Dissertations / Theses on the topic 'Наследие'

Развитие государственности, в том числе и в Украине, становление ее политических и общественных институтов, формирование общей стратегии и приоритетных направлений развития - процесс сложный и неоднозначный. Однако история, развиваясь по спирали, дает бесценные уроки, изучая которые можно избежать многих ошибок.

Серед дослідників існує великий різнобій у визначенні феномену культури та закономірностей її розвитку. Це пояснюється як динамікою становлення й розвитку поглядів на явище культури, так і складністю самого змісту культури як особливого способу життєдіяльності людей. Подібна ситуація обумовила наявність на сьогодні не менше 600 визначень культури, серед яких велика значна маса зводиться до розуміння культури як статичного явища.

В диссертационном исследовании рассматриваются вопросы трансформации промышленных объектов в России. Большинство городов Свердловской области берут свое начало со строительства промышленных производств. С последующим расширением границ поселений, предприятия так и оставались на своих местах – в центральной части города. В настоящее время заводы уже потеряли свою производственную актуальность, и не используемся по назначению, находятся в плачевном техническом состоянии, оказывая негативное влияние на окружающую среду и качество жизни городов. Рациональная трансформация этих индустриальных площадей является сегодня одним из первостепенных вопросов развития городской среды для всей России. Наиболее перспективным вариантом адаптации промышленных объектов является реновация. В работе проведен анализ современных проблем реновации индустриальных объектов, рассмотрен зарубежный и российский опыт реновации. Также рассматриваются экологические и экономические особенности реновации индустриальных объектов. Авторами предлагается методический подход к реновации индустриальных объектов, учитывающий их экологическое состояние. В работе дается оценка эколого-экономической эффективности реновации бывшего железоделательного завода в г. Сысерть. Научная новизна исследования заключается в совершенствовании методического подхода к реновации объектов индустриального наследия с учетом эколого-экономических аспектов.
The dissertation research examines the transformation of industrial facilities in Russia. Most of the cities of the Sverdlovsk region originate from the construction of industrial production. With the subsequent expansion of the boundaries of the settlements, the enterprises remained in their places - in the central part of the city. Currently, the factories have already lost their industrial relevance, and are not used for their intended purpose, are in a deplorable technical condition, having a negative impact on the environment and the quality of life of cities. The rational transformation of these industrial areas is today one of the primary issues in the development of the urban environment for the whole of Russia. The most promising option for adapting industrial facilities is renovation. The paper analyzes modern problems of renovation of industrial facilities, considers foreign and Russian experience in renovation. It also discusses the environmental and economic features of the renovation of industrial facilities. The authors propose a methodological approach to the renovation of industrial facilities, taking into account their ecological state. The paper provides an assessment of the environmental and economic efficiency of the renovation of the former ironworks in Sysert. The scientific novelty of the research lies in the improvement of the methodological approach to the renovation of industrial heritage sites, taking into account the environmental and economic aspects.

В работе представлена история возникновения и художественная основа петриковской росписи. Описаны техника, орнаменты и прийомы декоративно-орнаментальной росписи. Представлены имена народных мастеров петриковской росписи с первой четверти ХХ века и современные мастера. Сделан анализ использования петриковской росписи в современном мире.
У роботі представлена ​​історія виникнення та художня основа петриківського розпису. Описано техніку, орнаменти та прийоми декоративно-орнаментального розпису. Представлені імена народних майстрів петриківського розпису з першої чверті ХХ століття та сучасні майстри. Зроблено аналіз використання петриківського розпису у сучасному світі.

У національних культурних та релігійних традиціях багатьох народів особливе значення надається місцям поховань, кладовищам, а померлим віддається велика пошана. Використання земель, на яких розташовані давні поховання, проведення на них будівельних робіт, розкопування могил, ексгумація тощо – тобто безпідставне руйнування людських поховань – розглядається як прояв найвищої жорстокості. До того ж, наруга над могилою у цивілізованому світі є кримінально переслідуваним діянням. Нажаль, протягом тривалого часу на теренах України існувала (наразі існує?) сумна практика знищення пам’ятних об’єктів та місць поховань на догоду політичним інтересам чи бізнесу, із одночасним будівництвом, наприклад, стадіону на місці некрополя [1, 2], та втратою, ігноруванням або знищенням архівної документації про зруйнований об’єкт.

Національний світогляд постає як збірна система поглядів, ідей, настанов, уявлень, що має об’єднавчу властивість і є маркером кожного окремого народу. Великий інтерес із точки зору виявлення світоглядних домінант українців викликає ранньомодерна доба – адже цей період відзначений активним національним самоутвердженням. Питання національного характеру, менталітету та світогляду, що порушувалося в працях М. Костомарова, Д. Чижевського, І. Мірчука, О. Кульчицького, М. Шлемкевича, С. Кримського, не втрачає своєї актуальності й донині. Оскільки світогляд є метафізичним явищем і відображає сприйняття навколишньої дійсності, ставлення до світу та розуміння його явищ, то виникає питання: у яких пам’ятках закарбовується саме його національна специфіка? Безперечно, найбільш сприятливою сферою вираження світоглядних рис є духовна культура, що вбирає мистецтво, релігію й філософію. Водночас, найкращими ресурсами для осмислення світогляду є нематеріальні об’єкти культурного спадку, зокрема музика, література, філософія.

Народное искусство представляет собой важную часть культурного наследия, поскольку на протяжении веков устное народное творчество было едва ли не единственным средством обобщения жизненного опыта украинского народа, воплощением народной мудрости, мировоззрения и идеалов. Именно фольклор отображал важнейшие события в истории Украины с древнейших времен. Благодаря народной памяти современное поколение может ознакомиться с важнейшими событиями, жизнью и бытом далеких предков, представить их праздники и будни, полные магических обрядов.

Кожна особистість ототожнює себе з певним етносом, пізнає його історію, культуру, а відтак, усвідомлює значущість збереження національної ідентичності через спілкування з іншими народами. Культурна спадщина орієнтує на глибокі знання чи позитивні уявлення про минуле і майбутнє свого народу. У тлумачному сучасному словнику української мови ідентичність – це те, що не має відмінностей.

Наразі осереддям творення нової України є місцева громада. Стратегічним завданням децентралізації є надання повноважень та важелів впливу на низовий рівень. Тому постає задача підготовки та залучення до громадської активності місцевих лідерів, спроможних забезпечити розробку та впровадження локальних проектів сталого розвитку громад. Вихід на політичну арену таких лідерів зумовлений логікою трансформації українського суспільства у бік становлення ринкової економіки, культивування демократії та впровадження світових стандартів урядування.

Питання збереження пам'яток останнім часом увійшли до порядку денного багатьох урядів та організацій світу. Підвищення уваги до цієї проблеми зумовлене реаліями цивілізаційних зрушень, результатом яких стали нові загрози для світової культурної спадщини, що суттєво вплинуло на підходи до пам'яткоохоронної справи як міжнародних організацій так і урядів держав світу. Тому охорона культурної спадщини, вироблення ефективних підходів до її збереження, консервації та популяризації є одним із пріоритетних напрямів внутрішньої політики не лише України, але і всіх світових держав.

Зверховська В.Ф. Культурні цінності як об'єкти цивільних прав: Дис. ... канд. юрид. наук: 12.00.03 / В.Ф. Зверховська; Нац. ун-т "Одеська юридична академія". - Одеса, 2015. - 212 с.
Дисертація на здобуття наукового ступеня кандидата юридичних наук за спеціальністю 12.00.03 – цивільне право і цивільний процес; сімейне право; міжнародне приватне право. – Національний університет «Одеська юридична академія», Одеса, 2015. Дисертація є першим у вітчизняній науці цивільного права спеціальним комплексним дослідженням теоретичних та практичних питань правового регулювання цивільного обігу культурних цінностей за законодавством України. У дисертації досліджено становлення та розвиток законодавства у сфері регулювання цивільно-правового обігу культурних цінностей. Визначено поняття, сутність та ознаки культурних цінностей як об’єктів цивільних прав. Здійснено класифікацію культурних цінностей та охарактеризовано їх основні види, передбачені цивільним законодавством України. Досліджено культурні цінності як об’єкти права власності. Охарактеризовано культурні цінності як об’єкти зобов’язальних правовідносин, виявлено специфіку договірних зобов’язань щодо культурних цінностей. Сформульовано науково обгрунтовані пропозиції щодо удосконалення правового регулювання цивільного обігу культурних цінностей.
Диссертация на соискание научной степени кандидата юридических наук по специальности 12.00.03 – гражданское право и гражданский процесс, семейное право, международное частное право. – Национальный университет «Одесская юридическая академия», Одесса, 2015. Диссертация является первым в отечественной науке гражданского права специальным комплексным исследованием теоретических и практических вопросов правового регулирования гражданского оборота культурных ценностей по законодательству Украины. В диссертации исследованы становление и развитие законодательства Украины в сфере регулирования гражданско-правового оборота культурных ценностей. Определены понятие, сущность и признаки культурных ценностей как объектов гражданских прав. Обоснована необходимость замены понятия «объект культурного наследия» на понятие «культурные ценности» во всех нормативно-правовых актах, использующих указанную терминологию. Сформулировано понятие «культурные ценности» как уникальные движимые или недвижимые вещи, созданные человеком и значимые для широкого круга субъектов гражданского права. Недвижимыми культурными ценностями являются объекты, перемещение которых невозможно без их обесценивания и потери их археологического, эстетического, этнологического, исторического, архитектурного, художественного, научного или художественного значения. К движимым культурным ценностям относятся вещи, которые можно свободно перемещать в пространстве, и которые имеют археологическое, эстетическое, этнологические, историческое, художественное, научное или художественное значение. Сформулированы признаки культурных ценностей, которыми являются: а) уникальность (единственный и неповторимый, в своем роде, предмет, исключительный по своим художественным и другими качествами или ставший большой редкостью, изготовленный ручным способом в индивидуальном порядке); б) значимость для общества; в) особый правовой режим. Определено понятие «антиквариат» как движимые вещи, имеющие художественную ценность (уникальность) благодаря длительному времени, которое истекло с момента их создания и являющихся объектом коллекционирования и / или торговли. Обоснована необходимость введения в украинское законодательство категории культурных ценностей мирового значения как движимой или недвижимой вещи, включенной в Список объектов всемирного наследия ЮНЕСКО. Исследованы вопросы, связанные с осуществлением права собственности на культурные ценности. Выяснена правовая природа ограничений осуществления прав владения, пользования и распоряжения культурными ценностями. Культурные ценности рассмотрены как объекты обязательственных отношений и выявлена специфика договорных обязательств, связанных с культурными ценностями. Установлено, что охранные договоры не являются гражданско-правовыми договорами, а представляют собой лишь конкретизацию обязанностей собственника культурной ценности (памятника), установленных законом. Обоснована необходимость предусмотреть в законодательстве Украины гражданско-правовую ответственность собственника или владельца культурной ценности, которая находится на государственном учете, заее незаконное умышленное уничтожение в виде возмещения в доход государства ее полной стоимости на момент уничтожения. Также предложено распространить право государства на привилегированную покупку культурных ценностей на все виды недвижимых культурных ценностей (а не только в отношении памятников культурного наследия), независимо от их стоимости и нахождения на государственном учете. Предложено законодательно закрепить обязательную письменную форму договора купли-продажи движимых и недвижимых культурных ценностей, а также нотариальное удостоверение договора купли-продажи недвижимых культурных ценностей. Сформулированы и другие научно обоснованные предложения по совершенствованию правового регулирования гражданского оборота культурных ценностей.
The thesis for obtaining of the degree of Candidate of Legal Sciences, specialty 12.00.03 – Civil Law and Civil Procedure; Family law; Private International Law. – National University «Odessa Law Academy», Odessa, 2015. The dissertation is the first in domestic science of civil law special complex research of theoretical and practical issues of legal regulation of civil turnover of cultural values under legislation of Ukraine. The formation and development of legislation in the field of regulation of civil turnover of cultural values is researched in the article. The concept, nature and features of cultural values as objects of civil rights are defined. Classification of cultural values is carried out and their main types, that are envisaged by the civil legislation of Ukraine, are characterized. Cultural values as objects of ownership are researched. Cultural values as objects of obligations legal relationships were characterized, the specifics of contractual obligations concerning cultural values is revealed. Scientifically substantiated proposals for improvement of legal regulation of civil turnover of cultural values are formulated.

