Dissertations / Theses on the topic 'Франциск'

Мета – дослідити та схарактеризувати францисканську модель поезії Яна Твардовського. У роботі на основі аналізу вибраних віршів Яна Твардовського з різних періодів його творчості можна констатувати, що незважаючи на еволюцію мотивів, не змінюються основні риси створеної ним францисканської моделі, серед них: похвала всього творіння, афірмація життя у всіх його проявах, любов до звичайних людей, поетика буденності або культ природи. Також у роботі висвітлено та проаналізовано головні чесноти францисканської духовності, що особливим чином мають своє відображення у віршах Твардовського.

У дисертацији је приказана рецепција велике француске књижевности у српским књижевним новинама и часописима до почетка Другог светског рата, у Летопису Матице српске, Српском књижевном гласнику, Мисли, Страном прегледу, Бранковом колу, Босанској вили, Зори, Звезди, Зениту, Данасу и др.Рад се бави културно - књижевним везама између Србије и Француске преко српске књижевне периодике, па је примењен компаративни и књижевно - историјски приступ.Уредници часописа, као и преводиоци и критичари окупљени око часописа, дали су вредан допринос осветљавању појединих француских писаца и њихових дела, као и књижевних праваца у француској књижевности. То су углавном били људи из културног и јавног живота Србије: Јован Јовановић Змај, Ђорђе Поповић Даничар, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Миодраг Ибровац, Светислав Петровић. Они су упућивали на поједине француске писце или дела из француске књижевности процењујући потребу и могућности наше средине да та дела прихвати и могућности тих дела да позитивно утичу на нашу књижевност или чак на развој наше друштвене средине. Рад разматра како је наша читалачка публика5прихватала француску књижевност и како је француска књижевност утицала на формирање укуса читалаца.Дошло се до закључка да су у овом периоду у нашим новинама и часописима најзаступљенији били француски писци XIX века: Виктор Иго, Ги де Мопасан и Алфонс Доде. Најмања пажња је посвећивана француској књижевности средњег века и ренесансе.Очигледно је да су се многа значајна француска књижевна дела у Србији појављивала најпре у часописима. Заступљеност француске књижевности зависила је од периода излажења часописа, од програма самих часописа, као и од уредника часописа.Досадашња истраживања на ову тему фокусирала су се углавном на поједине часописе, а овај рад доводи до првих систематизација у овом домену, тј. приказује присуство француске књижевности у великом броју српских новина и часописа. Резултати истраживања дају јасну слику заступљености француске књижевности у нашој књижевној периодици од XIX века до почетка Другог светског рата.Кључне речи: Француска књижевност, српске књижевне новине и часописи, француски писци, преводиоци, читалачка публика, рецепција, интеркултуралност
U disertaciji je prikazana recepcija velike francuske književnosti u srpskim književnim novinama i časopisima do početka Drugog svetskog rata, u Letopisu Matice srpske, Srpskom književnom glasniku, Misli, Stranom pregledu, Brankovom kolu, Bosanskoj vili, Zori, Zvezdi, Zenitu, Danasu i dr.Rad se bavi kulturno - književnim vezama između Srbije i Francuske preko srpske književne periodike, pa je primenjen komparativni i književno - istorijski pristup.Urednici časopisa, kao i prevodioci i kritičari okupljeni oko časopisa, dali su vredan doprinos osvetljavanju pojedinih francuskih pisaca i njihovih dela, kao i književnih pravaca u francuskoj književnosti. To su uglavnom bili ljudi iz kulturnog i javnog života Srbije: Jovan Jovanović Zmaj, Đorđe Popović Daničar, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Miodrag Ibrovac, Svetislav Petrović. Oni su upućivali na pojedine francuske pisce ili dela iz francuske književnosti procenjujući potrebu i mogućnosti naše sredine da ta dela prihvati i mogućnosti tih dela da pozitivno utiču na našu književnost ili čak na razvoj naše društvene sredine. Rad razmatra kako je naša čitalačka publika5prihvatala francusku književnost i kako je francuska književnost uticala na formiranje ukusa čitalaca.Došlo se do zaključka da su u ovom periodu u našim novinama i časopisima najzastupljeniji bili francuski pisci XIX veka: Viktor Igo, Gi de Mopasan i Alfons Dode. Najmanja pažnja je posvećivana francuskoj književnosti srednjeg veka i renesanse.Očigledno je da su se mnoga značajna francuska književna dela u Srbiji pojavljivala najpre u časopisima. Zastupljenost francuske književnosti zavisila je od perioda izlaženja časopisa, od programa samih časopisa, kao i od urednika časopisa.Dosadašnja istraživanja na ovu temu fokusirala su se uglavnom na pojedine časopise, a ovaj rad dovodi do prvih sistematizacija u ovom domenu, tj. prikazuje prisustvo francuske književnosti u velikom broju srpskih novina i časopisa. Rezultati istraživanja daju jasnu sliku zastupljenosti francuske književnosti u našoj književnoj periodici od XIX veka do početka Drugog svetskog rata.Ključne reči: Francuska književnost, srpske književne novine i časopisi, francuski pisci, prevodioci, čitalačka publika, recepcija, interkulturalnost
In this PhD thesis it is shown the reception of the great French literature in Serbian literary newspapers and magazines until the beginning of the Worl War II, in the “Letopis Matice srpske“, “Srpski književni glasnik“, “Misli“, “Strani pregled“, “Brankovo kolo“, “Bosanksa vila“, “Zora“,“Zvezda“, “Zenit“, “Danas“ etc.The work deals with cultural-literary connections between Serbia and France across Serbian literary periodicals, so that the comparative and literary-historical approaches are applied. The editors of magazines, as well as translators and critics gathered around the magazines, contributed greatly to the illuminating of some French writers and their works, as well as the literary trends in the French literature. They were mostly people from the cultural and public life of Serbia: Jovan Jovanović Zmaj, Đorđe Popović Daničar, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Miodrag Ibrovac, Svetislav Petrović. They pointed to certain French writers or works from the French literature estimating the needs and possibilities of our environment to accept those works and the possibilities of those works to influence our literature positively or even the development of our social environment.The work examines how our readership accepted the French literature and how the French literature influenced the forming of readers’ taste.It was concluded that in our newspapers and magazines of that period the most common were the French writers of the nineteenth century: Victor Hugo, Guy de Maupassant and Alphonse Daudet. The least attention was paid to the French literature of the Middle Ages and Renaissance. It is obvious that numerous significant French literary works in Serbia appeared in magazines first. Presence of the French literature depended on the periods of issuing magazines, on the programmes of the magazines themselves, as well as on the editors of magazines.All previous researches on this topic focused mostly on certain magazines, and this work brings to the first sistematizations in this domain, i.e. it shows the presence of the French literature in a great number of Serbian newspapers and magazines.The results of the research should give a clear picture of the presence of the French literature in our literary peiodicals from 19th century to the beginning of the Second World War.Key words: French literature, Serbian literary newspapers and magazines, French writers, translators, readership, reception, interculturalism.

