Zeitschriftenartikel zum Thema „Seksualliv“
Um die anderen Arten von Veröffentlichungen zu diesem Thema anzuzeigen, folgen Sie diesem Link: Seksualliv.
Geben Sie eine Quelle nach APA, MLA, Chicago, Harvard und anderen Zitierweisen an
Machen Sie sich mit Top-50 Zeitschriftenartikel für die Forschung zum Thema "Seksualliv" bekannt.
Neben jedem Werk im Literaturverzeichnis ist die Option "Zur Bibliographie hinzufügen" verfügbar. Nutzen Sie sie, wird Ihre bibliographische Angabe des gewählten Werkes nach der nötigen Zitierweise (APA, MLA, Harvard, Chicago, Vancouver usw.) automatisch gestaltet.
Sie können auch den vollen Text der wissenschaftlichen Publikation im PDF-Format herunterladen und eine Online-Annotation der Arbeit lesen, wenn die relevanten Parameter in den Metadaten verfügbar sind.
Sehen Sie die Zeitschriftenartikel für verschiedene Spezialgebieten durch und erstellen Sie Ihre Bibliographie auf korrekte Weise.
1
Haugen, Trine. „God helse gir aktivt seksualliv hos eldre“. Tidsskrift for Den norske legeforening 130, Nr. 9 (2010): 915. http://dx.doi.org/10.4045/tidsskr.10.0392.
Der volle Inhalt der Quelle
2
Buovac, Petra, und Marina Vidaković. „Odnos korištenja seksualno eksplicitnog materijala i seksualno rizičnog ponašanja mladih“. Klinička psihologija 12, Nr. 1-2 (10.12.2019): 5–20. http://dx.doi.org/10.21465/2019-kp-1-2-0001.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Seksualno eksplicitni materijal (SEM) je bilo koji materijal koji prikazuje spolne organe, a kojemu je cilj seksualno uzbuđenje ili poticanje mašte uz prikaze jasno eksplicitnih seksualnih radnji. Učestalost korištenja raznih vrsta SEM-a nerijetko se dovodi u vezu s različitim seksualnim ponašanjima (seksualni odnosi pod utjecajem psihoaktivnih supstanci, povremeni seksualni odnosi) i stavovima (permisivnost seksualnih stavova, stavovi o seksualnim aktivnostima i intimnim odnosima). Stoga je cilj ovog istraživanja bio ispitati odnos između korištenja seksualno eksplicitnog materijala i seksualno rizičnog ponašanja (rano seksualno iskustvo, korištenje kondoma u većini seksualnih veza, seksualna veza s nepoznatom osobom). Konačni uzorak bio je sastavljen od 58 muškaraca i 85 žena prosječne dobi 20,78 godina. Sudionici su ispunjavali Upitnik seksualno rizičnog ponašanja i Skalu stavova o seksualnosti te su im bila postavljena pitanja o upotrebi SEM-a. Rezultati su pokazali da postoji značajna razlika po spolu u čestini i vrsti korištenja SEM-a, odnosno muškarci upotrebljavaju SEM češće od žena, a također i više upotrebljavaju online videa i online fotografije. Muškarci su ranije bili prvi put izloženi SEM-u. Muškarci su pokazali tendenciju većeg seksualno rizičnog ponašanja i permisivnijih stavova prema seksualnosti u odnosu na žene. Utvrđena je i pozitivna povezanost između čestine korištenja SEM-a i seksualno rizičnog ponašanja u žena, odnosno što žene češće upotrebljavaju SEM, to se i ponašaju seksualno rizičnije. Između ostalog, utvrđena je i pozitivna povezanost između čestine korištenja SEM-a i permisivnosti stavova prema seksualnosti i u muškaraca i u žena, odnosno, što je veća čestina korištenja SEM-a, to su i stavovi prema seksualnosti permisivniji. Ključne riječi: seksualnost, seksualno eksplicitan materijal, seksualno rizično ponašanje, stavovi prema seksualnosti
3
Koletić, Goran. „Seksting u vrijeme korone – analiza povezanosti sekstinga s potrebom za seksualnim odnosom i brojem seksualnih partnera među mladima“. Socijalna ekologija 31, Nr. 3 (2022): 273–96. http://dx.doi.org/10.17234/socekol.31.3.2.
Der volle Inhalt der Quelle
4
Maloić, Snježana. „Utjecaj mitova i stereotipa na postupanje društva prema počiniteljima seksualnih delikata“. Kriminologija & socijalna integracija 29, Nr. 2 (28.12.2021): 268–90. http://dx.doi.org/10.31299/ksi.29.2.4.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
U inozemnoj se literaturi sve češće nailazi na kritike nekih popularnih suvremenih trendova u sankcioniranju počinitelja seksualnih delikata, pri čemu se sve intenzivnije naglašava značajan utjecaj mitova i stereotipa na takve trendove i primjenu isključivo punitivnih, nedovoljno učinkovitih intervencija. Ciljevi su rada temeljem dostupne znanstvene i stručne literature istražiti i sažeto predočiti neke od najvažnijih mitova i stereotipa povezanih sa seksualnim deliktima i počiniteljima, upozoriti na moguće negativne učinke na prevenciju kriminalnog povrata, te naglasiti i argumentirati značaj napora u njihovu prevladavanju. Pri tome se uz kritički osvrt na prisutne trendove, prethodno usustavljuju i prezentiraju statistički podatci iz relevantnih izvora, rezultati istraživanja i suvremene spoznaje kojima se argumentira stvarna realnost u odnosu na uglavnom znanstveno neutemeljenu percepciju javnosti. U okviru kritičkog osvrta razmotrena je i uputnost prihvaćanja inozemnih punitivnih trendova u hrvatskom zakonodavstvu i penološkoj praksi, uz zaključne preporuke za hrvatski kontekst. S obzirom na nužnost prevladavanja mitova i stereotipa, rad je ujedno sadržajno koncipiran i kao moguća konceptualna okosnica edukacijskih intervencija i/ili potencijalna temeljna odrednica u ciljanoj komunikaciji s medijima i javnošću, ali i kao svojevrsni poticaj i polazište znanstvenih istraživanja o toj temi u hrvatskom kontekstu.
5
Petrović, Nikola M. „EFEKAT ETIČKE POZICIJE I EDUKACIJE NA ETIČKA UVERENJA PSIHOLOGA KOJI SE BAVE PSIHOTERAPIJOM U SRBIJI“. Primenjena psihologija 9, Nr. 3 (03.10.2016): 261. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2016.3.261-272.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Osnovni cilj ovog rada bio je da se ispitaju etička uverenja psihologa koji se bave psihoterapijom u Srbiji, kao i efekat etičke pozicije i edukacije iz profesionalne etike na etička uverenja. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 204 psihologa (74.5% ženskog pola). Od instrumenata su korišćeni Upitnik etičkih uverenja i Upitnik etičke pozicije. Rezultati su pokazali da čak petina ispitanika smatra da je neetično prijavljivanje kolege, koji je prekršio profesionalnu etiku, Sudu časti. Kada su u pitanju seksualni višestruki odnosi, skoro svi ispitanici su uverenja da su oni neetični. Nalazi pokazuju i da psiholozi koji nisu pohađali edukativne kurseve imaju „blaža“ uverenja prema upuštanju u seksualne odnose sa klijentima i neetičnim postupcima u kliničkoj proceni. Takođe, ispitanici koji su pohađali kurseve procenjuju kršenje poverljivosti, u cilju zaštite drugih, u većoj meri etičnim. Sa druge strane, utvrđeno je da psiholozi koji zastupaju apsolutističku etičku poziciju imaju „stroža“ uverenja prema nekompetentnom postupanju, prelaženju i rušenju granica sa klijentima, seksualnim odnosima sa njima, kao i neetičnim postupcima u kliničkoj proceni u poređenju sa psiholozima koji imaju drugačije etičke pozicije. Istovremeno, psiholozi apsolutisti takođe procenjuju kršenje poverljivosti, u cilju zaštite drugih, u većoj meri etičnim, u odnosu na psihologe koji zastupaju drugačije etičke pozicije. Diskutovane su implikacije za dalja istraživanja i psihoterapeutsku praksu.
6
Kowalczyk, Małgorzata H. „Rewiktymizacja ofiar wykorzystywanych seksualnie przez kobiety“. Resocjalizacja Polska, Nr. 13 (28.07.2017): 39. http://dx.doi.org/10.22432/pjsr.2017.13.04.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Ofiary doświadczające wykorzystywania seksualnego przeżywają nie tylko fizyczną krzywdę ale przede wszystkim doznają głębokich urazów psychicznych, które bardzo często w różnych formach towarzyszą im przez całe życie. Dość często przy ustalaniu następstwbagatelizuje się płeć sprawcy. Dlatego bardzo ważne jest poznanie problemu nadużyć seksualnych z perspektywy bliskich i odległych następstw w przypadku, gdy sprawczynią tych czynów była kobieta – matka, opiekunka. W artykule, wykorzystując metodę przeszukiwania źródeł wtórnych, przedstawiono problem następstw seksualnego wykorzystywania u ofiar, które zachowań tych doświadczyły ze strony kobiet. Celem opracowania jest omówienie specyfiki przeżywanej przez ofiary obojga płci traumy powiązanej z wykorzystaniem seksualnym a także bliskich i odległych konsekwencji tych wydarzeń w postaci wiktymizacji pierwotnej oraz rewiktymizacji zaznaczającej się w dorosłym życiu w postaci zaburzeń psychoseksualnych i deficytów społecznych. Wśród konsekwencji na szczególną uwagę zasługują wyodrębnione czynniki traumatyczne o charakterze dynamicznym, które wywołują pojawienie się wielu symptomów charakterystycznych dla dzieci, które doświadczyły przemocy seksualnej. Wspomniane czynniki to: traumatyczna seksualizacja dziecka, zdrada, stygmatyzacja oraz bezsilność. Specyfika tych czynników wynika z faktu, że pozostawiają one odległe „ślady” w psychice i mogą ulec dodatkowemu wzmocnieniu w sytuacji, gdy sprawcą przemocy seksualnej jest kobieta. Wynika to z częstych postaw „zaprzeczania” wobec przemocy seksualnej stosowanej przez kobiety.W opracowaniu wskazano także na jedną z możliwych konsekwencji procesu rewiktymizacji jaką jest powielanie przez ofiary w ich późniejszym życiu wzorów zachowań powiązanych z seksualnym wykorzystywaniem dzieci. Proces ten wynikający z naprzemiennej identyfikacji sprawczyni i ofiary uruchamia mechanizm błędnego koła, który utrudnia tworzenie prawidłowych interakcji społecznych.