На сьогодні, однією з найбільш динамічних, перспективних та прибуткових галузей світового господарства є туризм. Професійне використання потенціалу даної галузі дає можливість отримання значних доходів та одночасне задоволення інтересів суспільства. «Туризм – це найменш ризикована й найбільш перспективна з економічної точки зору сфера вкладання інвестицій, яка є реальним джерелом зростання ВВП, надходжень до бюджету та створення додаткових робочих місць. Настав час змінювати відношення до туризму в системі державного управління від низького та другорядного до соціально значимого та високо-економічного. В умовах жорсткої конкурентної боротьби на світовому туристичному ринку потрібно більш активно інформувати світ про Україну, як країну привабливу та безпечну для туризму».

З давніх-давен із різних причин вірмени селилися на теренах України. Ще в ХІХ ст. з’явилися перші окремі публікації різних науковців з дослідження вірменських колоній в Україні. Издавна по разным причинам армяне селились на территории Украины. Еще в XIX в. появились первые отдельные публикации различных ученых из исследования армянских колоний в Украине. For a long time, for various reasons, Armenians settled in Ukraine. Back in the XIX century. The first separate publications of various scholars from the study of Armenian colonies in Ukraine appeared.

Балацкий Олег Федорович был выдающимся ученым в области экономики природопользования Всесоюзного и международного масштаба. Он основал сумскую научную школу в данной области, получившую широкую известность не только в нашей стране, но и за рубежом. При цитировании документа, используйте ссылку http://essuir.sumdu.edu.ua/handle/123456789/30849

Питање експресионистичког наслеђа у поетички вишеслојној савременој српској поезији остало је занемарено у нашој књижевној науци, иако је у питању један од њених највиталнијих традицијских токова. Отуда се отвара значајно поље истраживања бројних интертекстуалних веза и утицаја експресионистичке традиције у поезији најистакнутијих српских песника друге половине XX века (М. Павловић, С. Раичковић, И. В. Лалић, Б. Петровић, Љ. Симовић, А. Ристовић, Д. Смиљанић, Н. Тадић). Утицај експресионистичке поетике у њиховој поезији није био директан и очит, него дубоко и спонтано уткан у њихову самосвојну песничку визију, што ове песнике и чини већ признатим, савременим „класицима” наше поезије. Експресионистичка традиција активирана је у њиховој поезији на стваралачки нов, креативан начин, у постмодернистичком кључу и садејству са другим, често опречним традицијским токовима (од неосимболизма и неонадреализма, до дубинских наслага усменог и средњовековног наслеђа), што је стварало неочекиване интертекстуалне спојеве и нов песнички квалитет.На интертекстуалном и компаратистичком плану, уочавају се бројне духовно-поетичке сродности наших савремених песника са најзначајнијим експресионистичким ауторима у нашем и европском књижевном контексту (М. Црњански, Растко Петровић, Д. Васиљев, Г. Бен, Г. Тракл, Г. Хајм, Е. Ласкер-Шилер).И поред свих специфичности и разлика индивидуалних поетика ових песника, утврдили смо да у њиховој поезији долази до реактуализације готово свих експресионистичких топоса (топоса града, смрти, рата, апокалипсе, „живих мртваца”, космоса/хаоса, дисоцијације и подвојености субјекта, као и топоса божанско/сатанско). Проблематизујући ове експресионистичке топосе у новим књижевно-историјским и цивилизацијским околностима, наши савремени песници отварају бројна питања духовног, личног и колективног идентитета и опстанка човека на крају другог миленијума. Такође, у њиховом песништву издвојили смо низ кључних експресионистичких стилско-реторичких и обликовних поступака, међу којима је на првом месту поступак гротеске и дисторзије, симултаности, црног хумора, колажа и монтаже, дисоцијативног низања слика, одуховљења и апстраховања материје, као и поступак интертекстуалности и цитатности. Утицај експресионистичке поетике огледа се и на формалном плану, у смислу деструкције и деканонизације традиционалних родољубивих и религиозних жанрова, као и усмених, фолклорних облика басми, бајалица, ругалица, гатки. Долази до жанровских померања и преплитања различитих језичко-формалних модела, од традиционалних, класичних облика (најчешће сонета), до слободног стиха и модерног, неоавангардног поигравања језиком и формом песме, односно песме у прози (прозаиде).Истраживање експресионистичког наслеђа показује да су се из поетичке раслојености српског и европског експресионизма развиле и различите неоекспресионистичке струје нашег савременог песништва: критичка, (Љ. Симовић, Б. Петровић, делимично М. Павловић), неосуматраистичка (С. Раичковић), метафизичка (А. Ристовић, Д. Смиљанић), нихилистичка (Н. Тадић), религиозна (једним слојем свог песништва Иван В. Лалић и Новица Тадић).Експресионизам је тако у трајно наслеђе нашој савременој поезији оставио дух критичког преиспитивања свих досадашњих духовних, културних, књижевних, историјских тековина, „певање кризе”, расапа вредности и визију „сумрака човечанства”, намећући се као исходиште даљих, постмодернистичких трагања и преиспитивања граница и моћи певања.
Pitanje ekspresionističkog nasleđa u poetički višeslojnoj savremenoj srpskoj poeziji ostalo je zanemareno u našoj književnoj nauci, iako je u pitanju jedan od njenih najvitalnijih tradicijskih tokova. Otuda se otvara značajno polje istraživanja brojnih intertekstualnih veza i uticaja ekspresionističke tradicije u poeziji najistaknutijih srpskih pesnika druge polovine XX veka (M. Pavlović, S. Raičković, I. V. Lalić, B. Petrović, LJ. Simović, A. Ristović, D. Smiljanić, N. Tadić). Uticaj ekspresionističke poetike u njihovoj poeziji nije bio direktan i očit, nego duboko i spontano utkan u njihovu samosvojnu pesničku viziju, što ove pesnike i čini već priznatim, savremenim „klasicima” naše poezije. Ekspresionistička tradicija aktivirana je u njihovoj poeziji na stvaralački nov, kreativan način, u postmodernističkom ključu i sadejstvu sa drugim, često oprečnim tradicijskim tokovima (od neosimbolizma i neonadrealizma, do dubinskih naslaga usmenog i srednjovekovnog nasleđa), što je stvaralo neočekivane intertekstualne spojeve i nov pesnički kvalitet.Na intertekstualnom i komparatističkom planu, uočavaju se brojne duhovno-poetičke srodnosti naših savremenih pesnika sa najznačajnijim ekspresionističkim autorima u našem i evropskom književnom kontekstu (M. Crnjanski, Rastko Petrović, D. Vasiljev, G. Ben, G. Trakl, G. Hajm, E. Lasker-Šiler).I pored svih specifičnosti i razlika individualnih poetika ovih pesnika, utvrdili smo da u njihovoj poeziji dolazi do reaktualizacije gotovo svih ekspresionističkih toposa (toposa grada, smrti, rata, apokalipse, „živih mrtvaca”, kosmosa/haosa, disocijacije i podvojenosti subjekta, kao i toposa božansko/satansko). Problematizujući ove ekspresionističke topose u novim književno-istorijskim i civilizacijskim okolnostima, naši savremeni pesnici otvaraju brojna pitanja duhovnog, ličnog i kolektivnog identiteta i opstanka čoveka na kraju drugog milenijuma. Takođe, u njihovom pesništvu izdvojili smo niz ključnih ekspresionističkih stilsko-retoričkih i oblikovnih postupaka, među kojima je na prvom mestu postupak groteske i distorzije, simultanosti, crnog humora, kolaža i montaže, disocijativnog nizanja slika, oduhovljenja i apstrahovanja materije, kao i postupak intertekstualnosti i citatnosti. Uticaj ekspresionističke poetike ogleda se i na formalnom planu, u smislu destrukcije i dekanonizacije tradicionalnih rodoljubivih i religioznih žanrova, kao i usmenih, folklornih oblika basmi, bajalica, rugalica, gatki. Dolazi do žanrovskih pomeranja i preplitanja različitih jezičko-formalnih modela, od tradicionalnih, klasičnih oblika (najčešće soneta), do slobodnog stiha i modernog, neoavangardnog poigravanja jezikom i formom pesme, odnosno pesme u prozi (prozaide).Istraživanje ekspresionističkog nasleđa pokazuje da su se iz poetičke raslojenosti srpskog i evropskog ekspresionizma razvile i različite neoekspresionističke struje našeg savremenog pesništva: kritička, (LJ. Simović, B. Petrović, delimično M. Pavlović), neosumatraistička (S. Raičković), metafizička (A. Ristović, D. Smiljanić), nihilistička (N. Tadić), religiozna (jednim slojem svog pesništva Ivan V. Lalić i Novica Tadić).Ekspresionizam je tako u trajno nasleđe našoj savremenoj poeziji ostavio duh kritičkog preispitivanja svih dosadašnjih duhovnih, kulturnih, književnih, istorijskih tekovina, „pevanje krize”, rasapa vrednosti i viziju „sumraka čovečanstva”, namećući se kao ishodište daljih, postmodernističkih traganja i preispitivanja granica i moći pevanja.
The question of expressionist heritage in poetic multilayer contemporary Serbian poetry has been neglected in our literary science, although it is one of its most vital traditional trends. A significant field of research of numerous intertextual ties and influence of expressionist tradition in the poetry of the most prominent Serbian poets of the second half of XX century (M. Pavlović, S. Raičković, Ivan V. Lalić, B. Petrović, Lj. Simović, A. Ristović, D. Smiljanić, N. Tadić) is therefore revealed. The influence of expressionist poetics in their poetry was not direct and obvious, but deeply and spontaneously interlaced in their unique poetic vision, which makes these poets already recognised, contemporary „classics” of our poetry. The expressionist tradition was activated in their poetry in a new inventive and creative fashion, in postmodernism clue, and in interaction with the other, often opponent traditional trends (from neosymbolism and neosurrealism, to deep layers of oral and medieval heritage), which has created unexpected intertextual bonds and new poetic quality.At the intertextual and comparative level, a numerous spiritual and poetic similarities of our contemporary poets with the most significant expressionist authors in our and European literary context can be observed (M. Crnjanski, Rastko Petrović, D. Vasiljev, G. Benn, G. Trakl, G. Heym, E. Lasker-Schüler).Besides all specificities and differences in individual poetics of these poets, we have identified the reactualisation of almost all expressionist toposes in their poetry (toposes of city, death, war, apocalypse, „living deadˮ, cosmos/chaos, dissociative and divided subject, and divine/satan topos). By problematising these expressionist toposes in new literary-historic and civilisation circumstances, our contemporary poets open numerous questions of spiritual, personal and collective identity and survival of a man at the end of second millennium. Furthermore, we have detected a range of key expressionist stylistic-rhetorical and structural procedures, among others primarily the procedures of grotesque and distortion, simultaneity, black humour, collage and montage, dissociative sequence of images, spiritualising and abstracting matter, and the procedure of intertextuality and citationality.The influence of expressionist poetry is also reflected on a formal plan, in terms of destruction and decanonization of traditional patriotic and religious genres, as well as oral, folk forms of chants, incantations, mocking poems, tales. There has been genres shifting and interlacing of different language and formal models, from traditional, classical forms (most4often sonnets), to free verse and modern, neoavant-garde play with the language and the form of a poem or a prose poem.The research of expressionist heritage shows that different neoexpressionist currents of our contemporary poetry have developed from the poetic diversity of Serbian and Europe expressionism: critical (Lj. Simović, B. Petrović, partially M. Pavlović), neosumatraistic (S. Raičković), metaphysical (A. Ristović, D. Smiljanić), nihilistic (N. Tadić), religious (in a layer of their poetry Ivan V. Lalić and Novica Tadić).The expressionism has thus left a spirit of critical questioning of all present spiritual, cultural, literal, historic inheritance, „singing the crisis”, destruction of values and vision of „dusk of mankindˮ as a permanent heritage in our contemporary poetry, placing itself as an outcome of further postmodern searches and questioning of limits and power of poetry.