Ma thèse comparative est consacrée à une conceptualisation du modèle d'articulation des MARC avec la procédure civile en Russie et en France. La 1re partie a porté sur l'histoire et l'état actuel des MARC en Russie et en France ainsi que sur la question centrale de ma recherche: la notion d’articulation entre les deux régimes de règlement des conflits et de ses formes. J’ai proposé une définition de cet articulation, en tenant compte de l'impact mutuel de deux régimes de règlement des conflits et je fais une classification des formes d'articulation en deux groupes: formes de l'impact des MARC sur la procédure civile et formes d'influence de la procédure civile sur les MARC. La 2ème partie est consacrée de l'impact des MARC sur la procédure civile : l’influence des MARC sur le droit d'action (1) (les questions d’incompétence du juge dans le cas d'une clause de règlement des différends; la portée d'application d'un MARC; les MARC obligatoires et facultatifs, et leur impact sur le droit de l'action; les conséquences en droit processuel des clauses de règlement des différends) et l’impact des MARC sur la réalisation du droit à la protection judiciaire (2) (l’effet du recours aux MARC sur les délais de prescription extinctive, les délais de forclusion; la valeur procédurale et probante des actes finaux des MARC). Dans la 3ème partie j’étudie l'impact de la procédure civile sur les MARC: les formes d'utilisation des mesures judiciaires ordinaires lors du recours aux MARC (l’assistance et le contrôle des tribunaux étatique par rapport aux MARC), ainsi que les cas de participation directe du juge et du personnel des tribunaux dans les MARC (procédures alternatives publiques)
My comparative-legal thesis dedicated to conceptualisation of the model of interaction between ADR and civil court procedure.The first chapter devoted to description of history and contemporary status of ADR in Russia and France, as well as the key topic of my research: the conception of interaction of two regimes of disputes resolving and it's shapes. I offer conception of this interaction, which accepts mutual influence of two regimes of disputes resolving, and classify it's shapes to two groups: influence of ADR on a civil court procedure and influence of a civil court procedure on ADR. The second chapter devoted to the influence of ADR on civil court procedure: how ADR effects on the right of appealation to the court (1) (the range of using ADR and criterias of it's determination; mandatory and facultative ADR and it's effect on a right of appealation to the court; procedural effect of agreements of disputes resolving) and effect of ADR on implementation of the right to the court defense (2) (influence of using ADR on a period of limitation, a period of appellation to the court for the defense; procedural and evidential value of the overall ADR's acts). In the third chapter I examine the influence of civil court procedure on ADR: a shapes of using of the state court system mechanism for utilization of alternative dispute resolving (the state court functions of assistance and control), and the features of direct participation of judge and his administration in performing ADR-procedures (public alternative procedures)

The paper shows that the use of linguistic mechanisms of political discourse plays a large role in the construction of electoral campaigns in all cases examined. The mechanisms of manipulation of different countries depend on the characteristics of the country's political communication. The study and the correct use of mechanisms allows a politician to wage an effective struggle for power, which is the main goal of any political activity.
В работе показано, что использование лингвистических механизмов политического дискурса играет большую роль при построении электоральных кампаний во всех рассмотренных кейсах. Механизмы манипуляции разных стран зависят от особенностей политической коммуникации страны. Изучение и корректное использование механизмов позволяет политическому деятелю вести результативную борьбу за власть, что является главной целью любой политической деятельности.

З кожним днем все важче задовольнити потреби споживачів. Майже щодня з'являються нові рекламні кампанії, різноманітні акції, рекламні оголошення в різних формах та багато інших способів які б привернули увагу споживачів до потрібного товару. Але не тільки між компаніями йде боротьба за клієнтів, така боротьба є ще й між країнами. Кожна країна хоче збільшити свій бюджет і для цього вони вигадують найрізноманітніші способи.

21 сторіччя – час високих технологій, проте вони не лише не протидіють екологічним проблемам, але в деяких випадках і спричиняють їх. Історія світу налічує безліч жахливих техногенних аварій, які залишили свій пагубний відбиток на екології світу. Аварія на ЧАЕС, атомні бомби, які були скинуті на Хіросіму і Нагасакі. Це лише широкомасштабні приклади, які відбулися в минулому сторіччі. На даному етапі розвитку цивілізації кожне місто світу налічує принаймні один завод, а у великих містах їх кількість перевищує десятки сотень. І звичайно це впливає на наше навколишнє середовище шляхом викидання токсинів в атмосферу. Бруд від заводів у річках, вихлопні пари від автомобілів у повітрі, постійна вирубка лісів – стандартні причини, які створюють екологічні проблеми. Аби протидіяти їм, майже всі країни світу ведуть активну екологічну політику та закріплюють її на законодавчому рівні. Більш детально можна це розглянути на прикладі такої провідної європейської країни як Франція.
France

Сьогодні Україна у своєму розвитку зіткнулася з такою проблемою як концентрація банківських капіталів в окремих регіонах, що стримує розвиток як регіонів, так і регіональної банківської системи. Долаючи таку проблему, деякі з розвинутих країн світу вдавалися до реструктуризації банківської системи. Загальною ознакою реструктуризації банківських систем Франції, Італії, Німеччини, Швейцарії було стимулювання розвитку регіональної банківської системи з боку держави та створення регіональних банків.