7
Buljan Flander, Gordana, Romana Galić, Tea Brezinšćak, Ana Raguž und Mia Roje Đapić. „Identificiranje čimbenika rizika za seksualne interakcije adolescenata putem interneta s odraslom osobom iz perspektive teorije rutinskih aktivnosti“. Nova prisutnost XX, Nr. 2 (15.07.2022): 305–17. http://dx.doi.org/10.31192/np.20.2.5.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Cilj ovog istraživanja bio je ispitati doprinos pojedinih demografskih karakteristika adolescenata, intenziteta i opsega korištenja društvenih mreža, rizičnih online ponašanja i sklonosti ometajućim ponašanjima uključivanju u online seksualne interakcije s odraslom osobom percipiranom kao znatno starijom. Istraživanje je provedeno u sklopu šireg istraživačkog projekta s 1752 sudionika kombiniranom metodom papir-olovka i putem tableta, uzorak je reprezentativan za dobnu skupinu prvih i trećih razreda srednje škole u Hrvatskoj. O uključenosti u online seksualne interakciju s osobom koja nije vršnjak izvještava 5,4 % adolescenata, od čega njih 87 % posto to percipira dobrovoljnim. Rezultati ukazuju na značajan doprinos pojedinih rizičnih čimbenika u objašnjavanju varijance opisanih rizičnih online seksualnih interakcija, uz značajan kumulativni učinak. Provedeno istraživanje doprinosi cjelovitijem razumijevanju rizičnih online seksualnih ponašanja i seksualne viktimizacije adolescenata putem interneta u kontekstu teorije rutinskih aktivnosti te pruža vrijedne implikacije za razvoj strategija prevencije.
8
Raguž, Ana, Gordana Buljan Flander und Vlatka Boričević Maršanić. „Uporaba modernih tehnologija kao rizik za seksualno zlostavljanje i iskorištavanje djece i adolescenata putem interneta“. Kriminologija & socijalna integracija 29, Nr. 2 (28.12.2021): 226–47. http://dx.doi.org/10.31299/ksi.29.2.2.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Napredak tehnologije u zadnjih dvadesetak godina nedvojbeno je promijenio način života pa tako i način odrastanja djece i mladih, a uporaba interneta postala je sastavnim dijelom svakodnevnih životnih aktivnosti. Korištenje modernim tehnologijama, osobito u okviru rizičnih online aktivnosti, u ovom će radu biti razmotreno kao rizik u kontekstu odrastanja, a od rizičnih ponašanja razmatrat će se seksting (engl. sexting), odnosno izmjenjivanje seksualnih sadržaja, seksualna prisila i iznuda (engl. sextortion) kao iznuđivanje seksualnih sadržaja te vrbovanje ili mamljenje (engl. grooming) kao zavođenje ili namamljivanje maloljetne osobe. Svi rizici bit će detaljno analizirani u kontekstu seksualnog zlostavljanja i iskorištavanja putem interneta međusobnom povezanošću, razmatranjem posljedica kao i ulogom stručnjaka iz multikulturalne perspektive. Razvoj modernih tehnologija, kao i mogućnosti koje donosi, posebno u pandemiji, predstavljaju plodno tlo za ozbiljne prijetnje mentalnom zdravlju djece i mladih, ali i postavljaju zahtjeve pred sve one koji se bave zaštitom djece i mladih da kreiraju i razvijaju nove sustave zaštite djece.
9
Föllmi, Beat A. „Grozljiv diskurz v humoreskah Gustava Mahlerja iz "Dečkovega čudežnega roga"“. Musicological Annual 45, Nr. 2 (01.12.2009): 77–88. http://dx.doi.org/10.4312/mz.45.2.77-88.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
S Freudovo psihoanalitično in estetsko kategorijo »grozljivega« avtor obdela prvih pet Mahlerjevih pesmi iz »Dečkovega čudežnega roga«, ki so označene kot »humoreske«. Prve tri pripovedujejo o travmatičnih seksualnih srečanjih, četrta o neugnanem užitku in zadnja o glasbi sami, ko tisto, kar je domače in dobro znano, postane grozljivo.
10
Sitarczyk, Małgorzata. „Studium przypadku dziecka molestowanego seksualnie z perspektywy biegłego sądowego“. Problemy Współczesnej Kryminalistyki 24 (22.03.2023): 101–16. http://dx.doi.org/10.52097/pwk.5343.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Współczesna psychologia zwraca uwagę na uwarunkowania kazirodztwa i mechanizmy doprowadzające do kontaktów kazirodczych natury psychologicznej i biologicznej. Podejmuje problematykę negatywnych następstw kazirodztwa w postaci niewłaściwych zachowań seksualnych oraz zaburzeń w funkcjonowaniu indywidualnym i społecznym ofiary.
W opracowaniu zaprezentowano studium przypadku trzynastoletniej dziewczynki molestowanej seksualnie przez dwóch biologicznych braci. Do stosunków seksualnych dochodziło w tym samym czasie za wiedzą obu braci. Studium przypadku obejmuje nie tylko relacje sprawców z małoletnią siostrą, lecz także analizę sytuacji rodzinnej oraz problemy rozwojowe pokrzywdzonej. W opisie przypadku ukazano kontekst rozwojowy, społeczny i fizyczny molestowania seksualnego. Zawarto także wyniki badań psychologicznych ofiary oraz dokonano analizy psychologicznych kryteriów oceny wiarygodności jej zeznań. Całość opisano z dwóch perspektyw: życiowej, skoncentrowanej na aspekcie relacyjnym i dynamice przestępstwa, oraz prawnej, ukazującej moment ujawnienia i zmiany indywidualne i systemowe (rodzinne), jakie zaistniały w wyniku ujawnienia przestępstwa
11
Kremska, Anna. „Partnerzy seksualni w ocenie kobiet we wczesnej i średniej dorosłości“. Journal of Sexual and Mental Health 20 (09.03.2022): 8–16. http://dx.doi.org/10.5603/sp.2022.0005.
Der volle Inhalt der Quelle
12
Dąbkowska, Monika. „Znaczenie teorii przywiązania i teorii systemowych w terapii osób wykorzystanych seksualnie“. Paedagogia Christiana 39, Nr. 1 (10.09.2017): 237. http://dx.doi.org/10.12775/pch.2017.012.
Der volle Inhalt der Quelle
13
Kochanowski, Jacek. „Anty-moralność i moralność podporządkowana w ujęciu socjologii queer“. Przegląd Socjologiczny 73, Nr. 2 (13.06.2024): 121–39. http://dx.doi.org/10.26485/ps/2024/73.2/6.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Celem artykułu jest podjęcie refleksji teoretycznej nad możliwymi kierunkami socjologicznej analizy moralności z perspektywy badań queer. W pierwszej części artykułu zaprezentowano pięć sposobów takiego konceptualizowania moralności, którego punktem wyjścia jest doświadczenie osób płciowo i/lub seksualnie nienormatywnych: moralność jako urządzenie (franc. dispositif) biopolitycznej władzy, jako systemu hegemonicznej wiedzy, jako zespołu praktyk „władzy sądzenia”, jako efektu „ideologicznego podszycia” i jako zespołu praktyk moralnych. Następnie przedstawiono dwie szersze ramy teoretyczne queerowej socjologii moralności: teorię anty-moralności i teorię moralności podporządkowanej.
14
Arbanas, Goran. „Do Older People Suffer When They Have Sexual Problems?“ Socijalna psihijatrija 47, Nr. 3 (11.11.2019): 373–79. http://dx.doi.org/10.24869/spsih.2019.373.