Увод: Бројне генске мутације су у основи наследних склоности ка повећаном згрушавању крви (наследних тромбофилија). Најчешће испитиване наследне тромбофилије су: недостатак антитромбина, недостатак протеина Ц, недостатак протеина С, мутација проакцелерина FV Leiden и мутација протромбина FII G 20210 А. Тромбоза дубоких вена (ТДВ) често се јавља у општој популацији а код великог броја оболелих долази до поновне појаве болести. Стога је важно утврђивање значајности параметара који доприносе ризику за настанак ТДВ. Циљ: Утврђивање учесталости тромбофилних мутација код болесника са венским тромбоемболизмом и код здравих особа у популацији Војводине, испитивање повезаности тромбофилних мутација са локализацијом тромбозе и појавом плућне емболије, утврђивање разлике у времену појављивања ТДВ између оболелих са присуством појединачне и удружене тромбофилије, утврђивање учесталости удружене тромбофилије код оболелих и здравих особа и њен утицај на понављање тромбозног процеса у односу на појединачне тромбофилије и на основу добијених резултата утврђивање у којим случајевима је потребно извршити генетичко испитивање тромбофилије ради одређивања врсте и трајања антитромбозне терапије. Материјал и методе: Испитано је 175 оболелих особа са потврђеном ТДВ и 115 клинички и лабораторијски здравих особа које никад нису доживеле тромбозни инцидент и које су одабране тако да се контролна група поклапа са групом оболелих по полу. Активност антитромбина, протеина Ц и С, резистенција на активирани протеин Ц, ниво фактора VIII и ниво фибриногена одређивани су коагулационим тестовима а присуство мутација FV Leiden, FII G 20210 А, MTHFRС 677 Т и MTHFRА 1298 С испитивано је методом алелске дискриминације на Real-Time PCR инструменту. Оболелима је мерен и крвни притисак и одређиван липидни статус у случајевима сумње на поремећај нивоа липида у крви. Добијени подаци су нумерички обрађивани стандардним процедурама дескриптивне статистике и статистичке анализе. Резултати: Постојање наследне тромбофилије је утврђено код 57,14% оболелих са ТДВ и 48,21% здравих особа. Код укупно 16,57% оболелих испитаника утврђен је недостатак барем једног од природних инхибитора коагулације: код 4,0% недостатак антитромбина, код 1,71% недостатак протеина Ц, код 10,29% недостатак протеина С и код 0,57% истовремено постојање недостатка протеина Ц и протеина С. Постојање резистенције на активирани протеин Ц утврђено је код 30,38% оболелих. Постојање FV Leiden мутације утврђено је код 21,14% оболелих, код 16,0% у хетерозиготном а код 5,14% у хомозиготном облику и код 10,42% испитаника контролне групе у хетерозиготном облику док хомозиготних носилаца није било. Постојање FIIG 20210 А мутације утврђено је код 7,43% оболелих, код 4,0% у хетерозиготном облику а код 3,43% у хомозиготном облику и код 8,18% испитаника контролне групе, код 6,36% у хетерозиготном облику а код 1,82% у хомозиготном облику. Постојање мутације MTHFR С 677 Т је утврђено код 50,86% оболелих, код 42,86% у хетерозиготном облику а код 18,0% у хомозиготном облику и код 62,62% испитаника контролне групе, код 43,93% у хетерозиготном облику а код 18,69% у хомозиготном облику. Постојање мутације MTHFR А 1298 С утврђено је код 44,94% оболелих и 25,37% здравих испитаника са MTHFR С 677 Т мутацијом. Присуство фактора VIII у повишеној концентрацији утврђено је код 17,71% оболелих а присуство повишених вредности концентрац ије фибриногена код 9,81% оболелих. Код укупно 84,57% оболелих испитаника утврђено је постојање барем једне тромбофилије. Закључци: Између постојања недостатака природних инхибитора коагулације, постојања FV Leiden мутације у хомозиготном облику, као и постојања удружене наследне тромбофилије и настанка ТДВ утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Недостатак неког од природних инхибитора повезан је са највећим ризиком за настанак ТДВ. Између постојања FIIG 20210 А мутације, у хомозиготном или хетерозиготном облику, постојања FV Leiden мутације у хетерозиготном облику, као и постојања MTHFRC677 T мутације, самостално или истовремено са MTHFRА 1298 C мутацијом и настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између присуства FIIG 20210 А мутације или FV Leiden мутације и MTHFRC677 T мутације у хомозиготном облику, као и удружене наследне тромбофилије и појаве ТДВ у трудноћи или пуерперијуму утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између постојања наследне тромбофилије, појединачне или удружене, и клиничког испољавања венске тромбоемболијске болести код оболелих са ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између постојања наследне тромбофилије, појединачне или удружене, и старости у време настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између присуства MTHFRC677 T мутације и поновљеног тромбозног процеса утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између присуства FIIG 20210 А мутације и FV Leiden мутације, у хомозиготном или хетерозиготном облику, удружене наследне тромбофилије и поновљеног тромбозног процеса није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између гојазности и повишеног крвног притиска и настанка ТДВ утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између хиперлипопротеинемије и настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. На основу добијених резултата можемо закључити да се одлука о испитивању наследне тромбофилије доноси узимајући у обзир старост, пол и присуство пролазних или трајних фактора ризика.
Uvod: Brojne genske mutacije su u osnovi naslednih sklonosti ka povećanom zgrušavanju krvi (naslednih trombofilija). Najčešće ispitivane nasledne trombofilije su: nedostatak antitrombina, nedostatak proteina C, nedostatak proteina S, mutacija proakcelerina FV Leiden i mutacija protrombina FII G 20210 A. Tromboza dubokih vena (TDV) često se javlja u opštoj populaciji a kod velikog broja obolelih dolazi do ponovne pojave bolesti. Stoga je važno utvrđivanje značajnosti parametara koji doprinose riziku za nastanak TDV. Cilj: Utvrđivanje učestalosti trombofilnih mutacija kod bolesnika sa venskim tromboembolizmom i kod zdravih osoba u populaciji Vojvodine, ispitivanje povezanosti trombofilnih mutacija sa lokalizacijom tromboze i pojavom plućne embolije, utvrđivanje razlike u vremenu pojavljivanja TDV između obolelih sa prisustvom pojedinačne i udružene trombofilije, utvrđivanje učestalosti udružene trombofilije kod obolelih i zdravih osoba i njen uticaj na ponavljanje tromboznog procesa u odnosu na pojedinačne trombofilije i na osnovu dobijenih rezultata utvrđivanje u kojim slučajevima je potrebno izvršiti genetičko ispitivanje trombofilije radi određivanja vrste i trajanja antitrombozne terapije. Materijal i metode: Ispitano je 175 obolelih osoba sa potvrđenom TDV i 115 klinički i laboratorijski zdravih osoba koje nikad nisu doživele trombozni incident i koje su odabrane tako da se kontrolna grupa poklapa sa grupom obolelih po polu. Aktivnost antitrombina, proteina C i S, rezistencija na aktivirani protein C, nivo faktora VIII i nivo fibrinogena određivani su koagulacionim testovima a prisustvo mutacija FV Leiden, FII G 20210 A, MTHFRS 677 T i MTHFRA 1298 S ispitivano je metodom alelske diskriminacije na Real-Time PCR instrumentu. Obolelima je meren i krvni pritisak i određivan lipidni status u slučajevima sumnje na poremećaj nivoa lipida u krvi. Dobijeni podaci su numerički obrađivani standardnim procedurama deskriptivne statistike i statističke analize. Rezultati: Postojanje nasledne trombofilije je utvrđeno kod 57,14% obolelih sa TDV i 48,21% zdravih osoba. Kod ukupno 16,57% obolelih ispitanika utvrđen je nedostatak barem jednog od prirodnih inhibitora koagulacije: kod 4,0% nedostatak antitrombina, kod 1,71% nedostatak proteina C, kod 10,29% nedostatak proteina S i kod 0,57% istovremeno postojanje nedostatka proteina C i proteina S. Postojanje rezistencije na aktivirani protein C utvrđeno je kod 