народ који је, својом„густином“,заузимао јужни деоMонархије.Захваљујући привилегијамадобијеним од аустријског цара Леополда I, акоје је „заслужио“ српски патријарх АрсенијеIII Чарнојевић, Срби су се у политичкомсмислупоставиликао верски одређен народ.У периоду од 1690. до 1918. године српскацрквена хијерархија, српски политичкипрваци и други значајни представницисрпског народа трудили су се да очувајустатус и права српског становништва. Сасвоје стране, бечке власти су константнонастојале да српске привилегије сузе иоспоре, да би их пред крај Монархије ипотпуно укидале. Било је то питањеопстанка и очувања верског, националног икултурног идентитета српског народа,најпреу Хабзбуршкој монархији, а 60-их година 19.века у Аустроугарској. Надолазећи догађајикоји су 1848-1849. године усталасали средњуЕвропу, прелили су се и на аустријскуцаревину. Она није била националнокомпактна држава, већ је у свом саставуимала разне народе (Мађари, Чеси, Словаци,Срби, Румуни...), који су бројчанонадмашили немачко становништво. У овимдогађајима, који су у суштини деоисторијских токова,значајну, а неретко ипресудну улогу, имају личности које се у таквим околностима појављују наполитичкој сцени.Таква личност у српском народу био јеи Ђорђе Стратимировић. Потицао је иззначајне српске породице Стратимировић,која своје порекло води из Херцеговине.Родоначелници ове породице били су ПетарСтратимировић и његов син ВучкоПетровић-Стратимировић. Вучков син био јеБогић Вучковић - Стратимировић.Окончањем првог аустро-турског ратаПожаревачким миром 1718. године,порастао је углед Аустрије међу Србима уХерцеговини, тако да у следећем аустро-турском рату 1737-1739. године, Срби нудесвоје услуге и узимају учешће у рату. БогићСтратимировић је,1737. године,заповедникугрофу Херберштајну понудио 30.000 војниказа рат против Турака. Ипак, цео пројекат сеније остварио због мира који је 1739. годинесклопљен између Аустрије и Турске. Наконтога, у периоду од 1743-1745. године, Богићи његов брат Никола преговарају у Бечу онасељавању Стратимировића у Аустрији.Најпре им је додељена пустара Сириг уБачкој, а када је тај посед предат бачкомвладики, Богић и његова три брата (Јован,Тома и Никола) у замену су добили поседКулпин. Када је царица Марија Терезијаотпочела са интензивнијим издавањемплемићких диплома знаменитијим српскимпородицама, са циљем да их придобијезасвоје војне и друге планове, племство јестекла и породица Стратимировић.Из овепородице је знаменити и утицајникарловачки митрополит СтефанСтратимировић, стриц ЂорђаСтратимировића, што је, како сеиспоставило, било итекако важно за будућусудбину и улогу Ђорђа у наступајућимисторијским догађајима.Ђорђе пл. Стратимировић рођен је 19.фебруара 1822. године у Новом Саду, у кућисвог деде по мајци Јована Петровића. Његовотац Василије био је „миран и озбиљанчовек“, кулпински велепоседник уз то иобразован. Слободно време проводио јечитајући научну литературу. Радио је и каофишкал (адвокат) фрушкогорскихманастира. Мати му је рано преминула 1841. године.Школовао се у Кулпину, уз надзорлутеранског свештеника Словака Рохоњија икућног пријатеља познатог српског писцаМилована Видаковића. Снажне утиске намладог Ђорђа остављале су приче охеројским подвизима из јуначког родаСтратимировића и живо сећање, на истинаретке, али упечатљиве доласке митрополитаСтратимировића у Кулпин. И поредпротивљења родитеља определио се завојнички позив који је тада између осталогнудио прилику за брзо напредовање,посебно Србина племенитог рода. Похађао јенижу Евангелистичку гимназију у НовомВрбасу. Након изненадне смрти оца,поредпопустљиве мајке,испунила му се жеља дапостане војник. Похађање академије уТителу, на кадетском курсу (тзв.математика), омогућило му је да буде одмахпримљен у други разред инжењеријскеакадемије у Бечу. Тамо је провео следећихпет година, од 1837. до 1841.,где је каоузоран ученик стекао многобројнепријатеље. Један од најбољих другова биому је Фердинанд Бауер, који је каснијепостао барон и министар рата. Из академијеје изашао у чину потпоручника дакле постаоје официр. Био је распоређен на службу урегименту у Милану, где је био омиљенмеђу својим колегама. Истицао се као частани храбар човек. Ускоро је стицајем пре свегаприватних разлога 1843. године напустиовојну службу.Већ почетком бурних догађаја 1848.године Стратимировић је узео активноучешће у њима. Образован, родољубив, млади пун енергије а при томе разумевајућиполитичку и друштвену ситуацију и стање укоме се нашао српски народ пре свега уодносу на Мађаре био је одмах измеђуосталог и захваљујући свом пореклуприхваћен од српских првака и српскогнарода. Након састанка српске делегацијечији је био члан са Лајошем Кошутом иМађарима у Пешти 1848. године,стекао јевелике симпатије и поверење народа. Његововојничко умеће, храброст, способност инеоспорна харизма показали су се већ упрвом значајнијем сукобу Срба и Мађара,приликом напада генерала Храбовског на Сремске Карловце 12. јуна 1848. године.Тада је, захваљујући енергичној командиЂорђа Стратимировића, овај напад јеодбијен, а Мађари су претрпели свој првипораз. То је Стратимировићу у народудонело велики углед и титулу „вожда“.Доказао се Стратимировић и у многимбудућим биткама и догађајима,али је овапопуларност,са друге, стране навукла иомразу, пре свега духовног поглавара Срба умонархији патријарха Јосифа Рајачића ињеговог утицајног окружења. У том сукобуса конзервативним делом српског друштва,Стратимировић није имао успеха као набојном пољу, на челу српске војске.У суштини, Ђорђе Стратимировић се,обзиром на своје младе године, веома доброносио са проблемима у овим тешкимисудбоносним догађајима. Показао се каоуспешан стратег и командант. Добро сеснашао и у замршеним политичким играма ипри томе је дао велики допринос стварањуСрпске Војводине и поред свих потешкоћакојима је био изложен српски народ напросторима Јужне Угарске.У раду су коришћени постојећа литература,објављена и необјављена, а пре свега богатаархивска грађавезана за револуционарнедогађаје 1848. и 1849. године и активностиЂорђа Стратимировића у њима, затимуспомене савременика, посебно ЂорђаСтратимировића, домаћа и странапериодика, посебно немачка, српска имађарска, архивска грађа. Рад је организованпо тематско-хронолошком принципу узоцену кључних односа ЂорђаСтратимировића са патријархом Рајачићем иСтеваном Книћанином.
Sredinom 19. veka nastavljaju seevropski revolucionarni procesi koji suzahvatili i prostore Habzburškemonarhije. U ovim procesima našao se isrpski narod koji je, svojom„gustinom“,zauzimao južni deoMonarhije.Zahvaljujući privilegijamadobijenim od austrijskog cara Leopolda I, akoje je „zaslužio“ srpski patrijarh ArsenijeIII Čarnojević, Srbi su se u političkomsmislupostavilikao verski određen narod.U periodu od 1690. do 1918. godine srpskacrkvena hijerarhija, srpski političkiprvaci i drugi značajni predstavnicisrpskog naroda trudili su se da očuvajustatus i prava srpskog stanovništva. Sasvoje strane, bečke vlasti su konstantnonastojale da srpske privilegije suze iospore, da bi ih pred kraj Monarhije ipotpuno ukidale. Bilo je to pitanjeopstanka i očuvanja verskog, nacionalnog ikulturnog identiteta srpskog naroda,najpreu Habzburškoj monarhiji, a 60-ih godina 19.veka u Austrougarskoj. Nadolazeći događajikoji su 1848-1849. godine ustalasali srednjuEvropu, prelili su se i na austrijskucarevinu. Ona nije bila nacionalnokompaktna država, već je u svom sastavuimala razne narode (Mađari, Česi, Slovaci,Srbi, Rumuni...), koji su brojčanonadmašili nemačko stanovništvo. U ovimdogađajima, koji su u suštini deoistorijskih tokova,značajnu, a neretko ipresudnu ulogu, imaju ličnosti koje se u takvim okolnostima pojavljuju napolitičkoj sceni.Takva ličnost u srpskom narodu bio jei Đorđe Stratimirović. Poticao je izznačajne srpske porodice Stratimirović,koja svoje poreklo vodi iz Hercegovine.Rodonačelnici ove porodice bili su PetarStratimirović i njegov sin VučkoPetrović-Stratimirović. Vučkov sin bio jeBogić Vučković - Stratimirović.Okončanjem prvog austro-turskog rataPožarevačkim mirom 1718. godine,porastao je ugled Austrije među Srbima uHercegovini, tako da u sledećem austro-turskom ratu 1737-1739. godine, Srbi nudesvoje usluge i uzimaju učešće u ratu. BogićStratimirović je,1737. godine,zapovednikugrofu Herberštajnu ponudio 30.000 vojnikaza rat protiv Turaka. Ipak, ceo projekat senije ostvario zbog mira koji je 1739. godinesklopljen između Austrije i Turske. Nakontoga, u periodu od 1743-1745. godine, Bogići njegov brat Nikola pregovaraju u Beču onaseljavanju Stratimirovića u Austriji.Najpre im je dodeljena pustara Sirig uBačkoj, a kada je taj posed predat bačkomvladiki, Bogić i njegova tri brata (Jovan,Toma i Nikola) u zamenu su dobili posedKulpin. Kada je carica Marija Terezijaotpočela sa intenzivnijim izdavanjemplemićkih diploma znamenitijim srpskimporodicama, sa ciljem da ih pridobijezasvoje vojne i druge planove, plemstvo jestekla i porodica Stratimirović.Iz oveporodice je znameniti i uticajnikarlovački mitropolit StefanStratimirović, stric ĐorđaStratimirovića, što je, kako seispostavilo, bilo itekako važno za budućusudbinu i ulogu Đorđa u nastupajućimistorijskim događajima.Đorđe pl. Stratimirović rođen je 19.februara 1822. godine u Novom Sadu, u kućisvog dede po majci Jovana Petrovića. NJegovotac Vasilije bio je „miran i ozbiljančovek“, kulpinski veleposednik uz to iobrazovan. Slobodno vreme provodio ječitajući naučnu literaturu. Radio je i kaofiškal (advokat) fruškogorskihmanastira. Mati mu je rano preminula 1841. godine.Školovao se u Kulpinu, uz nadzorluteranskog sveštenika Slovaka Rohonjija ikućnog prijatelja poznatog srpskog piscaMilovana Vidakovića. Snažne utiske namladog Đorđa ostavljale su priče oherojskim podvizima iz junačkog rodaStratimirovića i živo sećanje, na istinaretke, ali upečatljive dolaske mitropolitaStratimirovića u Kulpin. I poredprotivljenja roditelja opredelio se zavojnički poziv koji je tada između ostalognudio priliku za brzo napredovanje,posebno Srbina plemenitog roda. Pohađao jenižu Evangelističku gimnaziju u NovomVrbasu. Nakon iznenadne smrti oca,poredpopustljive majke,ispunila mu se želja dapostane vojnik. Pohađanje akademije uTitelu, na kadetskom kursu (tzv.matematika), omogućilo mu je da bude odmahprimljen u drugi razred inženjerijskeakademije u Beču. Tamo je proveo sledećihpet godina, od 1837. do 1841.,gde je kaouzoran učenik stekao mnogobrojneprijatelje. Jedan od najboljih drugova biomu je Ferdinand Bauer, koji je kasnijepostao baron i ministar rata. Iz akademijeje izašao u činu potporučnika dakle postaoje oficir. Bio je raspoređen na službu uregimentu u Milanu, gde je bio omiljenmeđu svojim kolegama. Isticao se kao častani hrabar čovek. Uskoro je sticajem pre svegaprivatnih razloga 1843. godine napustiovojnu službu.Već početkom burnih događaja 1848.godine Stratimirović je uzeo aktivnoučešće u njima. Obrazovan, rodoljubiv, mladi pun energije a pri tome razumevajućipolitičku i društvenu situaciju i stanje ukome se našao srpski narod pre svega uodnosu na Mađare bio je odmah izmeđuostalog i zahvaljujući svom porekluprihvaćen od srpskih prvaka i srpskognaroda. Nakon sastanka srpske delegaciječiji je bio član sa Lajošem Košutom iMađarima u Pešti 1848. godine,stekao jevelike simpatije i poverenje naroda. NJegovovojničko umeće, hrabrost, sposobnost ineosporna harizma pokazali su se već uprvom značajnijem sukobu Srba i Mađara,prilikom napada generala Hrabovskog na Sremske Karlovce 12. juna 1848. godine.Tada je, zahvaljujući energičnoj komandiĐorđa Stratimirovića, ovaj napad jeodbijen, a Mađari su pretrpeli svoj prviporaz. To je Stratimiroviću u narodudonelo veliki ugled i titulu „vožda“.Dokazao se Stratimirović i u mnogimbudućim bitkama i događajima,ali je ovapopularnost,sa druge, strane navukla iomrazu, pre svega duhovnog poglavara Srba umonarhiji patrijarha Josifa Rajačića injegovog uticajnog okruženja. U tom sukobusa konzervativnim delom srpskog društva,Stratimirović nije imao uspeha kao nabojnom polju, na čelu srpske vojske.U suštini, Đorđe Stratimirović se,obzirom na svoje mlade godine, veoma dobronosio sa problemima u ovim teškimisudbonosnim događajima. Pokazao se kaouspešan strateg i komandant. Dobro sesnašao i u zamršenim političkim igrama ipri tome je dao veliki doprinos stvaranjuSrpske Vojvodine i pored svih poteškoćakojima je bio izložen srpski narod naprostorima Južne Ugarske.U radu su korišćeni postojeća literatura,objavljena i neobjavljena, a pre svega bogataarhivska građavezana za revolucionarnedogađaje 1848. i 1849. godine i aktivnostiĐorđa Stratimirovića u njima, zatimuspomene savremenika, posebno ĐorđaStratimirovića, domaća i stranaperiodika, posebno nemačka, srpska imađarska, arhivska građa. Rad je organizovanpo tematsko-hronološkom principu uzocenu ključnih odnosa ĐorđaStratimirovića sa patrijarhom Rajačićem iStevanom Knićaninom.
In the mid-19th century, the ongoing Europeanrevolutionary processes spread out to the area ofthe Habsburg Monarchy. The Serbian nationfound itself amidst these processes, beingdensely populated in the southern region of theMonarchy. Thanks to the privileges granted bythe Austrian Emperor Leopold I, and whichwere “deserved” by the Serbian patriarchArsenije III Čarnojević, the Serbs imposedthemselves in a political sense as a religiouslydetermined nation. In the period between 1690and 1918, the Serbian church hierarchy, theSerbian political leaders and other significantrepresentatives of the Serbian nation strived tokeep the status and rights of the Serbianpopulation. The Viennese authorities, however,on their side made every effort to cut and denyprivileges, and finally abolished themcompletely before the fall of the Monarchy. Itwas a question of survival and preservation ofthe religious, national and cultural identity ofthe Serbian nation, first in the HabsburgMonarchy, and later in the 1860s in Austro-Hungary. The ensuing events which in 1848-1849 shook Central Europe affected theAustrian Empire too. It was not a nationallyhomogenous country but it consisted of severalnations (Hungarians, Czechs, Slovaks, Serbs,Romanians…) that outnumbered the Germanpopulation. In these events, which wereessentially parts of historical processes,important roles, and often decisive ones, wereheld by people who in such circumstancesappear on the political scene.Among the Serbs, such a remarkablepersonality was Djordje Stratimirović. He camefrom the prosperous Serbian Stratimirovicfamily originating from Herzegovina. Hisforefathers were Petar Stratimirović and his sonVučko Petrović-Stratimirović. Vučko’s son wasBogić Vučković-Stratimirović. With the end ofthe Austrian-Turkish war and signing thePožarevac peace treaty in 1718, Austria’spopulation increased among the Serbs inHerzegovina, so in the next Austrian-Turkishwar in 137-1739, the Serbs rendered theirservices and participated in the war. In 1737,Bogić Stratimirović offered 30,000 soldiers toCommander Count Herberstein for the waragainst the Turks. Nevertheless, the wholeproject failed due to the peace agreement signedby Austria and Turkey in 1739. Afterwards, inthe period between 1743-1745, Bogić and hisbrother Nikola negotiated in Vienna on settlingthe Stratimirović family in Austria. First thefamily received a piece of dry land Sirig inBačka, but when that property was given to theBishop of Bačka, Bogić and his three brothers(Jovan, Toma and Nikola) got property inKulpin in exchange. When Empress MaryTherese commenced a widespread grant ofnobility charters to prosperous Serbian families,with the aim of gaining their services formilitary and other purposes, the Stratimirovićfamily was also granted nobility. The eminentand influential Metropolitan of SremskiKarlovci Stefan Stratimirović, uncle to DjordjeStratimirović, was also from this family, whichwas – as it turned out – particularly importantfor Djordje’s the future role in the upcominghistorical events.Djordje Stratimirović was born on 19thFebruary 1822 in Novi Sad, in his the house ofhis grandfather on his mother’s side, JovanPetrović. His father Vasilije was a “timid andserious man,” a landowner from Kulpin, and aneducated one. He spent his leisure time readingscientific literature. He worked as a lawyer ofthe monasteries in Fruška Gora. His mother diedvery early, in 1841. He was educated in Kulpinunder the guidance of a Slovak Lutheran priestRohonji, a family friend of the famous Serbianpoet Milovan Vidaković. The young Djordjewas deeply impressed by the stories of theheroic deeds of the Stratimirović ancestors, aswell as by the vivid memories of the rare butnoteworthy visits of Metropolitan Stratimirovićto Kulpin. Against his parents’ wish, he optedfor military service, which at the time, amongothers, offered an opportunity of fast prosperity,especially for a Serb of noble origin. Heattended the lower Evangelist Gymnasium inNovi Vrbas. After his father’s sudden death,thanks to his mother’s conciliatory nature, hefulfilled his wish to become a soldier. Attendingthe cadet course (the so-called “matematika”) atthe military academy in Titel, enabled himdirect admittance to the second grade ofengineering academy in Vienna. He spent thefollowing five years there, from 1837 to 1841,where as an outstanding student he madenumerous friends. One of his best friends wasFerdinand Bauer, who later became a baron andWar Minister. He left the academy with the rankof lieutenant, in other words he became amilitary officer. He was assigned to the serviceof the regiment in Milan, where he was highlyrespected by his fellow officers. He excelled asan honorable and courageous man. Soon, as aresult of personal reasons, he left militaryservice in 1843.At the very beginning of the turbulentevents of 1848, Stratimirović took an active rolein them. Educated, patriotic, young and full ofenergy, he well understood the political and social circumstances and the situation in whichthe Serbian nation was primarily in relation tothe Hungarians, he was immediately acceptedamong the Serbian leaders and nation owing tohis family background, among other reasons. Asa member of the Serbian delegation, he metwith Lajos Kossuth and the Hungarians in Pestin 1848, and deserved approval and confidenceof his own nation. His military skills, courage,abilities and undeniable charismatic personalitybecame prominent in the first battle between theSerbs and Hungarians, on the occasion ofGeneral Hrabovsky’s attack on SremskiKarlovci on 12th June 1848. Owing to DjordjeStratimirović’s energetic command, this attackwas resisted and the Hungarians suffered theirfirst defeat. This brought Stratimirović immensereputation and the title of Supreme Leader.Stratimirović approved himself in manysuccessive battles and events, but thispopularity, on the other hand, brought alongcertain enmity, primarily of the spiritual leaderof Serbs in the Monarchy, Patriarch JosifRajačić and his influential circle. In this conflictwith the conservative fraction of Serbiansociety, Stratimirović did not win as he did inthe battlefield as the leader of the Serbian army.Essentially, regarding his young age,Djordje Stratimirović dealt with problemsskillfully in those difficult and ominous times.He proved a successful strategist andcommander. He handled the intricate politicalgames well, and at the same time contributedgreatly to the creation of Serbian Vojvodina,despite all the hardships the Serbian nation wasfacing in the region of Southern Hungary.For the purpose of this study variousexisting literature has been used, both publishedand not published, but predominantly archivalmaterials in connection with the Revolution of1848 and 1849, and regarding the activities ofDjordje Stratimirović in it. Other sourcesincluded the memories of his contemporaries,and especially those of Djordje Stratimirović;Serbian and foreign periodicals; archivalsources, predominantly German, Serbian andHungarian. The paper is organized and based ona thematic-chronological principle, with theassessment of the relationship between DjordjeStratimirović with Patriarch Rajačić and Stevan Knićanin.

U ovom istraţivanju bavimo se kategorijom koncesivnosti u francuskom, italijanskom i srpskom jeziku. Ovoj kategoriji pristupamo sa stanovišta sintakse i semantike: utvrĊujemo inventar formalnih sredstava i sintakstiĉkih postupaka kojima se koncesivnost formalizuje u posmatranim jezicima, a pritom analiziramo i semantiĉki sadrţaj tih struktura. Cilj ove studije jeste da se najpre ustanove razliĉiti postupci izraţavanja koncesivnosti na svim sintaksiĉkim nivoima, a zatim, u skladu sa kontrastivnim pristupom, da se utvrde i sistematizuju strukturne podudarnosti i nepodudarnosti u francuskom, italijanskom i srpskom jeziku, kao i da se utvrdi stemen semantiĉke ekvivalencije izmeĊu njih. Na teorijskom planu, rezultati ovog istraţivanja objedinjuju postojeća lingvistiĉka saznanja o ovoj problematici, a na praktiĉnom planu moguća je njihova primena u nastavi francuskog i italijanskog jezika kao stranih jezika, kao i u prevodilaĉkoj praksi.GraĊa za ovo istraţivanje ekscerpirana je iz dela napisanih na francuskom jeziku, i njihovih objavljenih prevoda na italijanski i srpski jezik.U prvom delu rada daje se pregled teorijskih stavova francuskih, italijanskih i srpskih lingvista o kategoriji koncesivnosti, kao i o njenom odnosu sa drugim semantiĉkim kategorijama, pre svega sa kategorijom kauzalnosti. U drugom delu rada navodi se inventar konstrukcija i leksiĉkih sredstava kojima se koncesivnost iskazuje u tri posmatrana jezika. Pri tom se pravi poseban osvrt na upotrebu glagolskih naĉina u zavisnim koncesivnim reĉenicama. Centralni deo rada predstavlja deo u kome se ustanovljeni inventar analizira na primerima iz korpusa. Pri tom se posebna paţnja posvećuje onim sredstvima za koja korpus beleţi upotrebe koje do sada nisu zabeleţene u literaturi. Zakljuĉna razmatranja sistematizuju dobijene rezultate, i ukazuju na mogućnosti daljih istraţivanja u ovom domenu.
This research deals with the category of concessionality in French, Italian and Serbian. This category is approached from the point of view of syntax and semantics: the research establishes the inventory of formal means and syntactic procedures by which concessionality is formalized in the languages being analyzed, while the semantic content of these structures is also analyzed in the process. The goal of this study is to first identify various procedures for expressing concessionality at all syntactic levels and then, in accordance with the contrastive approach, to determine and systematize the structural congruences and incongruences in French, Italian and Serbian, as well as to determine the level of semantic equivalence among them. At the theoretical level, the results of this study merge the existing linguistic knowledge on this issue, while at a practical level they enable its application in teaching French and Italian as foreign languages, as well as in doing professional translation.The corpus for this research was complied from literary titles written in French, as well as from their published translations into Italian and Serbian.The first part of the thesis provides an overview of theoretical approaches to the category of concessionality by various French, Italian and Serbian linguistcs, as well as of its relationship with other semantic categories, in particular with the category of causality. The second part enumerates the inventory of constructions and lexical means by which concessionality is being expressed in the three languages being analyzed. In doing so, a particular focus is placed on the use of the verbal category of mood in subordinate clauses of concession. The central part of the thesis is the one in which the identified inventory is analyzed on the examples from the corpus. In this part, a special attention is given to the means found in the corpus the use of which has so far not been mentioned in reference titles. Concluding remarks systematize the results and point at possible directions for further research in this field.