Der volle Inhalt der Quelle
15
BJELAJAC, ŽELJKO, und ALEKSANDAR FILIPOVIĆ. „FLEXIBILITY OF DIGITAL MEDIA FOR MANIPULATIVE ACTIVITIES OF SEXUAL PREDATORS“. Kultura polisa, Nr. 44 (08.03.2021): 51–67. http://dx.doi.org/10.51738/kpolisa2021.18.1r.2.01.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
The Internet has undoubtedly become a dynamic and sublime tool of communication. It gives us the freedom to create and maintain contacts with individuals and groups from all over the world, to cooperate, socialize and exchange information, content and experiences. At the same time, nowadays it is almost impossible to imagine an internet business or presentation without a presence on social networks / media. These are online web services that open unlimited spaces for users for various forms of communication and personal promotion. Some of the most popular social networks that are especially receptive to most users from global spaces are: Twitter, Facebook, Instagram, Google+, LinkedIn, TikTok… By the way, on most social networks, the presence is free. Digital media have the capacity to inform visitors in the most efficient and practical way about important events, current campaigns and innovations related to the business, products or services offered, with the quality content of the texts they manifest. Also, their significant impact is reflected in the domain of education and / or providing certain advice. In addition to colossal achievements and obvious positive sides, with the advent of the Internet and digital media, sexual predators have been given a new field / playground, in which to establish contacts with others (often with children). In this digital environment, they manipulatively lurk and recruit potential victims for various forms of abuse and sexual exploitation.
16
Šobot, Valentina, Svetlana Ivanović-Kovačević, Vladimir Knežević und Ana-Marija Vejnović. „Risk assessment of adolescent sex offenders: A case overview“. Engrami, Nr. 00 (2022): 5. http://dx.doi.org/10.5937/engrami43-35947.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
One of the most important roles of mental health professionals in the forensic evaluation of the adolescent sex offenders is to assess the risk of future delinquent behavior. A psychiatric and psychological expertise of a 17-year-old male adolescent, who was accused of rape, was conducted at court's request in order to determine the maturity of the juvenile, the risk of reoffending and the need for treatment. The current case report demonstrates risk assessment based on the structured professional evaluation. This approach integrates clinical with empirical knowledgeand it has been proven highly useful in risk assessment of sexual recidivism in adolescent sex offenders. The assessment was based on the integration of tha data obtained from the structured risk assessment tool Juvenile Sex Offender Assessment Protocol-II (JSOAP-II,Prentky and Righthand, 2003) and data based on standard professional expertise by forensic clinicians. The aim of the present case report was to show the advantages of a structured approach to risk assessment in adolescent sex offenders, as well as to assess the practical implications related to appropriate case management and the need for treatment.
17
Simić, Vera, Vesna Obradović und Vesna Jovanović. „Habits and attitudes of adolescents in connection with sexual behavior“. Zdravstvena zastita 40, Nr. 6 (2011): 63–68. http://dx.doi.org/10.5937/zz1104063s.
Der volle Inhalt der Quelle
18
Hodak Ivanišević, Marijana, Suzana Uzun, Oliver Kozumplik und Ninoslav Mimica. „Učestalost seksualnih disfunkcija u bolesnika s depresivnim poremećajem liječenih antidepresivima iz različitih skupina“. Journal of Applied Health Sciences 2, Nr. 1 (12.04.2016): 47–54. http://dx.doi.org/10.24141/2/1/6.
Der volle Inhalt der Quelle
19
Hodak Ivanišević, Marijana, Suzana Uzun, Oliver Kozumplik und Ninoslav Mimica. „Učestalost seksualnih disfunkcija u bolesnika s depresivnim poremećajem liječenih antidepresivima iz različitih skupina“. Journal of Applied Health Sciences 2, Nr. 1 (12.04.2016): 47–54. http://dx.doi.org/10.24141/1/2/1/6.
Der volle Inhalt der Quelle
20
Bjekić, Milan, und Kiro Ivanovski. „Lesions on the soft palate caused by oral sexual intercourse: A case report“. Zdravstvena zastita 50, Nr. 2 (2021): 29–34. http://dx.doi.org/10.5937/zdravzast50-32369.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Background/Aim: Oral sex is a common practice in sexually active people of all ages, including teenagers and can be accompanied by sexually transmitted infections and trauma of the oral or genital region. The aim of this study was to present the lesions on the soft palate that occurred after receptive oral sexual intercourse. Case report: We present a 17-year-old student with fellatio-associated purpuric lesions on the soft palate, which disappeared spontaneously within ten days. Conclusion: Dental care professionals should be aware that petechial oral lesions may result from sexual intercourse and data on oral sex practice should always be taken.
21
Antičević, Vesna. „Posredujuća uloga seksualnog zadovoljstva između dimenzija privrženosti i zadovoljstva partnerskom vezom“. Suvremena psihologija 21, Nr. 1 (11.06.2018): 43–56. http://dx.doi.org/10.21465/2018-sp-211-03.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
U ovom radu je ispitana posredujuća uloga seksualnoga zadovoljstva u odnosu između dimenzija privrženosti i zadovoljstva vezom. Modificirani inventar iskustava u bliskim vezama (Kamenov i Jelić, 2003) i Nova skala seksualnog zadovoljstva (Štulhofer i Buško, 2008) primijenjeni su na prigodnom uzorku dobivenom na 255 muškaraca i 257 žena metodom “snježne grude”. Rezultati upućuju na značajno više vrijednosti na dimenziji anksioznosti kod žena te na značajno više vrijednosti na dimenziji izbjegavanja muškaraca. Obje dimenzije privrženosti negativno su povezane sa seksualnim zadovoljstvom i zadovoljstvom vezom, pri čemu je utvrđen posredujući učinak seksualnog zadovoljstva između obje dimenzije privrženosti i zadovoljstva vezom kod muškaraca i žena. Na dimenziji izbjegavanja utvrđen je izraženiji učinak na seksualno zadovoljstvo kod oba roda, dok je na dimenziji anksioznosti utvrđen izravni učinak samo na zadovoljstvo vezom žena. Ključne riječi: Seksualno zadovoljstvo, zadovoljstvo vezom, privrženost
22
Kandar's Family, Zidan Ilmi Mubarok. „EKSPLOITASI SEKSUAL KOMERSIAL ANAK PADA KELUARGA KURANG MAMPU DI KOTA MOJOKERTO“. JURNAL SOSIAL Jurnal Penelitian Ilmu-Ilmu Sosial 24, Nr. 2 (10.10.2023): 59–62. http://dx.doi.org/10.33319/sos.v24i2.221.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Eksploitasil seksuall komersiall anak merupakanl suatu lusaha yang dilakukan oleh lseseorang untuk lmemanfaatkan dan lmemeras ltenaga lkerja lanak demi lkepentingan bersama lmaupun lpribadi. lBagi lkeluarga lmiskin, lanak pada lumumnya lmemiliki lfungsi ekonomis, dan lmenjadi salah satu lsumber lpendapatan atau lpenghasilan lkeluarga, sehinggal anak menjadi terbiasal sejak usia dini lterlatih lmenghasilkan uang luntuk membantu lekonomi lkeluarganya. lPemanfaatan atau lpemerasan lpekerja lanak sangat beragam, mulai dari lanak-anak yang ldijadikan lpemuas nafsu lorang yang lmampu membayar lmahal. Dalam lkeadaan ekonomi yang lmemberatkan seperti ini lmembuat orang ltua atau lkeluarga dari ltingkat lekonomi lmenengah ke lbawah llebih memilih menjadikanl anak-anakl mereka sebagai lpenopang lekonomi lkeluarga dari pada lbersekolah.
23
Hajdarević, Sabira. „„Vodena” erotska metaforika u grčkim fikcionalnim epistolarnim zbirkama“. Fluminensia 30, Nr. 2 (2018): 283–98. http://dx.doi.org/10.31820/f.30.2.8.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
U radu se istražuje zastupljenost i način upotrebe „vodenih” slikovitih izraza (metafora, metonimija, eufemizama itd.) koji su u službi opisa erotike u Alkifronovoj, Filostratovoj i Aristenetovoj fikcionalnoj epistolarnoj zbirci. Analiziran je dijapazon njihovih značenja u pismima (zaljubljenost i želja, zavođenje, predigra ili seksualni čin), a dobiveni pojedinačni rezultati stavljeni su u širi kontekst; primjeri su kvantitativno i kvalitativno međusobno uspoređeni, tj. promotren je omjer njihove zastupljenosti i važnosti od zbirke do zbirke. S obzirom na podudarnost tema, zanimanja korespondenata i mjesta radnje u zbirkama, očekivana je znatna sličnost i srodnost korištenih stilskih sredstava, njihova porijekla te načina upotrebe. Konačni je cilj definiranje karakteristika odabira i načina korištenja „vodenih” erotskih izraza koje možemo smatrati generičkima, kao i izdvajanje eventualnih individualnih doprinosa (tj. inovacija) svakoga od autora
24
Jurčević, Zorica. „Žalovanje, melankolija i mazohizam u noveli "Žalost" Janka Polića Kamova“. Croatica et Slavica Iadertina 2, Nr. 12 (30.03.2017): 479. http://dx.doi.org/10.15291/csi.1135.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Rad istražuje žalovanje 12-godišnjeg ja-pripovjedača nakon sestrine smrti, prilikom čega se otkriva njegov identitet melankolika koji se mazohistički obezvrjeđuje i prekorava. Gubitak voljenoga objekta otkriva se kao gubitak sepstva te kao praznina koja se mora nadomjestiti, i to uvijek ženskim likovima. Pritom se pripovjedačeva libidna energija usmjerava od majke prema sluškinji te, konačno, u obliku orgazmičkoga iskustva, kumi. Budući da su seksualni odnosi prema tim likovima neostvarivi jer predstavljaju erotski prijestup, praznina preuzima ja-pripovjedača te on osjeća manjak muškosti, koju želi doseći neprestanom usporedbom s muškim likovima. Cilj je rada istražiti kako naracija konfigurira lik kroz odnose prema izgubljenome objektu te prikazati da se pamćenje gubitka povezuje s gubitkom vlastita sepstva, koje u ovom slučaju postaje potpuno osiromašeno te posljedično – melankolično.