30,38% obolelih. Postojanje FV Leiden mutacije utvrđeno je kod 21,14% obolelih, kod 16,0% u heterozigotnom a kod 5,14% u homozigotnom obliku i kod 10,42% ispitanika kontrolne grupe u heterozigotnom obliku dok homozigotnih nosilaca nije bilo. Postojanje FIIG 20210 A mutacije utvrđeno je kod 7,43% obolelih, kod 4,0% u heterozigotnom obliku a kod 3,43% u homozigotnom obliku i kod 8,18% ispitanika kontrolne grupe, kod 6,36% u heterozigotnom obliku a kod 1,82% u homozigotnom obliku. Postojanje mutacije MTHFR S 677 T je utvrđeno kod 50,86% obolelih, kod 42,86% u heterozigotnom obliku a kod 18,0% u homozigotnom obliku i kod 62,62% ispitanika kontrolne grupe, kod 43,93% u heterozigotnom obliku a kod 18,69% u homozigotnom obliku. Postojanje mutacije MTHFR A 1298 S utvrđeno je kod 44,94% obolelih i 25,37% zdravih ispitanika sa MTHFR S 677 T mutacijom. Prisustvo faktora VIII u povišenoj koncentraciji utvrđeno je kod 17,71% obolelih a prisustvo povišenih vrednosti koncentrac ije fibrinogena kod 9,81% obolelih. Kod ukupno 84,57% obolelih ispitanika utvrđeno je postojanje barem jedne trombofilije. Zaključci: Između postojanja nedostataka prirodnih inhibitora koagulacije, postojanja FV Leiden mutacije u homozigotnom obliku, kao i postojanja udružene nasledne trombofilije i nastanka TDV utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Nedostatak nekog od prirodnih inhibitora povezan je sa najvećim rizikom za nastanak TDV. Između postojanja FIIG 20210 A mutacije, u homozigotnom ili heterozigotnom obliku, postojanja FV Leiden mutacije u heterozigotnom obliku, kao i postojanja MTHFRC677 T mutacije, samostalno ili istovremeno sa MTHFRA 1298 C mutacijom i nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva FIIG 20210 A mutacije ili FV Leiden mutacije i MTHFRC677 T mutacije u homozigotnom obliku, kao i udružene nasledne trombofilije i pojave TDV u trudnoći ili puerperijumu utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između postojanja nasledne trombofilije, pojedinačne ili udružene, i kliničkog ispoljavanja venske tromboembolijske bolesti kod obolelih sa TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između postojanja nasledne trombofilije, pojedinačne ili udružene, i starosti u vreme nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva MTHFRC677 T mutacije i ponovljenog tromboznog procesa utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva FIIG 20210 A mutacije i FV Leiden mutacije, u homozigotnom ili heterozigotnom obliku, udružene nasledne trombofilije i ponovljenog tromboznog procesa nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između gojaznosti i povišenog krvnog pritiska i nastanka TDV utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između hiperlipoproteinemije i nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti da se odluka o ispitivanju nasledne trombofilije donosi uzimajući u obzir starost, pol i prisustvo prolaznih ili trajnih faktora rizika.
Introduction: Numerous mutations are involved in genetic basis of an increased tendency for blood to clot (inherited thrombophilia). Most commonly investigated are: antithrombin deficiency, protein C deficiency, protein S deficiency, proaccelerin gene mutation FV Leiden and prothrombin gene mutation FIIG 20210 А. Deep vein thrombosis (DVT) is common in the general population and many patients experience a recurrence of the disease. It is, therefore, important to determine the significance of parameters contributing to the increased risk for DVT development. Objective: The aim of this study was to determine frequencies of thrombophilic mutations in patients with venous thromboembolism and healthy subjects in population of Vojvodina, to evaluate the association between thrombophilic mutations and thrombosis localization including pulmonary embolism, to determine the difference in age of DVT occurrence between patients with single and combined thrombophilic abnormalities, to determine frequencies of combined thrombophilic abnormalities in patients and healthy subjects and their influence on DVT recurrence compared to single thrombophilic abnormalities and on the basis of the results to determine when genetic testing is needed in order to determine the type and duration of anticoagulation therapy. Materials and methods: The study included 175 patients with documented DVT and sex-matched group of 115 healthy subjects without clinical or laboratory abnormalities, never having experienced DVT. Antithrombin, protein C and protein S activity; activated protein C resistance, factor VIII and fibrinogen levels are determined using coagulation tests, while for FV Leiden, FII G 20210 А, MTHFR C 677 T and MTHFR A 1298C mutation detection allelic discrimination assays on Real-Time PCR instrument are performed. Blood pressure is measured on all patients and in case of suspected plasma lipid levels elevation lipid profile is determined. The data obtained were subject to descriptive statistic and statistical analysis. Results: The total incidence of inherited thrombophilia was 57,14% in patients and 48,21% in healthy subjects. Total frequency of natural coagulation inhibitor deficiencies in patients was 16,57%: antithrombin deficiency 4,0%, protein C deficiency 1,71%, protein S deficiency 10,29% and combined protein C and protein S deficiency 0,57%. The incidence of activated protein C resistance in patients was 30,38%. The incidence of FV Leiden mutation was 21,14% in patients, 16,0% were heterozygous and 5,14% were homozygous, and 10,42% in healthy subjects, all of which were heterozygous. The incidence of FIIG 20210 А mutation was 7,43% in patients, 4,0% were heterozygous and 3,43% were homozygous, and 8,18% in healthy subjects, 6,36% were heterozygous and 1,82% were homozygous. The incidence of MTHFR C 677 T mutation was 50,86% in patients, 42,86% were heterozygous and 18,0% were homozygous, and 62,62% in healthy subjects, 43,93% were heterozygous and 18,69% were homozygous. The incidence of MTHFR A 1298 C mutation was 44,94% in patients with MTHFR C 677 T mutation and 25,37% in healthy subjects MTHFR C 677 T mutation. At least one thrombophilic abnormalitiy was present in 84,57% patients. Conclusions: The association between natural coagulation inhibitor deficiencies, FV Leiden mutation in homozygous form and combined thrombophilia and DVT development was statistically significant. Natural coagulation inhibitor deficiencies were associated with greatest risk of DVT development. The association between FII G 20210 А mutation, in homozygous or heterozygous form, FV Leiden mutation in heterozygous form, MTHFR C 677 T mutation alone or combined with MTHFR A 1298 C mutation and DVT development was not statistically significant. The association between FII G 20210 А mutation, FV Leiden mutation and MTHFR C 677 T mutation in homozygous form and DVT development during pregnancy and puerperium was statistically significant. The association between single or combined inherited thrombophilia and thrombosis localization including pulmonary embolism was not statistically significant. The association between single or combined inherited thrombophilia and the age of DVT occurrence was not statistically significant. The association between MTHFR C 677 T mutation and DVT recurrence was statistically significant. The association between FII G 20210 А mutation and FV Leiden mutation, in homozygous or heterozygous form, combined thrombophilia and DVT recurrence was not statistically significant. The association between obesity and high blood pressure and DVT development was statistically significant. The association between hyperlipoproteinemia and DVT development was not statistically significant. Based on the results we can conclude that decision to perform inherited thrombophilia testing should be based upon age, gender and the presence of transient or permanent risk factors.