У овој дисертацији се бавимо семантичком категоријомкаузалности у француском и српском језикупревасходно са становишта синтаксе и семантике,односно утврђивањем инвентара и описом различитихсинтаксичких поступака и лексичких средстава којимасе ова категорија формализује у два посматрана језика.Циљ ове контрастивне студије је да се установе начиниза изражавање каузалности, те да се систематизујуструктурне подударности, односно неподударности уфранцуском и у српском језику, да се утврди степенсемантичке еквиваленције између њих, као и да сеукаже на најбоље могуће начине транспозицијесемантичког односа експлицитне или имплицитнекаузалности из једног посматраног језика у други. Натеоријском плану, резултати истраживања требало бида употпуне постојећа лингвистичка сазнања везана закаузалне односе уопште, а посебно у француском исрпском језику, док би се практичне импликациједобијених резултата огледале како у областипримењене лингвистике и у настави француског каостраног језика, тако и у непосредној преводилачкојпракси.
U ovoj disertaciji se bavimo semantičkom kategorijomkauzalnosti u francuskom i srpskom jezikuprevashodno sa stanovišta sintakse i semantike,odnosno utvrđivanjem inventara i opisom različitihsintaksičkih postupaka i leksičkih sredstava kojimase ova kategorija formalizuje u dva posmatrana jezika.Cilj ove kontrastivne studije je da se ustanove načiniza izražavanje kauzalnosti, te da se sistematizujustrukturne podudarnosti, odnosno nepodudarnosti ufrancuskom i u srpskom jeziku, da se utvrdi stepensemantičke ekvivalencije između njih, kao i da seukaže na najbolje moguće načine transpozicijesemantičkog odnosa eksplicitne ili implicitnekauzalnosti iz jednog posmatranog jezika u drugi. Nateorijskom planu, rezultati istraživanja trebalo bida upotpune postojeća lingvistička saznanja vezana zakauzalne odnose uopšte, a posebno u francuskom isrpskom jeziku, dok bi se praktične implikacijedobijenih rezultata ogledale kako u oblastiprimenjene lingvistike i u nastavi francuskog kaostranog jezika, tako i u neposrednoj prevodilačkojpraksi.
This thesis examines the semantic category of causality inFrench and Serbian, primarily from the point of view ofsyntax and semantics, i.e. it provides an inventory and adescription of different syntactic and lexical means bywhich this category is formalized in the two observedlanguages. The purpose of this contrastive study is toestablish the ways of expressing causality, to systematizestructural congruence, or rather incongruence in French andSerbian, to determine the degree of semantic equivalencebetween them, as well as to point to the best possible meansof transposition of the semantic relation of explicit orimplicit causality from one observed language into theother. At a theoretical level, the results of the researchshould contribute to the existing linguistic knowledge ofcausal relations in general, and particularly in French andSerbian. The results obtained should have considerablepractical implications not only for applied linguistics, butalso for teaching French as a foreign language, and fortranslation.