25
Constantinos, Togas, und Alexias George. „Kauzalne atribucije za počinjenje djela i percepcije žrtve kod zatvorenih počinitelja seksualnih delikata na štetu djece“. Kriminologija & socijalna integracija 31, Nr. 2 (21.12.2023): 108–28. http://dx.doi.org/10.31299/ksi.31.2.2.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
This qualitative study with a sample of 10 child sex offenders in Tripolis prison, Greece, aimed to evaluate their causal attributions for offending and their victim-related perceptions. The deductive thematic analysis revealed the following themes concerning their attributions for offending: 1) No explanation provided; 2) “I don’t know why I am in prison. I don’t accept the accusations and I didn’t do anything”; 3) “My action was misunderstood. It wasn't molestation"; 4) “Ι did it but not in the way it was presented”; 5) “I did it, but I don’t accept the culpability”; 6) “I did it and I accept the culpability”. With regard to their victim-related perceptions, the following themes were revealed: 1) "The victim is very well and hasn’t been affected by the molestation"; 2) "I don’t know where the victim is-I suppose he/she is fine"; 3) "I don’t know where the victim is-I suppose he/she has been affected by the molestation"; 4) "I don’t know where the victim is-I suppose he/she isn’t fine due to other reasons". The above themes provide a new framework for evaluating this topic. By enhancing our understanding of this field, we can better plan interventions that respond to the clinical needs of these offenders.
26
Predojevic, M. R., M. Varagic, N. M. Predojevic und M. Marinkovic. „Uticaj mesecevih (pro)mena, dnevne osuncanosti (fotoperiod) na pojavu seksualnih manifestacija krava (estrusa), odnosno na njihovo oplodjavanje“. Veterinarski glasnik 59, Nr. 3-4 (2005): 491–95. http://dx.doi.org/10.2298/vetgl0504491p.
Der volle Inhalt der Quelle
27
Ocepek, Pavel. „Seksualno osvobojena ženska: seksualnost in seksualne kulture v dveh dramah Simone Semenič“. Amfiteater 9, Nr. 2021-2 (30.06.2022): 154–79. http://dx.doi.org/10.51937/amfiteater-2022-1/154-179.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Prispevek izhaja iz teorije o seksualnosti kot družbeni strukturi, ki jo med drugim opredeljujejo seksualne kulture s svojimi značilnimi diskurzi in imperativi. Analiza identifikacijskih elementov restriktivne in permisivne seksualne kulture v dveh dramskih besedilih Simone Semenič, in sicer to jabolko, zlato in jerebika, štrudelj, ples pa še kaj, je pokazala, da je ena od središčnih tem v obeh dramskih besedilih prav seksualnost. Še več, dramatičarka tematiziranje seksualnih kultur postavlja v okvir družbenih sprememb pri organiziranosti seksualnosti. Dramski subjekt se znajde v primežu modernizacije seksualnosti, od koder pa se s težnjami po detradicionalizaciji in individualizaciji lastne seksualnosti ter ob spremembi seksualne morale osvobodi. Simona Semenič v tem smislu osvobodi predvsem žensko, ki ob zavračanju tradicionalnega pogleda na seksualnost, lastnega rimskokatoliški cerkvi, in ob družbenih spremembah pri organiziranosti seksualnosti v (post)socialistični družbi prehodi pot od seksualne zadržanosti do seksualne liberalizacije. Analiza dokazuje, da je seksualno osvobojena ženska, kot jo tematizira Simona Semenič, novost v slovenski dramatiki.
28
Bojanić, Janja, Gordana Guzijan, Ljubica Bojanić, Ljubica Jandrić, Nina Rodić-Vukmir und Jela Aćimović. „Prevalence of HIV and other sexually transmitted infections among female sex workers in Bosnia and Herzegovina“. Scripta Medica 46, Nr. 1 (2015): 29–36. http://dx.doi.org/10.5937/scrimed1501029b.
Der volle Inhalt der Quelle
29
Prusak, Jacek. „Paraphilias among Roman Catholic priests: what we know, and do not known, about sexual clergy-abusers of minors“. Psychiatria Polska 54, Nr. 3 (30.06.2020): 571–90. http://dx.doi.org/10.12740/pp/118599.
Der volle Inhalt der Quelle
30
Dziuban, Agata. „Dekryminalizacja, praca, intersekcjonalność, uznanie: ramy ruchu pracownic i pracowników, seksualnych w Europie“. Przegląd Socjologii Jakościowej 14, Nr. 1 (28.05.2018): 12–44. http://dx.doi.org/10.18778/1733-8069.14.1.02.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Celem artykułu jest podjęcie krytycznej dyskusji nad regionalną specyfiką i dynamiką ruchu pracownic i pracowników seksualnych w Europie. Nakreślając trzy fale mobilizacji pracownic i pracowników seksualnych w regionie, podejmę próbę odpowiedzi na dwa, ściśle ze sobą powiązane, pytania: a) wokół jakich żądań, zbiorowych tożsamości i politycznych projektów organizują się osoby świadczące usługi seksualne w Europie? b) w jaki sposób społeczne czy kulturowe uwarunkowania – choćby takie jak postępująca kryminalizacja pracy seksualnej, epidemia HIV, pojawienie się globalnego ruchu na rzecz praw osób świadczących usługi seksualne czy wzrost popularności dyskursów antyprostytucyjnych i abolicyjnych – wpływają na formy samoorganizacji, orientacje i sposoby działania czy, w końcu, na autoidentyfikacje organizacji zrzeszających osoby pracujące seksualnie. Soczewką, przez którą spojrzę na ruch pracownic i pracowników seksualnych w Europie, jest Międzynarodowy Komitet na rzecz Praw Pracownic i Pracowników Seksualnych (ICRSE) – największa ponadnarodowa sieć rzecznicza działająca na rzecz praw osób świadczących usługi seksualne w regionie. Odwołując się do przyjętej na gruncie badań nad ruchami społecznymi kategorii ram działania zbiorowego, wyróżnię cztery kluczowe sposoby ramifikacji pracy seksualnej wypracowywane przez ICRSE: ramę „prawa do posiadania praw”, ramę„ekryminalizacji”, ramę„racy seksualnej jako pracy w późym kapitalizmie” oraz ramę„ntersekcjonalną”.
31
Petričušić, Antonija, und Danica Delić. „Contestation of Women’s Reproductive Rights by Anti-Gender Movement in Croatia“. Revija za sociologiju 54, Nr. 1 (30.04.2024): 35–62. http://dx.doi.org/10.5613/rzs.54.1.2.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Unatoč političkim i aktivističkim rezultatima feminističkog pokreta koji su doveli do priznavanja seksualnih i reproduktivnih prava kao ljudskih prava u drugom dijelu 20. stoljeća, danas diljem svijeta svjedočimo derogiranju već stečenih prava žena, kao i uskraćivanju i otežavanju (reproduktivnog) samoodređenja žena i parova. Ovaj radistražuje na koji se način taktika pravne mobilizacije i unutarinstitucionalno djelovanje, kojim se antirodni pokret u Hrvatskoj služi za promicanje uskraćivanja reproduktivnih prava žena, koriste za osporavanje i ograničavanje prava žena. Naime, znanstvena je literatura utvrdila transnacionalni karakter antirodnog pokreta i identificirala podudarne taktike u mnogobrojnim državama, a jedna od taktika je pravna mobilizacija. Korištenjem kritičke analize diskursa prikazano je na koji način hrvatski antirodni pokret koristi pravnu mobilizaciju tako što unutarinstitucionalno djeluje pokretanjem postupaka za ocjenu suglasnosti propisa s Ustavom, a istovremeno i izvaninstitucionalno poduzima niz aktivnosti, poput okupljanja i prosvjeda, kojima nastoji ograničiti seksualna i reproduktivna prava žena. Rezultati pokazuju da hrvatski antirodni pokret u korpusu analiziranih tekstova djeluje u kontekstu triju temeljnih diskurzivnih okvira: zaštite svjetonazora većine postignutog oblikovanjem scenarija prijetnje, diskreditiranja pravana prekid trudnoće tako što se to pravo prikazuje kao nasljeđe prethodnoga socijalističkog političkog sustava bivše Jugoslavije i prijetnje “rodnom ideologijom”.
32
Milković, Iva. „Trgovanja ljudima - analiza slučaja“. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu 58, Nr. 3 (07.09.2021): 943–66. http://dx.doi.org/10.31141/zrpfs.2021.58.141.943.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Tematika trgovanja ljudima podrazumijeva bavljenje jednim od najvećih globalnih problema današnjice. U radu je napravljena analiza kaznenog djela trgovanja ljudima kao jednog od najtežih oblika kršenja ljudskih prava kroz detaljnu kriminalističku obradu i tijek samoga postupka. Empirijski dio rada oslanja se na kvalitativnu istraživačku metodu studije slučaja "case study", a kao izvor podataka korišteni su spisi Općinskog kaznenog suda u Zagrebu. Prezentiran je sam način počinjenja kaznenog djela, podnošenje kaznene prijave te kazneni progon. Cilj istraživanja bio je dati odgovor na pitanja vezana uz trgovanje ljudima te primjenu kaznenog progona protiv onih koji su uključeni u trgovanje ljudima. Kroz analizu konkretnog slučaja nastojalo se doći do profila žrtava trgovine ljudima, utvrditi razloge trgovanja ljudima i kojim metodama se trgovci ljudima koriste te njihovu povezanost na međunarodnoj razini. Statistički gledano, na području Republike Hrvatske identificiran je mali broj žrtava trgovine ljudima, koje su uglavnom iskorištavane za ilegalni rad ili za pružanje seksualnih usluga, no tamna brojka zasigurno je daleko veća. Zbog malog broja dostupnih sudskih predmeta, u radu je analiziran slučaj koji sadrži transnacionalne elemente ovoga kaznenog djela. Unatoč starosti predmeta i činjenici da je otvoren 2004. (i pravomoćno okončan 2015. godine), po svojim karakteristikama analizirani slučaj prikazuje tipična obilježja reprezentativna za ovo kazneno djelo.
