Academic literature on the topic 'Томосинтез'

Золотим стандартом діагностики спондилітів є культуральна чи патоморфологічна верифікація. Однак проведення інтервенційних хірургічних втручань з діагностичною метою при спондилітах має ряд обмежень. Результати біопсії потребують обережної інтерпретації, без візуалізаційної навігації можливі негативні результати, мають місце важливі методологічні проблеми та низька якість отриманого матеріалу. За неможливості гістологічної чи бактеріологічної верифікації променева діагностика стає єдиним критерієм підтвердження діагнозу. Мета – визначити інформативність та ефективність рентгенографії, комп’ютерної томографії (КТ), магнітно-резонансної томографії (МРТ), цифрового томосинтезу (ЦТ) та їх поєднань у діагностиці спондилітів. Матеріал і методи. Проведено ретроспективне дослідження 140 дорослих пацієнтів, з них 54 з туберкульозним спондилітом, 41 з неспецифічним спондилітом та 45 осіб, які склали контрольну групу. Результати. Визначені чутливість, специфічність, точність, прогностичність та ефективність кожного з променевих методів, а також комбінацій МРТ і КТ, МРТ і цифрового томосинтезу. Висновки. МРТ виявився найкращим методом діагностики спондилітів. Це єдиний з методів, який дозволяє виявляти набряк кісткового мозку та має значні переваги у виявленні поширення процесу на спинний мозок, оболонки та інші м'які тканини. Дані КТ найкраще характеризують диференційні особливості кістково-деструктивного процесу і паравертебральних абсцесів. Поєднане застосування КТ+МРТ підвищує специфічність і точність діагностики. ЦТ підвищує діагностичні можливості рентгенологічного методу. З точки зору ефективності використання ресурсів та меншого променевого навантаження перспективним є поєднання цифрового томосинтезу та МРТ.

Все чаще при хирургическом лечении рака молочной железы сохраняется как можно больше ткани, избегая калечащих операций, таких как мастэктомия. Поэтому необходимо анализировать морфологические характеристики, локализацию и размер опухоли, а неоадъювантную химиотерапию часто используют для уменьшения массы опухоли и, таким образом, для возможности консервативного хирургического вмешательства. В оценке ответа опухоли на неоадъювантную химиотерапию золотым стандартом является магнитно-резонансная томография, которая, однако, не всегда доступна, имеет высокую стоимость и противопоказана пациентам с клаустрофобией и ожирением. Томосинтез — это метод трехмерной маммографии, который предлагает уменьшить перекрытие тканей и обеспечить лучшее определение границ опухоли. Итак, может ли томосинтез быть альтернативой магнитно-резонансной томографии для этой оценки? В этой работе представлен клинический случай, когда томосинтез предоставил качественную информацию, столь же надежную, как магнитно-резонансная томография для оценки реакции опухоли, и даже лучшую визуализацию маркера с помощью металлического зажима внутри него.

This work is devoted to a review of the problem of breast cancer and its diagnosis. The described problem of visualization and detection of low-contrast neoplasms of small sizes in mammography.Conducted the review of a new diagnostic technology – tomosynthesis. The advantages of the new method are compared with the previous ones. Сonclusions are drawn.