Предмет рада је анализа семантичке категорије теличности као дистинктивног обележја аспектуалног значења у француском и српском језику. Теличност представља једно од семантичких, односно инхерентних аспектуалних особина глаголских лексема или синтагми и означава постојање крајње тачке у одвијању глаголске радње. У теорији концептуалне семантике (Jackendoff 1996) теличност се дефинише као ограничење Путање, једне од основних концептуалних категорија, која заједно са категоријама Догађај и Време чини структуру глаголске ситуације.Циљ рада је анализа начина на које теличност учествује у стварању аспектуалног значења у француском и српском језику. У анализи су посматране семантичке класе глагола кретања, као и класе глагола извођења, стварања и трошења код којих важну улогу у изражавању теличности има директни објекат. Примењена метода контрастивне анализе открива да између француског и српског језика у начинима изражавања теличности највећа сличност постоји код глагола кретања: у француском ограниченост осе путање обележавају предлози à и jusque (+à/en), док предлог vers указује на неограниченост путање; у српском, ограниченост путање и достизање циља у току кретања изражавају предлошко-падежне конструкције са акузативом, док предлошко-падежне конструкције са дативом означавају да циљ у току кретања није достигнут и да је путања неограничена. У оба језика уочава се семантичка усклађеност између типа глаголске ситуације и предлога у француском, односно предлошко-падежних конструкција и глаголског вида у српском језику: уз ателичне глаголске ситуације у француском, односно неограниченотрајне глаголе у српском јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежном конструкцијом који такође означавају неограничену осу путање у процесу кретања (marcher/nager/courir vers – ходати/пливати/трчати према ка); уз глаголе који означавају тренутне радње, у француском теличне глаголске ситуације, а у српском глаголе свршеног вида, јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежне конструкције које указују да је оса путање у току кретања ограничена (arriver/venir/entrer à – стићи/доћи/ући у). Код семантичких класа глагола извођења, стварања и трошења у француском и српском језику, међутим, уочава се извесна разлика у погледу изражавања теличности. У француском језику концептуализација објекта као ограниченог или неограниченог учествује у изражавању теличности, те се глаголске ситуације у којима је објекат изражен као неограничен интерпретирају као ателичне (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges), док се глаголске ситуације које подразумевају постојање објекта актуализованог као ограниченог, целовитог појма, посматрају као теличне (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). И у српском језику уочава се улога директног објекта у односу на теличност, али је она у вези са градилачким процесима. Код семантичких класа српских глагола извођења, стварања и трошења телични карактер глаголске ситуације обележава се непостојањем трећег члана видске опозиције у оним случајевима када перфективни облик глагола означава да је радња у потпуности протекла кроз објекат, односно када објекат настане или нестане у целости током глаголске радње (читати – прочитати – *прочитавати / писати – написати – *написавати / трошити – потрошити – *потрошивати). Уколико је објекат модификован или трансформисан, могуће је продужити радњу и тада постоји трећи члан видске опозиције (писати – уписати – уписивати). У оба језика, дакле, на концептуалном нивоу уочавају се истоветне појмовне категорије које се на структурно-језичком плану формализују на различите начине.
Predmet rada je analiza semantičke kategorije teličnosti kao distinktivnog obeležja aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. Teličnost predstavlja jedno od semantičkih, odnosno inherentnih aspektualnih osobina glagolskih leksema ili sintagmi i označava postojanje krajnje tačke u odvijanju glagolske radnje. U teoriji konceptualne semantike (Jackendoff 1996) teličnost se definiše kao ograničenje Putanje, jedne od osnovnih konceptualnih kategorija, koja zajedno sa kategorijama Događaj i Vreme čini strukturu glagolske situacije.Cilj rada je analiza načina na koje teličnost učestvuje u stvaranju aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. U analizi su posmatrane semantičke klase glagola kretanja, kao i klase glagola izvođenja, stvaranja i trošenja kod kojih važnu ulogu u izražavanju teličnosti ima direktni objekat. Primenjena metoda kontrastivne analize otkriva da između francuskog i srpskog jezika u načinima izražavanja teličnosti najveća sličnost postoji kod glagola kretanja: u francuskom ograničenost ose putanje obeležavaju predlozi à i jusque (+à/en), dok predlog vers ukazuje na neograničenost putanje; u srpskom, ograničenost putanje i dostizanje cilja u toku kretanja izražavaju predloško-padežne konstrukcije sa akuzativom, dok predloško-padežne konstrukcije sa dativom označavaju da cilj u toku kretanja nije dostignut i da je putanja neograničena. U oba jezika uočava se semantička usklađenost između tipa glagolske situacije i predloga u francuskom, odnosno predloško-padežnih konstrukcija i glagolskog vida u srpskom jeziku: uz atelične glagolske situacije u francuskom, odnosno neograničenotrajne glagole u srpskom javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežnom konstrukcijom koji takođe označavaju neograničenu osu putanje u procesu kretanja (marcher/nager/courir vers – hodati/plivati/trčati prema ka); uz glagole koji označavaju trenutne radnje, u francuskom telične glagolske situacije, a u srpskom glagole svršenog vida, javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežne konstrukcije koje ukazuju da je osa putanje u toku kretanja ograničena (arriver/venir/entrer à – stići/doći/ući u). Kod semantičkih klasa glagola izvođenja, stvaranja i trošenja u francuskom i srpskom jeziku, međutim, uočava se izvesna razlika u pogledu izražavanja teličnosti. U francuskom jeziku konceptualizacija objekta kao ograničenog ili neograničenog učestvuje u izražavanju teličnosti, te se glagolske situacije u kojima je objekat izražen kao neograničen interpretiraju kao atelične (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges), dok se glagolske situacije koje podrazumevaju postojanje objekta aktualizovanog kao ograničenog, celovitog pojma, posmatraju kao telične (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). I u srpskom jeziku uočava se uloga direktnog objekta u odnosu na teličnost, ali je ona u vezi sa gradilačkim procesima. Kod semantičkih klasa srpskih glagola izvođenja, stvaranja i trošenja telični karakter glagolske situacije obeležava se nepostojanjem trećeg člana vidske opozicije u onim slučajevima kada perfektivni oblik glagola označava da je radnja u potpunosti protekla kroz objekat, odnosno kada objekat nastane ili nestane u celosti tokom glagolske radnje (čitati – pročitati – *pročitavati / pisati – napisati – *napisavati / trošiti – potrošiti – *potrošivati). Ukoliko je objekat modifikovan ili transformisan, moguće je produžiti radnju i tada postoji treći član vidske opozicije (pisati – upisati – upisivati). U oba jezika, dakle, na konceptualnom nivou uočavaju se istovetne pojmovne kategorije koje se na strukturno-jezičkom planu formalizuju na različite načine.
This thesis analyzes the semantic category of telicity as a distinctive feature of aspectual meaning in French and Serbian. Telicity is one of the semantic, or inherent aspectual features of the verb or phrase and indicates the existence of endpoints of a verbal action. In The theory of conceptual semantics (Jackendoff 1996) telicity is defined as boundedness of the Path, one of the basic conceptual categories, which together with the categories of Event and Time, constitute the structure of verb situations.The aim of the thesis is to analyze the ways in which telicity affects the creation of aspectual meaning in French and Serbian. The analysis was applied to the semantic class of verbs of motion, as well as the class of verbs of performance, creation and consumption for which the direct object plays an important role in expressing telicity. The applied method of contrastive analysis reveals that the greatest similarity between French and Serbian exists in the ways of expressing telicity with verbs of motion. In French, boundedness of the path is indicated by the prepositions à and jusque (+ à / en), while the preposition vers indicates boundlessness. In Serbian, boundedness of the path and reaching the goal during movement is expressed by preposition-case constructions with the accusative, while preposition-case constructions with the dative indicate that the goal is not reached during movement, and that the trajectory is unlimited. In both languages semantic consistency between the type of verb situation and preposition in French, or the preposition-case construction and verb aspect in Serbian can be observed. Syntagmatically foreseen prepositions occur with atelic verb situations in French, or durative verbs in Serbian and preposition-case constructions which also indicate the boundlessness of the path in the process of movement (marcher/nager/courir vers – hоdati/plivati/trčati prema ka); verbs that denote punctual actions in French, i.e. telic verb situations, and in Serbian, verbs in the perfect aspect occur with the syntagmatically foreseen preposition, or preposition-case constructions which indicate that the trajectory during movement is limited (arriver/venir/entrer à – stići/dоći/ući u). In the semantic class of verbs of performance, creation and consumption in French and Serbian, however, we can see certain differences in terms of expressing telicity. In French, conceptualization of the object as limited or unlimited participates in expressing telicity, verb situations in which the object is expressed as an unlimited are interpreted as atelic (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges) while verb situations which imply the existence of the object as a limited, unique concept, are regarded as telic (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). In Serbian, the role of the direct object in relation to telicity can also be observed, but it is related to derivational processes. With the semantic classes of Serbian verbs of performance, creation and consumption the telic character of the verb situation is marked by the absence of the third member of the aspectual opposition in those cases where the perfective form of the verb indicates that the action completely passed through the object, or when the object is completely created or consumed during the verbal action (čitati – prоčitati – *prоčitavati / pisati – napisati – *napisavati / trоšiti – pоtrоšiti – *pоtrоšivati). If the object has been modified or transformed, the verb action can be prolonged and the aspectual opposition admits the third form (pisati – upisati – upisivati). In both languages the conceptual level, therefore, reveals identical conceptual categories that in the structural-linguistic plan are formalized in different ways.