Бажутін Б. О. Особливості юридичної відповідальності за порушення законодавства про використання та охорону земель історико-культурного призначення / Б. О. Бажутін, О.О. Пуценко // Грані права: ХХІ століття : матеріали Всеукраїнської науково-практичної конференції (м. Одеса, 19 травня 2018 р.) У 2-х т. Т. 2 / за ред. Г. О. Ульянової ; уклад.: Ю. Д. Батан, М. В. Сиротко [та ін.] – Одеса : Видавничий дім «Гельветика», 2018. – С. 11-15.

Браничевски округ је специфичан по богатству двеју култура, српске и влашке, које се прожимају  и  на  себи  својствен  начин  чине  овај  део  Србије  специфичним и надасве интересантним.  Ова  културолошка појава  пружа  велико богатство које кроз фолклорно наслеђе  које  треба сачувати, неговати и на  прави  начин  представити  на  туристичкој  мапи Србије.На  простору  Браничевског округа  традиционална  духовна  култура  представљена  је породичним  и  личним  обичајима  Срба и Влаха  који  живе  у овом делу Србије.  Заједнички живот  омогућио  је  приметну  акултурацију  духовне  културе,  али  и  очување  обичаја  као  дела идентитета сопствене културе. Влашки народ је као етничка заједница са својим интересантним и упечатљивим културним обележјима изузетно занимљив за проучавање. О њима се релативно мало знало и мало писало, можда и због тога што су се у новијем историјском периоду у значајној мери изјашњавали и као Срби, иако су свој језик  и обичаје чували, а традицију поштовали и неговали. У многим сегментима су се асимилирали са  српским становништвом и прихватили начин живота које носи савремено доба. Међутим, они су  исто  тако  пренели  и  своју традицију  и  веровања  на  оне  са  којима  деле  заједнички  живот.  Тако се на овим просторима створио занимљив конгломерат култура сачињен од мноштва интересантних и јединствених обичаја.Већина  општина  Браничевског  округа  се  сврстава  у  неразвијени  део  Србије,  па  су одувек  биле  и  синоним  за  тајновито  подручје,  пуно  мистике.  Оно  што  се  одувек  везивало фолклор  Браничевског округа и Хомоља, као саставног дела, а  што  и  данас  привлачи  велики број људи у ове крајеве јесте извесна тајновитост која прати културу народа овог подручја. Дисертација се бави темом развоја руралног туризма у Браничевском округу темељеног на фолклорном наслеђу. Кроз ову област проучавања акценат је у раду стављен на традиционалну ношњу, песму и игру, архитектуру, гастрономију, односно на све оне елементе фолклора који би били специфични као туристички потенцијали и заједно са другим сегментима чинили заокружену целину и комплетан туристички производ у руралним срединама Браничева.Браничевски округ би у настојању да повећа туристичку потрошњу и задовољство туриста требало да креира понуду са што већим бројем различитих производа и услуга и на тај начин афирмише богато фолкорно наслеђе и омогући квалитетан развој туризма у руралним срединама.
Braničevski okrug je specifičan po bogatstvu dveju kultura, srpske i vlaške, koje se prožimaju  i  na  sebi  svojstven  način  čine  ovaj  deo  Srbije  specifičnim i nadasve interesantnim.  Ova  kulturološka pojava  pruža  veliko bogatstvo koje kroz folklorno nasleđe  koje  treba sačuvati, negovati i na  pravi  način  predstaviti  na  turističkoj  mapi Srbije.Na  prostoru  Braničevskog okruga  tradicionalna  duhovna  kultura  predstavljena  je porodičnim  i  ličnim  običajima  Srba i Vlaha  koji  žive  u ovom delu Srbije.  Zajednički život  omogućio  je  primetnu  akulturaciju  duhovne  kulture,  ali  i  očuvanje  običaja  kao  dela identiteta sopstvene kulture. Vlaški narod je kao etnička zajednica sa svojim interesantnim i upečatljivim kulturnim obeležjima izuzetno zanimljiv za proučavanje. O njima se relativno malo znalo i malo pisalo, možda i zbog toga što su se u novijem istorijskom periodu u značajnoj meri izjašnjavali i kao Srbi, iako su svoj jezik  i običaje čuvali, a tradiciju poštovali i negovali. U mnogim segmentima su se asimilirali sa  srpskim stanovništvom i prihvatili način života koje nosi savremeno doba. Međutim, oni su  isto  tako  preneli  i  svoju tradiciju  i  verovanja  na  one  sa  kojima  dele  zajednički  život.  Tako se na ovim prostorima stvorio zanimljiv konglomerat kultura sačinjen od mnoštva interesantnih i jedinstvenih običaja.Većina  opština  Braničevskog  okruga  se  svrstava  u  nerazvijeni  deo  Srbije,  pa  su oduvek  bile  i  sinonim  za  tajnovito  područje,  puno  mistike.  Ono  što  se  oduvek  vezivalo folklor  Braničevskog okruga i Homolja, kao sastavnog dela, a  što  i  danas  privlači  veliki broj ljudi u ove krajeve jeste izvesna tajnovitost koja prati kulturu naroda ovog područja. Disertacija se bavi temom razvoja ruralnog turizma u Braničevskom okrugu temeljenog na folklornom nasleđu. Kroz ovu oblast proučavanja akcenat je u radu stavljen na tradicionalnu nošnju, pesmu i igru, arhitekturu, gastronomiju, odnosno na sve one elemente folklora koji bi bili specifični kao turistički potencijali i zajedno sa drugim segmentima činili zaokruženu celinu i kompletan turistički proizvod u ruralnim sredinama Braničeva.Braničevski okrug bi u nastojanju da poveća turističku potrošnju i zadovoljstvo turista trebalo da kreira ponudu sa što većim brojem različitih proizvoda i usluga i na taj način afirmiše bogato folkorno nasleđe i omogući kvalitetan razvoj turizma u ruralnim sredinama.
The Branicevo district is specific by richness of two cultures, Serbian and Vlach, which  are pervasiving and,  in their own way, make this  part of Serbia  specific  and, most of  all, very interesting.  This  cultural  phenomenon  provides a  great richness which should be preserved and nurtured through folklore heritage, and properly presented  on the tourist map of Serbia.In the area of  Branicevo district, the traditional spiritual culture is represented by family and personal  customs  of the Serbs  and Vlachs  who live  in  this part of Serbia.  Coexistence  has provided notable acculturation  of  spiritual culture,  but also  conservation  of the customs  as part of  identity  of their own culture.The Vlachs,  as an ethnic  community  with its  interesting  and impressive  cultural characteristics, are  very interesting  for studying.  Relatively, is little  known  and  written about them, perhaps  because  in  the  recent  historical period,  in the most of cases,  they  declared  themselves as Serbs,  although  they  preserved  their language and  customs, in the same time they  cherished  and respected  their tradition.  In  many segments, the Vlachs  assimilated  with the Serbian population  and accepted the way of life that carries the modern age. However, they also transferred its tradition and beliefs to those with whom they share a life together. In that way, in these areas has been created an interesting conglomeration of cultures made from a variety of interesting and unique customs.Most of the municipalities of Branicevo district are classified as undeveloped part of Serbia; therefore, they have  always been  synonymous for  the  mysterious  area,  full  of mysticism.  The thing that  always  has been associating  folklore  of Branicevo district  and  Homolje  as an integral part, which  still  attracts a large  number of people  in  this region,  is  a certain  mystery  that follows the culture of the people of this area.This  dissertation  develops the theme  of  the development of rural tourism  in Branicevo district,  based  on the folklore  heritage.  Through  this  area of studying, an  emphasis  in dissertation  is put on  traditional  costumes,  music and dance, architecture, gastronomy,  respectively  on all of  the elements  of folklore  that  would be specific  as  tourism potential  and which would make,  with other segments, the complete unity and complete touristy product in the rural places of Branicevo.In effort of increasing the consumption and satisfaction of tourists, the Branicevo district should create an offer with many different products and services. In that way, Branicevo district could affirm the rich folklore herithage and provide quality development of tourism in rural areas. 