Циљ ове студије је да се упореди дијагностичкa значајност 2Д и 2Д+3Д мамографије у детектовању тумора дојке. Испитивали смо 864 дојки у 740 пацијенткиња. Студија је спроведена у току рутинског рада у Центру за имиџинг дијагностику Институту за онкологију Војводине. 2Д + 3Д мамографија су начињене појединачно или у истом акту снимања као комбо опција на Selenia Dimensions апарату произвођача фирме Холоџик. Радиолошки извешатаји су класификовани у категорије 1-5 према АЦР БИ РAДС-у. Патохистолошка верификација је вршена у свих суспектних промена или у току њиховог праћења . Све пацијенткиње са уредним налазом или мамографски уочених бенигних промена су радиолошки праћене најкраће током 2 године. Уочено је 103 малигне лезије у дојкама класификованих као БИ РАДС 4, 5 на дигиталној мамографији и у 22 дојке чије су промене класификоване као БИ РАДС 1-3, током праћења или прегледа дојки помоћу других модалитета. На 2Д + 3Д мамографији малигните је потврђен у 125 дојке од којих је 118 класификовано као БИ РАДС 4,5 и у 7 дојки чује су промене категорисане у БИРАДС 1-3. Постоји статистички значајна разлика у дистрибуцији малигних налаза у односу на подгрупе Студија је показала 20% лажно негативних налаза на 2Д, а 5,6% на 2Д + 3Д модалитету прегледа дојки. Осетљивост у откривању рака у овој студији износи 82,4% на 2Д и 94,4% на 2Д+3Д методи прегледа, док је специфичност 90,5% и 92,0%, респективно. ППВ је већа за 2Д + 3Д технику прегледа , износи 66,7%, као и негативна предиктивна вредност која износи 99,0%. У 172 случаја (19, 9%) налази 2Д мамографије се не уочавају на 3Д техници прегледа и сматрају се последицом структурне или анатомске „буке“. Већина не -сталних налаза (85%) је класификовано као фокална асиметрија. У овој студији 500 дојки је класификовано према АЦР структури у масне (АЦР 1) или дифузне фибро-гландуларне (АЦР 2), а преосталих 264 је било хетеродензно (АЦР 3) и значајно дензно (АЦР 4). Статистички значајна разлика није показана приликом дистрибуције малигних налаза у поређењу са подгрупама дојки начињеним према њиховој густини - складу са правилима АЦР-а. Укупна тачност теста износи 89,4% за 2Д и 92,4% за 2Д + 3Д мамографију. Предиктивне вредности добијене за 2Д + 3Д мамографију су боље од оних које се односе само на 2Д мамографију, што је резултат њене веће осетљивости и шире могућности карактеризације промена. Варијабилност у интерпретацији налаза међу два радиолога је је ниска, показано је слагање у интершпретавцији евалуираних мамограма у 94.1% случајева.
Cilj ove studije je da se uporedi dijagnostička značajnost 2D i 2D+3D mamografije u detektovanju tumora dojke. Ispitivali smo 864 dojki u 740 pacijentkinja. Studija je sprovedena u toku rutinskog rada u Centru za imidžing dijagnostiku Institutu za onkologiju Vojvodine. 2D + 3D mamografija su načinjene pojedinačno ili u istom aktu snimanja kao kombo opcija na Selenia Dimensions aparatu proizvođača firme Holodžik. Radiološki izvešataji su klasifikovani u kategorije 1-5 prema ACR BI RADS-u. Patohistološka verifikacija je vršena u svih suspektnih promena ili u toku njihovog praćenja . Sve pacijentkinje sa urednim nalazom ili mamografski uočenih benignih promena su radiološki praćene najkraće tokom 2 godine. Uočeno je 103 maligne lezije u dojkama klasifikovanih kao BI RADS 4, 5 na digitalnoj mamografiji i u 22 dojke čije su promene klasifikovane kao BI RADS 1-3, tokom praćenja ili pregleda dojki pomoću drugih modaliteta. Na 2D + 3D mamografiji malignite je potvrđen u 125 dojke od kojih je 118 klasifikovano kao BI RADS 4,5 i u 7 dojki čuje su promene kategorisane u BIRADS 1-3. Postoji statistički značajna razlika u distribuciji malignih nalaza u odnosu na podgrupe Studija je pokazala 20% lažno negativnih nalaza na 2D, a 5,6% na 2D + 3D modalitetu pregleda dojki. Osetljivost u otkrivanju raka u ovoj studiji iznosi 82,4% na 2D i 94,4% na 2D+3D metodi pregleda, dok je specifičnost 90,5% i 92,0%, respektivno. PPV je veća za 2D + 3D tehniku pregleda , iznosi 66,7%, kao i negativna prediktivna vrednost koja iznosi 99,0%. U 172 slučaja (19, 9%) nalazi 2D mamografije se ne uočavaju na 3D tehnici pregleda i smatraju se posledicom strukturne ili anatomske „buke“. Većina ne -stalnih nalaza (85%) je klasifikovano kao fokalna asimetrija. U ovoj studiji 500 dojki je klasifikovano prema ACR strukturi u masne (ACR 1) ili difuzne fibro-glandularne (ACR 2), a preostalih 264 je bilo heterodenzno (ACR 3) i značajno denzno (ACR 4). Statistički značajna razlika nije pokazana prilikom distribucije malignih nalaza u poređenju sa podgrupama dojki načinjenim prema njihovoj gustini - skladu sa pravilima ACR-a. Ukupna tačnost testa iznosi 89,4% za 2D i 92,4% za 2D + 3D mamografiju. Prediktivne vrednosti dobijene za 2D + 3D mamografiju su bolje od onih koje se odnose samo na 2D mamografiju, što je rezultat njene veće osetljivosti i šire mogućnosti karakterizacije promena. Varijabilnost u interpretaciji nalaza među dva radiologa je je niska, pokazano je slaganje u interšpretavciji evaluiranih mamograma u 94.1% slučajeva.
The aim of this study was to compare diagnostic importance of 2D and 2D+3D diagnostic mammography in breast tumor detection. We evaluated 864 breasts in 740 patients. Study was performed in Diagnostic Imaging Center at Oncology Institute of Vojvodina. 2D+3D mammography were performed during single procedure or via combo option at Selenia Dimensions unit, Hologic, BE. Radiological findings were classified in categories 1-5 according to ACR BIRADS. Pathohistologic verification was obtained in all suspicious findings or after follow up studies. All other patients with mammographic normal findings or benign findings were fallowed up during 2 years period or longer. We detected malignant lesions in 103 breasts classified as BIRADS 4,5 at digital mammography, and in 22 breasts classified as BIRADS 1-3 after followed up or diagnosed by other imaging modalities. At 2D+3D mammography malignancy was confirmed in 125 breasts, 118 classified as BIRADS 4,5 and in 7 breasts classified as BIRADS 1-3. There is statistically significant difference (p<0.001) in distribution of malignant findings compared to the subgroups classified according to 2D mammography. There was 20% false negative findings on 2D, and 5.6% on 2D+3D modality. Sensitivity in cancer detection in this study is 82.4% and 94.4% for 2D and 2D+3D mammography, while specificity is 90.5% and 92.0%, respectively. PPV is higher for 2D+3D technique (66.7%), as well as negative predictive value (99.0%). In 172 cases (19, 9%) 2D mammography findings did not persist on 3D mammography and were considered as structural or anatomical noise. The majority of the non-persistent findings (85%) were classified as asymmetric focal density. In this study 500 breast were classified according to ACR as fatty (ACR 1) or scattered fibroglandular densities (ACR 2), and the remaining 264 had heterogeneously (ACR 3) and extremely dense breasts (ACR 4). Statistically significant difference (p<0.001) was not shown in distribution of malignant findings compared to the subgroups of density structure according to ACR. Overall accuracy of the test was 89.4% and 92.4% for 2D and 2D+3D mammography, respectively. Predictive values obtained in 2D+ 3D mammography are better than those for 2D mammography alone, as a result of its higher sensitivity and better possibility of lesion characterization. Interobserver variability is low, there is an agreement between two radiologist between two radiologic interpretations in 94.1% cases.