Predmet istraživanja ove disertacije je slovačkosrpskadvojezičnost u Vojvodini. Dvojezičnostje vrlo česta pojava u svetu te je i slovačkosrpskadvojezičnost u savremenoj multijezičkojvojvođanskoj sredini sasvim prirodna. Postoji više oblika dvojezičnosti, a prirodni dvojezični govornici su upravo pripadnici manjina (kao štoje slučaj Slovaka u Vojvodini). Da li ćedvojezični Slovak iz Vojvodine upotrebiti jedan(slovački) ili drugi (srpski) jezik zavisi odkomunikativne situacije kao i od sagovornika(da li je i on dvojezičan ili jednojezičan).Jezička kompetencija u oba jezika kod svihslovačko-srpskih govornika nije uvek ista i unjihovoj komunikaciji često dolazi do mešanjakodova. Ovo istraživanje u najkraćem obuhvatasledeća pitanja: 1) kakvi sve oblici slovačkosrpskedvojezičnosti u Vojvodini postoje,2) gde se sve paralelno koriste ova dva jezika,3) na kom nivou je jezička kompetencijaslovačko-srpskih dvojezičnih govornika i4) stav slovačko-srpskih dvojezičnih govornikao svojoj jezičkoj kompetenciji na jednom ilidrugom jeziku. Opšti cilj istraživanja bio jedetaljnije i sveobuhvatnije sagledavanjeslovačko-srpskog bilingvizmau Vojvodini
The topic of the research in this PhDthesis is Slovak-Serbian bilingualism inVojvodina. Bilingualism is a frequentoccurrence in the world so Slovak-Serbianbilingualism in the contemporary multilingualVojvodinian setting is quite natural. There areseveral forms of bilingualism, one of whichincludes natural bilingual speakers who are members of ethnic minorities (as is the case ofSlovaks in Vojvodina). Whether a bilingualSlovak from Vojvodina will use one language(Slovak) or the other language (Serbian)depends on the communicative situation and theinterlocutor (if he/she is bilingual ormonolingual). Linguistic competence in bothlanguages is not the same with all Slovak-Serbian speakers and in their communicationthere is a lot of code-switching.This research in brief included thefollowing questions: 1) what forms of Slovak-Serbian bilingualism in Vojvodina are there; 2)where are these two languages uses in parallel;3) at what level is the competence of Slovak-Serbian bilingual speakers; 4) what are theattitudes of Slovak-Serbian bilingual speakersregarding their linguistic competence in one orthe other language. The general aim of theresearch was to present a detailed andcomprehensive picture of Slovak-Serbianbilingualism in Vojvodina.

Osnovni cilj rada bio je da ustanovim relacije kojimase u medijima razvija empatija prema jednoj odsukobljenih strana u kontekstu ratnih sukoba, a kojapostaje deo kolektivnog identiteta publike (MI) inegativno predstavljanje druge, neprijateljske strane ukontekstu radnog sukoba (ONI).Osnovna naučna hipoteza bila je da se empatijskiodnos medija prema jednoj od zaraćenih strana uratnom sukobu veoma često manifestuje pristrasnimizveštavanjem, tako da se jezičkim mehanizmimasimboličke identifikacije jedna od zaraćenih stranaodređuje kao prijateljska strana u ratu, a njojsuprotstavljena kao neprijateljska .Korpus empirijskih podataka obuhvata šest dnevnihlistova (ukupno 58 primeraka dnevnih izdanja) i tritelevizijske stanice (1197 minuta televizijskogprograma) u desetodnevnom periodu. Primenjenaanaliza diskursa obuhvata veće jedinice od rečenice.Rezultati analize pokazuju sledeće.1. U najvećem broju ratnih izveštaja iskazan je(negativan ili pozitivan) medijski stav prema jednomod aktera koji odgovaraju oružanim formacijama usukobu2. Postoji simbolički prostor sa kojim se identifikujereportersko JA, u sklopu jedinstvene grupe kojapovezuje autora sa identitetom medijske publike(grupom MI).3. Medijski stav usmeren ka vojno-političkimpredstavnicima zaraćenih strana zavisi od toga da li jeodređena ličnost od strane medija prepoznata kaonosilac realne vojno-političke moći.4. Na leksičkom nivou medijski stav je iskazannajčešće: upotrebom ličnih zamenica u funkciji deiksi, ekspresivima, upotrebom termina saistorijskom konotacijom i kvalifikacijama, sve doironičnih naziva i pejorativa kao karakterističnihobeležja negativnog stava. Dominirajuće diskursnestrategije upotrebljene u tom cilju su: predikacija,perspektivizacija, legitimizacija (delegitimizacija) iintenzifikacija, kao i konstruktivne i perpetuacionemakrostrategije izgrađivanja nacionalnog identiteta.Zaključujem sledeće.1. Analiza diskursno-jezičkih obeležja za iskazivanjeličnog stava pokazala se kao odgovarajuća naučnaosnova za istraživanje jednostranog odnosa medijaprema stranama u ratnom sukobu.2.Tokom daljnjeg usavršavanja kritičke diskursanalize kao metoda potreban je ujednačeniji isistematizovaniji pristup određivanju diskursnihobeležja, usvojen i primenjen od strane grupaistraživača koji promovišu različite pristupe.3.Višestruka studija slučaja u sklopu metoda kritičkediskurs analize doprinela je da se identifikovanepojave mogu tumačiti u odnosu na vremenskuperspektivu, društvene i medijske uslove njihovognastanka.Rezultati se mogu primeniti: 1. za poboljšanjemedijske pismenost građana i građanki tokom procesarazobličavanja mehanizama manipulacije medijskomporukom; 2. za uspostavljanje minimuma standardaobjektivnog medijskog izveštavanja koji bi biliobezbeđeni i u uslovima vanrednih i ratnih okolnosti;3. za usavršavanje kritičke diskurs analize kao metodau interpretiranju medijskog diskursa.
The main aim of this paper was to ascertain therelations media employ to promote, on the one hand,empathy towards one of the conflicting parties at war,which consequently becomes a part of the collectiveidentity of the audience (US), and on the other,negative imaging of the opposing side or the enemy(THEM).The basic scientific hypothesis was that empatheticattitude of media towards one of the warring sides isoften reflected in partial reporting. The linguisticmechanism of symbolic identification helps todetermine one of the conflicting sides as friendly andthe opposing one as unfriendly.Empirical data corpus includes six daily newspapers(58 copies in total), plus three TV stations (1,197minutes of television broadcasting) over a ten-dayperiod. Discourse analysis applied here focused onlinguistic units larger than a sentence.The analysis results are as follows:1. A vast majority of war reports express a certain(positive or negative) media attitude towardsone of the participants in an armedconflict.2. There is a symbolic space a reporter’s I isidentified with as a part of a unique groupwhich connects the author to the identity ofthe media audience (the` US` group). 3. Media bias towards military and political representativesof the warring parties depends onwho is considered to wield the real militaryand political power.4. Lexically speaking, a negative attitude of themedia is most frequently expressed by the followingmeans: deictic use of personal pronouns,a use of expressive language, a use oflanguage with historic connotation and quality,as well as a use of irony and derogatoryterms. Dominant discourse strategies employedwith the same aim are predication,perspectivization, legitimization (delegitimatizon),intensification, as well as the use ofmacro-strategies of construction and perpetuationin creating national identities.Conclusions:1.The analysis of linguistic discourse featuresused to express personal attitude proved to bea proper scientific basis for research into abiased approach of media towards warringparties.2. Further improvement of the method of criticaldiscourse analysis requires the adoptionof a more balanced and systematic approachto defining discourse features by various researchgroups promoting different attitudes.3. A multiple case study as part of a criticaldiscourse analysis method helped to interpretthe identified phenomena with reference to atemporal, social and media context of theiroccurrence.The results can be useful in 1.improving medialiteracy of general public in an attempt tounmask manipulation mechanisms applied inmedia messages; 2.establishing a basic standardof unbiased media reporting which wouldapply even in emergency and war conditions;3.improving critical discourse analysis as amethod for interpretation of media discourse.

Војводина је део Србије северно од Саве и Дунава и административнајединица са статусом аутономне покрајине, која заузима територију од 22.572 км2.Као пространа и плодна равница погодна је за разноврсну пољопривреднупроизводњу: ратарство, повртарство, воћарство и виноградарство. На падинамапланина и пешчарама земљиште је изузетно погодно за воћарску и виноградарскупроизводњу. У Војводини постоје три виноградарска региона: Фрушкогорски,Вршачки и Регион суботичко-хоргошке пешчаре.Виноградарска терминологија је до сада врло мало обрађена у нашојлингвистичкој литератури, стога је циљ овог рада био да се представи целокупнавиноградарска терминологија у три поменута виноградарска региона у Војводини.Грађа је прикупљена на терену (у 39 пунктова) помоћу Упитника за бележењевиноградарске лексике Института за српски језик САНУ и снимањем спонтаногговора информатора. Пажња је била посвећена лексичко-семантичкој и творбенојанализи, изради речника и представљању једног дела грађе помоћу лингвистичкихкарата.Лексичко-семантичка анализа рађена је према основним поставкама теоријесемантичких микропоља Н. И. Толстоја, која је (унеколико модификована)заступљена у основи и свих осталих досад описиваних терминологија у оквируновосадске лингвистичке школе. Прикупљена грађа разврстана је у оквиру 15семантичких поља, која су даље представљена и анализирана.Творбеном анализом обухваћене су именице, придеви и глаголи. Анализа јевршена на префиксалном, суфиксалном и префиксално-суфиксалном творбеномплану. Исто тако, обрађене су и сложенице и сложене (вишечлане) лексеме.У раду је примењен и лингвогеографски метод, па је део грађе представљенкроз 20 лингвистичких карата (са пратећим коментарима), помоћу којих је добијенајаснија слика о територијалној распрострањености појединих лексема.С обзиром на то да детаљно и системско проучавање виноградарскетерминологије до сада није урађено, ово истраживање ће попунити тај виднинедостатак.
Vojvodina je deo Srbije severno od Save i Dunava i administrativnajedinica sa statusom autonomne pokrajine, koja zauzima teritoriju od 22.572 km2.Kao prostrana i plodna ravnica pogodna je za raznovrsnu poljoprivrednuproizvodnju: ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo. Na padinamaplanina i peščarama zemljište je izuzetno pogodno za voćarsku i vinogradarskuproizvodnju. U Vojvodini postoje tri vinogradarska regiona: Fruškogorski,Vršački i Region subotičko-horgoške peščare.Vinogradarska terminologija je do sada vrlo malo obrađena u našojlingvističkoj literaturi, stoga je cilj ovog rada bio da se predstavi celokupnavinogradarska terminologija u tri pomenuta vinogradarska regiona u Vojvodini.Građa je prikupljena na terenu (u 39 punktova) pomoću Upitnika za beleženjevinogradarske leksike Instituta za srpski jezik SANU i snimanjem spontanoggovora informatora. Pažnja je bila posvećena leksičko-semantičkoj i tvorbenojanalizi, izradi rečnika i predstavljanju jednog dela građe pomoću lingvističkihkarata.Leksičko-semantička analiza rađena je prema osnovnim postavkama teorijesemantičkih mikropolja N. I. Tolstoja, koja je (unekoliko modifikovana)zastupljena u osnovi i svih ostalih dosad opisivanih terminologija u okvirunovosadske lingvističke škole. Prikupljena građa razvrstana je u okviru 15semantičkih polja, koja su dalje predstavljena i analizirana.Tvorbenom analizom obuhvaćene su imenice, pridevi i glagoli. Analiza jevršena na prefiksalnom, sufiksalnom i prefiksalno-sufiksalnom tvorbenomplanu. Isto tako, obrađene su i složenice i složene (višečlane) lekseme.U radu je primenjen i lingvogeografski metod, pa je deo građe predstavljenkroz 20 lingvističkih karata (sa pratećim komentarima), pomoću kojih je dobijenajasnija slika o teritorijalnoj rasprostranjenosti pojedinih leksema.S obzirom na to da detaljno i sistemsko proučavanje vinogradarsketerminologije do sada nije urađeno, ovo istraživanje će popuniti taj vidninedostatak.
Vojvodina is a part of Serbia, north from the rivers Sava and Danube and is anadministrative unit with the status of autonomous province. Vojvodina covers an area of22,572 km2. The vast fertile plain is suitable for a wide range of agricultural production:truck farming, olericulture, pomology and viniculture. The soil on slopes of mountainsand in sandy areas is extremely suitable for pomology and viniculture. There are threevinicultural regions in Vojvodina: the Fruska Gora region, Vrsac region and the region ofSubotica – Horgos sandy area.The vinicultural terminology has not been researched to any greater extent in ourlinguistic literature, therefore, it is the aim of this paper to present the entire viniculturalterminology in the aforementioned three vinicultural regions in Vojvodna. The materialhas been gathered in the field (on 39 sites) with the use of Upitnik za beleženjevinogradarske leksike (Questionnaire for registering vinicultural lexis) of the SANUInstitute for the Serbian Language and by recording respondents’ spontaneous speech.The focus of the research was the lexical-semantical and word formational analysis forthe purpose of compiling a dictionary as well as presentation of part of the material inlinguistic cards.The lexical-semantical analysis was conducted in accordance with the basicpostulates of N. I. Tolstoy’s theory of semantic micro fields, which is (modified onoccasion) present in all other terminologies described by the linguistic school of NoviSad up to now. The material compiled is organized in 15 semantic fields, which arefurther presented and analyzed.The word formational analysis included nouns, adjectives and verbs. The analysishas been conducted on the prefix, suffix, and prefix-suffix word formational aspects.Also, compound nouns and compound (multi-part) lexemes have been analyzed.The linguo-geographic method was applied for the paper, therefore, part of thematerial is presented in 20 linguistic cards (with respective comments), which help createa clearer picture of territorial distribution of certain lexemes.Since no detailed and systematic study of vinicultural terminology has beenconducted so far, this research will fill this obvious void.

У дисертацији Иновације у настави напримерима песника модерне у српскојкњижевности с почетка двадесетог векабавимо се методичким приступомпесницима српске модерне у средњој школи.Наш задатак је био да истражимо, теоријскизаснујемо и емпиријски проверимо како новемоделе тако и устаљене моделе методичкихприступа песницима српске модерне.Трудили смо се да наше проучавање иманаучни, али пре свега и практични значај.Имајући у виду устаљени модел по коме сеепоха модерне обрађује у средњој школи,понудили смо нове алтернативне моделечије ће се иновације односити на различитеметодолошке и методичке аспекте од којихсе полази у изучавању појединих песничкихдела, а чија ће делотворност бити истраженапраћењем и провером рада експерименталнегрупе како би резултати, до којих сеистраживањем дошло, били поткрепљени инаставном праксом. Основна полазишта уинтерпретацији песама биће тематске речи,мотивска структура, доминантна осећања,песничке слике, наративни ток. У свакомпојединачном моделу тежили смометодолошком плурализму и интегралномметодичком приступу.
U disertaciji Inovacije u nastavi naprimerima pesnika moderne u srpskojknjiževnosti s početka dvadesetog vekabavimo se metodičkim pristupompesnicima srpske moderne u srednjoj školi.Naš zadatak je bio da istražimo, teorijskizasnujemo i empirijski proverimo kako novemodele tako i ustaljene modele metodičkihpristupa pesnicima srpske moderne.Trudili smo se da naše proučavanje imanaučni, ali pre svega i praktični značaj.Imajući u vidu ustaljeni model po kome seepoha moderne obrađuje u srednjoj školi,ponudili smo nove alternativne modelečije će se inovacije odnositi na različitemetodološke i metodičke aspekte od kojihse polazi u izučavanju pojedinih pesničkihdela, a čija će delotvornost biti istraženapraćenjem i proverom rada eksperimentalnegrupe kako bi rezultati, do kojih seistraživanjem došlo, bili potkrepljeni inastavnom praksom. Osnovna polazišta uinterpretaciji pesama biće tematske reči,motivska struktura, dominantna osećanja,pesničke slike, narativni tok. U svakompojedinačnom modelu težili smometodološkom pluralizmu i integralnommetodičkom pristupu.
The dissertation Innovations in teachingthrough the examples of poets of modernism inSerbian literature at the beginning of thetwentieth century deals with methodologicalapproach to poets of Serbian Modernism in highschool. At first our task was to base and then toestablish theoretically, and finally to check outempirically both the new and the establishedmodels of methodological approach to the poetsof Serbian Modernism. The aim of our study isnot only to achieve scientific but primarilypractical significance. Bearing in mind that theestablished model by which the epoch ofModernism is taught in high school, we offereda new alternative models whose innovationsrelate to various methodological and methodicalaspects which are the starting point in the studyof certain poetic deeds, and whose effectivenesswill be examined by monitoring and testingexperimental groups in order to corroborate theresults of the research by teaching practice aswell. The basic starting point in interpretingpoems will be themed words, motif structure,dominant feelings, poetic images, narrativestream. In each model, we searched for integralmethodological pluralism and methodicalapproach.

Предмет нашег истраживања су француски,италијански и српски фраземи који садржекулинарску терминологију (лексеме којеозначавају различите намирнице (нпр.јабука, јаје), поједине врсте једноставнијихјела (нпр. кајгана, каша), месне прерађевине(нпр. кобасица, салама) итд.). Циљистраживања је да компаративно-контрастивном анализом установимолексичка и семантичка (не)подударањаодабраних фразема француског,италијанског и српског језика. Поред тога,циљ је да фраземе тематски групишемопрема концептима које изражавају и даутврдимо на који начин је кулинарскатерминологија учествовала у изградњифразеолошког значења.Први део рада представља теоријски оквиристраживања, док други део рада садржианализу корпуса и обухвата две целине –анализу мотивације фразема и концептуалнуанализу фразема. У делу рада у којеманализирамо мотивацију фразема грађу ћеморазврстати по компонентама које су носиоцизначења, док ћемо у оквиру концептуалнеанализе фраземе тематски груписати ипридружити им одговарајуће дескрипторекоји их прецизније описују и представљајуодносе сличности међу њима.
Predmet našeg istraživanja su francuski,italijanski i srpski frazemi koji sadržekulinarsku terminologiju (lekseme kojeoznačavaju različite namirnice (npr.jabuka, jaje), pojedine vrste jednostavnijihjela (npr. kajgana, kaša), mesne prerađevine(npr. kobasica, salama) itd.). Ciljistraživanja je da komparativno-kontrastivnom analizom ustanovimoleksička i semantička (ne)podudaranjaodabranih frazema francuskog,italijanskog i srpskog jezika. Pored toga,cilj je da frazeme tematski grupišemoprema konceptima koje izražavaju i dautvrdimo na koji način je kulinarskaterminologija učestvovala u izgradnjifrazeološkog značenja.Prvi deo rada predstavlja teorijski okviristraživanja, dok drugi deo rada sadržianalizu korpusa i obuhvata dve celine –analizu motivacije frazema i konceptualnuanalizu frazema. U delu rada u kojemanaliziramo motivaciju frazema građu ćemorazvrstati po komponentama koje su nosiociznačenja, dok ćemo u okviru konceptualneanalize frazeme tematski grupisati ipridružiti im odgovarajuće deskriptorekoji ih preciznije opisuju i predstavljajuodnose sličnosti među njima.
The subject of this research are French, Italianand Serbian idioms comprising the culinaryterminology (lexemes that denote groceries (e.g.apple, egg), certain types of simple meals (e.g.omelette, porridge), meat products (e.g.sausage, salami), etc.). The aim of this study isto determine the lexical and semanticsimilarities and differences of the chosen idiomsby using comparative-contrastive analysis.Furthermore, our objective is to classify theidioms into groups based on the concepts whichthey express and to determine the way in whichthe culinary terminology motivates thephraseological meaning.The first part of this work presents thetheoretical frame of the research, while thesecond part contains the analysis of the corpusand consists of two parts – analysis of themotivation of the idioms and conceptualanalysis of the idioms. In the part where weanalyse the motivation of the idioms, the corpusis classified according to components which arethe carriers of meaning, while in the conceptualanalysis we will classify the idioms intothematic groups and we will associate theidioms with appropriate descriptors whichdescribe them more precisely and represent therelations of similarity between them.