33
Wujek, Miłosz. „Contemporary psychoanalytic account of gender and sexual diversity in the theory of Jean Laplanche“. Psychoterapia 201, Nr. 2 (29.11.2022): 33–47. http://dx.doi.org/10.12740/pt/150347.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
W niniejszym artykule zaprezentowana została koncepcja „seksualnego” Jeana Laplanche’a jako propozycja teorii psychoanalitycznej adekwatnej do zachodzących współcześnie przemian w rozumieniu płci i seksualności człowieka oraz do potrzeb nowego rodzaju pacjentów w gabinetach psychoterapeutycznych. Pierwsza część pracy składa się z analizy ewolucji pojmowania seksualności w klasycznej teorii freudowskiej, a następnie przez anglosaskich kontynuatorów Freuda, reprezentujących współcześnie główny nurt psychoanalizy. Ukazane zostaje napięcie pomiędzy emancypacyjnym potencjałem psychoanalizy, a skłonnościami psychoanalityków do konstruowania wykluczających norm opartych o konwencje społeczne lub nieaktualne teorie, współcześnie powszechnie krytykowanych. Drugą część stanowi krótkie wprowadzenie do metapsychologii Jeana Laplanche’a oraz przedstawienie, w jaki sposób nieświadome ujęte w ramach ogólnej teorii uwiedzenia może stanowić konstrukt teoretyczny umożliwiający lepsze rozumienie genezy identyfikacji z płcią, wyboru obiektu popędu i innych kwestii mających kluczowe znaczenie w pracy nie tylko z pacjentami różnorodnymi seksualnie lub płciowo. Laplanche wyznacza indywidualne seksualne nieświadome jako właściwy obszar psychoanalitycznego badania i oddziaływania terapeutycznego. Poprzez tę koncepcję jego teoria wykracza poza opozycję tego, co wrodzone i tego, co społeczne, w obszarze płci znaną jako dualizm płci biologicznej i społeczno-kulturowej (gender). Popęd mający swoje źródło w enigmatycznej wiadomości dorosłego innego poprzedza i warunkuje instynkt seksualny, sprawiając, że wszelkie tożsamości konstruowane w oparciu o tę sferę życia są skazane na częściowe niepowodzenie.
34
Bjekić, Milan, Dubravka Salemović, Hristina Vlajinac und Jelena Marinković. „Chemsex related sexual behaviours and sexually transmitted infections among men who have sex with men in Belgrade“. Zdravstvena zastita 53, Nr. 1 (2024): 8–23. http://dx.doi.org/10.5937/zdravzast53-49499.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Background/Aim: Chemsex is a common practice among men who have sex with men (MSM). The aim of this study was to assess the prevalence of chemsex in the MSM population in Belgrade and its association with their behaviour and sexually transmitted infections. Methods: A cross-sectional study was conducted at two institutes in Belgrade over a six-month period and it covered 469 MSM. Data on demographic characteristics, reasons of attendance, sexual history, sexual behaviour and sexualized drugs use in the previous six months were collected from all participants by the use of a questionnaire. Results: Chemsex was practiced by 123 (26.2%) participants and GHB/GBL was most commonly used (84.6%). According to the results of multivariate logistic regression analysis those practicing chemsex differed from other participants significantly, independently of other factors, in the following characteristics: they were more frequently employed (Odds Ratio -OR=2.50, 95% confidence interval -95%CI=1.19-5.26, p=0.015), had a greater number of sex partners in the last six months (OR=1.39, 95%CI =1.14-1.72, p=0.002), had condomless anal sex (OR=3.23, 95%CI=1.64-6.25, p=0.001) and group sex more frequently in the last six months (OR=4.35, 95%CI= 2.38-7.69, p<0.001), used a greater quantity of alcohol (OR=2.50, 95%CI 1.54-4.00, p<0.001), and had bacterial STIs more frequently in the last year (OR=2.70, 95%CI=1.61-4.54, p<0.001). The frequency of recreational drugs use was lower in those engaged in chemsex (OR=0.59, 95%CI=0.41-0.88, p=0.009). Conclusion: MSM engaged in chemsex practiced high risk sexual behaviour and suffered from bacterial sexually transmitted infections more frequently. The growing phenomenon of chemsex among MSM requires raising awareness about issues regarding chemsex both among the members of this vulnerable population and healthcare workers.
35
Salopek, Igor, Ervin Jančić, Hrvoje Cvitanović, Lea Hrvat und Jasminka Oštrek. „Pregled razvoja psihijatrijske službe u Karlovcu“. Acta medico-historica Adriatica 17, Nr. 1 (01.07.2019): 143–60. http://dx.doi.org/10.31952/amha.17.1.9.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Dana 3. studenoga 1969. započeo je s radom novootvoreni Odjel za neuropsihijatriju tadašnjega Medicinskog centra Karlovac, čime je omogućen sveobuhvatan i suvremen pristup osobama sa psihičkim smetnjama. Otvorenju je prethodio završetak izgradnje prve etape nove karlovačke Bolnice na Švarči. Do tada je psihijatrijska skrb bila insuficijentna, unatoč entuzijazmu pojedinaca poput dr. Andrije Štampara koji je 1912. i 1913. djelovao u Karlovcu. Prvo desetljeće rada Odjela obilježilo je opterećenje „miješanjem“ psihijatrijske i neurološke kazuistike, ali i vodstvo erudita, prim. dr. Dražena Neimarevića. Poboljšanje uvjeta rada uslijedilo je 1980. osnivanjem zasebnih odsjeka, a dodatni pomaci u skrbi realiziraju se osnivanjem dnevnih bolnica za alkohologiju i psihoterapiju. Kvalitetniji pristup pacijentima posebno se postiže osamostaljivanjem psihijatrijske službe 1994. godine. Početkom 21. stoljeća inovativni iskoraci učinjeni su otvaranjem prve ambulante za liječenje seksualnih poremećaja u Hrvatskoj te uspostavom jednog od prvih mobilnih psihijatrijskih timova u okviru nacionalne implementacije modela psihijatrije u zajednici. Obilježavajući 50. godišnjicu osnivanja Odjela za neuropsihijatriju Opće bolnice Karlovac, preostaje zahvaliti svima koji su dali svoj doprinos razvoju psihijatrijske službe. Na tim temeljima valja prilagođavati i poboljšavati pristupe osobama sa psihičkim smetnjama, a s ciljem njihova kvalitetnog oporavka i destigmatizacije. Na kraju, prateći prilike u hrvatskoj psihijatriji i paralelne procese u komparativnim ustanovama, prikaz „karlovačke Psihijatrije“ može poslužiti i kao ogledni primjer razvoja drugih ustanova u sličnim županijskim/regionalnim centrima.
36
Parunov, Pavao, und Valerija Barada. „Rod i seksualnost u obrazovnim institucijama u Hrvatskoj“. Revija za sociologiju 51, Nr. 2 (31.08.2021): 175–202. http://dx.doi.org/10.5613/rzs.51.2.1.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Teme roda i seksualnosti u obrazovnom kontekstu zbog političke instrumentalizacije povremeno su prisutne u javnom diskursu, ali su istraživački nedovoljno zastupljene. To osobito vrijedi za izvorna i kritički usmjerena istraživanja koja bi utvrdila kako obrazovne institucije u Hrvatskoj pridonose društvenoj nejednakosti queer osoba. Ovim se člankom pokušava nadomjestiti ta podzastupljenost teorijskom raspravom o konceptualizaciji roda i seksualnosti kao međuovisnih osobnih i društvenih procesa i to prikazom rezultata istraživanja u kojem je taj pristup korišten. Kako dosadašnje spoznaje u međunarodnom kontekstu pokazuju, obrazovne institucije imaju aktivnu ulogu u procesima marginalizacije osoba nenormativne queer rodne i seksualne orijentacije, zato je nužno razumijevanje obrazovne svakodnevice kao izvora znanja o tim procesima kroz promišljanje isprepletenosti roda i seksualnosti. Ta isprepletenost u svrhu istraživanja društvene nejednakosti nastale na temelju rodne i seksualne različitosti mora teorijski i istraživački povezati sociologiju, queer teorije te kritičku i institucionalnu etnografiju. Na taj se način uspostavlja cjeloviti teorijski i metodološki pristup koji je korišten u istraživanju srednjoškolskog i visokoškolskog obrazovnog iskustva queer osoba u Hrvatskoj. Rezultati istraživanja pokazuju da obrazovne institucije imaju posredničku ulogu u stvaranju nejednakosti na temelju rodnih i seksualnih različitosti. Obrazovne su institucije ponajprije prostor koji privilegira heteroseksualnost i heteronormativnost, dok su queer izričaji roda i seksualnosti s jedne strane predmetom javnog označavanja i stigmatiziranja, a s druge strane predmetom prisiljavanja na privatnu i skrivenu sferu. Ne/vidljivost i ne/prihvaćanje nenormativnih rodnih izričaja i seksualnosti za queer osobe u hrvatskom obrazovnom kontekstu predstavlja trajan proces pregovaranja između institucionalnih i osobnih domena djelovanja.