Предмет нашег истраживања су француски,италијански и српски фраземи који садржекулинарску терминологију (лексеме којеозначавају различите намирнице (нпр.јабука, јаје), поједине врсте једноставнијихјела (нпр. кајгана, каша), месне прерађевине(нпр. кобасица, салама) итд.). Циљистраживања је да компаративно-контрастивном анализом установимолексичка и семантичка (не)подударањаодабраних фразема француског,италијанског и српског језика. Поред тога,циљ је да фраземе тематски групишемопрема концептима које изражавају и даутврдимо на који начин је кулинарскатерминологија учествовала у изградњифразеолошког значења.Први део рада представља теоријски оквиристраживања, док други део рада садржианализу корпуса и обухвата две целине –анализу мотивације фразема и концептуалнуанализу фразема. У делу рада у којеманализирамо мотивацију фразема грађу ћеморазврстати по компонентама које су носиоцизначења, док ћемо у оквиру концептуалнеанализе фраземе тематски груписати ипридружити им одговарајуће дескрипторекоји их прецизније описују и представљајуодносе сличности међу њима.
Predmet našeg istraživanja su francuski,italijanski i srpski frazemi koji sadržekulinarsku terminologiju (lekseme kojeoznačavaju različite namirnice (npr.jabuka, jaje), pojedine vrste jednostavnijihjela (npr. kajgana, kaša), mesne prerađevine(npr. kobasica, salama) itd.). Ciljistraživanja je da komparativno-kontrastivnom analizom ustanovimoleksička i semantička (ne)podudaranjaodabranih frazema francuskog,italijanskog i srpskog jezika. Pored toga,cilj je da frazeme tematski grupišemoprema konceptima koje izražavaju i dautvrdimo na koji način je kulinarskaterminologija učestvovala u izgradnjifrazeološkog značenja.Prvi deo rada predstavlja teorijski okviristraživanja, dok drugi deo rada sadržianalizu korpusa i obuhvata dve celine –analizu motivacije frazema i konceptualnuanalizu frazema. U delu rada u kojemanaliziramo motivaciju frazema građu ćemorazvrstati po komponentama koje su nosiociznačenja, dok ćemo u okviru konceptualneanalize frazeme tematski grupisati ipridružiti im odgovarajuće deskriptorekoji ih preciznije opisuju i predstavljajuodnose sličnosti među njima.
The subject of this research are French, Italianand Serbian idioms comprising the culinaryterminology (lexemes that denote groceries (e.g.apple, egg), certain types of simple meals (e.g.omelette, porridge), meat products (e.g.sausage, salami), etc.). The aim of this study isto determine the lexical and semanticsimilarities and differences of the chosen idiomsby using comparative-contrastive analysis.Furthermore, our objective is to classify theidioms into groups based on the concepts whichthey express and to determine the way in whichthe culinary terminology motivates thephraseological meaning.The first part of this work presents thetheoretical frame of the research, while thesecond part contains the analysis of the corpusand consists of two parts – analysis of themotivation of the idioms and conceptualanalysis of the idioms. In the part where weanalyse the motivation of the idioms, the corpusis classified according to components which arethe carriers of meaning, while in the conceptualanalysis we will classify the idioms intothematic groups and we will associate theidioms with appropriate descriptors whichdescribe them more precisely and represent therelations of similarity between them.

Cette thèse propose une analyse de cent entretiens biographiques menés auprès de jeunes ressortissants de l’ancienne URSS, nés principalement dans les années 1980-1990 et – pour deux tiers d’entre eux – devenus étudiants d’établissements d’études supérieures en France. La migration étudiante depuis la Russie vers la France est ainsi son objet principal d’investigation, précisé en comparant les cas de Russes mobiles internationalement et de ceux qui n’avaient pas connu – au moment de l’enquête – d’expérience d’études à l’étranger. La comparaison mobilité/non-mobilité fait ressortir les conditions qui amènent à souhaiter un voyage d’études dans un autre pays, ainsi que les actions qui s’effectuent pour sa mise en œuvre. La notion de carrière migratoire, constituée de trois phases – conception, préparation du départ, séjour –, est dans un premier temps mobilisée afin de montrer d’une part que ce n’est pas avec l’arrivée dans un pays étranger que la migration commence, mais avec la préparation du départ – cette dernière, si elle aboutit, étant la phase clé de la carrière –, et d’autre part que la migration doit être comprise comme une action, que les descriptions de contextes permettant de migrer ne suffisent pas à expliquer et qui demande ainsi à être analysée le plus finement possible. Dans un second temps, le terme de socialisation est proposé pour rendre compte de l’espace social de possibilité de concevoir et réaliser un départ étudiant à l’étranger. La distribution inégale des compétences en langues étrangères en Russie contemporaine est mise en évidence, ainsi que le processus – nommé « socialisation à l’étranger » – de formation des représentations quant aux pays occidentaux, faisant souhaiter un départ. Enfin, quelques dispositions sont repérées – comme la disposition volontaire ou la disposition au dilettantisme – qui autorisent à concevoir et à réaliser le départ étudiant ; les processus de constitution desdites dispositions sont reconstruits, permettant de constater à la fois une relative hétérogénéité et une sélectivité du recrutement d’étudiants internationalement mobiles. Cette thèse constitue un apport à la sociologie des migrations, ainsi qu’aux études sur la Russie. Avec son terrain national, peu étudié et associé à un ensemble de stéréotypes – répandus y compris dans le monde scientifique –, elle ambitionne aussi de contribuer à la sociologie de la socialisation, soucieuse de saisir des mécanismes généraux de la formation et de la transformation des individus dans la société
This thesis presents an analysis of a hundred biographical interviews with young people from the former USSR, born mainly in the 1980-1990s, two thirds of them having become students at the higher educational establishments in France. Thus, student migration from Russia to France is the main object of research, specified by comparing the cases of internationally mobile Russians and those who – at the moment of the investigation – did not have any experience of studying abroad. The comparison between mobility and non-mobility has revealed the conditions which make one want to study abroad, as well as actions undertaken to implement it. The notion of migratory career, which comprises three stages, namely design, preparation of departure, and stay, is on the one hand used to show that, first, it is not with the arrival in a foreign country that migration starts, but with the preparation for departure – this stage, if successful, being the crucial stage in the career – and second, that migration must be understood as an action that routine exposure of contexts allowing to migrate is not sufficient to explain and thus requires to be described as precisely as possible. On the other hand, the term socialization is suggested to explain the social space that enables one to conceive and implement student departure abroad. The unequal access to foreign language skills in contemporary Russia is highlighted, as well as the process – named “foreign socialization” – of the formation of representations about western countries, which makes one wish to depart. Finally, a number of dispositions, such as voluntary or amateur dispositions, are outlined that allow to conceive and implement the departure, and the processes of their appearance are retraced, allowing at the same time to reveal a relative heterogeneity and selectivity of recruitment of internationally mobile students. This thesis provides a contribution to the sociology of migration, as well as to Russian studies. Having a national field that remains little studied and associated with a number of stereotypes, widespread in the scientific world as well, it has an ambition to contribute to the sociology of socialization, which cares to capture general mechanisms of the formation and transformation of individuals in the society
Настоящая диссертация предлагает анализ ста биографических интервью с выходцами из бывшего СССР, родившимися преимущественно в 1980-1990 годах и – в случае двух третьих опрошенных – ставших студентами высших учебных заведений во Франции. Студенческая миграция из России во Францию представляет, таким образом, главный объект исследования данной работы, уточненный с помощью сравнения случаев русских студентов, обучающихся или обучившихся за рубежом, и тех, среди их сверстников и соотечественников, кто не имел – в момент интервью – подобного опыта. Сопоставление мобильность/не мобильность позволило выявить условия, которые способствуют формированию желания учиться в другой стране, а также действия, которые предпринимаются для осуществления этого желания. Понятие «карьеры» (Беккер, Гоффман, Дармон), состоящей из трех фаз – концепция, приготовление отъезда, пребывание в другой стране –, использовано в первой части диссертации с целью показать, что, с одной стороны, миграция начинается не с прибытия за границу, а с приготовления отъезда – данная фаза является, в случае ее успешного завершения, ключевой фазой миграционной карьеры – и что, с другой стороны, миграция должна быть понята как действие, требующее отдельного детального анализа, и для изучения которого описания национального или интернационального контекста не являются достаточными. Во второй части термин «социализация» (Бурдье, Дармон, Лаир) предложен для того, чтобы выявить социальное пространство, позволяющее задумать и осуществить студенческую миграцию. Неравный доступ к изучению иностранных языков в современной России упомянут с этой целью, а также процесс возникновения представлений о загранице, которые содействуют зарождению желания мигрировать. Описаны, наконец, роль и формирование других социальных качеств, часто натурализированных или психологизированных опрошенными («воля» и т.д.) и благоприятствующих реализации студенческой миграции. Оставаясь селективным, социальное пространство последней является, таким образом, относительно разнородным.Данная диссертация представляет собой вклад в социологию миграции и в изучение России. Эмпирический материал о студентах и молодых специалистах из России, страны недостаточно изученной и ассоциирующейся с рядом стереотипов, в том числе и в научном мире, позволяет также обогатить размышления о механизмах формирования и трансформации человека, члена общества