Предмет рада је анализа семантичке категорије теличности као дистинктивног обележја аспектуалног значења у француском и српском језику. Теличност представља једно од семантичких, односно инхерентних аспектуалних особина глаголских лексема или синтагми и означава постојање крајње тачке у одвијању глаголске радње. У теорији концептуалне семантике (Jackendoff 1996) теличност се дефинише као ограничење Путање, једне од основних концептуалних категорија, која заједно са категоријама Догађај и Време чини структуру глаголске ситуације.Циљ рада је анализа начина на које теличност учествује у стварању аспектуалног значења у француском и српском језику. У анализи су посматране семантичке класе глагола кретања, као и класе глагола извођења, стварања и трошења код којих важну улогу у изражавању теличности има директни објекат. Примењена метода контрастивне анализе открива да између француског и српског језика у начинима изражавања теличности највећа сличност постоји код глагола кретања: у француском ограниченост осе путање обележавају предлози à и jusque (+à/en), док предлог vers указује на неограниченост путање; у српском, ограниченост путање и достизање циља у току кретања изражавају предлошко-падежне конструкције са акузативом, док предлошко-падежне конструкције са дативом означавају да циљ у току кретања није достигнут и да је путања неограничена. У оба језика уочава се семантичка усклађеност између типа глаголске ситуације и предлога у француском, односно предлошко-падежних конструкција и глаголског вида у српском језику: уз ателичне глаголске ситуације у француском, односно неограниченотрајне глаголе у српском јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежном конструкцијом који такође означавају неограничену осу путање у процесу кретања (marcher/nager/courir vers – ходати/пливати/трчати према ка); уз глаголе који означавају тренутне радње, у француском теличне глаголске ситуације, а у српском глаголе свршеног вида, јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежне конструкције које указују да је оса путање у току кретања ограничена (arriver/venir/entrer à – стићи/доћи/ући у). Код семантичких класа глагола извођења, стварања и трошења у француском и српском језику, међутим, уочава се извесна разлика у погледу изражавања теличности. У француском језику концептуализација објекта као ограниченог или неограниченог учествује у изражавању теличности, те се глаголске ситуације у којима је објекат изражен као неограничен интерпретирају као ателичне (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges), док се глаголске ситуације које подразумевају постојање објекта актуализованог као ограниченог, целовитог појма, посматрају као теличне (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). И у српском језику уочава се улога директног објекта у односу на теличност, али је она у вези са градилачким процесима. Код семантичких класа српских глагола извођења, стварања и трошења телични карактер глаголске ситуације обележава се непостојањем трећег члана видске опозиције у оним случајевима када перфективни облик глагола означава да је радња у потпуности протекла кроз објекат, односно када објекат настане или нестане у целости током глаголске радње (читати – прочитати – *прочитавати / писати – написати – *написавати / трошити – потрошити – *потрошивати). Уколико је објекат модификован или трансформисан, могуће је продужити радњу и тада постоји трећи члан видске опозиције (писати – уписати – уписивати). У оба језика, дакле, на концептуалном нивоу уочавају се истоветне појмовне категорије које се на структурно-језичком плану формализују на различите начине.
Predmet rada je analiza semantičke kategorije teličnosti kao distinktivnog obeležja aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. Teličnost predstavlja jedno od semantičkih, odnosno inherentnih aspektualnih osobina glagolskih leksema ili sintagmi i označava postojanje krajnje tačke u odvijanju glagolske radnje. U teoriji konceptualne semantike (Jackendoff 1996) teličnost se definiše kao ograničenje Putanje, jedne od osnovnih konceptualnih kategorija, koja zajedno sa kategorijama Događaj i Vreme čini strukturu glagolske situacije.Cilj rada je analiza načina na koje teličnost učestvuje u stvaranju aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. U analizi su posmatrane semantičke klase glagola kretanja, kao i klase glagola izvođenja, stvaranja i trošenja kod kojih važnu ulogu u izražavanju teličnosti ima direktni objekat. Primenjena metoda kontrastivne analize otkriva da između francuskog i srpskog jezika u načinima izražavanja teličnosti najveća sličnost postoji kod glagola kretanja: u francuskom ograničenost ose putanje obeležavaju predlozi à i jusque (+à/en), dok predlog vers ukazuje na neograničenost putanje; u srpskom, ograničenost putanje i dostizanje cilja u toku kretanja izražavaju predloško-padežne konstrukcije sa akuzativom, dok predloško-padežne konstrukcije sa dativom označavaju da cilj u toku kretanja nije dostignut i da je putanja neograničena. U oba jezika uočava se semantička usklađenost između tipa glagolske situacije i predloga u francuskom, odnosno predloško-padežnih konstrukcija i glagolskog vida u srpskom jeziku: uz atelične glagolske situacije u francuskom, odnosno neograničenotrajne glagole u srpskom javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežnom konstrukcijom koji takođe označavaju neograničenu osu putanje u procesu kretanja (marcher/nager/courir vers – hodati/plivati/trčati prema ka); uz glagole koji označavaju trenutne radnje, u francuskom telične glagolske situacije, a u srpskom glagole svršenog vida, javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežne konstrukcije koje ukazuju da je osa putanje u toku kretanja ograničena (arriver/venir/entrer à – stići/doći/ući u). Kod semantičkih klasa glagola izvođenja, stvaranja i trošenja u francuskom i srpskom jeziku, međutim, uočava se izvesna razlika u pogledu izražavanja teličnosti. U francuskom jeziku konceptualizacija objekta kao ograničenog ili neograničenog učestvuje u izražavanju teličnosti, te se glagolske situacije u kojima je objekat izražen kao neograničen interpretiraju kao atelične (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges), dok se glagolske situacije koje podrazumevaju postojanje objekta aktualizovanog kao ograničenog, celovitog pojma, posmatraju kao telične (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). I u srpskom jeziku uočava se uloga direktnog objekta u odnosu na teličnost, ali je ona u vezi sa gradilačkim procesima. Kod semantičkih klasa srpskih glagola izvođenja, stvaranja i trošenja telični karakter glagolske situacije obeležava se nepostojanjem trećeg člana vidske opozicije u onim slučajevima kada perfektivni oblik glagola označava da je radnja u potpunosti protekla kroz objekat, odnosno kada objekat nastane ili nestane u celosti tokom glagolske radnje (čitati – pročitati – *pročitavati / pisati – napisati – *napisavati / trošiti – potrošiti – *potrošivati). Ukoliko je objekat modifikovan ili transformisan, moguće je produžiti radnju i tada postoji treći član vidske opozicije (pisati – upisati – upisivati). U oba jezika, dakle, na konceptualnom nivou uočavaju se istovetne pojmovne kategorije koje se na strukturno-jezičkom planu formalizuju na različite načine.
This thesis analyzes the semantic category of telicity as a distinctive feature of aspectual meaning in French and Serbian. Telicity is one of the semantic, or inherent aspectual features of the verb or phrase and indicates the existence of endpoints of a verbal action. In The theory of conceptual semantics (Jackendoff 1996) telicity is defined as boundedness of the Path, one of the basic conceptual categories, which together with the categories of Event and Time, constitute the structure of verb situations.The aim of the thesis is to analyze the ways in which telicity affects the creation of aspectual meaning in French and Serbian. The analysis was applied to the semantic class of verbs of motion, as well as the class of verbs of performance, creation and consumption for which the direct object plays an important role in expressing telicity. The applied method of contrastive analysis reveals that the greatest similarity between French and Serbian exists in the ways of expressing telicity with verbs of motion. In French, boundedness of the path is indicated by the prepositions à and jusque (+ à / en), while the preposition vers indicates boundlessness. In Serbian, boundedness of the path and reaching the goal during movement is expressed by preposition-case constructions with the accusative, while preposition-case constructions with the dative indicate that the goal is not reached during movement, and that the trajectory is unlimited. In both languages semantic consistency between the type of verb situation and preposition in French, or the preposition-case construction and verb aspect in Serbian can be observed. Syntagmatically foreseen prepositions occur with atelic verb situations in French, or durative verbs in Serbian and preposition-case constructions which also indicate the boundlessness of the path in the process of movement (marcher/nager/courir vers – hоdati/plivati/trčati prema ka); verbs that denote punctual actions in French, i.e. telic verb situations, and in Serbian, verbs in the perfect aspect occur with the syntagmatically foreseen preposition, or preposition-case constructions which indicate that the trajectory during movement is limited (arriver/venir/entrer à – stići/dоći/ući u). In the semantic class of verbs of performance, creation and consumption in French and Serbian, however, we can see certain differences in terms of expressing telicity. In French, conceptualization of the object as limited or unlimited participates in expressing telicity, verb situations in which the object is expressed as an unlimited are interpreted as atelic (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges) while verb situations which imply the existence of the object as a limited, unique concept, are regarded as telic (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). In Serbian, the role of the direct object in relation to telicity can also be observed, but it is related to derivational processes. With the semantic classes of Serbian verbs of performance, creation and consumption the telic character of the verb situation is marked by the absence of the third member of the aspectual opposition in those cases where the perfective form of the verb indicates that the action completely passed through the object, or when the object is completely created or consumed during the verbal action (čitati – prоčitati – *prоčitavati / pisati – napisati – *napisavati / trоšiti – pоtrоšiti – *pоtrоšivati). If the object has been modified or transformed, the verb action can be prolonged and the aspectual opposition admits the third form (pisati – upisati – upisivati). In both languages the conceptual level, therefore, reveals identical conceptual categories that in the structural-linguistic plan are formalized in different ways.

Scopo specifico di questa ricerca è la sperimentazione in classe dell’uso dei corpora con gli studenti italofoni che apprendono la lingua serba. A tal fine sono state individuate le seguenti domande, alle quali si è cercato di dare risposte esaurienti nel corso del lavoro. 1. «Gli studenti sono interessati e motivati a intraprendere questo tipo di didattica?» 2. «Quali sono gli argomenti linguistici nell’apprendimento della lingua serba come LS/L2 che si possono affrontare tramite l’uso dei corpora?» 3. «La metodologia corpus-based sperimentata può dare risultati positivi a breve o a lungo termine?» 4. «Quali sono i vantaggi della metodologia corpus-based rispetto ai mezzi tradizionali e agli altri strumenti digitali (Web)?» È stata effettuata sperimentazione in classe della metodologia corpus-based a contatto degli studenti dell’Università di Torino durante gli anni accademici 2017-2018 e 2018-2019. Per meglio sottoporre i dati ottenuti a un’analisi oggettiva sono stati creati alcuni gruppi di controllo composti da studenti di altre università italiane che hanno seguito le lezioni di lingua serba e croata tenute dai docenti in forma tradizionale. Gli studenti hanno compilato test identici a quelli dei loro colleghi torinesi e a entrambi i gruppi è stato permesso di utilizzare ogni strumento di ricerca, tradizionale e digitale, messo a loro disposizione. Confrontando i risultati dei due gruppi si è potuto facilmente dedurre quali sono i mezzi più adatti per trattare ogni argomento linguistico e quali invece gli argomenti che richiedono un uso esclusivo dei corpora o che comunque risultano più difficoltosi qualora ci si avvalga di strumenti convenzionali. In questo modo l’effettiva utilità dei corpora nella didattica del serbo come LS/L2 potrà essere al centro di una valutazione insieme all’efficacia della metodologia sperimentata che, come si è visto, non esclude i mezzi tradizionali ma mira a essere integrativa.
The specific purpose of this research is the experimentation in the classroom of the use of corpora with Italian-speaking students who learn the Serbian language. To this end, the following questions have been identified, to which we have tried to give comprehensive answers during the course of the work. 1. "Are students interested and motivated to undertake this type of teaching?" 2. "What are the linguistic topics in learning the Serbian language as LS / L2 that can be addressed through the use of corpora?" 3. "Can the corpus-based methodology give short-term or long-term positive results?" 4. "What are the advantages of the corpus-based methodology compared to traditional media and other digital tools (Web)?" Corpus-based methodology experimentation was carried out in contact with students of the University of Turin during the 2017-2018 and 2018-2019 academic years. To better subject the data obtained to an objective analysis, some control groups were created consisting of students from other Italian universities who followed the Serbian and Croatian language lessons held by teachers in traditional form. The students compiled tests identical to those of their colleagues from Turin and both groups were allowed to use every research tool, traditional and digital, made available to them. By comparing the results of the two groups, it was easy to deduce which are the most suitable means to deal with each linguistic topic and which subjects require an exclusive use of the corpora or are in any case more difficult if conventional tools are used. In this way, the actual usefulness of corpora in the teaching of Serbian as LS / L2 will be at the center of an assessment together with the effectiveness of the tested methodology, which does not exclude traditional means but aims to be integrative.

Doktorska disertacija naslovljena “Srpskiroman za decu na početku 21. veka u svetluknjiževnih nagrada (2001-2010)” bavi seanalizom romana za decu na srpskom jezikunagrađenih jednom od tri relevantne nagrade:Nagradom “Neven”, Nagradom “PolitikinogZabavnika” i Nagradom “Rade Obrenović” .Osnovni predmet rada jeste sagledavanjetipoloških odrednica i žanrovskih usmerenjaromana za decu u prvoj deceniji 21. veka,njihovih estetskih vrednosti i(li)reprezentativnosti, te utvrđivanje dominantneslike sveta i detinjstva prezentovanih u ovimdelima, kao i razmatranje njihove razvojnerelevantnosti. Romani su analiziranipojedinačno i u okviru tipoloških odrednicakojima, po našem mišljenju pripadaju, ali su,takođe, sagledavani u širem kulturološkomkontekstu . Razmatran je odnos nagrađenihromana prema aktuelnim događajima, kao iukupna uklopljivost u koncept megastrukturemodernizma, referencijalnost, prisutnost umedijima, te mogućnost da budu baza zanajsavremeniji koncept kulture namenjene decikoji implicira njihovo uključivanje u obrazovnisistem, odnosno kanonizaciju. Sa obzirom da jereč o delima koja nastaju u periodu tranzicije,važan deo istraživanja je bio i odnos ovihromana prema širem kontekstu srpskog romana za decu, sa naglaskom na periodu osamdesetih i devedesetih godina. Zaključak koji izvodimonakon istraživanja jeste da je u naznačenomperiodu napisano i nagrađeno niz romana kojipo estetskoj izuzetnosti odgovaraju najvišimzahtevima bogate tradicije srpske književnostiza decu. Takođe, primećena je i potreba zapromenama i inovacijama, koja je uslovila dapovremeno razlog za nagrađivanje budereprezentativnost dela i njegov komunikativnipotencijal, umesto izuzetnosti. Tri (tada) mladapisca (Jasminka Petrović, Igor Kolarov, UrošPetrović) su sredinom decenije u potpunostiposvetili svoj umetnički i društveni angažmanstvaralaštvu za decu, te svojim autentičnimautorskim potpisima dragoceno obogatilisavremenu dečju književnost. Dakle, umetničkadela nastala u prvoj dekadi 21. veka imajuveliki potencijal da postanu deo budućegkanona, ali je prethodno neophodna ozbiljnastručna i institucionalna rasprava
The Doctoral Dissertation entitled “SerbianNovel for Children at the Beginning of the 21stCentury in the Light of Literary Prizes (2001 –2010)” is based on analysis of novels forchildren in Serbian language that were awardedone of the three relevant prizes: “Neven“,”Politikin zabavnik” and “Rade Obrenović”.The basic focus of the dissertation is analysis oftypological characteristics and genreorientations of the novels for children in the firstdecade of the 21st century, their esthetic valuesand/or representativity, and determination of adominant vision of the world and childhoodpresented in these novels, as well as evaluationof their developmental relevance. The novelshave been analyzed individually as well aswithin typological characteristics to which, inour opinion, they belong, and also they havebeen seen in a wider culturological context. Wehave analyzed the relation between the novelsthat received awards and current events, theirpotential to fit in the megastructural modernismconcept, their reference values, presence in themedia and a possibility to be a basis for themost modern culture concept dedicated tochildren, which implies their inclusion in theeducational system, that is, the canonization.Bearing in mind that we speak about works thathave come into being in the transition period, animportant part of our investigation was oriented towards the relation of these novels with a widercontext of the Serbian novel for children, withan emphasis on the period of the eighties andninetieth. The conclusion that we made after theresearch is that many novels have been writtenand awarded a prize in the stated period which,judged by esthetic uniqueness, correspond to thehighest requirements of the rich tradition of theSerbian literature for children. Also, a need forchanges and innovations has been noticed;certain works were awarded prizes because oftheir representative character and theircommunicational potential, not because of theiruniqueness. In the middle of the decade three(then) young authors (Jasminka Petrović, IgorKolarov, Uroš Petrović), dedicated their entireartistic and social engagement to creating booksfor children, so that they, by their authenticsignatures as authors, enriched the modernliterature for children.Thus, the works of art created in the first decadeof the 21st century have a great potential tobecome a part of the future canon; however,before it happens, it is necessary to expose themto a serious and institutional discussion.

U radu se identifikuju unutarjezicke greške,sistematizuju se prema jezickim nivoima itipovima, morfološkim i sintaksickosemantickimmodelima, zatim se opisuju igreške i uzroci njihovog nastanka (gde god je tomoguce). Izlažu se rezultati analize prema:- jezickim nivoima,- gramatickim kategorijama,- ucestalosti pojavljivanja grešaka,- prvom jeziku studenata, tako ce se pokazatikoje greške su odlika govornika samo jednogpolaznog jezika, a koje su zajednickegovornicima razlicitih ili možda cak svihpolaznih jezika.
In the paper, intralinguistic errors areidentified, systematized according to linguisticlevels and types, morphological and syntacticand semantic models. Errors are then describedincluding the causes of their occurrence (incases in which it is possible). The results of theanalysis are presented according to:- linguistic levels,- grammatical categories,- frequency of error occurrence,- students' L1, which will indicate whicherrors are characteristic of speakers ofonly one L1 as well as which errors arecommon to speakers of different orpossibly all the native languages

Крајем 19. века Срби у Османском царству,помогнути матицом Србијом, започели су интензивну борбуза духовно ослобођење. Отварање школа, основних исредњих, оснивање књижара и штампање уџбеника, као ирад црквено-школских општина, био је најбољи пут дасрпски народ очува свој национални идентитет.Овај рад бави се историјом српских средњихшкола у Османском царству. Њих је било шест: богословијау Призрену (1871–1912), Српска гимназија у Цариграду(1893–1902), Српска гимназија „Дом науке“ у Солуну (1894–1910), Српска мушка гимназија у Скопљу (1894-1912),Српска мушка гимназија у Битољу (1897–1912) и Српскагимназија у Пљевљима (1901–1912). У раду се разматрапитање настанка ових школа, њихов развој у одређенимхронолошким оквирима, али и планови и програми рада,структура, социјално и етничко порекло, старосна доб и бројученика, као и њихова каснија улога у друштву. Када је речо наставницима, посебно о ректорима – директорима, пажњаје у великом делу усмерена на расветљавање њиховихбиографија.Међу најважнијим достигнућима Срба уОсманском царству може се сматрати оснивање и радсрпских нижих и виших гимназија. Богословија у Призренубила је школа за образовање свештеника али и учитеља закојима је постојала велика потреба у Старој Србији иМакедонији. Оснивањем богословије формирао сеобразовани слој учитеља који је отварао нове школе, иписмених свештеника који су Србе крштавали, венчавали иутицали на то да народ остане у православној вери, чиме јепроцес преверавања, који је на Косову и Метохији честозначио и однарођавање, у великој мери успорен. Првасветовна српска средња школа у Османском царству била јеСрпска гимназија у Цариграду. Њен циљ, осим образовања иваспитања ученика, био је да послужи као пример заотварање других средњих школа унутар Османског царства.Српска гимназија „Дом науке“ отворена је у Солуну каоцентру вилајета. Њено отварање убрзало је издавање дозволеза друге основне школе широм Солунског вилајета. Српскамушка гимназија у Скопљу отворена је после дуге и скупедипломатске борбе са османским властима. Њеном отварањупрепрека су били и национално-пропагандни центри другихдржава (Бугарске, Грчке). За Србе у Битољском вилајетуотварање ниже Српске гимназије у Битољу означило јеважну прекретницу, како у просветном тако и у политичкомпогледу. Српска гимназија у Пљевљима била је најстаријасветовна средња школа у Рашко-призренској митрополији.Оснивањем гимназије створено је културно и просветносредиште које је образовало локалну српску интелигенцију,и било противтежа аустро-угарском утицају. 
Krajem 19. veka Srbi u Osmanskom carstvu,pomognuti maticom Srbijom, započeli su intenzivnu borbuza duhovno oslobođenje. Otvaranje škola, osnovnih isrednjih, osnivanje knjižara i štampanje udžbenika, kao irad crkveno-školskih opština, bio je najbolji put dasrpski narod očuva svoj nacionalni identitet.Ovaj rad bavi se istorijom srpskih srednjihškola u Osmanskom carstvu. NJih je bilo šest: bogoslovijau Prizrenu (1871–1912), Srpska gimnazija u Carigradu(1893–1902), Srpska gimnazija „Dom nauke“ u Solunu (1894–1910), Srpska muška gimnazija u Skoplju (1894-1912),Srpska muška gimnazija u Bitolju (1897–1912) i Srpskagimnazija u Pljevljima (1901–1912). U radu se razmatrapitanje nastanka ovih škola, njihov razvoj u određenimhronološkim okvirima, ali i planovi i programi rada,struktura, socijalno i etničko poreklo, starosna dob i brojučenika, kao i njihova kasnija uloga u društvu. Kada je rečo nastavnicima, posebno o rektorima – direktorima, pažnjaje u velikom delu usmerena na rasvetljavanje njihovihbiografija.Među najvažnijim dostignućima Srba uOsmanskom carstvu može se smatrati osnivanje i radsrpskih nižih i viših gimnazija. Bogoslovija u Prizrenubila je škola za obrazovanje sveštenika ali i učitelja zakojima je postojala velika potreba u Staroj Srbiji iMakedoniji. Osnivanjem bogoslovije formirao seobrazovani sloj učitelja koji je otvarao nove škole, ipismenih sveštenika koji su Srbe krštavali, venčavali iuticali na to da narod ostane u pravoslavnoj veri, čime jeproces preveravanja, koji je na Kosovu i Metohiji čestoznačio i odnarođavanje, u velikoj meri usporen. Prvasvetovna srpska srednja škola u Osmanskom carstvu bila jeSrpska gimnazija u Carigradu. NJen cilj, osim obrazovanja ivaspitanja učenika, bio je da posluži kao primer zaotvaranje drugih srednjih škola unutar Osmanskog carstva.Srpska gimnazija „Dom nauke“ otvorena je u Solunu kaocentru vilajeta. NJeno otvaranje ubrzalo je izdavanje dozvoleza druge osnovne škole širom Solunskog vilajeta. Srpskamuška gimnazija u Skoplju otvorena je posle duge i skupediplomatske borbe sa osmanskim vlastima. NJenom otvaranjuprepreka su bili i nacionalno-propagandni centri drugihdržava (Bugarske, Grčke). Za Srbe u Bitoljskom vilajetuotvaranje niže Srpske gimnazije u Bitolju označilo jevažnu prekretnicu, kako u prosvetnom tako i u političkompogledu. Srpska gimnazija u Pljevljima bila je najstarijasvetovna srednja škola u Raško-prizrenskoj mitropoliji.Osnivanjem gimnazije stvoreno je kulturno i prosvetnosredište koje je obrazovalo lokalnu srpsku inteligenciju,i bilo protivteža austro-ugarskom uticaju. 
At the end of the 19th century, Serbs in the OttomanEmpire assisted by their motherland Serbia started an intensivestruggle for their spiritual liberation. The best way for Serbianpeople to preserve their national identity was by opening schools,elementary and secondary ones, establishing book shops andprinting schoolbooks, and through the activity of ecclesiasticalschoolingcommunities.The thesis deals with history of Serbian secondaryschools in the Ottoman Empire. There were six of them:Seminary in Prizren (1871–1912), Serbian gymnasium inIstanbul (1893–1902), Serbian gymnasium “Dom nauke” (Homeof Science) in Thessalonica (1894–1910), Serbian malegymnasium in Skoplje (1894-1912), Serbian male gymnasium inBitolj (1897–1912) and Serbian gymnasium in Pljevlja (1901–1912). The thesis explores the matter of foundation these schoolsand their development in particular chronological framework.Nevertheless, the thesis researches the schools’ syllabi andcurricula, their structure, social and ethnic background of theirstudents, students’ age and number, as well as their students’later role in society. Special attention is given to the schools’teachers, especially their rectors - directors, and a great portionof the thesis deals with revealing parts of their biographies.The establishment and activity of Serbian lower andhigher gymnasiums could be considered one of the greatestachievements of Serbs in the Ottoman Empire. The Seminary inPrizren was a school not only for education of priests, but alsoteachers, who were in high demand in Old Serbia andMacedonia. Founding this seminary enabled the creation of aneducated class of teachers who were subsequently opening newschools. Also, the seminary provided literate priests who werebaptising, marrying Serbs and influencing the people to stay inthe Orthodox religion, thus slowing down the process ofIslamisation, which especially in Kosovo and Metohija oftenmeant denationalisation. First Serbian secondary school in theOttoman Empire was the Serbian gymnasium in Istanbul. Hergoal, beside education and upbringing, was to serve as aparadigm for opening of other secondary schools within theOttoman Empire. Serbian gymnasium “Dom nauke” wasestablished in Thessalonica, which was the centre of the vilayet.Its opening accelerated the issuing of licence for otherelementary schools around the Vilayet of Thessalonica. Serbianmale gymnasium in Skoplje was only opened after a long andexpensive diplomatic struggle with the Ottoman authorities. Theopponents of its opening were the centres for nationalpropaganda of other states (Bulgaria, Greece). For Serbs in theVilayet of Bitolj opening of lower Serbian gymnasium in Bitoljmarked an important turning point both in educational andpolitical sense. Serbian gymnasium in Pljevlja was the oldestsecular secondary school in the Metropolitanate of Raška-Prizren. The gymnasium became cultural and educational centrewhich educated local Serbian intelligence, and presented acounterpart to Austro-Hungarian influence.