37
Dec-Pietrowska, Joanna, und Agnieszka Walendzik-Ostrowska. „On the issues of sexuality education in Poland“. Family Upbringing 23, Nr. 2 (31.12.2020): 229–42. http://dx.doi.org/10.61905/wwr/170454.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
<b>Wprowadzenie.</b> Zagadnienia ludzkiej seksualności są niezwykle ważnym obszarem działalności edukacyjnej i wychowawczej, a potrzeby w zakresie edukacji seksualnej wydają się obecnie bezdyskusyjne. Ta konieczność wynika z szeregu współczesnych zjawisk społecznych, wśród których należy wymienić przede wszystkim przekształcanie się nowoczesnych ludzkich zbiorowości w społeczeństwa informatyczne (informacyjne). Przejawia się to w natychmiastowym i nieograniczonym dostępie do wielu źródeł wiedzy, przy jednoczesnym problemie z weryfikowaniem ich jakości i prawdziwości, a także w wysokim ryzyku natrafienia na treści szkodliwe i niebezpieczne. Nie bez znaczenia jest także zjawisko seksualizacji dzieci, rozumiane jako nadawanie im cech osób dojrzałych i atrakcyjnych seksualnie, przy jednoczesnym sprowadzaniu wartości osoby wyłącznie do jej fizyczności i wyglądu. Oprócz tego w sferze publicznej są obecne dwa dyskursy o edukacji seksualnej (konserwatywny i liberalny), silnie spolaryzowane i wzajemnie się wykluczające. Spór w tym kontekście w głównej mierze dotyczy potrzeby, celowości, założeń, wpływu, postaci, treści czy osób prowadzących edukację w zakresie seksualności. Dyskusja ta jest mocno upolityczniona i ma światopoglądowy charakter. <b>Cel.</b> Celem artykułu jest omówienie teoretycznych aspektów edukacji seksualnej. Przedstawiono różne ujęcia definicyjne i relacje pomiędzy edukacją a wychowaniem seksualnym, typy edukacji i ich skuteczność oraz historię wprowadzania treści z zakresu seksualności człowieka do polskich szkół. Wskazano najważniejsze cechy skutecznej i profesjonalnej edukacji seksualnej oraz zadania rodziny w tym zakresie. <b>Materiały i metody.</b> Dokumenty krajowe i międzynarodowe, literatura przedmiotu. Analiza treści.
38
Bjekić, Milan, Dubravka Salemović, Hristina Vlajinac und Jelena Marinković. „The relationship of erectile dysfunction drugs use with sexual behaviour and sexually transmitted infections among men who have sex with men in Belgrade“. Zdravstvena zastita 52, Nr. 2 (2023): 64–77. http://dx.doi.org/10.5937/zdravzast52-44488.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Background/Aim: Erectile dysfunction (ED) drugs are increasingly being used for recreational purposes and improving sexual performance. Oral phosphodiesterase 5 inhibitors are the most popular type of ED drugs among men who have sex with men (MSM). The aim of this study was to assess the prevalence of ED drugs use among MSM in Belgrade and its association with their behaviour and sexually transmitted infections. Methods: A cross-sectional study was conducted at two public health care services in Belgrade and it covered 469 MSM. Data on demographic characteristics, sexual history, sexual behaviour, ED drugs and other recreational drugs use in the previous six months were collected from all participants by the use of a questionnaire. Results: Of all 469 respondents, 16.2% have been using ED drugs. According to the results of multivariate logistic regression analysis, ED drugs users, compared to non-users were older (Odds Ratio - OR=2.60, Confidence interval - 95%CI 2.77-3.84, (p<0,001), had greater number of sexual partners in the last six months (OR= 1.83, 95%CI 1.53-2.18, p<0.001), and more frequently used cannabis (OR=2.55, 95%CI 1.31-4.93, p=0.006) and chemsex in the past six months (OR=3.33, 95%CI 1.69-6.67, p<0.001). Conclusion: ED drugs use among MSM is associated with higher levels of recreational drugs use and high-risk sexual behaviour. Educational messages about the risks and consequences of using ED drugs are needed.
39
Matulić, Tonči. „Fenomen seksualnog zlostavljanja u Crkvi“. Nova prisutnost XXII, Nr. 1 (15.03.2024): 5–27. http://dx.doi.org/10.31192/np.22.1.1.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Autor u ovom radu donosi analize i promišljanja o fenomenu seksualnog zlostavljanja djece i maloljetnika od strane katoličkoga klera, dakle u okrilju i u ustanovama Katoličke crkve. U uvodu predstavlja začetke fenomena seksualnog zlostavljanja u Crkvi, a to su događaji koji su seksualno zlostavljanje od strane katoličkoga klera nepovratno stavili pod reflektore šire crkvene i svjetovne javnosti. Nakon toga, u prvom dijelu rada autor kratko predstavlja i analizira neka poznatija službena izvješća o razmjerima seksualnog zlostavljanja u pojedinim mjesnim Crkvama, biskupijama i zajednicama. U drugom dijelu promišlja o službenom crkvenom držanju spram fenomena seksualnog zlostavljanja, a koji je desetljećima bio zarobljen kulturom sustavnog zataškavanja, zaštite zlostavljača i posramljivanja žrtava. Ovu činjenicu u trećem dijelu rada autor analizira i kritički propituje u svjetlu dominantne kulture hijerarhizma hranjene institucionalnom moći kao glavnom uzroku prokazane i osuđene kulture klerikalizma, a koja je već prije prepoznata kao jedan od glavnih izvora zala u Crkvi, uključujući i seksualno zlostavljanje. Upravo kad je kruta kultura hijerarhizma prepoznata kao glavni uzrok crkvene krize izazvane seksualnim skandalima, došlo je radikalnog zaokreta u crkvenom odnosu prema žrtvama koje su deklarativno i stvarno stavljene u središte zauzimanja tijekom rješavanja konkretnih slučajeva seksualnog zlostavljanja i kanonskih kaznenih postupaka protiv klerika zlostavljača, a o čemu autor kritički promišlja u četvrtom dijelu rada. U posljednjem, petom dijelu rada autor analizira doprinose koje je tom radikalnom zaokretu dao kardinal Ratzinger i kasnije kao papa Benedikt XVI., a u nastavku ukazuje na ključne i odlučujuće doprinose pape Franje s brojnim odlukama, dokumentima i izmjenama kanonskoga kaznenog zakonodavstva. Na kraju, umjesto zaključka, autor donosi promišljanja u obliku nekoliko važnih napomena o ovoj mučnoj i bremenitoj temi.
40
Jovanoski, Nela. „SAVREMENI DRUŠTVENI MEDIJI I RIZIĈNA SEKSUALNA PONAŠANJA MLADIH“. DRUŠTVENE DEVIJACIJE 8, Nr. 1 (10.10.2023). http://dx.doi.org/10.7251/zcmz0123268j.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Seksualno ponašanje mladih nije samo pod uticajem individualnih intenzivnih promena s kojima se adolescenti suoĉavaju, nego je i pod uticajem društvenog okruţenja. Današnja shvatanja mladih odreĊena su procesom globalizacije i formiraju se pod izuzetno snaţnim uticajem masovne kulture i medija. Lakoća korišćenja društvenih medija, njihova dostupnost velikom broju adolescenata, percipirana anonimnost vezano za pruţanje osetljivih tema vezano za pruţanje seksualnih informacija povećala su interesovanje istraţivaĉa za istraţivanje veze izmeĊu izloţenosti seksualnom medijskom sadrţaju i riziĉnim seksualnim ponašanjima mladih što ĉini predmet ovog rada. Cilj rada je ukazivanje na znaĉaj ispitivanja uticaja savremenih društvenih medija na riziĉna ponašanja mladih, sa posebnim osvrtom na to kako se seksualni sadrţaji tumaĉe i inkorporiraju u njihove ţivote.
41
Kržalić, Dijana, Kata Bešker und Vildana Pindžo. „SEKSUALNO DEVIJANTNO PONAŠANJE KOD ADOLESCENATA“. DRUŠTVENE DEVIJACIJE 7, Nr. 1 (10.10.2022). http://dx.doi.org/10.7251/zcmz0122279k.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Tijekom adolsecencije slika pojedinca o vlastitom tijelu doživljava značajne promjene, a fizički izgled postaje jedan od temelja na kojem se gradi identitet. S druge strane, spolnost je temeljna sastavnica ljudske osobnosti, no kada se govori o adolescentnoj spolnosti, vrlo često se priča kroz prizmu rizičnostii promiskuiteta. Mladi se kroz period adolescencije susreću sa brojnim fizičkim i psihosocijalnim promjenama. Upravo te promjene utječu na formiranje seksualnog identiteta adolescenta, a koji se dodatno oblikuje s obzirom na individualne i okolinske čimbenike. Poznato je kako su mladi skloni ulaženju u razna rizična ponašanja, vole eksperimentirati, žele isprobavati svoju zrelost i autonomiju.Upravo zbog svega navedenog dolazimo do glavnog cilja ovog rada, a to je istaknuti i definirati obilježja rizičnog seksualnog ponašanja kod adolescenata koje nazivamo seksualnim devijantnim ponašanjima, kao i naglasiti uzroke i utjecaje koji dovode do seksualnih devijantnih ponašanja adolescenata. U radu ćemo staviti naglasak prvenstveno na porast rizika za nastanak i učestalost devijantnih ponašanja kod adolescenata i njihovu pozitivnu korelaciju primarno sa strukturom i dinamikom obiteljskih odnosa, a potom ćemo se osvrnuti na individualne karakteristike adolescenata, društvenu potporu i položaj u skupini vršnjaka, proksimalne i šire okolinske čimbenike. Naglašava se važnost prevencije seksualnog devijantnog ponašanja kod mladih zbog formiranja adekvatnog psihosocijalnog profila zrele odrasle osobe koja će današnji adolescent u budućnosti postati.