Предмет рада је анализа семантичке категорије теличности као дистинктивног обележја аспектуалног значења у француском и српском језику. Теличност представља једно од семантичких, односно инхерентних аспектуалних особина глаголских лексема или синтагми и означава постојање крајње тачке у одвијању глаголске радње. У теорији концептуалне семантике (Jackendoff 1996) теличност се дефинише као ограничење Путање, једне од основних концептуалних категорија, која заједно са категоријама Догађај и Време чини структуру глаголске ситуације.Циљ рада је анализа начина на које теличност учествује у стварању аспектуалног значења у француском и српском језику. У анализи су посматране семантичке класе глагола кретања, као и класе глагола извођења, стварања и трошења код којих важну улогу у изражавању теличности има директни објекат. Примењена метода контрастивне анализе открива да између француског и српског језика у начинима изражавања теличности највећа сличност постоји код глагола кретања: у француском ограниченост осе путање обележавају предлози à и jusque (+à/en), док предлог vers указује на неограниченост путање; у српском, ограниченост путање и достизање циља у току кретања изражавају предлошко-падежне конструкције са акузативом, док предлошко-падежне конструкције са дативом означавају да циљ у току кретања није достигнут и да је путања неограничена. У оба језика уочава се семантичка усклађеност између типа глаголске ситуације и предлога у француском, односно предлошко-падежних конструкција и глаголског вида у српском језику: уз ателичне глаголске ситуације у француском, односно неограниченотрајне глаголе у српском јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежном конструкцијом који такође означавају неограничену осу путање у процесу кретања (marcher/nager/courir vers – ходати/пливати/трчати према ка); уз глаголе који означавају тренутне радње, у француском теличне глаголске ситуације, а у српском глаголе свршеног вида, јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежне конструкције које указују да је оса путање у току кретања ограничена (arriver/venir/entrer à – стићи/доћи/ући у). Код семантичких класа глагола извођења, стварања и трошења у француском и српском језику, међутим, уочава се извесна разлика у погледу изражавања теличности. У француском језику концептуализација објекта као ограниченог или неограниченог учествује у изражавању теличности, те се глаголске ситуације у којима је објекат изражен као неограничен интерпретирају као ателичне (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges), док се глаголске ситуације које подразумевају постојање објекта актуализованог као ограниченог, целовитог појма, посматрају као теличне (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). И у српском језику уочава се улога директног објекта у односу на теличност, али је она у вези са градилачким процесима. Код семантичких класа српских глагола извођења, стварања и трошења телични карактер глаголске ситуације обележава се непостојањем трећег члана видске опозиције у оним случајевима када перфективни облик глагола означава да је радња у потпуности протекла кроз објекат, односно када објекат настане или нестане у целости током глаголске радње (читати – прочитати – *прочитавати / писати – написати – *написавати / трошити – потрошити – *потрошивати). Уколико је објекат модификован или трансформисан, могуће је продужити радњу и тада постоји трећи члан видске опозиције (писати – уписати – уписивати). У оба језика, дакле, на концептуалном нивоу уочавају се истоветне појмовне категорије које се на структурно-језичком плану формализују на различите начине.
Predmet rada je analiza semantičke kategorije teličnosti kao distinktivnog obeležja aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. Teličnost predstavlja jedno od semantičkih, odnosno inherentnih aspektualnih osobina glagolskih leksema ili sintagmi i označava postojanje krajnje tačke u odvijanju glagolske radnje. U teoriji konceptualne semantike (Jackendoff 1996) teličnost se definiše kao ograničenje Putanje, jedne od osnovnih konceptualnih kategorija, koja zajedno sa kategorijama Događaj i Vreme čini strukturu glagolske situacije.Cilj rada je analiza načina na koje teličnost učestvuje u stvaranju aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. U analizi su posmatrane semantičke klase glagola kretanja, kao i klase glagola izvođenja, stvaranja i trošenja kod kojih važnu ulogu u izražavanju teličnosti ima direktni objekat. Primenjena metoda kontrastivne analize otkriva da između francuskog i srpskog jezika u načinima izražavanja teličnosti najveća sličnost postoji kod glagola kretanja: u francuskom ograničenost ose putanje obeležavaju predlozi à i jusque (+à/en), dok predlog vers ukazuje na neograničenost putanje; u srpskom, ograničenost putanje i dostizanje cilja u toku kretanja izražavaju predloško-padežne konstrukcije sa akuzativom, dok predloško-padežne konstrukcije sa dativom označavaju da cilj u toku kretanja nije dostignut i da je putanja neograničena. U oba jezika uočava se semantička usklađenost između tipa glagolske situacije i predloga u francuskom, odnosno predloško-padežnih konstrukcija i glagolskog vida u srpskom jeziku: uz atelične glagolske situacije u francuskom, odnosno neograničenotrajne glagole u srpskom javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežnom konstrukcijom koji takođe označavaju neograničenu osu putanje u procesu kretanja (marcher/nager/courir vers – hodati/plivati/trčati prema ka); uz glagole koji označavaju trenutne radnje, u francuskom telične glagolske situacije, a u srpskom glagole svršenog vida, javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežne konstrukcije koje ukazuju da je osa putanje u toku kretanja ograničena (arriver/venir/entrer à – stići/doći/ući u). Kod semantičkih klasa glagola izvođenja, stvaranja i trošenja u francuskom i srpskom jeziku, međutim, uočava se izvesna razlika u pogledu izražavanja teličnosti. U francuskom jeziku konceptualizacija objekta kao ograničenog ili neograničenog učestvuje u izražavanju teličnosti, te se glagolske situacije u kojima je objekat izražen kao neograničen interpretiraju kao atelične (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges), dok se glagolske situacije koje podrazumevaju postojanje objekta aktualizovanog kao ograničenog, celovitog pojma, posmatraju kao telične (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). I u srpskom jeziku uočava se uloga direktnog objekta u odnosu na teličnost, ali je ona u vezi sa gradilačkim procesima. Kod semantičkih klasa srpskih glagola izvođenja, stvaranja i trošenja telični karakter glagolske situacije obeležava se nepostojanjem trećeg člana vidske opozicije u onim slučajevima kada perfektivni oblik glagola označava da je radnja u potpunosti protekla kroz objekat, odnosno kada objekat nastane ili nestane u celosti tokom glagolske radnje (čitati – pročitati – *pročitavati / pisati – napisati – *napisavati / trošiti – potrošiti – *potrošivati). Ukoliko je objekat modifikovan ili transformisan, moguće je produžiti radnju i tada postoji treći član vidske opozicije (pisati – upisati – upisivati). U oba jezika, dakle, na konceptualnom nivou uočavaju se istovetne pojmovne kategorije koje se na strukturno-jezičkom planu formalizuju na različite načine.
The subject of this dissertation is the presence,position and role of literary texts in thetextbooks of French as a foreign language.Though in the last few years a lot has beenwritten about the importance of using literarytexts in foreign language teaching and itsadvantages in comparison to other types ofteaching material, French glotodidacticianspoint to the fact that literary texts are used incontemporary communication-orientedtextbooks as any other texts, with the primarypurpose of developing language skills. In orderto prove this hypothesis, the textbooks ofnational and French authors in use inelementary and high schools in Serbia areanalysed. As reading, that is, understanding atext is a prerequisite to any further work on thetext, special attention is given to readingstrategies and models which facilitate students’access to literary texts used in textbooks. Thecomparative approach allows us to gain insightinto similarities and differences in choosingFrench authors and their work represented intextbooks, the position of literary texts inteaching unit, the ways they are presented andthe accompanying activities. These criteria areused in the analysis of all textbooks: the ones byour and French authors both for elementaryschools, and for high schools.