Die Entwicklung und Bewahrung der historischen Städte ist zu einer großen Herausforderung aktueller Stadtentwicklung in Russland geworden. In diesem Prozess kommt der Stadterneuerung von historischen Stadtteilen eine zentrale Bedeutung zu. In der vorliegenden Forschungsarbeit wurden die Übertragungsmöglichkeiten von deutschen Planungs- und Entscheidungsverfahren, Rechtsinstrumenten und Fördermöglichkeiten zum Erhalt und Weiterentwicklung historischer Bausubstanz auf die Situation in Russland diskutiert. Dabei wurden nicht nur einzelne denkmalpflegerische Aspekte, sondern eine Integration von Aspekten der Stadtsanierung, der Stadtentwicklungsplanung, der Stadtbaugeschichte sowie des Planungs- und Denkmalschutzrechts in einer interdisziplinären Arbeitsweise betrachtet. Städtebauliche, rechtliche, administrative und auch kulturwissenschaftliche Aspekte wurden anhand der Städte Dresden und Irkutsk als „Laborsituationen“ untersucht. Geprägt durch den geschichtlichen Verlust von wertvoller Bausubstanz stellte und stellt sich noch immer in beiden Städten die Hauptfrage: Wie können einerseits historische Gebäude und Ensembles, als Träger und Symbol von Stadtgeschichte und kulturellen Werten erhalten, und andererseits neue funktionale Anforderungen auf angemessene Art und Weise bei der Entwicklung der Stadt berücksichtigt werden? Dabei sind die Gründe zum Verlust der historischen Ortsteile in der Geschichte unterschiedlich. In Dresden wurde historische Bausubstanz durch den zweiten Weltkrieg und in Irkutsk werden aktuell die Quartiere durch Modernisierungsdruck zerstört. Die neu erarbeitete wissenschaftliche Grundlage zum weiteren Diskurs stellt eine übersichtliche Gegenüberstellung deutscher und russischer Planungssysteme mit Berücksichtigung von Unterschieden und Gemeinsamkeiten in Bezug auf Begriffe und angewendete Rechts- und Planungsinstrumente zum Erhalt und Weiterentwicklung der historischen Bausubstanz dar. Dabei werden einige Ansätze zur Übertragung der deutschen Methoden auf die Situation in russischen historischen Städten in Bezug auf die Erfassung der historischen Quartiere und für die Erarbeitung von geeigneten Rechts- und Planungsinstrumenten am Beispiel von Irkutsk präsentiert. Sie können als Modelle für andere russische Städte benutzt werden. Wichtiges Ergebnis der Forschungsarbeit ist die Herausarbeitung, Überprüfung und Bestätigung der These, dass in Russland im Vergleich zu Deutschland der städtische Raum an sich nicht als eigenständiges Element des baukulturellen Erbes geschützt wird. Demzufolge wird eine zu geringe Erfassung der großflächigen historischen Territorien wie Ensembles und Stadtquartiere in Bezug auf Plätze, Straßen, Blickbezüge oder Stadtsilhouette durchgeführt. Die Ergebnisse der Forschungsarbeit sind auf die wissenschaftlichen und praktischen Arbeitsfelder der Architekten, der Juristen, der Denkmalpfleger und der Kulturwissenschaftler, sowie der kommunalen Gesetzgebung und der Bau- und Planungsbehörden der historischen Städte ausgerichtet
The development and preservation of historical cities has become a major challenge for the current urban-planning development in Russia. In this process, the urban regeneration of historic districts is of crucial importance. In this research work, the possibilities of transferring German urban-planning tools for historical areas, as well as decision-making procedures, legal instruments and funding possibilities for the preservation and further development of historical urban heritage to the situation in Russia were/are discussed. Not only individual aspects of the preservation of monuments, but also the integration of aspects of urban regeneration, urban development planning, urban history as well as planning and monument protection law were taken into account in an interdisciplinary approach. Urban, legal, administrative and also cultural-scientific aspects were examined as "laboratory situations" using the examples of the cities of Dresden and Irkutsk. Characterized by the historical loss of valuable urban heritage, the main question for both cities was and still is: How can historical buildings and ensembles be preserved, as a bearer and symbol of urban history and cultural values, and on the other hand, appropriate new functional requirements for the modern urban development of the city be fulfilled/taken into consideration? The reasons for the loss of the historical districts in history of the cities are different. In Dresden, historical urban fabric was destroyed by the Second World War and in Irkutsk the quarters are currently being destroyed by modernization. The newly developed scientific thesis for further discourse represents a clear comparison of German and Russian planning systems considering differences and similarities regarding concepts and applied legal and planning instruments for the preservation and further development of historical urban heritage. Various approaches in the practice use of German methods regarding the urban regeneration of historical quarters and the development of appropriate legal and planning instruments, as exemplified by Irkutsk are presented. They can be used as models for other Russian cities. The important result of the research work is the identification, verification and confirmation of the thesis that urban space in Russia is not itself regarded as an independent element of the historical urban heritage deserving preservation as it is in Germany. As a result of this, too few surveys of large-scale historical territories, such as ensembles and city quarters taking into account squares, streets, views, or city skylines are carried out. The results of this research work are orientated towards the scientific and practical fields of work of architects, lawyers, conservationists and cultural scientists as well as municipal legislation and the construction and planning authorities of historical cities
В диссертационном исследовании проведен анализ немецкого опыта градостроительного регулирования, способствующего сохранению ценной историко-архитектурной градостроительной среды. Сформулированы возможности использования и практической реализации изученных правовых и градостроительных инструментов в исторических городах России. На примере городов Дрездена и Иркутска создана система практических рекомендаций, направленная на оценку, сохранение, развитие и управление ценной историко-архитектурной градостроительной средой. На основе немецкого опыта расширено понятие историко-архитектурной градостроительной среды с классификацией особо ценных пространств и объектов без статуса памятника. Обоснована научная идея, которая ставит в центр всей системы, пространство, как объект, подлежащий охране
Dans cette thèse est analysée l'expérience de la régulation urbaine allemande, qui permet la préservation du précieux environnement historique et architectural urbain. Ici sont formulés les possibilités d'utilisation et de mise en œuvre pratique, pour les villes russes historiques, des instruments juridiques et urbains étudiés dans cette thèse. Les villes de Dresde et d’Irkoutsk sont pris comme exemples pour la création d’un système pratique visant à l'évaluation, la conservation, le développement et la gestion du précieux environnement urbain historique et architectural. Sur la base de l'expérience allemande, est élargi le concept de l'environnement urbain historique et architectural avec la classification des espaces les plus importants et les bâtiments non-classifiés comme monuments historiques. Comme résultat de l'étude est la mise en place du concept scientifique qui place au centre du système l'espace qui englobe le bâtiment comme un objet à protéger

Спадковий договір - це новий інститут спадкування. Незважаючи на недостатнє правове регулювання порядку його укладення й виконання, він є досить привабливим способом розпорядження майном для власника (відчужувана за спадковим договором), зокрема, з огляду на можливість контролювання виконання спадкового договору як за життя, так і після смерті відчужувача. З іншого боку, враховуючи заборону відчуження майна, що є предметом договору, набувач також отримує гарантії, що виконуючи всі зобов’язання за договором у майбутньому це йому принесе очікуваний результат - отримання у власність майна.
Наследственный договор - это новый институт наследования. Несмотря на недостаточное правовое регулирование порядка его заключения и исполнения, он является весьма привлекательным способом распоряжения имуществом для владельца (отчуждаемая по наследственному договору), в частности, учитывая возможность контроля выполнения наследственного договора как при жизни, так и после смерти отчуждателя. С другой стороны, учитывая запрет отчуждения имущества, являющегося предметом договора, приобретатель также получает гарантии, что выполняя все обязательства по договору в будущем это ему принесет ожидаемый результат - получение в собственность имущества.
An inherited contract is a new institution of inheritance. Despite the lack of legal regulation of the procedure for its conclusion and execution, it is a rather attractive way to dispose of property for the owner (alienated by inheritance agreement), in particular, in view of the possibility of controlling the implementation of the inheritance agreement both in life and after the death of the alienator. On the other hand, taking into account the prohibition of the alienation of the property that is the subject of the contract, the acquirer also receives guarantees that fulfilling all the obligations under the contract in the future will bring him the expected result - the acquisition of property.

Аналізуючи можливих учасників спадкових правовідносин щодо спадкування авторських суб'єктивних прав і юридичних обов'язків, зазначимо, що окрім стандартних суб'єктів спадкового права існують інші суб"єкти спадкових відносин, це - негідні спадкоємці, підпризначені спадкоємці, виконавці заповіту, відказоодержувачі. При цитуванні документа, використовуйте посилання http://essuir.sumdu.edu.ua/handle/123456789/36731

Кваліфікаційна робота магістра є комплексним дослідженням інституту спадкового договору за законодавством України. Характеризується становлення інституту спадкового договору, його поняття та ознаки. Розкриваються питання статусу сторін та зміст спадкового договору. Аналізується правове регулювання укладення, зміни та припинення спадкового договору.
Квалификационная работа магистра является комплексным исследованием института наследственного договора по законодательству Украины. Характеризуется становления института наследственного договора, его понятие и признаки. Раскрываются вопросы статуса сторон и содержание наследственного договора. Анализируется правовое регулирование заключения, изменения и прекращения наследственного договора.
Master’s thesis is an integrated study of the problems concerning inherited contract under the legislation of Ukraine. Genesis and the essence of inherited contract are studied. Parties and the content of inherited contract are discovered. Legal characteristic about conclusion, revise, fulfilment and termination of obligations under inherited contract is analyzed in detail.

Хомоље је орографски веома јасно дефинисана географска област у средишњем делу Источне  Србије.  Разноликост  облика  типично  крашког  карактера  чије  се  фазе формирања могу пратити од иницијалне форме до потпуног развића, лака доступност и  честина  ретких  облика  и  појава  на  малом  простору,  указују  на  примарно  учешће крашких  облика  у  рељефу  обухваћене  територије,  који  са  флувијалним  облицима представљају  најзначајније  садржаје  геонаслеђа.  У  оквиру   ове  докторске дисертације,  научно  ће  бити  обрађени  објекти  геоморфолошког  и  хидролошког геонаслеђа  Хомоља,  од  којих  је  само  пет  на  Националној  листи  геонаслеђа  Србије. Главни  циљ  докторске  дисертације  је  да  се  аргументовано  укаже  на  неоправдане празнине  на  карти  геонаслеђа  Источне  Србије.  Формирањем  инвентара  објеката геоморфолошког  и  хидролошког  геонаслеђа  Хомоља,  биће  издвојени  они  који располажу  највећим  потенцијалима  у  циљу  одрживог  развоја  и  заштите  природне целине  истраживаног  подручја.  Детаљна  анализа  и  примена  метода  за  евалуацијугеолокалитета  ће  омогућити  истицање  оних  елемената  који  поједине  облике  илокалитете  у  Хомољу  фаворизују  као  посебно  интересантне  и  атрактивне  сегменте купног геодиверзитета у овом делу Источне Србије. 
Homolje je orografski veoma jasno definisana geografska oblast u središnjem delu Istočne  Srbije.  Raznolikost  oblika  tipično  kraškog  karaktera  čije  se  faze formiranja mogu pratiti od inicijalne forme do potpunog razvića, laka dostupnost i  čestina  retkih  oblika  i  pojava  na  malom  prostoru,  ukazuju  na  primarno  učešće kraških  oblika  u  reljefu  obuhvaćene  teritorije,  koji  sa  fluvijalnim  oblicima predstavljaju  najznačajnije  sadržaje  geonasleđa.  U  okviru   ove  doktorske disertacije,  naučno  će  biti  obrađeni  objekti  geomorfološkog  i  hidrološkog geonasleđa  Homolja,  od  kojih  je  samo  pet  na  Nacionalnoj  listi  geonasleđa  Srbije. Glavni  cilj  doktorske  disertacije  je  da  se  argumentovano  ukaže  na  neopravdane praznine  na  karti  geonasleđa  Istočne  Srbije.  Formiranjem  inventara  objekata geomorfološkog  i  hidrološkog  geonasleđa  Homolja,  biće  izdvojeni  oni  koji raspolažu  najvećim  potencijalima  u  cilju  održivog  razvoja  i  zaštite  prirodne celine  istraživanog  područja.  Detaljna  analiza  i  primena  metoda  za  evaluacijugeolokaliteta  će  omogućiti  isticanje  onih  elemenata  koji  pojedine  oblike  ilokalitete  u  Homolju  favorizuju  kao  posebno  interesantne  i  atraktivne  segmente kupnog geodiverziteta u ovom delu Istočne Srbije. 
Homolje  area  is very clearly  defined  as  a  geographical  area in the central part of Eastern Serbia.  The  diversity  of  the  typical  karst  terrain,  whose  formation  phases  can  be  traced from  initial  forms  to  complete  development,  easy  access   and  many  rare  forms  of landscapes  indicate  the  primary  participation  of  karst  forms  in  the  relief,  which,  with fluvial forms, represent the most important  features of geoheritage. In this  PhD  thesis,  the geomorphological  and  hydrological  geosites  of  Homolje  area  will  be  scientifically processed, of which only five are on the  National list of geoheritage of Serbia. The main goal of the PhD  thesis  is to argue on the unjustified gaps on the map of geoheritage of the Eastern  Serbian. By establishing the  Inventory of the geomorphological and hydrological geosites  of  Homolje  area,  those  who  have  the  greatest  potentials  for  the  purpose  of sustainable  development  and  protection  of  the  nature  of  the  investigated  area  will  be separated.  Detailed  analysis  and  application  of  geosites  assessment,  will  enable  the emphasis  of those elements that favor certain forms and   phenomena  in Homolje  area  as particularly interesting and attractive segments of total geodiversity in this part of Eastern Serbia.