42
Vučković Juroš, Tanja. „Socijalna isključenost seksualnih manjina u Hrvatskoj“. Revija za socijalnu politiku 22, Nr. 2 (17.08.2015). http://dx.doi.org/10.3935/rsp.v22i2.1255.
Der volle Inhalt der Quelle
43
Bogdanović, Marjana, Čedomir Šagrić, Olivera Radulović und Sonja Antonijević. „Karakteristike prvog seksualnog odnosa kod adolescenata“. БИОМЕДИЦИНСКА ИСТРАЖИВАЊА 8, Nr. 1 (19.07.2017). http://dx.doi.org/10.7251/bii1701075b.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Uvod. Najveći broj ljudi postaje seksualno aktivno tokom adolescencije.Uzrasna granica stupanja u seksualne odnose se pomera ka sve mlađimadolescentima što uzrokuje brojne poremećaje seksualnog, reproduktivnogi opšteg zdravlja. Cilj rada je bio da se utvrdi uticaj polnih i uzrasnih razlika,kao i razlika koje potiču od tipa škole, uspeha u školi i mesta stanovanjaanketiranih učenika na stupanje u prvi seksualni odnos.Metode. U studiji preseka uzorak je činilo 815 učenika treće i četvrte godinesrednje škole na teritoriji Nišavskog okruga tj. 10% od ukupne populacije srednjoškolacatog uzrasta. U istraživanju je korišćen originalni anketni upitnik,a anketiranje je bilo anonimno. Za proveru hipoteza korišćen je Pearson-ovχ2 test i Fisher-ov test egzaktne verovatnoće.Rezultati. Seksualni odnos imalo je 42,36% učenika, više mladića nego devojaka(51,75% mladića i 33,1% devojaka). Posmatrano po uzrastu, manjeje sedamnaestogodišnjaka (31,68%) nego osamnaestogodišnjaka (53,11%)imalo seksualni odnos. Seksualni odnos imala je skoro trećina gimnazijalaca(32,73%) što je manje nego u populaciji učenika stručnih škola (44,69%). U prviseksualni odnos planirano je ušlo 34,88% sedamnaestogodišnjaka i 51,42%osamnaestogodišnjaka. Više je gimnazijalaca koji nisu koristili nikakvu zaštitu(29,63%) nego učenika stručnih škola (26,13%). Prezervativ je koristilo znatnoviše učenika stručnih škola (63,07%) nego gimnazijalaca (50%) i više mladića(65,22%) nego devojaka (54,48%).Zaključak. Značajan uticaj u započinjanju seksualnog života imaju pol i uzrastispitanika, tip škole, bolji uspeh učenika i gradska sredina.
44
Aćimović, Jela, Ljubica Jandrić, Nina Rodić Vukmir, Slobodan Stanić, Ljubica Bojanić, Biljana Mijović und Janja Bojanić. „HIV i druge polno prenosive infekcije u populaciji muškaraca koji imaju seks sa muškarcima u Bosni i Hercegovini“. БИОМЕДИЦИНСКА ИСТРАЖИВАЊА 9, Nr. 1 (23.07.2015). http://dx.doi.org/10.7251/bii1501037a.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Uvod. Populacija muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima(MSM) predstavlja posebno osjetljivu grupu za prenos HIV-a i drugih polnoprenosivih infekcija.Vulnerabilnost se povećava usljed rizičnog ponašanja,marginalizovanja, stigmatizovanja kao i nedostupnosti zdravstveno-socijalnezaštite. Cilj rada je bio da se procijeni prevalencija HIV-a i odabranih polnoprenosivih infekcija te ispitaju znanje, stavovi i ponašanje u odnosu na HIV/polno prenosive infekcije u MSM populaciji u Bosni i Hercegovini, kao i dase dobijeni rezultati uporede sa istraživanjima iz 2008. i 2010. godine.Metode. Istraživanje je provedeno kao bio-bihejvioralna studija prevalencije uMSM populaciji. Obuhvaćena su ukupno 333 ispitanika, u šest gradova Bosnei Hercegovine. Istraživanje je sprovedeno u periodu septembar – decembar2012. godine, kroz dobrovoljno, anonimno i povjerljivo anketiranje. Nakoninformisanog pristanka i obavljenog savjetovanja, uzet je biološki materijalza laboratorijsko testiranje na HIV, hepatitis B, hepatitis C i sifilis.Rezultati. Istraživanje je pokazalo prisutnost rizičnog ponašanja u MSM populaciji:multipli partneri (prosječno tri različita slučajna partnera u proteklihmjesec dana), nezaštićeni seksualni odnosi (samo 20% ispitanika redovnokoristi kondom sa stalnim partnerom, 37% sa slučajnim partnerom, 4,6% prioralnom odnosu), seksualni odnosi pod uticajem alkohola (69,6% ispitanika)i droga (26,7% ispitanika) u poslednjih šest mjeseci, seksualni odnosi i saženskim osobama (45,5% ). Uprkos prisutnosti rizičnog ponašanja, 14,8%ispitanika smatra da rizik od prenošenja HIV-a ne postoji, a 41,3% da je nizak.Serološka ispitivanja pokazuju i dalje nizak nivo HIV/polno prenosivih infekcijau MSM populaciji u BiH.Zaključak. Iako postoji porast zaštitnog seksualnog ponašanja i učestalije HIVtestiranje u odnosu na ranije periode, to nije dovoljno za održavanje niskognivoa infekcije HIV/polno prenosivih infekcija. Dobijeni podaci pružajuosnovne smjernice za buduća istraživanja i formiranje preventivnih programa.
45
Simović, Miodrag, und Azra Adžajlić-Dedović. „ZAŠTITA PRAVA NA ZDRAVLJE I OBRAZOVANJE ŽRTAVA SEKSUALNOG NASILJA U RATU“. DRUŠTVENE DEVIJACIJE 8, Nr. 1 (10.10.2023). http://dx.doi.org/10.7251/zcmz0123078s.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Usvajanje Smjernica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o Reparacijama za seksualno nasilje povezano sa sukobima (2014. godine) predstavlja dodatak dotadašnjim normativnim dešavanjima u oblasti rodno osjetljivih reparacija. Uprkos ovom progresivnom normativnom napretku i dalje postoje konceptualne praznine u pravnom i politiĉkom okviru za reparacije koje se bave seksualnim nasiljem povezanim sa sukobima i, shodno tome, tekućim izazovima u sprovođenju rodno osjetljivih reparacija. Izazovi ukljuĉuju isključenje žena iz pravnih lijekova zbog pristrasnosti u stvaranju i sprovođenju režima reparacija.Transformativne reparacije se bave neposrednim reparativnim potrebama lica koja su preživjela seksualne povrede, uz uzimanje u obzir socijalnih i ekonomskih barijera punoj ravnopravnosti žena u mnogim društvima. Te reparacije prevazilaze neposrednost seksualnog nasilja, obuhvatajući jednakost, pravdu i longitudinalne potrebe onih koji su doživjeli seksualne povrede. U tu svrhu predlažu se odgovarajući principi reparacija za seksualno nasilje povezano sa sukobima. Autori u radu poseban naglasak stavljaju na aktuelne probleme zaštite prava na zdravlje i obrazovanje ţrtava seksualnog nasilja u ratu. Takođe, predstavljeni su restitucija, rehabilitacija, reparacija i resocijalizacija žrtava seksualnog nasilja u ratu u Bosni i Hercegovini (1992–1995). Pri tome se polazi od činjenice da protek vremena nije zaliječio ratne rane, uključujući dugotrajne psihičke, fizičke, ekonomske i društvene posljedice seksualnog nasilja u ratu za preživjele i njihove porodice. Mnoge žrtve još uvijek pate od traume povezane sa ratnim seksualnim nasiljem, koja ima značajne posljedice i teško se prevazilazi. Većina preţivjelih pati i od posttraumatskog stresnog poremećaja povezanog sa razliĉitim psihiĉkim stanjima. U završnom dijelu problematizuju se neka zakonska rješenja ostvarenja reparacije za žrtve seksualnog nasilja u ratu u Bosni i Hercegovini, te izlažu konkretni prijedlozi de lege ferenda.
46
Rožek Mitrović, Tanja, Vesna Petrović und Danilo Višnjevac. „SEKSUALNO PONAŠANJE I UTICAJ NA REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE ADOLESCENATA NA TERITORIJI OPŠTINE INĐIJA“. Preventive Paediatrics, 28.10.2016, 037–44. http://dx.doi.org/10.46793/pp160510008r.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Uvod: Reproduktivno zdravlje adolescenata je osetljivo na nepovoljni uticaj spoljašnje sredine, jer je uslovljeno vulnerabilnim biološkim i psihosocijalnim razvojem. Odgovornost mladih prema sopstvenom zdravlju često je nedovoljna, a ponašanje u sferi seksualnosti rizično.