Les jardins collectifs de l’Île-de-France et de la région de Kazan offrent l’exemple d’une des plus anciennes formes de jardinage urbain en Europe qui se positionne à l’interface entre le monde de la ville et celui de la campagne. À l’échelle locale, si les jardins sont d’abord des espaces domestiques, de l’ordre de l’intime, ils renvoient aussi à la construction d’une communauté qui se fonde sur le travail agricole et des relations de voisinage fortes, faisant écho à une communauté paysanne idéalisée. Ces communautés se structurent autour de jeux de normalisations complexes non sans tensions entre différentes générations de jardiniers. À l’échelle métropolitaine, les jardins collectifs affirment une agrarisation de la ville tout d’abord à travers la construction de modes d’habiter agri-urbains qui promeuvent un desserrement du tissu urbain et de nouveaux modes d’alimentation. Ensuite, ils servent de passerelles entre acteurs urbains et acteurs des périphéries rurales. Enfin, la mise en tension entre agrarisation et urbanisation souligne le rôle des jardins dans la fabrique de la ville, notamment leur participation dans le maintien d’un foncier agricole dans la ville en dépit de l’étalement et de la densification. Dans cette approche, la mise en regard franco-russe soutient tout particulièrement une réflexion sur l’hybridation entre urbanisation et agrarisation avec l’affirmation d’un droit à la terre en regard du droit à la ville
Collective gardens of Île-de-France and the Kazan region are examples of one of the oldest forms of urban gardening in Europe and they are at the interface between the city and the countryside. At the local level, despite their domestic and private roles, gardens also referring to a community structured around complex norms and tensions between different generations of gardeners. These communities are based on agricultural work, strong neighborhood relations which is why they can be analysed through the concept of idealized peasant community. At the metropolitan level, collective gardens affirm an agrarisation of the city because they build an agri-urban way of live, promoting a low urban density and new eating habits. Moreover, they make connections between urban and rural actors. Finally, tension between agrarization and urbanization highlights the role of gardens in the city’s construction, as they maintain agricultural land in a context of urban spreading and densification. In this approach, the franco-russian comparison particularly supports a reflection on the hybridization of agrarization and urbanization with the affirmation of a right to land in resonance with the right to the city
Коллективные сады из Иль-де-Франс и Казаны являются одной из древнейших форм городского садоводства в Европе, которая находятся между городским и сельским миром. На местном уровне, несмотря на их домашнюю и частную роль, сады строят сообщества, структурированные вокруг сложных норм и напряженности между разными поколениями садоводов. Эти сообщества - основаны на сельскохозяйственной работе и крепких соседских отношениях, поэтому их можно проанализировать с помощью концепции идеализированного крестьянского сообщества. На уровне метрополии, коллективные сады утверждают аграризацию города и создают сельско-городской образ жизни, способствуя созданию менее плотного городского пространства и новых привычек питания. Кроме того, они устанавливают связи между городскими и сельскими населением. Наконец, напряженность между аграризацией и урбанизацией подчеркивает роль садов в строительстве города, поскольку они сохраняют сельскохозяйственные земли в условиях распространения и уплотнения городов. При таком подходе, франко-российское сравнение особенно подчеркивает гибридизацию аграризации и урбанизации с подтверждением права на землю и права на город