Les différents types d’édifices résidentiels, urbains, suburbains et ruraux de l'époque de la Rome antique sur le territoire de la Serbie contemporaine, ainsi que la culture de l’habitat, représentent le sujet abordé dans la présente thèse. Cette réflexion analyse les principaux facteurs économiques, démographiques, sociologiques, géographiques, culturels et autres qui ont influencé le choix de l’emplacement des résidences, le développement de différents types d’agglomérations, la conception architecturale des édifices résidentiels et la création d’une culture de l’habitat. Les points primordiaux de cette recherche sont : l'analyse des zones résidentielles au sein des unités urbaines, les liens des propriétés suburbaines et rurales avec les centres urbains et le réseau de l'infrastructure de l'Antiquité tardive, ainsi que l'analyse comparative des éléments structuraux et décoratifs des maisons romaines du point de vue des matériaux utilisés, des techniques, de la décoration etc. Les éléments architecturaux et les caractéristiques fonctionnelles des maisons de l’Antiquité tardive sur le sol serbe sont comparés aux édifices construits dans les autres parties de l'Empire romain, afin d'identifier leurs valeurs spécifiques et les influences architecturales dominantes. La thèse représente une base de données bilingue accessible aux nouvelles générations de chercheurs, une contribution à l'ensemble des valeurs culturelles de la Serbie. Le but de cette base de données est d'élaborer une stratégie pour la conservation, la présentation et l'utilisation du patrimoine antique en tant que grand potentiel culturel, touristique et économique de développement durable
The research topic of this thesis refers to residential buildings and residence culture in late Ancient Rome Classical antiquity period on the territory of the present-day Republic of Serbia. Research goal is to reconstruct residential architecture and culture from the Ancient Roman period on this territory, based upon analyses of preserved residential architecture structures, identification of architectural elements’ characteristics, creation of residential buildings typology, as well as analyses of residential urban zones, links between buildings and urban centers and infrastructure network. Through comparative analysis of spatial structure, functional, constructional and decorative elements, as well as characteristics of late Roman antiquity buildings on the territory of Serbia with residential buildings from other territories of Roman Empire, their specific values and dominant influences have been identified.Systematized data on residential buildings and reconstruction of residential culture on this territory allows further valorization of findings in comparison to other areas of Roman Empire. It also explains different types of late Antiquity residential buildings occurrence and their influence on later development of architectural forms. Collected and processed information, along with recommendations for preserving the fund of antique residence program as architectural heritage, has been transformed into bilingual database available to new generations of researches worldwide
Предмет истраживања у докторској дисертацији су стамбени објекти и култура становања из периода касне антике на територији данашње Србије. Циљ истраживања је реконструкција стамбене архитектуре и културе становања у римском периоду на овом подручју, на основу проучавања сачуваних резиденцијалних структура, утврђивања карактеристика архитектонских елемената и формирања типологије стамбених објеката, као и анализе зона становања унутар градова, веза грађевина са урбаним центрима и са мрежом инфраструктуре. Упоредном анализом просторне структуре, функционалних, конструктивних и декоративних елемената, као и карактеристика касноантичких грађевина са територије Србије са стамбеним зградама из других области Римског царства, утврђене су њихове специфичне вредности и доминантни утицаји.Систематизовани подаци о стамбеним грађевинама и реконструкција стамбене културе на овом подручју омогућавају валоризацију налаза у односу на друга подручја Римске империје, као и боље разумевање настанка различитих типова касноантичких стамбених објеката и њиховог значаја за даљи развој архитектонских форми. Прикупљене и обрађене информације су, уз препоруке за очување фонда стамбеног програма антике као градитељске баштине, преточене у двојезичну базу података међународно доступну новим генерацијама истраживача

Кухарєв, О. Є. Диспозитивність в спадковому праві: дис. ... д-ра юрид. наук : 12.00.03 / О. Є. Кухарєв; МВС України, Харків. нац. ун-т внутр. справ. - Харків, 2020. - 534 с.
У дисертації сформульовано концепцію диспозитивності в спадковому праві, яка спрямована на вдосконалення правового регулювання спадкових відносин. Виявлено базові моделі диспозитивності в спадковому праві, що є формами вираження правової свободи в сфері спадкування: а) свобода заповіту; б) договірна форма регулювання спадкових відносин; в) свобода волевиявлення спадкоємця щодо прийняття спадщини та відмови від її прийняття. Розроблено загальні та спеціальні межі реалізації диспозитивності в спадковому праві. Аргументовано позицію щодо розширення правової свободи у спадковому праві шляхом запровадження нових договірних конструкцій та заповідальних розпоряджень. Подано загальнотеоретичну характеристику свободи заповіту та виявлено її стадії, а також обґрунтовано виокремлення групи договорів у сфері спадкового права, що мають специфічну правову мету та особливий предмет. З’ясовано диспозитивність у частині здійснення спадкоємцями права на прийняття спадщини та на відмову від її прийняття. На рівні окремого розділу аналізуються обмеження диспозитивності в спадковому праві. Теоретичні висновки дослідження дозволили сформулювати конкретні пропозиції щодо удосконалення правового регулювання спадкових відносин.
The author of the dissertation has formulated the concept of discretion within inheritance law, which is aimed at improving the legal regulation of hereditary relations. It has been established that the features, properties and regularities of legal freedom are expressed in the form of three basic models of discretion within inheritance law: a) freedom of the last will and statement; b) contractual form of regulating hereditary relations; c) the free will of an ancestor to accept the heritage and refusal to accept it. The author has grounded the conclusion about internal (determining the model of the behavior by the subjects of inheritance law, the content and object of inheritance legal relationship) and external (realization by the subjects of inheritance law of the chosen model of behavior by committing certain active actions) manifestations of discretion within inheritance law that respectively express statics and dynamics of legal freedom. The author has distinguished general and special limits of discretion within inheritance law. To clarify the general limits of discretion, the author has offered to apply the statutory provisions on the limits of exercising civil rights. The special limits of discretion are inherently determined by the sub-branch specificity of inheritance law, which follow from the content of the Section 6 of the Civil Code of Ukraine and cover the following factors: realization of legal freedom within the duration of inheritance legal relations; the exercise of legal freedom within certain subjective boundaries with the obligatory participation of the ancestor as the universal heir’s successor; functional assignment of inheritance law, which is to ensure the posthumous transfer of rights and duties from one person (heir) to other persons (ancestors). It has been proved that the transfer of the deceased property into the property of the municipal community has no reason to be considered as a case of hereditary succession. The author of the dissertation has formulated the provisions on the existence of two stages of exercising the freedom of the last will and statement, which fully take into account the exercise of the legal freedom of the testator and demonstrate the dynamics of discretion through its consistent embodiment. The first stage covers the process of making the last will and statement and definition of its content directly by the testator. The second stage is related to the implementation of the precepts after the opening of the inheritance, as part of the procedures for executing the last will and statement and interpreting its content. The author stands the position on the need to grant the inheritance right under the last will and statement of the heir’s children, conceived after his death due to the use of ancillary reproductive technologies from the genetic material of the heir (post-mortem children) and offers the legal conditions for recognizing the postmortal children as heirs: a) artificial insemination within six months of the opening of inheritance; b) the will of the testator expressed in the last will and testament; c) spreading hereditary status to persons fertilized after opening of inheritance solely from the genetic material of the heir with the use of assisted reproductive technologies. The author has improved the generally accepted position in the legal doctrine on the classification of civil contracts into types, depending on the legal focus on a particular result, by introducing a separate group of contracts in the field of hereditary law, the legal aim of which is to ensure the posthumous transfer of rights and obligations from one person to others. It has been found out that a contract in the field of inheritance law has a much smaller, auxiliary value, compared to the role of a classical contract within civil law, since it cannot be an independent ground for the emergence, change or termination of hereditary legal relations, but is only one of the elements of legal structure, where the central place is occupied by the fact of opening of inheritance. Such contracts are of personal, trust, local and term nature, and may be concluded by a limited number of persons. Theoretical conclusions grounded on the basis of the results of the research, made it possible to formulate specific propositions for improving the regulation of hereditary legal relations, which have been summarized in the draft law on amending the Civil Code of Ukraine.
В диссертации сформулирована концепция диспозитивности в наследственном праве, направленная на усовершенствование правового регулирования наследственных отношений. Выявлены базовые модели диспозитивности в наследственном праве, которые являются формами выражения правовой свободы в сфере наследования: а) свобода завещания; б) договорная форма регулирования наследственных отношений; в) свобода волеизъявления наследника относительно принятия наследства и отказа от его принятия. Разработаны общие и специальные пределы диспозитивности в наследственном праве. Аргументирована позиция о расширении правовой свободы в наследственном праве путем внедрения новых договорных конструкций и завещательных распоряжений. Изложена общетеоретическая характеристика свободы завещания и выявлены ее стадии, а также обосновано выделение группы договоров в сфере наследственного права, которые имеют специфическую правовую цель и особый предмет. Определена диспозитивность в части осуществления наследниками права на принятие наследства и на отказ от его принятия. В объеме отдельного раздела анализируются ограничения диспозитивности в наследственном праве. Теоретические выводы исследования позволили сформулировать конкретные предложения по усовершенствованию правового регулирования наследственных отношений.