Cilj rada:Cilj rada je ispitivanje seksualnog ponašanja i navika adolescenata iz opštine Inđija i njihov uticaj na reproduktivno zdravlje.
Metode rada: Ispitivanje je sprovedeno kao studija preseka tokom školske 2014.-2015.godine, među adolescentima u Inđiji, uzrasta od 15 do 19 godina. Podaci o seksualnom ponašanju adolescenata su prikupljeni anonimnim anketiranjem.
Rezultati: U istraživanju je učestvovalo 490 adolescenata, od toga 207 devojaka (42,24 %) i 283 mladića (57,75 %). Seksualne odnose je imalo 31,22% adolescenata, i to 39,57 % mladića i 19,80 % devojaka. Mediana uzrasta stupanja u prvi seksualni odnos za adolescente je 16,33 godine, pri čemu 16,25 godina za mladiće i 16,53 godina za devojke.Svega 13,26% adolescenata koji su seksualno aktivni su imali neki vid edukacije o reproduktivnom zdravlju. Adolescenti roditelja sa nižom stručnom spremom stupaju u ranijem uzrastu u prvi seksualni odnos. Od kontraceptivnih sredstava adolescenti najviše koriste kondom (65,24%), ritam plodnih/neplodnih dana koriste 18,64% devojaka a 7% devojaka i partnerke ispitivanih mladića koriste antibebi pilule. Bez kontracepcije seksualne odnose ima 14,84% mladića i 8,47% devojaka. Trudnoću je imalo 2,43% od ispitivanih devojaka, a niti jedan namerni prekid trudnoće. Polnoprenosivu infekciju je imalo 1,78% devojaka i 4,87% mladića.
Zaključak: Obzirom na porast seksualno aktivnih adolescenata i sve ranije stupanje adolescenata u seksualnu aktivnost, da bi sačuvali svoje reproduktivno zdravlje adolescenti moraju biti uključeni u edukaciju o seksualnosti i planiranju porodice u ranoj adolescenciji počevši od strane roditelja, prosvetnih i zdravstvenih radnika kao i od vršnjačkih edukatora.
47
Dobrivojevic Tomic, Ivana. „Trajnost i promena. Abortusna kultura, liberalizacija propisa i pokušaji seksualne edukacije stanovništva Jugoslavije (1918–1991)“. Contributions to Contemporary History 59, Nr. 3 (03.12.2019). http://dx.doi.org/10.51663/pnz.59.3.06.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Prispevek preučuje ureditev in prakso načrtovanja družin v Jugoslaviji v 20. stoletju. Čeprav so se družbeno-gospodarske razmere v državi spreminjale, dvigal se je življenjski standard in kontracepcija je postala širše dostopna, je za večino parov v celotnem dvajsetem stoletju splav, najprej nezakonit, nato zakonit, ostal eden od osnovnih "metod" spontanega in nepremišljenega načrtovanja starševstva. Paradoksalno je, da je bil, kljub svobodnejši spolnosti in seksualni revoluciji, ki sta se zgodili po vojni, ter prizadevanjem za odpiranje svetovalnih centrov, širjenju kontracepcije in t. i. "humanizaciji odnosov med spoloma", eden temeljnih uspehov državne politike na področju načrtovanja družine dekriminaliziranje splava in njegova "selitev" v bolnišnice in ambulante. Na podlagi virov iz Arhiva Jugoslavije in relevantnih periodičnih publikacij ter literature bo avtorica skušala odgovoriti na vprašanje, zakaj je imela državna politika pri tem skromne rezultate, pa tudi, kakšni motivi so vplivali na pare, da so se odločali za družine z enim ali dvema otrokoma.
48
Dragišić Labaš, Slađana, und Milana Ljubičić. „ZLOUPOTREBA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI I RIZIČNA PONAŠANJA MLADIH U SAVREMENOM POTROŠAČKOM DRUŠTVU: PRIKAZ SLUČAJA“. DRUŠTVENE DEVIJACIJE 7, Nr. 1 (10.10.2022). http://dx.doi.org/10.7251/zcmz0122125d.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Kroskulturna istraživanja ukazuju na visoko rizične faktore za zloupotrebu i zavisnost od alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci (PAS) od strane mladih u savremenom društvu. U pitanju su kulturne norme u rizičnom društvu koje podstiču konzumaciju alkohola (suva i mokra kultura), laka dostupnost alkohola, nedostatak mera prevencije u zajednici, problemi u školskom okruženju (negativna školska klima) nedostatak roditeljskog monitoringa, pozitivni porodični stavovi prema pijenju, prisustvo alkoholizma u porodici, itd. Zloupotreba alkohola i drugih PAS se povezuje sa kriminalom, vožnjom u pijanom stanju, lošim uspehom u školi ili niskim akademskim postignućem, rizičnim seksualnim ponašanjem, psihičkim problemima... U radu se kroz analizu dva narativa, sada mladih zavisnika od alkohola, (uz upotrebu i kokaina) ispituju makro i mikro faktori rizika za nastanak i razvoj alkoholizma. U oba slučaja nalazimo sledeće riziko faktore - življenje u „alkoholnoj“ sredini, nepostajanje primarne prevencije u zajednici, ranu inicijaciju, alkoholizam u primarnoj porodici, psihičko i/ ili fizičko zlostavljanje majke od strane oca, probleme u školskom okruženju. Od rizičnih ponašanja povezanih sa upotrebom alkohola prisutna je u oba slučaja vožnja u pijanom stanju, a u jednom slučaju i česte tuče i povremeno dilovanje droge.
49
Kukoč, Sineva. „Eros i Tanatos na stelama daunije“. Radovi. Razdio povijesnih znanosti 33, Nr. 20 (04.05.2018). http://dx.doi.org/10.15291/radovipov.2259.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Analiza ikonografsko-semantičke strukture daunskih stela s erotskim prikazima potvrđuje: a) simboličnost daunske figurativnosti, b) njenu isključivu ovisnost o daunskom mitskom mišljenju i c) osebujno daunsko sudjelovanje u jadranskoj ikonografskoj (likovnoj) koinè 6./5. st. pr. K. Prikazi prve stele temelje se na kontrastu teme smrti (mrtvačka odora, povorka, monstrum) i teme života (seksualni čin, životinja, mljevenje sjemena). Prikazi na drugoj steli počivaju na istom kontrastu; itifalični lik nosi temu života, u lov na pticu aludira na viša (duhovna) stanja. Slike života (seks, životinja, mljevenje sjemena, itifalični lik), u kontrasti) s temom smrti, postaju pravi simboli plodnosti i životne vitalnosti - Erosa. Daunski Eros i Tanatos dva su fenomena jasno odijeljena, ali i neraskidivo isprepletena u mitsko-religijskom shvaćanju cjeline (života). Eros ne poriče smrt. On samo poriče da je smrt konačnost. Smrt se nikad ne poriče, ona se upomo dokazuje na svim daunskim stelama. Jaki dokazi smrti, kao epizode u cjelini života, najjasnije otvaraju putove besmrtnosti. Mitska dijalektika Eros-Tanatos nije ključ za dekodiranje sveukupne daunske figurativnosti, ali je načelo koje prožima daunsku eshatologiju (funeralnu ideologiju).
50
Ślęzak, Izabela. „Mężczyźni z niepełnosprawnością fizyczną jako klienci agencji towarzyskich. Perspektywa pracownic seksualnych“. interalia: a journal of queer studies, 2016, 45–59. http://dx.doi.org/10.51897/interalia/coto6884.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Choć w ostatnich latach naukowcy coraz częściej poruszają w badaniach empirycznych temat seksualności osób niepełnosprawnych, potoczna wiedza na ten temat pozostaje fragmentaryczna oraz przepełniona ste-reotypami. Sposoby zaspokajania przez osoby niepełnosprawne potrzeb w tym zakresie objęte są tabu, szczególnie, jeśli wiążą się z innymi stabuizowanymi sferami, np. komercyjnymi usługami seksualnymi. Tymczasem osoby niepełnosprawne stanowią jedną z kategorii klientów odwiedzających pracowników seksu¬alnych. W rezultacie mamy do czynienia ze specyficzną sytuacją, w której osoby społecznie spychane na margines (pracownicy seksualni) spotykają się z niepełnosprawnymi klientami, którzy nie tylko są społecznie wykluczani, ale także w powszechnym rozumieniu pozbawieni potrzeb seksualnych. Artykuł przedstawia perspektywę kobiet świadczących usługi seksualne w agencjach towarzyskich, które spotkały się z niepełno¬sprawnymi klientami. Prezentuje sposób, w jaki postrzegały one potrzeby seksualne u tej kategorii mężczyzn oraz jak definiowały swoją rolę w ich zaspokojeniu. Przedstawia także sposoby postrzegania przez pracownice seksualne ciała niepełnosprawnych mężczyzn, co przekładało się na gotowość przyjęcia ich w roli klientów. Dane empiryczne będące podstawą artykułu pochodzą z wywiadów swobodnych z pracownicami agencji towarzyskich przeprowadzonych w ramach projektu dotyczącego sytuacji pracy kobiet w agencjach. Zostały one poddane analizie za pomocą procedur analitycznych metodologii teorii ugruntowanej.