Объектом исследования является влияние иностранных представительств на въездной туризм в регионе. Предметом исследования является деятельность Генерального Консульства Франции в Екатеринбурге на территории Свердловской области в сфере туризма и развития въездного потока. Целью работы является исследование влияния Генерального Консульства Франции на формирование въездного туристского потока в Свердловскую область.
This work considers the role and the impact of the foreign mission in the region on tourism. The main idea is the role of the Consulate General of France in the formation of the inbound tourist flows in Sverdlovsk region. The questionnaires and events were analyzed that have affect in tourist flows from France. The main directions of cooperation between France and Sverdlovsk region were revealed.

Работа посвящена теме вербального поведения в политическом дискурсе на глобальном уровне в рамках заседания Совета Безопасности ООН. Рассматриваются теоретические аспекты хеджирования – вербального приема, направленного на смягчение коннотативного значения фраз и придания им менее агрессивного тона. В частности, освещается такая проблема как корреляция хеджирования и внешней политики Франции и Ливии. На примере ливийского конфликта в 2011 г., автор исследования анализирует латентные намерения Франции, выраженные на вербальном уровне, что позволяет выделить характерные черты коммуникативной дипломатии на международной арене в конфликтных ситуациях.
The paper is devoted to the verbal behavior in the political discourse at the global level in the framework of the UN Security Council. It is discussed theoretical aspects of hedging – verbal tactic aimed at mitigating the connotation of words and making them less aggressive. In particular, it is illustrated such problem as the correlation between the hedge construction and the foreign policy of France and Libya. On the basis of the Libyan conflict in 2011, the author analyzes the latent intentions of France expressed at the verbal level that allows to distinguish the features of communicative diplomacy in the international arena in conflict situations.

В работе произведена попытка изучить Крымскую войну 1853-1856 годов с точек зрения противоборствующих сторон и рассмотреть ситуации, которые оставили след в культуре и массовом сознании населения Англии, Франции, Италии и России. Изучено как восприятие этой войны во всех указанных странах развивалось с 1853 года по 2006.
In my work I tried to study how the Crimean war of 1853-1856 is seen in participating countries and find out situations, that left marks in the culture and mass consciousness of people of England, France, Italy and Russia. Also in this work I studied how the perception of this war changed from 1853 to 2006.

Батракова Д.С. Адміністративно-правове регулювання місцевого самоврядування: порівняльно-правовий аналіз України та Франції : дис. … канд.. юрид. наук : 12.00.07 – адміністративне право і процес; фінансове право; інформаційне право / Батракова Дар’я Сергіївна. – Одеса, 2017. – 201 с.
Дисертація присвячена компаративному дослідженню адміністративно- правового регулювання місцевого самоврядування в Україні та Франції, а також виявленню прогалин його правового регулювання та обґрунтування пропозицій щодо внесення змін до законодавства. Досліджено становлення та розвиток місцевого самоврядування в Україні та Франції та виокремлено відповідні історичні періоди з наведенням їх характеристики. Досліджено правову природу та удосконалено розуміння місцевого самоврядування, його ознаки та принципи, а також здійснено розмежування із суміжними категоріями. Виокремлено види актів місцевого самоврядування відповідно до характеру правовідносин, які вони регулюють. Розкрито зміст на надано характеристику актам органів місцевого самоврядування та їх особливостям. Охарактеризовано та визначено структуру місцевого самоврядування та систему суб’єктів місцевого самоврядування, здійснено розмежування їх повноважень та наголошено на способах усунення конфліктів компетенції між місцевими органами виконавчої влади та органами місцевого самоврядування на прикладі Франції.
Диссертация посвящена компаративному исследованию административно-правового регулирования местного самоуправления Украины и Франции, а также выявлению недостатков его правового регулирования и обоснованию предложений по внесению изменений в законодательство. Определена степень научной разработанности данной темы. Исследованы становление и развитие местного самоуправления в Украине и Франции и установлено, что местное самоуправление Франции прошло в своем развитии 13 периодов. На основании анализа доктринальных и нормативно-правовых определений местного самоуправления предложено собственное понимание местного самоуправления и его принципов. В частности, определено, что принципами местного самоуправления являются не только принципы, закрепленные на уровне национальных законодательств, но и такие, которые содержатся в международных нормативно-правовых документах (Всемирной декларации местного самоуправления и Европейской хартии местного самоуправления). Рассмотрена система нормативно-правовых актов, регулирующих деятельность субъектов местного самоуправления в Украине и Франции и отмечен высокий уровень кодификации законодательства Франции. Сделаны выводы о том, что все процессы, которые сейчас происходят в сфере местного самоуправления Франции, можно охарактеризовать, как такие, которые направлены на оптимизацию управления на местах, сокращение лишних органов и должностных лиц, а также сокращение расходов из местного бюджета. Охарактеризованы акты органов местного самоуправления и процедура их принятия. Определено, что во Франции функция контроля и надсмотра над местным самоуправлением реализуется с помощью полномочий префекта как представителя государства на местах в сфере проверки актов на их соответствие нормам законодательства. Рассмотрена структура местного самоуправления и выделены субъекты, осуществлено разграничение их полномочий и исследованы способы устранения конфликтов компетенции между местными органами исполнительной власти и органами местного самоуправления на примере Франции.
The thesis is devoted to a comparative study of administrative and legal regulation of local government in Ukraine and France, as well as identify gaps regulation and its legal justification for the proposals to amend the legislation. Studied the formation and development of local government in Ukraine and France and singled out the corresponding historical periods and a summary of their characteristics. Considered the legal nature of the concept of local self-government, its characteristics and principles, as well as the differentiation of adjacent categories. Considered legislation local authorities and their types are allocated according to the nature of the relationships that they regulate. The content provided on the characterization of the acts of local governments and their characteristics. Characterized and determined the structure of local government and the system of local government conducted separation of powers and emphasized how to resolve conflicts of competence between local authorities and local governments on the example of France.