Uloga kulture u društvenim promenama javlja se kao nezaobilazna tema u kontekstu postsocijalističketranzicije. Ispostavilo se da institucionalna transformacija političkog i ekonomskog uređenja društva nijedovoljna, te da uspeh institucionalnih promena uveliko zavisi od nacionalne kulture, i promena na nivou celenacije (Elste, Offe, Preuss, 1998:19). Ekonomska strana tranzicije se pokazala posebno problematičnom jerekonomske aktivnosti čine veliki deo svakodnevice svakog pripadnika društva, neprestano ukazujući naprobleme vezane za ekonomsku transformaciju društva. Kada se od nje odvoje apstraktni pokazatelji kojimase savremeni ekonomisti služe očito je da ekonomija sama jeste deo kulture (Beugelsdijk i Maseland,2014:116). Društvene i kulturne promene u osnovnoj strukturi i vrsti modifikacija kulturnih institucija tokomnekog vremenskog perioda ogledaju se kroz kulturne obrasce (Koković 2005: 228). Primenjujući savremeneekonomske metode i teorije novi institucionalni ekonomisti uglavnom pokušavaju da izbegnu argumentacijuprisutnu u drugim društvenim naukama – argumentaciju da institucije nisu rezultat efikasnog rešenjaekonomskih problema (Granovetter u Biggard ed. 2002:88), već nešto mnogo kompleksnije. Ipak, kako sekulturni obrasci manifestuju kao ustaljeni načini ponašanja te stoga predstavljaju relativno stabilne pojave,oni su takođe i temelj institucionalizacije – kada se takva ponašanja nađu u okviru većih koherentnih celinaprerastaju u institucionalizovano ponašanje, učestvujući u izgradnji institucije (Koković 2005: 228). Jedan odnedovoljno istraženih pristupa u sociologiji kulture je legitimacija kulturnih obrazaca, i sledstveno tomelegitimacija institucija i institucionalnih sistema. Mehanizmi legitimacije kao socijalne činjenice zahvataju uširoko polje kulture, uključujući socijalnu strukturu, odnose moći i slično, pa se ne mogu posmatrati mimotoga (Berger, Luckmann, 1991. Searl, 1996). Sa svoja četri funkcionalna nivoa, prema Bergeru i Lukmanu,legitimacija povezuje čitav socio-kulturni svet zajednice i pripadajućih individua. U kontekstupostsocijalističke tranzicije u Srbiji stanje ekonomske kulture se posebno manifestuje na relacijama izmeđuinstitucija svojine, tržišta i nacionalne države, kao specifičnih artikulacija srpske kulture, i za njih vezanekulturne obrasce.Disertacija je imala za cilj da pruži uvid u odnos između institucija svojine, tržišta i države kao jednoginstitucionalnog sklopa iz perspektive ekonomske kulture, a oslanjajući se prvenstveno na legitimacijuinstitucionalnih i kulturnih obrazaca i sistema. Imajući u vidu složenost zadatka – stanje u savremenomsrpskom društvu trebalo je objasniti i iz istorijske perspektive – bilo je neophodno kombinovati različitu vrstugrađe i evidencije, i u skladu sa tim različite metode opisa, analize i interpretacije. Pored istorijske građe iradova autora koji su istraživali socioekonomske aspekte srpskog društva i istorije korišćena je empirijskeevidencija prikupljena u okviru Evropskog istraživanja vrednosti (EVS) i Projekta jugoistočnog socijalnogistraživanja (SEESSP). Pomenuta empirijska građa obrađna je klaster analizom kako bi se utvrdililegitimacijski obrasci koji korespondiraju kulturnim obrascima u savremnom srpskom društvu. Korišćenjemistorijske i savremene evidencije trebalo je utvrditi kakvu ulogu u srpskoj ekonomskoj kulturi ima institucijatržišta, i u kakvom je odnosu sa institucijama svojine i države, kao i kako se to menjalo kroz razvoj srpskedržave od XIX veka naovamo – kako se u ovom kulturno-institucionalnom trouglu organizovao ekonomskiživot srpskog društva.U teorijsko-metodološkom pogledu pokazalo se da su legitimacijski mehanizmi solidni pokazatelji kulturnihobrazaca čak i kada korišćeni podaci nisu optimalni. Sa druge strane, a nimalo neočekivano, ispostavilo se dauvođenje tržišnih mehanizama u ekonomiju društva kontekstualno uslovljen postojećim institucionalnimograničenjima vezanim za svojinu i državno uređenje, kao i šire kulturne obrasce i etičke norme društva. Nemože se govoriti o uvođenju ili neuvođenju tržišne ekonomije, već o spcefičnim tržišnim mehanizmima injihovoj strukturi i poziciji u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti i kulturi društva.Kada je reč o srpskom društvu, identifikovani kulturni obrasci potvrđuju nalaze drugih autora o kulturi ukojoj značajno mesto zauzimaju egalitaristički principi, kolektivizam, i oslanjanje na državu kaodominantnog ekonomskog arbitra. Istorijska analiza takođe sugeriše da takva kultura nije rezultatvišedecenijskog socijalizma, već joj koreni sežu mnogo dalje u prošlost, pojavljujući se kao karakteristikazajednička različitim socio-političkim uređenjima. Kulturni obrasci iz prve decenije XXI veka ukazuju dapostoji legitimacijski deficit kad je u pitanju tržište. Tržište u srpskoj kulturi nije institucionalizovano kaomehanizam pogodan za distribuciju bogatstva, odnosno, većina kulturnih obrazaca ne pozicionira tržište kaodobar kriterijum regulacije materijalnih nejednakosti. Takođe, iako većinu kulturnih obrazaca karakterišepreferencija privatne svojine, uočljiva su opredeljenja uspostavljena etičkim normama koje važe u srpskom Uloga kulture u društvenim promenama javlja se kao nezaobilazna tema u kontekstu postsocijalističketranzicije. Ispostavilo se da institucionalna transformacija političkog i ekonomskog uređenja društva nijedovoljna, te da uspeh institucionalnih promena uveliko zavisi od nacionalne kulture, i promena na nivou celenacije (Elste, Offe, Preuss, 1998:19). Ekonomska strana tranzicije se pokazala posebno problematičnom jerekonomske aktivnosti čine veliki deo svakodnevice svakog pripadnika društva, neprestano ukazujući naprobleme vezane za ekonomsku transformaciju društva. Kada se od nje odvoje apstraktni pokazatelji kojimase savremeni ekonomisti služe očito je da ekonomija sama jeste deo kulture (Beugelsdijk i Maseland,2014:116). Društvene i kulturne promene u osnovnoj strukturi i vrsti modifikacija kulturnih institucija tokomnekog vremenskog perioda ogledaju se kroz kulturne obrasce (Koković 2005: 228). Primenjujući savremeneekonomske metode i teorije novi institucionalni ekonomisti uglavnom pokušavaju da izbegnu argumentacijuprisutnu u drugim društvenim naukama – argumentaciju da institucije nisu rezultat efikasnog rešenjaekonomskih problema (Granovetter u Biggard ed. 2002:88), već nešto mnogo kompleksnije. Ipak, kako sekulturni obrasci manifestuju kao ustaljeni načini ponašanja te stoga predstavljaju relativno stabilne pojave,oni su takođe i temelj institucionalizacije – kada se takva ponašanja nađu u okviru većih koherentnih celinaprerastaju u institucionalizovano ponašanje, učestvujući u izgradnji institucije (Koković 2005: 228). Jedan odnedovoljno istraženih pristupa u sociologiji kulture je legitimacija kulturnih obrazaca, i sledstveno tomelegitimacija institucija i institucionalnih sistema. Mehanizmi legitimacije kao socijalne činjenice zahvataju uširoko polje kulture, uključujući socijalnu strukturu, odnose moći i slično, pa se ne mogu posmatrati mimotoga (Berger, Luckmann, 1991. Searl, 1996). Sa svoja četri funkcionalna nivoa, prema Bergeru i Lukmanu,legitimacija povezuje čitav socio-kulturni svet zajednice i pripadajućih individua. U kontekstupostsocijalističke tranzicije u Srbiji stanje ekonomske kulture se posebno manifestuje na relacijama izmeđuinstitucija svojine, tržišta i nacionalne države, kao specifičnih artikulacija srpske kulture, i za njih vezanekulturne obrasce.Disertacija je imala za cilj da pruži uvid u odnos između institucija svojine, tržišta i države kao jednoginstitucionalnog sklopa iz perspektive ekonomske kulture, a oslanjajući se prvenstveno na legitimacijuinstitucionalnih i kulturnih obrazaca i sistema. Imajući u vidu složenost zadatka – stanje u savremenomsrpskom društvu trebalo je objasniti i iz istorijske perspektive – bilo je neophodno kombinovati različitu vrstugrađe i evidencije, i u skladu sa tim različite metode opisa, analize i interpretacije. Pored istorijske građe iradova autora koji su istraživali socioekonomske aspekte srpskog društva i istorije korišćena je empirijskeevidencija prikupljena u okviru Evropskog istraživanja vrednosti (EVS) i Projekta jugoistočnog socijalnogistraživanja (SEESSP). Pomenuta empirijska građa obrađna je klaster analizom kako bi se utvrdililegitimacijski obrasci koji korespondiraju kulturnim obrascima u savremnom srpskom društvu. Korišćenjemistorijske i savremene evidencije trebalo je utvrditi kakvu ulogu u srpskoj ekonomskoj kulturi ima institucijatržišta, i u kakvom je odnosu sa institucijama svojine i države, kao i kako se to menjalo kroz razvoj srpskedržave od XIX veka naovamo – kako se u ovom kulturno-institucionalnom trouglu organizovao ekonomskiživot srpskog društva.U teorijsko-metodološkom pogledu pokazalo se da su legitimacijski mehanizmi solidni pokazatelji kulturnihobrazaca čak i kada korišćeni podaci nisu optimalni. Sa druge strane, a nimalo neočekivano, ispostavilo se dauvođenje tržišnih mehanizama u ekonomiju društva kontekstualno uslovljen postojećim institucionalnimograničenjima vezanim za svojinu i državno uređenje, kao i šire kulturne obrasce i etičke norme društva. Nemože se govoriti o uvođenju ili neuvođenju tržišne ekonomije, već o spcefičnim tržišnim mehanizmima injihovoj strukturi i poziciji u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti i kulturi društva.Kada je reč o srpskom društvu, identifikovani kulturni obrasci potvrđuju nalaze drugih autora o kulturi ukojoj značajno mesto zauzimaju egalitaristički principi, kolektivizam, i oslanjanje na državu kaodominantnog ekonomskog arbitra. Istorijska analiza takođe sugeriše da takva kultura nije rezultatvišedecenijskog socijalizma, već joj koreni sežu mnogo dalje u prošlost, pojavljujući se kao karakteristikazajednička različitim socio-političkim uređenjima. Kulturni obrasci iz prve decenije XXI veka ukazuju dapostoji legitimacijski deficit kad je u pitanju tržište. Tržište u srpskoj kulturi nije institucionalizovano kaomehanizam pogodan za distribuciju bogatstva, odnosno, većina kulturnih obrazaca ne pozicionira tržište kaodobar kriterijum regulacije materijalnih nejednakosti. Takođe, iako većinu kulturnih obrazaca karakterišepreferencija privatne svojine, uočljiva su opredeljenja uspostavljena etičkim normama koje važe u srpskom.
The role of culture in social changes appears as unavoidable topic in the context of post-socialist transition. Itturned out that institutional transformation of political and economic systems is not sufficient and that socialsuccess of instituional changes depends on culture, and requires changes at the national level (Elster, Offe,Preuss, 1998:19). Economic transition has proven particularly problematic given that economic activitiesmake a significant part of daily routine for every member of a society, hence constantly bringing aboutproblems related to economic transformation of a society. Looking beyond abstract indicators contemporaryeconomists rely on economy is obviously part of culture (Beugelsdijk i Maseland, 2014:116). Social andcultural changes in structure and substance of social institutions are manifested over time as changes incultural patterns (Koković 2005: 228). By applying contemporary economic methods and theories newinstitutional economists try mainly to avoid an argument present in other social sciences – institutions are nota result of efficient solution to economic problems (Granovetter u Biggard ed. 2002:88), but rather somethingmuch more complex. Cultural patterns as habitual behavioural models manifest relatively stable phenomena,and make foundation for institutionalization – when such behaviour finds itslef within larger coherent units itturns into institutionalized behaviour, contributing to institution building (Koković 2005: 228). One of theless explored directions in sociology of culture is legitimation of cultural patterns, and subsequentlylegitimation of institutions and institutional systems. Legitimating mechanisms as identifiable social factsreach into a broad field of culture, including social structure, power relations and similar, and thereforecannot be analyzed separately (Berger, Luckmann, 1991. Searl, 1996). With four functional levels, accordingto Berger and Luckmann, legitimation connects all socio-cultural world of a community and its members. Inthe context of post-socialist transition in Serbia the state of economic culture is manifested through relationbetween institutions of property, market and national state, as specific articulations of Serbian culture andrelevant cultural patterns.The goal of the thesis was to provide insight into a relationship between institutions of property, market andthe state as an institutional entity from the perspective of economic culture, relying primarily on legitimationof institutional and cultural patterns and systems. Having in mind complexity of the task – contemporarySerbian society had to be explained from economic culture perspective – it was necessary to combine avariety of sources and evidence, and accordingly a different ways of description, analysis and interpretation.Apart from historical evidence and works of scholars dealing with socioeconomic aspects of Serbian societyand history two other sources of evidence were used: European Values Survey (EVS), and SoutheasternEuropean Social Study Project (SEESSP). This empircal evidence was analysed using cluster analysis inorder to explore legitimation patterns that corespond to cultural patterns in contemporary Serbian society.Recent empirical evidence was used to assess the role market as an institution plays in Serbian economicculture, and its relation to institutions of property and the state, as well as changes from XIX century onwards– to analyse how economic life of Serbian society was organised in this cultural-institutional triangle.From methodological and theoretical side legitimation mechanisms proved to be solid indicators of culturalpatterns, even if data used was not optimal. On the other hand, and not unexpected, introduction of marketmechanisms into a national economy turned out to be dependent on the context defined by existinginstitutional boundaries related to property and state organization, as well as more general kultural patternsand ethical norms. We cannot simply talk about introduction of market economy, but rather about specificmarket mechanisms and their structue and position in general economic practice of a society.Regarding Serbian society specifically, identified cultural patterns coincide with conclusions of other authorswhere egalitarian principles, collectivism and reliance on the state as a dominant economic player haveprominent role. Historical analysis also suggests that such a culture is not a result of many decades ofsocialism but rather its roots reach much farther into the past, as a constant common to different sociopoliticalsystems. Cultural patterns from the first decade of XXI century suggest legitimation deficit inrelation to the market. The market is not parceived as a mechanism appropriate for wealth distribution, andmajority of cultural patterns do not percieve market as a good criteria for inequalities regulation. Also, eventhough most cultural patterns suggest preference towards private property, the norm linked to accumulationand liberties to use property leads to ethical norm of Serbian society. Given the results, and althoughindirectly, it can be claimed with certainty that ethical norm of relative egalitarianism in functional (as themost appropriate mechanism to uphold and reproduce the norm) and legitimation (by establishing institutional interdependence) sense rely on the state as an institution – not the market. Long lastingtransitional uncertainity and lack of real reforms can be pointed at as reasons for identified situation inSerbian society and culture, as well as a cause of cognitively dissonant legitimation and cultural patterns.The research suggests conclusion in three main points: economic prosperity of a society requiresunambiguous cultural patterns which can provide clear guidance for economic action of an individual; one ofthe preconditions is stability of the framework in which economic life happens, something we can withcaution claim is the situation in Serbia today; and finally, apart from stability and clear value orientation,economic culture in Serbia depends equally on ability of society itself to eliminate cultural norms andpatterns for which there is a modern alternative. Apart from these conclusions theorietical framework andresults of this work by openning new questions present a solid ground for future research of economic culturein Serbia. 

Ova disertacija se usredsređuje na jezičke i vanjezičke opise srpsko-engleskog ili englesko-srpskog hibridnog jezika serbliša koji upotrebljavaju pripadnici mlađe generacije srpske dijaspore u Vankuveru. Tema zahvata oblast kontaktne i kontrastivne lingvistike, sociolingvistike, psiholingvistike i pragmatike i bavi se istražvanjem i opisom navedenog varijeteta na morfosintaksičkom, leksičkom (semantičkom i pragmatičkom), fonološkom i grafološkom nivou.Teorijsku podlogu ovog rada čine brojna proučavanja jezičkog kontakta sa lingvističkog, sociolingvističkog, pragmatičkog i psiholingvističkog aspekta, kako u svetu, tako i kod nas − u bivšoj Jugoslaviji i u Srbiji.Prvu fazu istraživanja predstavljalo je pilot-istraživanje koje je obuhvatilo pisane izvore na srpskom jeziku u Vankuveru, od kojih su najvažniji i najobimniji novine Kišobran koje su petnaest godina (od 1997. do 2012.) izlazile u Vankuveru. Podaci dobijeni ovim istraživanjem poslužili su kao osnova za sastavljanje upitnika za drugu fazu istraživanja.Analiza i opis serbliša kao varijeteta srpskog jezika zasniva se na građi dobijenoj u drugoj fazi istraživanja putem intervjua sa dvojezičnim ispitanicima i upitnika koji su ispitanici popunjavali. Prikupljena građa je analizirana i u odgovarajućim poglavljima predstavljena su svojstva ovog varijeteta na navedenim nivoima. Na kraju su izvedeni zaključci o svojstvima serbliša među pripadnicima mlađe generacije iseljenika, utvrđen je intenzitet i način uticaja engleskog jezika u konkretnoj kontaktnoj situaciji, ustanovljeni su slučajevi u kojima promene u jeziku nisu rezultat delovanja engleskog jezika, već nedovoljno naučenih aspekata srpskog jezika ili unutrašnjih tendencija u srpskom jeziku u matici i utvrđene su sličnosti i razlike u upotrebi jezika između dve ispitivane pogdrupe mlađe generacije govornika serbliša.Disertacije je podeljena u pet poglavlja. U prvom, uvodnom poglavlju dat je prikaz teme i ciljeva istraživanja i objašnjenje osnovnih termina. Drugo poglavlje daje prikaz teorijskih postavki istraživanja i pregled preovlađujućih stavova u literaturi. Metodi istraživanja, profil ispitanika, etički aspekti istraživanja, jezik na kojem je istraživanje vođeno, kao i prikupljanje i obrada podataka za korpus predstavljaju se u trećem poglavlju. U četvrtom poglavlju daje se analiza korpusa i diskusija dobijenih rezultata. U poslednjem, petom poglavlju daju se zaključna razmatranja sa rekapitulacijom rezultata istraživanja i implikacijama za dalja istraživanja.
This dissertation focuses on a linguistic and extralinguistic description of the Serbian-English or English-Serbian hybrid language Serblish as used by the younger generation of the Serbian diaspora in Vancouver. It encompasses the domains of contact and contrastive linguistics, sociolinguistics psycholinguistics and pragmatics and analyeses and describes this language variety at the morphosyntactic, lexical (semantic and pragmatic), phonological and graphological levels.Numerous studies of language contact from the linguistic, sociolinguistic, pragmatic and psycholinguistic aspects conducted around the world, as well as in the former Yugoslavia and in Serbia form the theoretical framework of this dissertation.The first stage of the research was a pilot research of written sources in the Serbian language in Vancouver, the most important and extensive being the Kišobran newspaper published in Vancouver over 15 years (from 1997 to 2012). The data obtained in this pilot study formed the basis for creating a questionnaire to be used in the second stage of the research.The analysis and description of Serblish as a variety of the Serbian language is based on the material obtained in the second stage of the research through interviews with bilingual research participants and through a questionnaire filled out by the participants. The collected material was analyzed, and the properties of this variety are presented in the corresponding chapters for each linguistic level. Finally, conclusions were drawn about the properties of Serblish as used by the younger generations of immigrants, the intensity and ways of the influence of English in the given language contact situation were specified, cases were determined where the observed changes are not a result of English influence, but stem from imperfect learning or from internally motivated changes in the Serbian language in the home country, and similarities and differences in the use of the language between the two generations were determined.This dissertation is divided into five chapters. The first, introductory chapter outlines the topic and goals of the research, as well as introducing the basic terminology. The second chapter presents the theoretical framework of the research and reviews the prevailing perspectives in the literature. Research methods, profile of the research participants, ethical issues and language mode in the research, as well as gathering and processing the corpus material are presented in the third chapter. The focus of the the fourth chapter is an analysis of the corpus and a discussion of the obtained results. The final, fifth chapter provides concluding remarks, summarizing the research findings and outlining implications for further research.