В работе исследуется формирование, развитие и роль концепции культурной безопасности и концепции культурного и природного наследия на современном этапе. Особое внимание уделяется деятельности ЮНЕСКО в области охраны культуры. Реализация концепций рассматривается на примере Италии, для этого раскрываются особенности политики Итальянской Республики в отношении культурного и природного наследия. Для более глубокого понимания деятельности Италии в этой сфере на данном этапе развития в работе анализируются актуальные программные и отчётные документы Итальянской Республики за период 2014–2018 гг., такие как Национальная оперативная программа «Культура и Развитие» 2014–2020 гг., Отчёт о деятельности Министерства культурного наследия, культурной деятельности и туризма за 2014–2018 гг. и др. В результате анализа выявляются приоритеты и особенности разработки и реализации культурной политики государства в области культурного и природного наследия.
In this research are considered the formation, development and role of the cultural security concept as well as of the cultural and natural heritage concept at the present stage. Special attention is paid to the activities of UNESCO in the field of protection of culture. The implementation of the concepts is reviewed on the example of Italy. For this purpose are revealed the peculiarities of the Italian Republic's policy in relation to its cultural and natural heritage. Within the scope of the study, for deeper understanding of Italy's activities in this area at present, are analyzed some current cultural programs and reports for the period 2014–2018, such as the national operational program «Culture and Development» 2014–2020, the Report on the activities of the Ministry of cultural heritage, cultural activities and tourism for 2014–2018 and other. The analysis identifies the priorities and features of the Italian cultural policy development and realization in the field of cultural and natural heritage.

Мигунова, Т. С. Сохранение наследия человечества: Миф или реальность? [Электронный ресурс] / Т. С. Мигунова // Матеріали наук.-практ. конф. "Стан і перспективи збереження бібліотечно-інформаційних ресурсів в добу цифрових технологій". – Миколаїв : Б-ка МНУ, 2011. – Режим доступа : http://lib.nuos.edu.ua/uk/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D1%96%D1%97-%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%BC%D1%96%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8. – Название с экрана.
Рассматриваются основные технологии по обеспечению сохранности библиотечных фондов.

Master's dissertation is devoted to the problem of interaction of public authorities and business representatives in the field of preservation of cultural heritage in the Sverdlovsk region. The first сhapter deals with the activities of the executive bodies of state power in the sphere of preservation of cultural heritage, analyzes the legal framework of interaction between public authorities and business structures for the conservation and use of cultural heritage in the region, and also reveals the features of public and private partnership in the study area. The second chapter is devoted to the study of the experience of interaction between the executive bodies of state power and business for the preservation of cultural heritage in the Sverdlovsk region, identifying problems and opportunities for such cooperation. The third paragraph of the chapter presents the project «Development and implementation of a mechanism for the involvement of cultural heritage objects in the Treasury of the Sverdlovsk region in the economic turnover in 2018».
Магистерская диссертация посвящена проблеме взаимодействия органов государственной власти и представителей бизнеса в сфере сохранения объектов культурного наследия в Свердловской области. В первой главе работы рассматривается деятельность исполнительных органов государственной власти в сфере сохранения объектов культурного наследия, анализируются нормативно-правовые основы взаимодействия органов государственной власти и бизнес-структур по сохранению и использованию объектов культурного наследия в регионе, а также раскрываются особенности развития государственно-частного партнерства в изучаемой сфере. Вторая глава работы посвящена изучению опыта взаимодействия исполнительных органов государственной власти и бизнеса по сохранению объектов культурного наследия в Свердловской области, выявлению проблем и возможностей такого сотрудничества. В третьем параграфе главы представлен проект «Разработка и реализация механизма вовлечения объектов культурного наследия, находящихся в казне Свердловской области, в хозяйственный оборот в 2018 году».

Die Entwicklung und Bewahrung der historischen Städte ist zu einer großen Herausforderung aktueller Stadtentwicklung in Russland geworden. In diesem Prozess kommt der Stadterneuerung von historischen Stadtteilen eine zentrale Bedeutung zu. In der vorliegenden Forschungsarbeit wurden die Übertragungsmöglichkeiten von deutschen Planungs- und Entscheidungsverfahren, Rechtsinstrumenten und Fördermöglichkeiten zum Erhalt und Weiterentwicklung historischer Bausubstanz auf die Situation in Russland diskutiert. Dabei wurden nicht nur einzelne denkmalpflegerische Aspekte, sondern eine Integration von Aspekten der Stadtsanierung, der Stadtentwicklungsplanung, der Stadtbaugeschichte sowie des Planungs- und Denkmalschutzrechts in einer interdisziplinären Arbeitsweise betrachtet. Städtebauliche, rechtliche, administrative und auch kulturwissenschaftliche Aspekte wurden anhand der Städte Dresden und Irkutsk als „Laborsituationen“ untersucht. Geprägt durch den geschichtlichen Verlust von wertvoller Bausubstanz stellte und stellt sich noch immer in beiden Städten die Hauptfrage: Wie können einerseits historische Gebäude und Ensembles, als Träger und Symbol von Stadtgeschichte und kulturellen Werten erhalten, und andererseits neue funktionale Anforderungen auf angemessene Art und Weise bei der Entwicklung der Stadt berücksichtigt werden? Dabei sind die Gründe zum Verlust der historischen Ortsteile in der Geschichte unterschiedlich. In Dresden wurde historische Bausubstanz durch den zweiten Weltkrieg und in Irkutsk werden aktuell die Quartiere durch Modernisierungsdruck zerstört. Die neu erarbeitete wissenschaftliche Grundlage zum weiteren Diskurs stellt eine übersichtliche Gegenüberstellung deutscher und russischer Planungssysteme mit Berücksichtigung von Unterschieden und Gemeinsamkeiten in Bezug auf Begriffe und angewendete Rechts- und Planungsinstrumente zum Erhalt und Weiterentwicklung der historischen Bausubstanz dar. Dabei werden einige Ansätze zur Übertragung der deutschen Methoden auf die Situation in russischen historischen Städten in Bezug auf die Erfassung der historischen Quartiere und für die Erarbeitung von geeigneten Rechts- und Planungsinstrumenten am Beispiel von Irkutsk präsentiert. Sie können als Modelle für andere russische Städte benutzt werden. Wichtiges Ergebnis der Forschungsarbeit ist die Herausarbeitung, Überprüfung und Bestätigung der These, dass in Russland im Vergleich zu Deutschland der städtische Raum an sich nicht als eigenständiges Element des baukulturellen Erbes geschützt wird. Demzufolge wird eine zu geringe Erfassung der großflächigen historischen Territorien wie Ensembles und Stadtquartiere in Bezug auf Plätze, Straßen, Blickbezüge oder Stadtsilhouette durchgeführt. Die Ergebnisse der Forschungsarbeit sind auf die wissenschaftlichen und praktischen Arbeitsfelder der Architekten, der Juristen, der Denkmalpfleger und der Kulturwissenschaftler, sowie der kommunalen Gesetzgebung und der Bau- und Planungsbehörden der historischen Städte ausgerichtet.
The development and preservation of historical cities has become a major challenge for the current urban-planning development in Russia. In this process, the urban regeneration of historic districts is of crucial importance. In this research work, the possibilities of transferring German urban-planning tools for historical areas, as well as decision-making procedures, legal instruments and funding possibilities for the preservation and further development of historical urban heritage to the situation in Russia were/are discussed. Not only individual aspects of the preservation of monuments, but also the integration of aspects of urban regeneration, urban development planning, urban history as well as planning and monument protection law were taken into account in an interdisciplinary approach. Urban, legal, administrative and also cultural-scientific aspects were examined as "laboratory situations" using the examples of the cities of Dresden and Irkutsk. Characterized by the historical loss of valuable urban heritage, the main question for both cities was and still is: How can historical buildings and ensembles be preserved, as a bearer and symbol of urban history and cultural values, and on the other hand, appropriate new functional requirements for the modern urban development of the city be fulfilled/taken into consideration? The reasons for the loss of the historical districts in history of the cities are different. In Dresden, historical urban fabric was destroyed by the Second World War and in Irkutsk the quarters are currently being destroyed by modernization. The newly developed scientific thesis for further discourse represents a clear comparison of German and Russian planning systems considering differences and similarities regarding concepts and applied legal and planning instruments for the preservation and further development of historical urban heritage. Various approaches in the practice use of German methods regarding the urban regeneration of historical quarters and the development of appropriate legal and planning instruments, as exemplified by Irkutsk are presented. They can be used as models for other Russian cities. The important result of the research work is the identification, verification and confirmation of the thesis that urban space in Russia is not itself regarded as an independent element of the historical urban heritage deserving preservation as it is in Germany. As a result of this, too few surveys of large-scale historical territories, such as ensembles and city quarters taking into account squares, streets, views, or city skylines are carried out. The results of this research work are orientated towards the scientific and practical fields of work of architects, lawyers, conservationists and cultural scientists as well as municipal legislation and the construction and planning authorities of historical cities.
В диссертационном исследовании проведен анализ немецкого опыта градостроительного регулирования, способствующего сохранению ценной историко-архитектурной градостроительной среды. Сформулированы возможности использования и практической реализации изученных правовых и градостроительных инструментов в исторических городах России. На примере городов Дрездена и Иркутска создана система практических рекомендаций, направленная на оценку, сохранение, развитие и управление ценной историко-архитектурной градостроительной средой. На основе немецкого опыта расширено понятие историко-архитектурной градостроительной среды с классификацией особо ценных пространств и объектов без статуса памятника. Обоснована научная идея, которая ставит в центр всей системы, пространство, как объект, подлежащий охране.
Dans cette thèse est analysée l'expérience de la régulation urbaine allemande, qui permet la préservation du précieux environnement historique et architectural urbain. Ici sont formulés les possibilités d'utilisation et de mise en œuvre pratique, pour les villes russes historiques, des instruments juridiques et urbains étudiés dans cette thèse. Les villes de Dresde et d’Irkoutsk sont pris comme exemples pour la création d’un système pratique visant à l'évaluation, la conservation, le développement et la gestion du précieux environnement urbain historique et architectural. Sur la base de l'expérience allemande, est élargi le concept de l'environnement urbain historique et architectural avec la classification des espaces les plus importants et les bâtiments non-classifiés comme monuments historiques. Comme résultat de l'étude est la mise en place du concept scientifique qui place au centre du système l'espace qui englobe le bâtiment comme un objet à protéger.