Намера студије јесте да се целокупни досадашњи драмски опус Виде Огњеновићсагледа у ширем контексту савремене српске драматургије и књижевне традиције. Овакавзадатак подразумева анализу примењеног литерарно-драматуршког поступка, тематско-мотивских одредница, жанровских и стилских особености, језичког израза,карактеризације ликова, односа према историјским, политичким, идеолошким, културним,социјалним и другим друштвеним феноменима. За реализацију тако дефинисаног циљаистраживања, било је неопходно формирати својеврсни координатни систем. Унутарсистема једна оса представља најзначајније ауторе и њихова репрезентативна дела, који сукључни за развој савремене српске драме од Другог светског рата до прве деценије овогвека, а друга оса означава књижевну традицију као недвосмислену исходишну тачку икреативну инспирацију. Рад је подељен у три органски повезане целине: „Савременасрпска драма”, „Драмски опус Виде Огњеновић” и „Књижевна традиција као креативнаинспирација
Namera studije jeste da se celokupni dosadašnji dramski opus Vide Ognjenovićsagleda u širem kontekstu savremene srpske dramaturgije i književne tradicije. Ovakavzadatak podrazumeva analizu primenjenog literarno-dramaturškog postupka, tematsko-motivskih odrednica, žanrovskih i stilskih osobenosti, jezičkog izraza,karakterizacije likova, odnosa prema istorijskim, političkim, ideološkim, kulturnim,socijalnim i drugim društvenim fenomenima. Za realizaciju tako definisanog ciljaistraživanja, bilo je neophodno formirati svojevrsni koordinatni sistem. Unutarsistema jedna osa predstavlja najznačajnije autore i njihova reprezentativna dela, koji suključni za razvoj savremene srpske drame od Drugog svetskog rata do prve decenije ovogveka, a druga osa označava književnu tradiciju kao nedvosmislenu ishodišnu tačku ikreativnu inspiraciju. Rad je podeljen u tri organski povezane celine: „Savremenasrpska drama”, „Dramski opus Vide Ognjenović” i „Književna tradicija kao kreativnainspiracija
This study is aimed at offering an overview of the entire dramatic oeuvre of VidaOgnjenović to date within the wider context of the contemporary Serbian dramaturgy and literarytradition. This objective entails an analysis of the literary-dramatic procedure used, as well as thethematic-motif determinants, distinctive features in regard to genre and style, linguisticexpression, characterisation, attitude towards historical, political, ideological, cultural, social andother societal phenomena. In order to accomplish the objective of research thus formulated, itwas necessary to form a singular coordinate system. One coordinate axis represents majorauthors and their representative works, which bear crucial significance for the development ofthe contemporary Serbian drama from World War II to the first decade of this century, while theother axis represents literary tradition as an unambiguous point of origin and creative inspiration.The study is divided into three organically related units: ‘Contemporary Serbian drama’,‘Dramatic oeuvre of Vida Ognjenović’ and ‘Literary tradition as creative inspiration’.

Le présent travail traite la lange serbe et la littérature serbe dès ses origines jusqu'à l'époque contemporaine ; les notions élémentaires concernant les termes employés en sémantique en général ainsi que ceux employés dans ledit travail, tels que l'homonymie, la polysémie, la synonymie etc. Notre travail présente la liaison entre la sémantique et la rhétorique. A cette fin, il traite les figures de style et les tropes, sous le prisme linguistique. Il s'agit particulièrement de la métaphore, la métonymie et la synecdoque. Les différents types de métaphores sont abordés : la métaphore morte, la métaphore avec la copule et la métaphore ayant le verbe autre que la copule. Le dernier type de métaphore fait preuve qu'elle n'est pas une comparaison abrégée. Toutes les formes de métonymie sont examinées, ainsi que la synecdoque avec ses sous formes. La théorie ensembliste à l'aide de laquelle la métonymie et la synecdoque sont présentées démontre clairement que la synecdoque a une autonomie significative et qu'elle ne peut être considérée comme une simple sous forme de métonymie
This work focuses on the Serbian language and literature from its beginnings until the present days, and on the basic concepts concerning the terms used in the general semantic as well as the terms that were used in this work such as homonymy, polysemy, synonymy etc. This work represents the connection between the semantics and the rhetoric. It deals with the figures of speech and the tropes in the light of linguistics. It focuses mainly on metaphor, metonymy and synecdoche. The different types of the metaphor have been taken in consideration: dead metaphor, metaphor with the copula and metaphor with a verb instead of the copula. The last mentioned type of metaphor proves that this figure of speech is not an abbreviated comparison. All the types of the metonymy were examined, as well as synecdoche with its subtypes. The theory of sets that was used for graphic presentation of the different types of metonymy and synecdoche clearly shows that the synecdoche has a significant autonomy and cannot be considered as a simple subtype of the metonymy

Roman moderne i njegovi junaci u ovom istraživanju posmatrani su u procepu između novog i starog, između individualnih želja koje sve više jačaju i patrijarhalnih normi čiji koreni su i dalje izuzetno jaki. Pokušali smo, prema tome, da odgovorimo na pitanje da li je roman kao žanr nastao upravo kao jedina forma koja je mogla da izrazi to dvojstvo (s obzirom da u tom smislu prostor pripovetke, kao to svedoči većina istraživača, ipak nije bio dovoljan). Na ovaj način, pomalo zalazimo i u proučavanje književnosti onako kako to rade savremene književne teorije - kao poetiku kulture. Interesuje nas, dakle, da li u moderni zaista dolazi do razaranja patrijarhalne društvene matrice, jer na njenu još uvek izuzetno prisutnu jačinu ukazuje i činjenica da je romneskni junak itekako razočaran urbanim životom, kao i da se usled toga sve više okreće idealizovanju.
Roman and his modern heroes in this study were observed in the gap between the new and the old , between individual desires that are growing and patriarchal norms whose roots are still very strong . We tried , therefore , to answer the question whether the novel as a genre emerged just as the only form that is able to express this duality (recall that in this sense, space stories , as exemplified most researchers , however, was not sufficient ) . In this way , a little bit goes back to the study of literature as they do modern literary theory - as poetic culture . We are interested , therefore , whether in the modern really comes to the destruction of patriarchal social matrix because of its still very present strength shown by the fact that the hero romneskni very disappointed with urban life , and that consequently increasingly turning idealizing.

Предмет истраживања у овом раду представља одређивање чворишних тачакаоко којих се образује идентитет у поетици Растка Петровића. Циљ је доказивања тезеда његово стваралаштво антиципира савремено схватање и разумевање идентитетакао конструкције, која се одвија унутар дискурса моћи, а он настоји да регулишеидентификацијске процесе унутар субјекта. Дело Растка Петровића указује начињеницу да идентитет представља сложену и динамичну мрежу сачињену одидентитетских конституената који се непрекидно укрштају, те се на местима укрштајаобразују амбивалентне субјекатске позиције из којих аутор исповеда своју онтолошкустрепњу и свест о конститутивној амбиваленцији. Укључивањем методолошкихпремиса из области студија културе (маргинализација, трансгресија, лиминалност) упроучавање аутентичних авангардних поетичких стратегија Растка Петровића, указалисмо на чињеницу да је аутор трагајући за собом остваривао своје поетско биће. На тајначин образовао се хибридни и лиминални идентитет у динамичком пољуантагонистичких дискурса, који се непрекидно међусобно пресецају.Реч је, дакле, о томе да поетичко-естетско-филозофско исходиштестваралаштва Растка Петровића чини идеја да се биће (оно што јесте), као иконституенти његовог идентитета (пол, род, раса, нација, класна, верска ипрофесионална припадност...) разумевају као процесуалне категорије које сунепрекидно изложене променама. Петровић, заправо, отвара пут савременомантиесенцијалном тумачењу бића као флукса (оно што је ток и што се мења) унутарсимболичких мрежа, односно дискурзивних пракси. На тај начин, ствара се могућностда се појам, односно концепт идентитета тумачи као стратегијски и позицијски, те је уПетровићевом делу идентитет увек релационо конструисан и изратито обележен не-припадањем. Истовремено, идентитет сугерише истост и подржава неки обликзаједништва који варљиво испуњава онтолошку празнину.Овај рад своје методолошко утемељење проналази у претпоставци да јеплуралитет у теоријским приступима и критичким праксама нужан, управо због2сложености и амбивалентности појма идентитет, који је интердисциплинаран по свомедосегу. Истовремено, овај рад се бави различитим аспектима идентитета са циљем дасе сачува и истакне свест о интеракцији између конституената идентитета и теоријско-критичких пракси које се њима баве. У фокусу нашег истраживања налази се културни,родни и наративни идентитет, тачније, модуси њихових конструкција. У том смислу,ова студија доказује да поетика, али и живот Растка Петровића представљајупарадигму културолошке и родне лиминалности. Сходно томе, путујући моделегзистенције показује се као пресудан у творби идентитета који се формира каохибридни, услед седиментације различитих култура.Исцрпна анлиза родног идентитета, односно маскулинитета, истичесубверзивни потенцијал Петровићевог дела у односу на патријархалнуфалогоцентричну бинарну културолошку матрицу. Растко Петровић несумњивоисказује свест о идеолошком карактеру родне улоге која му је намењена, те је процес„постајања“ мушкарцем изузетно сложен, обележен противуречностима и стрепњом.Посебан комплекс питања која се нужно намећу када је у питању ауторефлексијапредставља језик, јер је писац принуђен да доказ властитог постојања тражи у језику, упојмовима који су такође производ дискурса који не одобрава алтернативну мушкост.Тумачење наративног иденитета као ипсеитета које смо користили у раду,дакле, упознавање и конституисање себе као метакатегоријалног Другог, маркирало језначај културног дијалога коме је Растко Петровић несумњиво стремио. У питању једијалог у коме припадници мањинских/маргиналних култура и субкултура постајуравноправни саговорници. Истовремено, размена културних дарова обезбеђивала бипотенцијал за, из данашње перспективе посматрано, повлашћен статус агенса устварању сопствене културе, као и активно учешће у мапирању културе у свету.
Predmet istraživanja u ovom radu predstavlja određivanje čvorišnih tačakaoko kojih se obrazuje identitet u poetici Rastka Petrovića. Cilj je dokazivanja tezeda njegovo stvaralaštvo anticipira savremeno shvatanje i razumevanje identitetakao konstrukcije, koja se odvija unutar diskursa moći, a on nastoji da regulišeidentifikacijske procese unutar subjekta. Delo Rastka Petrovića ukazuje načinjenicu da identitet predstavlja složenu i dinamičnu mrežu sačinjenu odidentitetskih konstituenata koji se neprekidno ukrštaju, te se na mestima ukrštajaobrazuju ambivalentne subjekatske pozicije iz kojih autor ispoveda svoju ontološkustrepnju i svest o konstitutivnoj ambivalenciji. Uključivanjem metodološkihpremisa iz oblasti studija kulture (marginalizacija, transgresija, liminalnost) uproučavanje autentičnih avangardnih poetičkih strategija Rastka Petrovića, ukazalismo na činjenicu da je autor tragajući za sobom ostvarivao svoje poetsko biće. Na tajnačin obrazovao se hibridni i liminalni identitet u dinamičkom poljuantagonističkih diskursa, koji se neprekidno međusobno presecaju.Reč je, dakle, o tome da poetičko-estetsko-filozofsko ishodištestvaralaštva Rastka Petrovića čini ideja da se biće (ono što jeste), kao ikonstituenti njegovog identiteta (pol, rod, rasa, nacija, klasna, verska iprofesionalna pripadnost...) razumevaju kao procesualne kategorije koje suneprekidno izložene promenama. Petrović, zapravo, otvara put savremenomantiesencijalnom tumačenju bića kao fluksa (ono što je tok i što se menja) unutarsimboličkih mreža, odnosno diskurzivnih praksi. Na taj način, stvara se mogućnostda se pojam, odnosno koncept identiteta tumači kao strategijski i pozicijski, te je uPetrovićevom delu identitet uvek relaciono konstruisan i izratito obeležen ne-pripadanjem. Istovremeno, identitet sugeriše istost i podržava neki oblikzajedništva koji varljivo ispunjava ontološku prazninu.Ovaj rad svoje metodološko utemeljenje pronalazi u pretpostavci da jepluralitet u teorijskim pristupima i kritičkim praksama nužan, upravo zbog2složenosti i ambivalentnosti pojma identitet, koji je interdisciplinaran po svomedosegu. Istovremeno, ovaj rad se bavi različitim aspektima identiteta sa ciljem dase sačuva i istakne svest o interakciji između konstituenata identiteta i teorijsko-kritičkih praksi koje se njima bave. U fokusu našeg istraživanja nalazi se kulturni,rodni i narativni identitet, tačnije, modusi njihovih konstrukcija. U tom smislu,ova studija dokazuje da poetika, ali i život Rastka Petrovića predstavljajuparadigmu kulturološke i rodne liminalnosti. Shodno tome, putujući modelegzistencije pokazuje se kao presudan u tvorbi identiteta koji se formira kaohibridni, usled sedimentacije različitih kultura.Iscrpna anliza rodnog identiteta, odnosno maskuliniteta, ističesubverzivni potencijal Petrovićevog dela u odnosu na patrijarhalnufalogocentričnu binarnu kulturološku matricu. Rastko Petrović nesumnjivoiskazuje svest o ideološkom karakteru rodne uloge koja mu je namenjena, te je proces„postajanja“ muškarcem izuzetno složen, obeležen protivurečnostima i strepnjom.Poseban kompleks pitanja koja se nužno nameću kada je u pitanju autorefleksijapredstavlja jezik, jer je pisac prinuđen da dokaz vlastitog postojanja traži u jeziku, upojmovima koji su takođe proizvod diskursa koji ne odobrava alternativnu muškost.Tumačenje narativnog ideniteta kao ipseiteta koje smo koristili u radu,dakle, upoznavanje i konstituisanje sebe kao metakategorijalnog Drugog, markiralo jeznačaj kulturnog dijaloga kome je Rastko Petrović nesumnjivo stremio. U pitanju jedijalog u kome pripadnici manjinskih/marginalnih kultura i subkultura postajuravnopravni sagovornici. Istovremeno, razmena kulturnih darova obezbeđivala bipotencijal za, iz današnje perspektive posmatrano, povlašćen status agensa ustvaranju sopstvene kulture, kao i aktivno učešće u mapiranju kulture u svetu.
This thesis aims to determine the crucial points of identity formation in RastkoPetrović’s poetics with the intention to verify the idea that Rastko Petrović’s workanticipates the modern understanding of identity as a construct which emerges from thediscourse of power with its identificational processes within the subject. Rastko Petrović’soeuvre is an excellent example of the fact that identity represents a complex and dynamicnetwork of identity constituents that constantly intertwine, and, in the places where thecontacts happen, they form ambivalent subject positions from which the author narrates hisontological fear and the awareness of the constitutive ambivalence. By including some ofthe methodological premises from the field of cultural studies (such as marginalization,transgression, liminality) into the research of Petrović’s authentic avant-garde poeticstrategies, the thesis shows that, while searching for his inner self, Petrović was epitomizinghis poetical self, thus forming a hybrid and liminal identity in the dynamic field ofantagonistic discourses that constantly intersect.Therefore, we can say that the poetic, philosophical and aesthetic sources ofPetrović’s work are found in the idea that self (what is), as well as the constituents of hisidentity (sex, gender, race, nation, class, religious beliefs, professional orientation…) areunderstood as processing cathegories constantly exposed to changes. What is more, it canbe said that Rastko Petrović clears the path for the modern, antiessetialist interpretations ofself as flux (that which is a flow, which changes constantly) within the symbolic network, i.e.discoursive practices. In this way, arises the possiblity of interpretation of the notion, or theidea of identity, as strategic, or positional, meaning that in Petrović’s works identity isalways relationally constructed and strongly marked by non-belonging. At the same time,identity means sameness and supports at least some kind of unity feebly fulfilling theonthological void.Methodological foundation of this thesis is found in the assumption that the pluralityin critical and theoretical approaches is necessary, precisely because of the complexity andambivalence of identity, the term whose scope and range are interdisciplinary positioned. Atthe same time, the thesis examines various aspects of identity with the objective topreserve and enhance the awareness about the interaction between the constituents of4identity and theoretical and critical practices that deal with it. Cultural, gender and narrativeidentities or, more precisely, the modes of their constructions, form the central part of thethesis. In this sense, this thesis shows that the poetics, but also the life of Rastko Petrović,represent a paradigm of cultural and gender liminality, while the life on the constant moveproves to be crucial in the creation of identity which is formed as a hybrid one because ofmany layers coming from various cultures. A detailed analysis of gender identity or, moreprecisely, masculinity, stresses the subversive potential of Petrović’s work when juxtaposedto patriarchal, logocentric, binary cultural matrix. Rastko Petrović expresses an awareness ofthe ideological character of the gender role he was assigned with; therefore, the process of“becoming” a man is a highly complex one, marked with contradictions and fear. A separatecluster of questions that inevitably appear with introspection is found in language, sincewriter is compelled to search for the proofs of his existence in the language and in thenotions which are also a product of discourse that does not approve of the alternativemasculinity.The interpretation of narrative identity as ipseity, used in this work, as well as theintroduction and constitution of self as a meta-categorical Other, marked the importance ofcultural dialog which Rastko Petrović undoubtedly strived for. It is a dialog where themembers of minority cultures and subcultures are equal participants. At the same time, theexchange of cultural gifts provides the potential for a privileged status of agens in creationof one’s own culture, and also in active mapping of the world culture.

Најрепрезентативнији показатељ вербализације части и поштења у српском језику су српске паремије. Но, оне одражавају врло растегљиво схватање тих моралних појмова, и тешко је наћи јединствени лингвистички чинилац који их означава. Српски народ је исказивао поменуте концепте сразмерно ретко у пословицама и изрекама помоћу речи поштење и част, те њихових изведеница, а ова лексичка разноврсност је одраз недовољно екзактне концептуализације поштења и части уопште, уз многа поклапања са другим моралним појмовима. Различити разлози су утицали на ову неегзактност. Први је дуг, можда и вишемиленијумски период од настанка појединих паремија до њиховог објављивања, што је створило велику шароликост денотација поштења и части у српској паремиологији: од примитивног праисторијског поимања, заснованог више на на митском мишљењу, преко преетичке, хомеровске античке идеје, по којој је моралност изједначавана са обичајношћу, теорија попут Аристотелове, па до средњовековног теолошког учења (о врлини као богоугодности, светости, правоверности), нововековних становишта и тако даље. Сва ова схватања имају мање-више заједночко једино поистовећивање поштења са поштовањем етичких правила заједнице коју појединац осећа као своју, однсоно части са награђивањем те индивидуе од стране истог колектива за поштовање речених норми. Чињеница да су Срби, услед вишевековног живота под страним, турским законима, често могли да се ослоне искључиво на неписане, моралне законе властигог колектива, значајно је утицала да етички термини поштења и части прошире изворно значење. Такође, подређени положај нашег народа у Отоманском царству истакао је функцију пословица и изрека као својеврсног тајног, интерног језичког кода у српском друштву. Ова је функција захтевала симболичку употребу речи, како би се прикрио њихов стварни контекст од туђина, често упознатог са српским језиком, али у исто време да би се вербализовали и учинили препознатљивим апстрактни појмови части и поштења у махом неписменом домаћем становништву, које је преносило те пословице и изреке, и које је кудикамо боље познавало конкетне термине, колико год ови били семантички „тврди“ и у основи непрецизни. За ту сврху су се користили лексичко-семантички бинарни парови (поређења по слиности или супротности), рима и друге игре речи, с њиховом експресивном симболиком и емфатичким карактером, те најзад, обиље митологема, иако је многим од њих првобитни смисао временом измењен или заборављен.
Najreprezentativniji pokazatelj verbalizacije časti i poštenja u srpskom jeziku su srpske paremije. No, one odražavaju vrlo rastegljivo shvatanje tih moralnih pojmova, i teško je naći jedinstveni lingvistički činilac koji ih označava. Srpski narod je iskazivao pomenute koncepte srazmerno retko u poslovicama i izrekama pomoću reči poštenje i čast, te njihovih izvedenica, a ova leksička raznovrsnost je odraz nedovoljno ekzaktne konceptualizacije poštenja i časti uopšte, uz mnoga poklapanja sa drugim moralnim pojmovima. Različiti razlozi su uticali na ovu neegzaktnost. Prvi je dug, možda i višemilenijumski period od nastanka pojedinih paremija do njihovog objavljivanja, što je stvorilo veliku šarolikost denotacija poštenja i časti u srpskoj paremiologiji: od primitivnog praistorijskog poimanja, zasnovanog više na na mitskom mišljenju, preko preetičke, homerovske antičke ideje, po kojoj je moralnost izjednačavana sa običajnošću, teorija poput Aristotelove, pa do srednjovekovnog teološkog učenja (o vrlini kao bogougodnosti, svetosti, pravovernosti), novovekovnih stanovišta i tako dalje. Sva ova shvatanja imaju manje-više zajednočko jedino poistovećivanje poštenja sa poštovanjem etičkih pravila zajednice koju pojedinac oseća kao svoju, odnsono časti sa nagrađivanjem te individue od strane istog kolektiva za poštovanje rečenih normi. Činjenica da su Srbi, usled viševekovnog života pod stranim, turskim zakonima, često mogli da se oslone isključivo na nepisane, moralne zakone vlastigog kolektiva, značajno je uticala da etički termini poštenja i časti prošire izvorno značenje. Takođe, podređeni položaj našeg naroda u Otomanskom carstvu istakao je funkciju poslovica i izreka kao svojevrsnog tajnog, internog jezičkog koda u srpskom društvu. Ova je funkcija zahtevala simboličku upotrebu reči, kako bi se prikrio njihov stvarni kontekst od tuđina, često upoznatog sa srpskim jezikom, ali u isto vreme da bi se verbalizovali i učinili prepoznatljivim apstraktni pojmovi časti i poštenja u mahom nepismenom domaćem stanovništvu, koje je prenosilo te poslovice i izreke, i koje je kudikamo bolje poznavalo konketne termine, koliko god ovi bili semantički „tvrdi“ i u osnovi neprecizni. Za tu svrhu su se koristili leksičko-semantički binarni parovi (poređenja po slinosti ili suprotnosti), rima i druge igre reči, s njihovom ekspresivnom simbolikom i emfatičkim karakterom, te najzad, obilje mitologema, iako je mnogim od njih prvobitni smisao vremenom izmenjen ili zaboravljen.
The most representative indicator of verbalization of honor and honesty in the Serbian language are Serbian proverbs. However, they show very elastic conception of these moral concepts, and it is hard to find unique linguistic factor which marks them. Serbs were expressing forenamed concepts relatively rarely in proverbs and sayings with words поштење (“honesty”) and част (“honor“), or their derivatives, and the lexical diversity is a reflection of insufficient exact conceptualization of honesty and honor in general, with many matching with other moral concepts. Reasons that contributed to this inexactness are various. The first is long, perhaps millenniums-old period from the occurrence of certain proverbs to their publication, which has created a great diversity of denotations of honesty and honor in Serbian proverbs: from primitive prehistoric comprehension, based more on the mythical thought, through the idea of pre-ethical Homeric antiquity, when morality has been equated with tradition, theories such as those of Aristotle, to Middle Ages theological learning (of the virtue as obedience, holiness, orthodoxy), New Century opinions and so on. All these opinions have more or less in common only mere identification of the honesty with respect of the ethics rules of community which an individual feels like his own, and identification of the honor with rewarding the individual by the same community for respect of the abovementioned rules. The fact that the Serbs, due to centuries of living under foreign Ottoman laws, often were able to rely exclusively on unwritten, the moral standards of their own collective, has significantly influenced the ethical terms of honesty and honor extend their original meaning. Also, the subordinate position of Serbs in the Ottoman Empire emphasized the function of proverbs and sayings as a kind of secret, internal language code of Serbian community. This function required the symbolic use of words, so as to conceal their actual contents from aliens, often familiar with the Serbian language, but at the same time to verbalize and make recognizable abstract concepts of honor and honesty to almost illiterate local population who communicated these proverbs and sayings, rather accustomed to concrete terms, however semantically “hard” and basically imprecise. For that purpose have been used binary pairs that is opposites (comparison by semantic and lexical similarity or contrast), rhyming words and other wordplays with their expressive symbolism and emphatic character, and finally, plenty of mythologems, even though original meaning of many of these words by time was altered or forgotten.

Cilj istraživanja je da pokažem prisustvoimplicitne rodne diskriminacije u skrivenomkurikulumu osnovne škole tokomkomunikacije između nastavnica i učenika iučenica u razredu na srpskom jeziku (u kojempostoje jasni jezički znaci za obeležje roda) i namađarskom jeziku (koji ne poznaje kategorijuroda u tipološkom sistemu jezika).Teorijski okvir čini teorija iz rodnih studija ovišestrukim identitetima (Batler 2010 [1990],2001 [1993] ) i „činjenje roda“ (West,Zimmerman 1987), u kojem se analiza diskursaafirmiše kao najpogodnija.Hipoteza je da je implicitna rodnadiskriminacija deo skrivenog diskursa ieksplicitne diskursne upotrebe jezika nastavnicau razredu.Korpus empirijskih podataka čine: 1.razgovor u razredu (transkripti video i audiozapisa dva školska časa maternjeg jezika usrpskom i mađarskom odeljenju 8. razreda udve osnovne škole u Subotici); 2. tekstovinastavnih programa i čitanki za isti razredsrpskog jezika (kao maternjeg i nematernjeg) imađarskog (kao maternjeg) 3. neverbalno iverbalno ponašanje učenika i učenica naškolskoj priredbi (dva video zapisa snimljenana Danu škole u dvojezičnoj osnovnoj školi sanastavom na srpskom i mađarskom jeziku).Rezultati pokazuju da: 1. nastavni časstrukturiraju i vode nastavnice - njima pripadagovoreni prostor u oba odeljenja, postojerazlike u njihovim diskursnim strategijama(oslovljavanju, prekidanjima, preklapanjima)prema učenicima i učenicama. 2. Rodnoosteljiva analiza nastavnih planova i čitankinije konstatovala integraciju rodneravnopravnosti u udžbeničke koncepcije isadržaje, nego potvrđuje rodne stereotipe iimplicitnu i eksplicitnu diskriminaciju popolu/rodu; 3. Analiza sadržaja i oblikaosnovnoškolskih godišnjih priredbi potvrđujeda je koncepcija priredbi u funkciji razvijanjamultikulturalizma, ali dijalog kultura izostaje.Hipoteza je potvrđena.Zaključujem da razgovor u razredu utiče naformiranje rodnih, jezičkih i kulturnih identitetaučenika i učenica po rodu kao komponentinjihovog identiteta. Zato u dvojezičnimškolama treba organizovani posebne oblikenastavnih sadržaja, strukture časa, razgovornogi pisanog materijala kojim bi se ove kategorijevrednosti i ponašanja i jezički uobličavali zapotrebe rodnog identiteta. Preporuka je da onikoji kreiraju obrazovne politike i kurikulume zaobrazovanje nastavničkog kadra kao i autori_kenacionalnih kurikuluma za škole i udžbenikapodignu svest o važnosti neposredne interakcijeu razredu.
The aim of the research is to show theexistence of implicit gender discrimination in thehidden curriculum in primary education that isreflected in the interaction between the teachersand the pupils in the classes taught in Serbian(with clear grammar gender markers) andHungarian (which does not recognize the gendercategories).The theoretical framework is based on thetheory of multiple identities in gender studies(Batler 2010 [1990], 2001 [1993]) and “doinggender” (West, Zimmerman 1987), wherediscourse analysis is considered to be the mostsuitable tool for investigation of this topic.The paper starts from the hypothesis that theimplicit gender-based discrimination is part ofthe hidden classroom discourse and the explicitlanguage used by teachers in the classroomsetting.The corpus consists of: 1.a classroom talk(the fine transcript of two video and audiorecordings of mother tongue lessons in Serbianand Hungarian classes made in the eighth gradein two primary schools in Subotica), 2. textstaken from the curricula and the eighth gradetextbooks used in classes in Serbian (taughteither as a mother tongue or a second language)and Hungarian (taught as mother tongue); 3.nonverbal and verbal behaviour of pupils duringthe school events (two video recordings madeduring “The School Day” in a bilingual primaryschool where teaching is conducted in bothSerbian and Hungarian).The results of the empirical investigation areas follows: 1. classes in both classrooms werestructured and led by teachers – classroominteraction time was mostly taken by teachers.Also, certain differences have been identifiedconcerning the teacher-pupil discourse strategiesin terms of addressing pupils, interruptions andoverlaps; 2. the gender sensitive analysis of curricula and textbooks has shown that genderequality principle is not their integral part.Instead, textbooks reflect gender bias anddiscrimination by gender/sex; 3. the analysis ofthe types and content of school events has shownthat although these events were aimed atdeveloping multiculturalism, the dialoguebetween cultures was missing.Therefore, the hypothesis has beenconfirmed.It has been concluded that classroominteraction influences the formation of gender,linguistic and cultural identities of both femaleand male pupils. Hence, bilingual schools shouldpay attention to class structure, devising specificteaching contents, and creating spoken andwritten materials which would help to developthe aforementioned values and types ofbehaviour. The general recommendation is thateducational policy makers as well as nationalcurriculum and textbook authors should makeeffort to raise awareness about the importance ofimmediate classroom interaction.

Cilj ovog rada je bio da se izvrši kontrastivna ana-IZ liza žanra tekstova o klasičnoj muzici na engleskom i srpskom jeziku koja bi omogućila predstavljanje ključnih jezičkih i sadržajnih sličnosti i razlika koje postoje među njima. U sklopu analize, žanr tekstova o klasičnoj muzici je sagledan i predstavljen kroz različite aspekte, a obavljena je i opsežna jezička analiza korpusa tekstova iz žanra, posebno za tekstove na engleskom jeziku i za one na srpskom. Nakon toga, obavljena je kontrastivna analiza, pomoću koje su uporedno sagledani rezultati dobijeni analizom žanra. Rezultati dobijeni u ovom radu mogu naći primjenu u četiri različita područja: u lingvističkim teorijama iz oblasti analize žanra i kontrastivne analize, pri upotrebi i kreiranju tekstova o klasičnoj muzici u okviru diskursne zajednice profesionalnih muzičara, prevođenju tekstova o klasičnoj muzici sa engleskog jezika na srpski i obrnuto i u nastavi engleskog jezika struke na visokoobrazovnim institucijama iz oblasti muzičke umjetnosti.
The aim of the paper was to perform a contrastiveAB genre analysis of texts on classical music in English and Serbian which would enable the presentation of key linguistic similarities and differences which exist between them. Within the analysis, the genre of texts on classical music was observed and presented through different aspects, and a comprehensive linguistic analysis of texts from the genre was performed as well, separately for texts in English and the ones in Serbian. After that, a contrastive analysis was performed, and by means of it the results obtained by the genre analysis were viewed comparatively. The results obtained in this paper introduce the genre of texts on classical music in the literature dedicated to genre analysis and contrastive analysis and can be applied in four different areas: linguistic theories dedicated to genre analysis and contrastive analysis, use and creation of texts on classical music within the discourse community of professional musicians, translation of texts on classical music from English to Serbian and viceversa and ESP teaching at highe

Thesis (M.A. in Security Studies (Europe and Eurasia))--Naval Postgraduate School, March 2010.
Thesis Advisor(s): Yost, David S. Second Reader: Moran, Daniel J. "March 2010." Description based on title screen as viewed on April 21, 2010. Author(s) subject terms: Yugoslavia, Serbo-Croatian, Bosnia, Croatia, Serbia. Includes bibliographical references (p. 61-66). Also available in print.

Докторска дисертација Естетика новинарске путописне репортаже у међуратној српској књижевности интерпретативним и компаративним методама утврђује постојање естетских интенција у овом жанру, на примеру текстова које су писали водећи писци српске авангарде Милош Црњански, Растко Петровић, Станислав Винавер, као и Раде Драинац и неки други традиционални писци попут Драгише Васића, Станислава Кракова и Григорија Божовића. Наспрам документарно-фактографског (репортажног) нивоа значења путописних репортажа, открива се дубљи, фикционални и поетско-конотативни слој, који их повезује са књижевним системом. Анализом идејних, поетичких, структурално-формалистичких и језичко-стилских карактеристика репрезентативних текстова овог жанра утврђују се поступци естетизације који их уводе у књижевни систем – изражена субјективност, литерарност и интертекстуалност. Рад указује на значај овог поджанра путописа у авангардном процесу раслојавања жанрова, као и његов допринос ширењу књижевног поља у новом комуникационом и рецепционом пољу у експанзији – дневним новинама. Анализира се интертекстуални, интермедијални и интеркултурални дијалог ове врсте текстова. Резултати рада могу се применити у историографским, социолошким и компаративним истраживањима међуратне епохе у српској књижевности, као и у журналистичком истраживању жанра репортаже.
Doktorska disertacija Estetika novinarske putopisne reportaže u međuratnoj srpskoj književnosti interpretativnim i komparativnim metodama utvrđuje postojanje estetskih intencija u ovom žanru, na primeru tekstova koje su pisali vodeći pisci srpske avangarde Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Stanislav Vinaver, kao i Rade Drainac i neki drugi tradicionalni pisci poput Dragiše Vasića, Stanislava Krakova i Grigorija Božovića. Naspram dokumentarno-faktografskog (reportažnog) nivoa značenja putopisnih reportaža, otkriva se dublji, fikcionalni i poetsko-konotativni sloj, koji ih povezuje sa književnim sistemom. Analizom idejnih, poetičkih, strukturalno-formalističkih i jezičko-stilskih karakteristika reprezentativnih tekstova ovog žanra utvrđuju se postupci estetizacije koji ih uvode u književni sistem – izražena subjektivnost, literarnost i intertekstualnost. Rad ukazuje na značaj ovog podžanra putopisa u avangardnom procesu raslojavanja žanrova, kao i njegov doprinos širenju književnog polja u novom komunikacionom i recepcionom polju u ekspanziji – dnevnim novinama. Analizira se intertekstualni, intermedijalni i interkulturalni dijalog ove vrste tekstova. Rezultati rada mogu se primeniti u istoriografskim, sociološkim i komparativnim istraživanjima međuratne epohe u srpskoj književnosti, kao i u žurnalističkom istraživanju žanra reportaže.
Doctoral dissertation The aesthetics of journalistic travelogue reportage among the two world wars in Serbian literature, by interpretative and comparative methods determines the existence of aesthetic intentions in this genre, on the example of texts written by the leading writers of the Serbian avant-garde Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Stanislav Vinaver, as well as Rade Drainac and some other traditional writers like Dragiša Vasić, Stanislav Krakow and Grigorije Božović. Contrary to the documentary-factual (reporting) level of meaning of travelogue reportages, a deeper, fictional and poetic-connotative layer is revealed, which links them with the literary system. The analysis of conceptual, poetic, structural-formalistic and linguistically-stylistic characteristics of the representative texts of this genre determines the methods of aesthetization that introduce them into the literary system - expressed subjectivity, literary and intertextuality. The dissertation points to the significance of this sub-genre of the travelogue in the avant-garde process of stratifying the genres, as well as its contribution to the spreading of the literary field in the new communication and reception field in the expansion - the daily newspapers. Intertextual, intermedial and intercultural dialogue of this type of texts is analyzed. The results of the work can be applied in historical, sociological and comparative research of the among the two world wars epoch in Serbian literature, as well as in the journalistic research of the genre of the reportage.

У раду је представљен целокупни књижевни опус заборављеног писца Павла Марковића Адамова, једног од зачетника српске реалистичке приповетке и оснивача и првог уредника Бранковог кола – листа за забаву, поуку и књижевност, у циљу превредновања његовог књижевног дела, како би Адамов, коначно, добио место које му припада у историји српске књижевности.
U radu je predstavljen celokupni književni opus zaboravljenog pisca Pavla Markovića Adamova, jednog od začetnika srpske realističke pripovetke i osnivača i prvog urednika Brankovog kola – lista za zabavu, pouku i književnost, u cilju prevrednovanja njegovog književnog dela, kako bi Adamov, konačno, dobio mesto koje mu pripada u istoriji srpske književnosti.
The thesis represents the complete literary corpus of the forgotten author Pavle Marković Adamov, one of the pioneers of the Serbian realism short stories and the founder and first editor of ᾽Brankovo kolo᾿ - a paper for fun, learning and literature. The aim of the thesis is to bring his literary works back to light and give them proper appreciation, so that Adamov will finally be given the spot that he deserves in the history of Serbian literature.

У дисертацији је приказана рецепција велике француске књижевности у српским књижевним новинама и часописима до почетка Другог светског рата, у Летопису Матице српске, Српском књижевном гласнику, Мисли, Страном прегледу, Бранковом колу, Босанској вили, Зори, Звезди, Зениту, Данасу и др.Рад се бави културно - књижевним везама између Србије и Француске преко српске књижевне периодике, па је примењен компаративни и књижевно - историјски приступ.Уредници часописа, као и преводиоци и критичари окупљени око часописа, дали су вредан допринос осветљавању појединих француских писаца и њихових дела, као и књижевних праваца у француској књижевности. То су углавном били људи из културног и јавног живота Србије: Јован Јовановић Змај, Ђорђе Поповић Даничар, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Миодраг Ибровац, Светислав Петровић. Они су упућивали на поједине француске писце или дела из француске књижевности процењујући потребу и могућности наше средине да та дела прихвати и могућности тих дела да позитивно утичу на нашу књижевност или чак на развој наше друштвене средине. Рад разматра како је наша читалачка публика5прихватала француску књижевност и како је француска књижевност утицала на формирање укуса читалаца.Дошло се до закључка да су у овом периоду у нашим новинама и часописима најзаступљенији били француски писци XIX века: Виктор Иго, Ги де Мопасан и Алфонс Доде. Најмања пажња је посвећивана француској књижевности средњег века и ренесансе.Очигледно је да су се многа значајна француска књижевна дела у Србији појављивала најпре у часописима. Заступљеност француске књижевности зависила је од периода излажења часописа, од програма самих часописа, као и од уредника часописа.Досадашња истраживања на ову тему фокусирала су се углавном на поједине часописе, а овај рад доводи до првих систематизација у овом домену, тј. приказује присуство француске књижевности у великом броју српских новина и часописа. Резултати истраживања дају јасну слику заступљености француске књижевности у нашој књижевној периодици од XIX века до почетка Другог светског рата.Кључне речи: Француска књижевност, српске књижевне новине и часописи, француски писци, преводиоци, читалачка публика, рецепција, интеркултуралност
U disertaciji je prikazana recepcija velike francuske književnosti u srpskim književnim novinama i časopisima do početka Drugog svetskog rata, u Letopisu Matice srpske, Srpskom književnom glasniku, Misli, Stranom pregledu, Brankovom kolu, Bosanskoj vili, Zori, Zvezdi, Zenitu, Danasu i dr.Rad se bavi kulturno - književnim vezama između Srbije i Francuske preko srpske književne periodike, pa je primenjen komparativni i književno - istorijski pristup.Urednici časopisa, kao i prevodioci i kritičari okupljeni oko časopisa, dali su vredan doprinos osvetljavanju pojedinih francuskih pisaca i njihovih dela, kao i književnih pravaca u francuskoj književnosti. To su uglavnom bili ljudi iz kulturnog i javnog života Srbije: Jovan Jovanović Zmaj, Đorđe Popović Daničar, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Miodrag Ibrovac, Svetislav Petrović. Oni su upućivali na pojedine francuske pisce ili dela iz francuske književnosti procenjujući potrebu i mogućnosti naše sredine da ta dela prihvati i mogućnosti tih dela da pozitivno utiču na našu književnost ili čak na razvoj naše društvene sredine. Rad razmatra kako je naša čitalačka publika5prihvatala francusku književnost i kako je francuska književnost uticala na formiranje ukusa čitalaca.Došlo se do zaključka da su u ovom periodu u našim novinama i časopisima najzastupljeniji bili francuski pisci XIX veka: Viktor Igo, Gi de Mopasan i Alfons Dode. Najmanja pažnja je posvećivana francuskoj književnosti srednjeg veka i renesanse.Očigledno je da su se mnoga značajna francuska književna dela u Srbiji pojavljivala najpre u časopisima. Zastupljenost francuske književnosti zavisila je od perioda izlaženja časopisa, od programa samih časopisa, kao i od urednika časopisa.Dosadašnja istraživanja na ovu temu fokusirala su se uglavnom na pojedine časopise, a ovaj rad dovodi do prvih sistematizacija u ovom domenu, tj. prikazuje prisustvo francuske književnosti u velikom broju srpskih novina i časopisa. Rezultati istraživanja daju jasnu sliku zastupljenosti francuske književnosti u našoj književnoj periodici od XIX veka do početka Drugog svetskog rata.Ključne reči: Francuska književnost, srpske književne novine i časopisi, francuski pisci, prevodioci, čitalačka publika, recepcija, interkulturalnost
In this PhD thesis it is shown the reception of the great French literature in Serbian literary newspapers and magazines until the beginning of the Worl War II, in the “Letopis Matice srpske“, “Srpski književni glasnik“, “Misli“, “Strani pregled“, “Brankovo kolo“, “Bosanksa vila“, “Zora“,“Zvezda“, “Zenit“, “Danas“ etc.The work deals with cultural-literary connections between Serbia and France across Serbian literary periodicals, so that the comparative and literary-historical approaches are applied. The editors of magazines, as well as translators and critics gathered around the magazines, contributed greatly to the illuminating of some French writers and their works, as well as the literary trends in the French literature. They were mostly people from the cultural and public life of Serbia: Jovan Jovanović Zmaj, Đorđe Popović Daničar, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Miodrag Ibrovac, Svetislav Petrović. They pointed to certain French writers or works from the French literature estimating the needs and possibilities of our environment to accept those works and the possibilities of those works to influence our literature positively or even the development of our social environment.The work examines how our readership accepted the French literature and how the French literature influenced the forming of readers’ taste.It was concluded that in our newspapers and magazines of that period the most common were the French writers of the nineteenth century: Victor Hugo, Guy de Maupassant and Alphonse Daudet. The least attention was paid to the French literature of the Middle Ages and Renaissance. It is obvious that numerous significant French literary works in Serbia appeared in magazines first. Presence of the French literature depended on the periods of issuing magazines, on the programmes of the magazines themselves, as well as on the editors of magazines.All previous researches on this topic focused mostly on certain magazines, and this work brings to the first sistematizations in this domain, i.e. it shows the presence of the French literature in a great number of Serbian newspapers and magazines.The results of the research should give a clear picture of the presence of the French literature in our literary peiodicals from 19th century to the beginning of the Second World War.Key words: French literature, Serbian literary newspapers and magazines, French writers, translators, readership, reception, interculturalism.

U radu se analizira funkcionisanje determinativnihpadežnih sistema u romanijskim govorima StarogVlaha. Razmatraju se sintaksičko-semantičkekarakteristike padežnih konstrukcija koje susintaksički formalizatori semantičke kategorijeprostornosti, a zatim i one koje su sintaksičkiformalizatori više apstraktnih semantičkih kategorija,a to su: temporalnost, kvalifikativnost (u okviru nje:instrumentalnost, kvalifikativnost u užem smislu,propratna okolnost, kriterijum / osnovkvalifikativnog tipa, komparativnost,kvantifikativnost), intencionalnost, kauzalnost,kondicionalnost, koncesivnost i posesivnost.Posebno se sagledavaju padežne konstrukcije sprimarno prostornim značenjem, kao izvornimdomenom, koje mehanizmom metaforizacije prostoranalaze svoje mesto u sistemu formalizatora navedenihapstraktnih semantičkih kategorija kao ciljnihdomena.
The thesis analyses the function ofdeterminative case systems in the Romanijaspeech of the Stari Vlah region. It deals withsyntactic and semantic characteristics of caseconstructions which act as syntactic formalisersof the semantic category of spatiality as well asthose which are syntactic formalisers of moreabstract semantic categories, such as thefollowing: temporality, qualificability(including instrumentality, qualificability in anarrower sense, concomitancy, the criterion /basis of the qualificative type, comparabilityand quantifiability), intentionality, causality,conditionality, concessionality andpossessiveness. A special attention is devoted tothe case constructions whose primary meaningis that of spatiality, as their source domain,which then by the mechanism ofmetaphorisation of space find their place in thesystem of formalisers of the aforementionedabstract semantic categories as their targetdomains.

У докторској дисертацији Примена корелацијско-интеграцијског система у средњошколској настави српског језика и књижевности (у функцији побољшања постигнућа ученика на крају школске године) истраживања ће бити усмерена на трагање за иновативним начинима повезивања наставе језика са наставом књижевности како би се, непосредно, утицало на квалитет наставног процеса, односно, посредно, на подизање нивоа знања и резултата на завршним испитима. Полазећи од тезе да је мотивисан и ангажован ученик и активни учесник наставног процеса, способан да стечена знања из језичке културе примени у рецепцији књижевног дела – доказаћемо да се корелацијом и интеграцијом ова два подручја рада на часовима српског језика и књижевности у средњој школи постиже бољи успех ученика на такмичењима и испитима.Докторска дисертација се састоји од теоријског дела и резултата емпиријских истраживања. Основне целине су: Корелација и иновације у настави, Корелацијско-интеграцијски методи у настави књижевности и српског језика, Методичке апликације и Емпиријска истраживања.
U doktorskoj disertaciji Primena korelacijsko-integracijskog sistema u srednjoškolskoj nastavi srpskog jezika i književnosti (u funkciji poboljšanja postignuća učenika na kraju školske godine) istraživanja će biti usmerena na traganje za inovativnim načinima povezivanja nastave jezika sa nastavom književnosti kako bi se, neposredno, uticalo na kvalitet nastavnog procesa, odnosno, posredno, na podizanje nivoa znanja i rezultata na završnim ispitima. Polazeći od teze da je motivisan i angažovan učenik i aktivni učesnik nastavnog procesa, sposoban da stečena znanja iz jezičke kulture primeni u recepciji književnog dela – dokazaćemo da se korelacijom i integracijom ova dva područja rada na časovima srpskog jezika i književnosti u srednjoj školi postiže bolji uspeh učenika na takmičenjima i ispitima.Doktorska disertacija se sastoji od teorijskog dela i rezultata empirijskih istraživanja. Osnovne celine su: Korelacija i inovacije u nastavi, Korelacijsko-integracijski metodi u nastavi književnosti i srpskog jezika, Metodičke aplikacije i Empirijska istraživanja.
In the doctoral dissertation Application of correlation-integration system in the high school classes of Serbian Language and Literature (in order to improve students’ achievements at the end of the school year) the research will be focused on the search for innovative ways to relate the lessons of language to the lessons of literature in order to directly influence the quality of the teaching process, and indirectly to raise the level of knowledge and the results of the final exams.Our starting point is going to be the idea that a motivated and engaged student is also an active participant in the educational process capable of applying the aquired knowledge of language culture to the reception of literary works. Thence, we are going to prove that through correlation and integration of these two fields of work in Serbian language and literature lessons high school students will achieve better results in competitions and in exams. This significant methodological study has been supported by a methodological research in the classroom.The doctoral dissertation consists of a theoretical part and the results of the empirical research. Basic entities are: Correlation and innovation in classes, Correlation-integration method in the classes of literature and the Serbian language, Methodology applications and Empirical research.

Ovim se istraživanjem na primeru osnovnih predikata (glagola) percepcije ruskog i srpskog jezika odgovara na pitanja vezana za sistemske odnose u oblasti leksike, klasifikaciju jezičkih jedinica, definisanje leksema, međusobnu zavisnost značenja leksema i njihovih morfoloških i sintaksičkih obeležja. Osnovni predikati (glagoli) percepcije ruskog i srpskog jezika pozicioniraju se unutar semantičkih paradigmi, zasnovanih na interakciji diferencijalnih i zajedničkih komponenata značenja svojih članova. Članovi paradigmi izdvajaju se na osnovu kriterijuma određenih u skladu s principima organizacije centra i periferije leksičkog sistema. Pozicioniranje izdvojenih predstavnika vizuelne, auditivne, olfaktorne, gustativne i taktilne percepcije, kao i njihovih vidskih korelata, rezultira utvrđivanjem strukture paradigmi i smerova semantičke derivacije u njima.
This dissertation focuses on systemic relationships among the basic predicates (verbs) of perception in Russian and Serbian. It investigates issues related to the lexicon, the classification of linguistic units, the relationships between the meanings of lexemes and their morphological and syntactic features, as well as the definition of the main members of the analysed lexico-semantic group. The basic predicates of perception in Russian and Serbian are positioned within the semantic paradigms, based on the interaction of differential and general components of meaning of their members. The members of the paradigms are selected based on criteria established in accordance with the principle of the organization of lexical systems into core and periphery. The positioning of the selected representatives of visual, auditory, olfactory, gustative and tactile perception, as well as their aspectual correlates, results in determining the structure of the paradigms and the directions of semantic derivation in them.

У раду је представљен најзначајнији деокњижевног опуса Николаја Тимченка,књижевног историчара и критичара, есејистеи филозофа и указано је на вредност,домете и актуелност његове мисли о српскојкњижевности 20. века.
U radu je predstavljen najznačajniji deoknjiževnog opusa Nikolaja Timčenka,književnog istoričara i kritičara, esejistei filozofa i ukazano je na vrednost,domete i aktuelnost njegove misli o srpskojknjiževnosti 20. veka.
The work presents the most important part ofthe literary opus of Nikolai Timchenko, literaryhistorian and critic, essayist and philosopher,and points to the value, reach and actuality of histhought on Serbian literature of the 20th century.

У раду је истражен утицај нових модела рада на постигнућа ученика у настави српског језика и књижевности. Теоријски оквири рада усмерени су на разматрање наставних модела: од појмовног одређења, преко врста и подела, до моделовања процеса учења. Истражене су могућности примене осам одабраних нових наставних модела – егземпларног, индивидуализованог, интерактивног, проблемског, програмираног, пројектног, сарадничког и хеуристичког.Како би се испитали ефекти примене нових наставних модела подржаних информационо-комуникационим технологијама (ИКТ) на постигнућа ученика, у односу на традиционални модел, спроведено је експериментално истраживање у четири сомборске средње школе – Средњој техничкој школи, Средњој економској школи, Средњој медицинској школи „Др Ружица Рип“, Гимназији „Вељко Петровић“ и једној кулској школи – Економско-трговинској школи, у другом полугодишту школске 2014/15. године и током школске 2015/16. године на узорку од 1724 ученика из сва четири разреда.Резултати истраживања показују да су ученици у експерименталним групама, у којима су примењени нови наставни модели, имали виша постигнућа у односу на ученике контролних група, односно да су нови наставни модели ефикаснији од традиционалног.Субјекатски положај ученика уз примену индивидуализације и диференцијације у новим наставним моделима, допринели су, уз виша постигнућа ученика и бројне продукте рада, и већој самосталности и ангажованости ученика, интерактивној комуникацији и лакшем препознавању даровитих и креативних ученика.
U radu je istražen uticaj novih modela rada na postignuća učenika u nastavi srpskog jezika i književnosti. Teorijski okviri rada usmereni su na razmatranje nastavnih modela: od pojmovnog određenja, preko vrsta i podela, do modelovanja procesa učenja. Istražene su mogućnosti primene osam odabranih novih nastavnih modela – egzemplarnog, individualizovanog, interaktivnog, problemskog, programiranog, projektnog, saradničkog i heurističkog.Kako bi se ispitali efekti primene novih nastavnih modela podržanih informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT) na postignuća učenika, u odnosu na tradicionalni model, sprovedeno je eksperimentalno istraživanje u četiri somborske srednje škole – Srednjoj tehničkoj školi, Srednjoj ekonomskoj školi, Srednjoj medicinskoj školi „Dr Ružica Rip“, Gimnaziji „Veljko Petrović“ i jednoj kulskoj školi – Ekonomsko-trgovinskoj školi, u drugom polugodištu školske 2014/15. godine i tokom školske 2015/16. godine na uzorku od 1724 učenika iz sva četiri razreda.Rezultati istraživanja pokazuju da su učenici u eksperimentalnim grupama, u kojima su primenjeni novi nastavni modeli, imali viša postignuća u odnosu na učenike kontrolnih grupa, odnosno da su novi nastavni modeli efikasniji od tradicionalnog.Subjekatski položaj učenika uz primenu individualizacije i diferencijacije u novim nastavnim modelima, doprineli su, uz viša postignuća učenika i brojne produkte rada, i većoj samostalnosti i angažovanosti učenika, interaktivnoj komunikaciji i lakšem prepoznavanju darovitih i kreativnih učenika.
In this paper, the effect of new models of work on students` achievement in Serbian language and literature teaching has been investigated. Theoretical frameworks are directed at observing the teaching models – from conceptual defining, over classes and classification to modelling the process of learning. The application possibilities of eight chosen new teaching models have been analysed – exemplary, individualised, interactive, problem- solving, programmed, projected, co-teaching and heuristic.In order to investigate the effects of application of new teaching models supported by information-communication technologies (ICT) on students` achievements when compared to the traditional model, experimental research was carried out in four secondary schools in Sombor – Secondary Technical school, Secondary school of Economics, Secondary Medical school Dr Ruzica Rip, Grammar school Veljko Petrovic and one school in Kula – Secondary school of Economics and Trade during the second term of school year 2014/ 15 and throughout 2015/ 16 on 1724 students in all four years.The results of the survey showed that students in experimental groups, in which new teaching models had been applied, had higher achievements when compared to students in control groups, meaning that new teaching models were more efficient than traditional methods.Subject position of students, in addition to individualisation and differentiation in new teaching models contributed to greater achievements and numerous products of work, greater self- reliance and students` commitment, interactive communication and easier recognition of gifted and creative students.

Уводно поглавље садржи образложење наслова и предмета студије, као и критичку анализу досадашњих музиколошких радова о српској црквеној хорској музици између два светска рата. Следеће поглавље посвећено је Традиционалној црквеној уметности, њеним основним појмовима и тумачењима у 20. веку. У њему су теоријски разрађени теолошки аспекти аутентичногцрквеног уметничког стваралаштва, са посебним освртом на проблем уметничкогсимвола и његовог функционисања у литургијској перспективи, те месту музике убогослужењу као сложеној синтези више уметничких врста. Поглавље Црквено-уметничко стваралаштво и црквена хорска музика у српској култури између два светска рата доноси контекстуално сагледавање црквене хорске музике са црквеним сликарством и црквеном архитектуром тога времена, тумачећи достигнућа српских композитора као део укупног процеса развоја православне уметности под дејством традиционалних и модерних елемената. У четвртом поглављу Историја жанра кроз сагледавање богослужбених и концертних елемената – стилско-аналитички наратив као централном делу студије извршена је подела посматраних композиција према стваралачким принципима од наједноставнијих обрада и хармонизација напева до сложених и веома оригиналних поступака са и без сличности са црквеним мелодијама. Примарна анализа допуњена је сагледавањем жанровско-извођачких карактеристика (доминантно богослужбена или концертна пракса) које значајно доприносе одређивању односа између функционалних и уметничких елемената осматраних остварења. У последњем поглављу Закључак поред сумирања најзначајнијих релевантних чињеница из претходног тока студије, уз помоћ одређивања опште хијерархије односа између композиционих поступака (превласт западног или православног елемента), као и кроз препознавање типологије начина усвајања конвенција (спровођење композиционих решења) објективно се дефинишу достигнућа српских аутора црквене хорске музике међуратног периода.Успостављени критеријум третира оба својства ове музике: традиционалнувредност у домену литургијско-функционалне употребе, као и уметничкиквалитет по себи, у оквирима укупног развоја српске музике током прве половине 20. века.
Uvodno poglavlje sadrži obrazloženje naslova i predmeta studije, kao i kritičku analizu dosadašnjih muzikoloških radova o srpskoj crkvenoj horskoj muzici između dva svetska rata. Sledeće poglavlje posvećeno je Tradicionalnoj crkvenoj umetnosti, njenim osnovnim pojmovima i tumačenjima u 20. veku. U njemu su teorijski razrađeni teološki aspekti autentičnogcrkvenog umetničkog stvaralaštva, sa posebnim osvrtom na problem umetničkogsimvola i njegovog funkcionisanja u liturgijskoj perspektivi, te mestu muzike ubogosluženju kao složenoj sintezi više umetničkih vrsta. Poglavlje Crkveno-umetničko stvaralaštvo i crkvena horska muzika u srpskoj kulturi između dva svetska rata donosi kontekstualno sagledavanje crkvene horske muzike sa crkvenim slikarstvom i crkvenom arhitekturom toga vremena, tumačeći dostignuća srpskih kompozitora kao deo ukupnog procesa razvoja pravoslavne umetnosti pod dejstvom tradicionalnih i modernih elemenata. U četvrtom poglavlju Istorija žanra kroz sagledavanje bogoslužbenih i koncertnih elemenata – stilsko-analitički narativ kao centralnom delu studije izvršena je podela posmatranih kompozicija prema stvaralačkim principima od najednostavnijih obrada i harmonizacija napeva do složenih i veoma originalnih postupaka sa i bez sličnosti sa crkvenim melodijama. Primarna analiza dopunjena je sagledavanjem žanrovsko-izvođačkih karakteristika (dominantno bogoslužbena ili koncertna praksa) koje značajno doprinose određivanju odnosa između funkcionalnih i umetničkih elemenata osmatranih ostvarenja. U poslednjem poglavlju Zaključak pored sumiranja najznačajnijih relevantnih činjenica iz prethodnog toka studije, uz pomoć određivanja opšte hijerarhije odnosa između kompozicionih postupaka (prevlast zapadnog ili pravoslavnog elementa), kao i kroz prepoznavanje tipologije načina usvajanja konvencija (sprovođenje kompozicionih rešenja) objektivno se definišu dostignuća srpskih autora crkvene horske muzike međuratnog perioda.Uspostavljeni kriterijum tretira oba svojstva ove muzike: tradicionalnuvrednost u domenu liturgijsko-funkcionalne upotrebe, kao i umetničkikvalitet po sebi, u okvirima ukupnog razvoja srpske muzike tokom prve polovine 20. veka.
The introductory chapter contains anexplanation of titles and subjects of the paper,critical analysis of previous musicologicalworks on Serbian Church Choral Music of theperiod between two World Wars. The followingchapter is devoted to the Traditional ChurchArt, its basic elements and interpretations from20th century. This part of the study brings thecrucial theological aspects of the authenticChurch аrt, with the special attention to theproblem of artistic symbol and its function inthe liturgical perspective, as well as the positionof music in the liturgical service as synthesis ofseveral disciplines of art. The chapter namedChurch-artistic practice and Church ChoralMusic in the Serbian culture between the twoWorld Wars brings contextual view over theChurch Choral Music together with the Churchvisual art and Church architecture of the periodunderstanding the composers efforts as part ofthe whole artistic evolution of the Orthodox artunder traditional and modern influences. Thefourth chapter The history of the genre throughthe balance of the liturgical and concertelements as a central part of the study offerssegmentation of the composed music on thebasis of compositional approach from thesimple harmonisations to the original andcomplex attitudes with or without the usage ofthe chant. This kind of basic analyse is followedby the division of the performing characteristics(the dominant liturgical or concert practice)which can help in understanding the relationbetween functional and artistic elements of thischoral genre. The final chapter Conclusionbeside summaries of the most important factsfrom the previous parts of the study, through thedefinition of hierarchy of the relations betweencompositional approaches (the domination ofWestern or Orthodox elements) and recognitionthe typology of the usage of conventions (theguidance of compositional solutions) bringsobjective evaluation of the Church ChoralMusic composed by the Serbian authors of thisperiod. The final reached criteria offers theevaluation of both meanings of this music: itstraditional level of liturgical and functional roleand its artistic value as part of the generaldevelopment of the Serbian music of first partof 20th century.
null

Позоришни редитељ Боривоје Ханауска незаобилазан је у проучавању делатности Српског народног позоришта у периоду после Другог светског рата. Ханауска је од 1945. до 1967. (са прекидом од 1948. до 1952) у Српском народном позоришту режирао тридесет представа. Овај рад приказуке редитељски радБоривоја Ханауске у СНП, једног од најзначајнијих редитеља СНП-а, и на најбољиначин показује његовог значај и допринос развоју режије у српском послератномпозоришту. Методи истраживања били су историјски, театролошки, реконструкција ианализа свих тридесет представа које је Ханауска режирао у СНП, као и синтезадобијених резултата. Овај рад на основу доступне грађе обухвата сваки сегментњеговог рада на представи. У раду му је био важан сваки детаљ представе, залагао да домаћи драмски текст буде што више присутан на сцени, да се са сцене чује домаћи текст, а посебно је водио рачуна о визуелном аспекту. Један је од зачетника новог приступа драмској режији. Из сваке његове представе, у мањој или већој мери, излазила је поетичност, коју је носио дубоко у себи. Рад је илустрован палкатима и фотографијама из представа, а доноси и попис свих представа које је режирао са пописом свих актера, бројем извођења у СНП и на гостовању, као и бројем гледалаца.
Pozorišni reditelj Borivoje Hanauska nezaobilazan je u proučavanju delatnosti Srpskog narodnog pozorišta u periodu posle Drugog svetskog rata. Hanauska je od 1945. do 1967. (sa prekidom od 1948. do 1952) u Srpskom narodnom pozorištu režirao trideset predstava. Ovaj rad prikazuke rediteljski radBorivoja Hanauske u SNP, jednog od najznačajnijih reditelja SNP-a, i na najboljinačin pokazuje njegovog značaj i doprinos razvoju režije u srpskom posleratnompozorištu. Metodi istraživanja bili su istorijski, teatrološki, rekonstrukcija ianaliza svih trideset predstava koje je Hanauska režirao u SNP, kao i sintezadobijenih rezultata. Ovaj rad na osnovu dostupne građe obuhvata svaki segmentnjegovog rada na predstavi. U radu mu je bio važan svaki detalj predstave, zalagao da domaći dramski tekst bude što više prisutan na sceni, da se sa scene čuje domaći tekst, a posebno je vodio računa o vizuelnom aspektu. Jedan je od začetnika novog pristupa dramskoj režiji. Iz svake njegove predstave, u manjoj ili većoj meri, izlazila je poetičnost, koju je nosio duboko u sebi. Rad je ilustrovan palkatima i fotografijama iz predstava, a donosi i popis svih predstava koje je režirao sa popisom svih aktera, brojem izvođenja u SNP i na gostovanju, kao i brojem gledalaca.
The theatre director Borivoje Hanausca is an unavoidable figure in the study of the Serbian National Theatre (SNP) activities in the period after the Second World War. Hanausca directed thirty plays in the Serbian National Theatre from 1945-1967(with a break from 1948-1952). This study describes the work of the theatre director Borivoje Hanausca in the Serbian National Theatre being one of the most significant directors in it and in the best way presents his contribution to the development of directing in the Serbian post-war theatre. The research methods in this work are historical andtheatrical; reconstruction and analysis of all the thirty plays Hanausca directed in the Serbian National Theatre as well as the synthesis of the results that were obtained. This study includes each part of his work in his plays, on the basis of the material which was available. He considered every single detail of his plays important; he supported Serbian plays to be both present and heard from the stage as much as possible and he particularly took care of visual aspects. He is one of thecreators of the new approach to theatre play directing. Poetics he had deep within himself came out and was present, more or less, in his plays. This work is illustrated with posters and photographs from his plays and there is a list of all plays he directed and the names of all the people involved in the performances, the number of performances in the Serbian National Theatre and performed on tour, as well as the number of audiences.

Дати рад има задатак да представи, опише и одреди статус лексички крњих глагола у руском и српском језику. Реч је о глаголима који нису способни самостално да функционишу, због чега су упућени на самосталне речи, са којима у споју остварују своју улогу и постају способни да изразе граматичко значење самосталних речи, као и читаве конструкције чији су саставни део.Глаголи овога типа биће класификовани у три основне групе: 1) копулативни глаголи; 2) модални и фазни глаголи и 3) формално пунозначни глаголи, њихова анализа спроводиће се како у оквиру наведених група, тако и у целини, а основу датог проучавања представљаће контрастивна анализа и одређивање статуса датих глагола у савременом руском и српском језику.Иако су више пута били предмет истраживања, непунозначни глаголи нису добили једну целовиту анализу, нису адекватно груписани и побројани, није урађена типолошка класификација ове групе глагола у оба поређена језика. Насупрот детаљно истраженој групи пунозначних (самосталних) глагола, група лексички непунозначних глагола заслужује исцрпнију анализу, јаснију научну дефиницију, изучавање њихове семантике, карактера, као и специфичности односа које означавају, односно положаја који заузимају у општем систему језичких јединица.
Dati rad ima zadatak da predstavi, opiše i odredi status leksički krnjih glagola u ruskom i srpskom jeziku. Reč je o glagolima koji nisu sposobni samostalno da funkcionišu, zbog čega su upućeni na samostalne reči, sa kojima u spoju ostvaruju svoju ulogu i postaju sposobni da izraze gramatičko značenje samostalnih reči, kao i čitave konstrukcije čiji su sastavni deo.Glagoli ovoga tipa biće klasifikovani u tri osnovne grupe: 1) kopulativni glagoli; 2) modalni i fazni glagoli i 3) formalno punoznačni glagoli, njihova analiza sprovodiće se kako u okviru navedenih grupa, tako i u celini, a osnovu datog proučavanja predstavljaće kontrastivna analiza i određivanje statusa datih glagola u savremenom ruskom i srpskom jeziku.Iako su više puta bili predmet istraživanja, nepunoznačni glagoli nisu dobili jednu celovitu analizu, nisu adekvatno grupisani i pobrojani, nije urađena tipološka klasifikacija ove grupe glagola u oba poređena jezika. Nasuprot detaljno istraženoj grupi punoznačnih (samostalnih) glagola, grupa leksički nepunoznačnih glagola zaslužuje iscrpniju analizu, jasniju naučnu definiciju, izučavanje njihove semantike, karaktera, kao i specifičnosti odnosa koje označavaju, odnosno položaja koji zauzimaju u opštem sistemu jezičkih jedinica.
The aim of this dissertation is to analyze and determine the status of lexically incomplete verbs in Russian and Serbian. Lexically incomplete verbs are those that cannot function independently, which is why they are directed towards independent words. It is by means of this relationship they are able to perform their function and express grammatical meaning of independent words, as well as of the entire phrase they are a part of.These verbs will be classified in three primary groups: 1) copulative verbs; 2) modal and phase verbs; 3) verbs with formally full meaning, their analysis will be performed both within the framework of the aforementioned groups and by treating them as a whole, whereas the basis for the study will be set by a contrastive analysis and the determination of the status of the verbs in modern Russian and Serbian.Even though they have so far been an object of numerous studies, verbs without full meaning have yet not been given a thorough analysis, nor have they been adequately grouped, inventoried and typologically classified in either of the two contrasted languages. If compared to the group of independent verbs with full meaning that were examined in great detail, the group of verbs without full lexical meaning deserves a more comprehensive analysis, a clearer scientific definition, an analysis of their semantics, character, as well as the specific relations they signify and the position they occupy in the general system of linguistic units.

Pola veka nakon ukidanja apsolutizma je u mađarskoj književnosti bio period preporoda, razvoja građanstva, kada su širom Mađarske osnivane nove institucije književnosti i naučnog života. U gimnazijama Bačke i Banata su posle 1867. godine omladinu poučavali visokoobrazovani profesori klasične filologije i književnosti, njihove studije sa tematikom iz istorije književnosti i kritičke recenzije dela su redovito objavljivane u školskim biltenima, a njihovi udžbenici i radovi namenjeni široj publici su bili dostupni i brojnijoj čitalačkoj publici. Pažnja nekolicine učenih profesora somborske i pančevačke gimnazije se tada okrenula prema srpskoj književnosti, nastao je ceo niz prevoda srpskih junačkih pesama i srpske romantične poezije, a pojavili su se i prvi tomovi mađarsko–srpskih rečnika. Prvi roman na mađarskom jeziku je objavljen 1868-e godine u Somboru, da bi se nakon toga do 1918-e razvijao i obogaćivao u sve čistijoj estetskoj formi. U lirici se 1880-ih godina javljaju atmosfera, doživljaj života i predela u Bačkoj i Banatu, dok autori istovremeno i naučnih i beletrističkih putopisa otkrivaju lepote i kulturnu baštinu zavičaja, pa i šire: donjeg toka Dunava, Slavonije i Bosne. Mađarska književnost naših krajeva je u prvih pet decenija postojanja od početnih uspeha stigla do generacije Dežea Kostolanjija (Kosztolányi Dezső), čiji su članovi stvorili najveća dela mađarske književnosti XX veka.
The half century following the eradication of absolutism witnessed the renaissance of literature, the era of embourgeoisement, the time when the new literary and scientific institutions were established throughout Hungary. After 1867 young people in gymnasiums were taught by teachers erudite in classical philology and literature; their papers in literary history and analyses were regularly published in the school reports, and their school textbooks and studies written for the general public reached a wide circle of readers. It was at this time that the interest of a number of teachers in the gymnasiums in Zombor and Pancsova was aroused in Serbian literature; consequently, works of Serbian romantic poetry and heroic songs appeared in Hungarian translation one after the other, and the first Hungarian – Serbian dictionaries were compiled. The first Hungarian novel was published in Zombor in 1868, and was followed by several in aesthetically more and more purified form until 1918. Lyric poetry became imbued with the atmosphere, sensation of life and experience of the landscape of Bácska and Bánát, while travelogues, scientific and literary at the same time, revealed the beauties and the cultural history of the homeland and beyond it of the Lower Danube Region, Slavonia and Bosnia. Within the span of fifty years Hungarian literature of our region developed from its initial successes as far as Dezső Kosztolány’s generation whose members created works worthy of being ranked among the best works of 20th century Hungarian literature

Ауторка је у раду систематизовала и представила слике, представе и стереотипе које су канонизовани песници српског романтизма у својим делима  конструисали о Србима и Другима, проблематизовала је и истражила везу и утицај канона на креирање слика и представа и њихову међусобну условљеност.
Autorka je u radu sistematizovala i predstavila slike, predstave i stereotipe koje su kanonizovani pesnici srpskog romantizma u svojim delima  konstruisali o Srbima i Drugima, problematizovala je i istražila vezu i uticaj kanona na kreiranje slika i predstava i njihovu međusobnu uslovljenost.
In this work, the author systematized and presented the images, notions and stereotypes that the canonized poets of Serbian romanticism have constructed in their works about Serbs and Others, questioning and researching the relationship and the influence of canons on creation of images and notions and their mutual conditionality.

Питање експресионистичког наслеђа у поетички вишеслојној савременој српској поезији остало је занемарено у нашој књижевној науци, иако је у питању један од њених највиталнијих традицијских токова. Отуда се отвара значајно поље истраживања бројних интертекстуалних веза и утицаја експресионистичке традиције у поезији најистакнутијих српских песника друге половине XX века (М. Павловић, С. Раичковић, И. В. Лалић, Б. Петровић, Љ. Симовић, А. Ристовић, Д. Смиљанић, Н. Тадић). Утицај експресионистичке поетике у њиховој поезији није био директан и очит, него дубоко и спонтано уткан у њихову самосвојну песничку визију, што ове песнике и чини већ признатим, савременим „класицима” наше поезије. Експресионистичка традиција активирана је у њиховој поезији на стваралачки нов, креативан начин, у постмодернистичком кључу и садејству са другим, често опречним традицијским токовима (од неосимболизма и неонадреализма, до дубинских наслага усменог и средњовековног наслеђа), што је стварало неочекиване интертекстуалне спојеве и нов песнички квалитет.На интертекстуалном и компаратистичком плану, уочавају се бројне духовно-поетичке сродности наших савремених песника са најзначајнијим експресионистичким ауторима у нашем и европском књижевном контексту (М. Црњански, Растко Петровић, Д. Васиљев, Г. Бен, Г. Тракл, Г. Хајм, Е. Ласкер-Шилер).И поред свих специфичности и разлика индивидуалних поетика ових песника, утврдили смо да у њиховој поезији долази до реактуализације готово свих експресионистичких топоса (топоса града, смрти, рата, апокалипсе, „живих мртваца”, космоса/хаоса, дисоцијације и подвојености субјекта, као и топоса божанско/сатанско). Проблематизујући ове експресионистичке топосе у новим књижевно-историјским и цивилизацијским околностима, наши савремени песници отварају бројна питања духовног, личног и колективног идентитета и опстанка човека на крају другог миленијума. Такође, у њиховом песништву издвојили смо низ кључних експресионистичких стилско-реторичких и обликовних поступака, међу којима је на првом месту поступак гротеске и дисторзије, симултаности, црног хумора, колажа и монтаже, дисоцијативног низања слика, одуховљења и апстраховања материје, као и поступак интертекстуалности и цитатности. Утицај експресионистичке поетике огледа се и на формалном плану, у смислу деструкције и деканонизације традиционалних родољубивих и религиозних жанрова, као и усмених, фолклорних облика басми, бајалица, ругалица, гатки. Долази до жанровских померања и преплитања различитих језичко-формалних модела, од традиционалних, класичних облика (најчешће сонета), до слободног стиха и модерног, неоавангардног поигравања језиком и формом песме, односно песме у прози (прозаиде).Истраживање експресионистичког наслеђа показује да су се из поетичке раслојености српског и европског експресионизма развиле и различите неоекспресионистичке струје нашег савременог песништва: критичка, (Љ. Симовић, Б. Петровић, делимично М. Павловић), неосуматраистичка (С. Раичковић), метафизичка (А. Ристовић, Д. Смиљанић), нихилистичка (Н. Тадић), религиозна (једним слојем свог песништва Иван В. Лалић и Новица Тадић).Експресионизам је тако у трајно наслеђе нашој савременој поезији оставио дух критичког преиспитивања свих досадашњих духовних, културних, књижевних, историјских тековина, „певање кризе”, расапа вредности и визију „сумрака човечанства”, намећући се као исходиште даљих, постмодернистичких трагања и преиспитивања граница и моћи певања.
Pitanje ekspresionističkog nasleđa u poetički višeslojnoj savremenoj srpskoj poeziji ostalo je zanemareno u našoj književnoj nauci, iako je u pitanju jedan od njenih najvitalnijih tradicijskih tokova. Otuda se otvara značajno polje istraživanja brojnih intertekstualnih veza i uticaja ekspresionističke tradicije u poeziji najistaknutijih srpskih pesnika druge polovine XX veka (M. Pavlović, S. Raičković, I. V. Lalić, B. Petrović, LJ. Simović, A. Ristović, D. Smiljanić, N. Tadić). Uticaj ekspresionističke poetike u njihovoj poeziji nije bio direktan i očit, nego duboko i spontano utkan u njihovu samosvojnu pesničku viziju, što ove pesnike i čini već priznatim, savremenim „klasicima” naše poezije. Ekspresionistička tradicija aktivirana je u njihovoj poeziji na stvaralački nov, kreativan način, u postmodernističkom ključu i sadejstvu sa drugim, često oprečnim tradicijskim tokovima (od neosimbolizma i neonadrealizma, do dubinskih naslaga usmenog i srednjovekovnog nasleđa), što je stvaralo neočekivane intertekstualne spojeve i nov pesnički kvalitet.Na intertekstualnom i komparatističkom planu, uočavaju se brojne duhovno-poetičke srodnosti naših savremenih pesnika sa najznačajnijim ekspresionističkim autorima u našem i evropskom književnom kontekstu (M. Crnjanski, Rastko Petrović, D. Vasiljev, G. Ben, G. Trakl, G. Hajm, E. Lasker-Šiler).I pored svih specifičnosti i razlika individualnih poetika ovih pesnika, utvrdili smo da u njihovoj poeziji dolazi do reaktualizacije gotovo svih ekspresionističkih toposa (toposa grada, smrti, rata, apokalipse, „živih mrtvaca”, kosmosa/haosa, disocijacije i podvojenosti subjekta, kao i toposa božansko/satansko). Problematizujući ove ekspresionističke topose u novim književno-istorijskim i civilizacijskim okolnostima, naši savremeni pesnici otvaraju brojna pitanja duhovnog, ličnog i kolektivnog identiteta i opstanka čoveka na kraju drugog milenijuma. Takođe, u njihovom pesništvu izdvojili smo niz ključnih ekspresionističkih stilsko-retoričkih i oblikovnih postupaka, među kojima je na prvom mestu postupak groteske i distorzije, simultanosti, crnog humora, kolaža i montaže, disocijativnog nizanja slika, oduhovljenja i apstrahovanja materije, kao i postupak intertekstualnosti i citatnosti. Uticaj ekspresionističke poetike ogleda se i na formalnom planu, u smislu destrukcije i dekanonizacije tradicionalnih rodoljubivih i religioznih žanrova, kao i usmenih, folklornih oblika basmi, bajalica, rugalica, gatki. Dolazi do žanrovskih pomeranja i preplitanja različitih jezičko-formalnih modela, od tradicionalnih, klasičnih oblika (najčešće soneta), do slobodnog stiha i modernog, neoavangardnog poigravanja jezikom i formom pesme, odnosno pesme u prozi (prozaide).Istraživanje ekspresionističkog nasleđa pokazuje da su se iz poetičke raslojenosti srpskog i evropskog ekspresionizma razvile i različite neoekspresionističke struje našeg savremenog pesništva: kritička, (LJ. Simović, B. Petrović, delimično M. Pavlović), neosumatraistička (S. Raičković), metafizička (A. Ristović, D. Smiljanić), nihilistička (N. Tadić), religiozna (jednim slojem svog pesništva Ivan V. Lalić i Novica Tadić).Ekspresionizam je tako u trajno nasleđe našoj savremenoj poeziji ostavio duh kritičkog preispitivanja svih dosadašnjih duhovnih, kulturnih, književnih, istorijskih tekovina, „pevanje krize”, rasapa vrednosti i viziju „sumraka čovečanstva”, namećući se kao ishodište daljih, postmodernističkih traganja i preispitivanja granica i moći pevanja.
The question of expressionist heritage in poetic multilayer contemporary Serbian poetry has been neglected in our literary science, although it is one of its most vital traditional trends. A significant field of research of numerous intertextual ties and influence of expressionist tradition in the poetry of the most prominent Serbian poets of the second half of XX century (M. Pavlović, S. Raičković, Ivan V. Lalić, B. Petrović, Lj. Simović, A. Ristović, D. Smiljanić, N. Tadić) is therefore revealed. The influence of expressionist poetics in their poetry was not direct and obvious, but deeply and spontaneously interlaced in their unique poetic vision, which makes these poets already recognised, contemporary „classics” of our poetry. The expressionist tradition was activated in their poetry in a new inventive and creative fashion, in postmodernism clue, and in interaction with the other, often opponent traditional trends (from neosymbolism and neosurrealism, to deep layers of oral and medieval heritage), which has created unexpected intertextual bonds and new poetic quality.At the intertextual and comparative level, a numerous spiritual and poetic similarities of our contemporary poets with the most significant expressionist authors in our and European literary context can be observed (M. Crnjanski, Rastko Petrović, D. Vasiljev, G. Benn, G. Trakl, G. Heym, E. Lasker-Schüler).Besides all specificities and differences in individual poetics of these poets, we have identified the reactualisation of almost all expressionist toposes in their poetry (toposes of city, death, war, apocalypse, „living deadˮ, cosmos/chaos, dissociative and divided subject, and divine/satan topos). By problematising these expressionist toposes in new literary-historic and civilisation circumstances, our contemporary poets open numerous questions of spiritual, personal and collective identity and survival of a man at the end of second millennium. Furthermore, we have detected a range of key expressionist stylistic-rhetorical and structural procedures, among others primarily the procedures of grotesque and distortion, simultaneity, black humour, collage and montage, dissociative sequence of images, spiritualising and abstracting matter, and the procedure of intertextuality and citationality.The influence of expressionist poetry is also reflected on a formal plan, in terms of destruction and decanonization of traditional patriotic and religious genres, as well as oral, folk forms of chants, incantations, mocking poems, tales. There has been genres shifting and interlacing of different language and formal models, from traditional, classical forms (most4often sonnets), to free verse and modern, neoavant-garde play with the language and the form of a poem or a prose poem.The research of expressionist heritage shows that different neoexpressionist currents of our contemporary poetry have developed from the poetic diversity of Serbian and Europe expressionism: critical (Lj. Simović, B. Petrović, partially M. Pavlović), neosumatraistic (S. Raičković), metaphysical (A. Ristović, D. Smiljanić), nihilistic (N. Tadić), religious (in a layer of their poetry Ivan V. Lalić and Novica Tadić).The expressionism has thus left a spirit of critical questioning of all present spiritual, cultural, literal, historic inheritance, „singing the crisis”, destruction of values and vision of „dusk of mankindˮ as a permanent heritage in our contemporary poetry, placing itself as an outcome of further postmodern searches and questioning of limits and power of poetry.

The overarching focus of this thesis is Serbian government strategies under the Serbian Progressive Party towards European integration based on a rationalist approach to Europe. Current research on Serbia assumes the rationalist approach whereby Serbian elites’ strategies towards EU integration are driven by the logic of consequences, in the calculation of benefits and losses resulting from EU membership. This study will take the analysis further by examining Serbian government strategies towards EU accession through the prism of rationalism as well as statecraft where the desire for power has been one of the main driving forces for the Progressives’ strategy to EU conditionality. The research will be a comparative case study using two distinct policy areas of Kosovo and media freedom in Serbia and argue that the Progressives have engaged in partial compliance with regard to Kosovo and fake compliance in the area of media freedom. Both cases have reputational costs of compliance but the differences in outcomes can be attributed to the extent of the EU’s competencies in each policy area and the visibility of Serbian compliance to conditionality. Media freedom, an internal issue, is a low visible area as media freedom legislation is namely in the hands of national governments, thereby limiting the EU’s capacity to regulate and enforce media freedom in some of its own member states as well applicants. Kosovo is a highly visible policy area as a consequence of the presence of external actors monitoring Serbian compliance, thereby increasing the EU’s capacity in this field and making Serbian compliance/non-compliance difficult to hide. Previous scholarship on EU integration in applicant states analyses the EU’s conditionality-driven approach which enforces compliance on acceding countries. However, the thesis seeks to contribute to the existing research by questioning the sustainability of such an approach and the EU’s legitimacy as a normative power seeking to export its values to accession countries. Serbia, is an example within a national context, that seeks to elucidate this argument especially in light of the EU’s exchange of regional stability (Kosovo) for external lenience on matters of democracy (media freedom).

Cette thèse explore l'impact du contexte historique (culturel, politique, démographique) et des politiques européennes sur l’éducation dans les langues des minorités nationales dans la Province autonome de Voïvodine de la République de Serbie au cours de la période 2001-2012.Nous avons analysé en détail les politiques et pratiques éducatives relatives aux minorités nationales en Voïvodine, du niveau primaire au niveau supérieur : les modèles d’enseignement, le réseau scolaire et la participation des élèves, l’accès des minorités nationales à l'enseignement supérieur et la formation des enseignants dans les langues minoritaires, la mise en oeuvre de l’autonomie culturelle dans le domaine de l’enseignement par les conseils nationaux des minorités nationales, et, enfin, la promotion du plurilinguisme au sein du système éducatif.Une étude empirique, conduite principalement à l’aide d’entretiens auprès des acteurs de terrain, démontre que malgré la diminution du nombre des personnes appartenant aux minorités nationales depuis la fin de la Deuxième Guerre mondiale, le système éducatif en Voïvodine est fondé sur le respect des droits linguistiques des minorités nationales tel que défini au niveau européen et international. L’approche historique de notre recherche nous a permis d’identifier les traditions historiques comme un facteur clé des évolutions récentes de l’éducation dans les langues des minorités nationales.Si l'Union européenne ne dispose pas d'un modèle de référence pour l’évaluation du droit des minorités nationales à l’enseignement dans la langue maternelle, elle a néanmoins joué, à travers sa politique d’élargissement, un rôle important dans la mise en place d’une autonomie culturelle dans le domaine de l’éducation dans la langue maternelle des minorités nationales
This thesis explores the impact of historical context (cultural, political, demographic) and of European policies on education in the languages of national minorities in the Autonomous Province of Vojvodina of the Republic of Serbia during the period 2001-2012.We analyzed in detail the educational policies and practices relating to national minorities in Vojvodina, from primary to higher education: teaching models, the school network and the participation of pupils, the national minorities' access to higher education and training of teachers in minority languages, the implementation of cultural autonomy in the field of education by the national councils of national minorities, and finally, the promotion of plurilingualism in the education system.An empirical study, based mainly on interviews with actors in the field, shows that despite the decrease in the number of persons belonging to national minorities since the end of World War II, the education system in Vojvodina is based on respect for language rights of national minorities as defined at European and international level. The historical approach to our research has allowed us to identify historical traditions as a key factor in the recent developments in education in the languages of national minorities.Although the European Union does not have a reference model for evaluating the right to education of national minorities in their mother tongue, through its enlargement policy, it nevertheless played an important role in the establishment of cultural autonomy in the field of education in mother tongue of national minorities

Les Bunjevci sont un petit groupe ethnolinguistique sud-slave qui réside dans la région de Bačka, au nord de la Province de Voïvodine en Serbie, ainsi qu'au sud de la Hongrie voisine. À travers une approche monographique et transdisciplinaire, nous tentons de contribuer à la compréhension des rapports complexes entre langue et identité (ethno)nationale en contexte minoritaire. Les Bunjevci peuvent être considérés, selon l'anthropologue serbe M. Prelić (2007), comme un groupe « à l'identité ethnique controversée ou contestée ». En effet, la question de leur appartenance ethnonationale – notamment leur catégorisation vis-à-vis des autres groupes sud-slaves de la région, Croates et Serbes – fait l'objet de débats depuis plusieurs siècles, dans les sphères politiques et scientifiques. Au cours de l'histoire, ils se sont trouvés en périphérie de divers mouvements d'intégration nationale (hongrois, serbe, croate, yougoslave) qui tendaient à les incorporer. À l'heure actuelle, bien qu'ils soient officiellement reconnus comme l'une des nombreuses « minorités nationales » de Serbie, ce statut leur est formellement dénié, de l'autre côté de la frontière, par les institutions hongroises. Leur existence en tant qu'entité ethnonationale particulière est également explicitement contestée par la Croatie voisine, tout comme par les institutions de la minorité nationale croate en Serbie, qui perçoivent les Bunjevci comme des Croates. Ayant obtenu le statut de « minorité nationale » au début des années 2000, les Bunjevci de Serbie – ou plutôt, les activistes nationaux qui les représentent – amorcent un véritable processus de (re)construction nationale dans lequel un rôle primordial est attribué à la langue. La « langue des Bunjevci » (bunjevački jezik), une variété štokavienne ikavienne (autrefois considérée comme un parler local de la langue serbo-croate), est aujourd'hui placée au centre des revendications de cette minorité et mise en avant comme un des éléments assurant l'individuation des Bunjevci vis-à-vis des Serbes et des Croates
The Bunjevci are a small South Slavic ethnolinguistic group which lives in the Bačka region, in the north of the Province of Vojvodina in Serbia, as well as in the south of neighboring Hungary. Through a monographic and interdisciplinary approach, we try to contribute to the understanding of the complex relationship between language and (ethno)national identity in a minority context. According to the Serbian anthropologist M. Prelić (2007), the Bunjevci can be considered as a group "with controversial or disputed ethnic identity". Indeed, the question of their ethnonationality – especially their categorization vis-à-vis other South Slavic groups in the region, Croats and Serbs – has been the subject of debate for centuries, in political and scientific spheres. In the past, they were located on the periphery of various national integration movements (Hungarian, Serbian, Croatian, Yugoslavian) which tended to incorporate them. Today, although they are officially recognized as one of the many "national minorities" of Serbia, the Hungarian institutions formally deny them this status on the other side of the border. Their existence as a particular ethnonational entity is also explicitly contested by neighboring Croatia, as well as by the institutions of the Croatian national minority in Serbia, which perceive Bunjevci as Croats. Having obtained the status of "national minority" in the early 2000s, the Bunjevci of Serbia – or rather, the national activists representing them – begin a genuine process of national (re)construction in which a key role is assigned to the language. The "Bunjevac language" (bunjevački jezik), a štokavian ikavian variety (once considered as a local speech of the Serbo-Croatian language), is now placed at the center of the minority's claims and put forward as one of the elements ensuring the individuation of the Bunjevci from the Serbs and the Croats