Um die anderen Arten von Veröffentlichungen zu diesem Thema anzuzeigen, folgen Sie diesem Link: PoseCNN.
Zeitschriftenartikel zum Thema „PoseCNN“
Geben Sie eine Quelle nach APA, MLA, Chicago, Harvard und anderen Zitierweisen an
Machen Sie sich mit Top-50 Zeitschriftenartikel für die Forschung zum Thema "PoseCNN" bekannt.
Neben jedem Werk im Literaturverzeichnis ist die Option "Zur Bibliographie hinzufügen" verfügbar. Nutzen Sie sie, wird Ihre bibliographische Angabe des gewählten Werkes nach der nötigen Zitierweise (APA, MLA, Harvard, Chicago, Vancouver usw.) automatisch gestaltet.
Sie können auch den vollen Text der wissenschaftlichen Publikation im PDF-Format herunterladen und eine Online-Annotation der Arbeit lesen, wenn die relevanten Parameter in den Metadaten verfügbar sind.
Sehen Sie die Zeitschriftenartikel für verschiedene Spezialgebieten durch und erstellen Sie Ihre Bibliographie auf korrekte Weise.
1
Jelenc, Zoran. „Država, mati ali mačeha izobraževanju odraslih“. Andragoška spoznanja 6, Nr. 2 (01.12.2000): 93–95. http://dx.doi.org/10.4312/as.6.2.93-95.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Ob osamosvojitvi Slovenije in nastanku nove države se je tudi v razmerju do izobraževanja odraslih oblikovala razmeroma obetavna politika, ki se je kazala v vrsti ukrepov Vlade Republike Slovenije za razvoj izobraževanja odraslih. To so bili zlasti posebna sredstva v proračunu Republike Slovenije za izobraževanje odraslih, ustanovitev posebnega sektorja za izobraževanje odraslih pri Ministrstvu za šolstvo in šport in ustanovitev Andragoškega centra Slovenije kot posebne institucije za pospeševanje razvoja izobraževanja odraslih v Sloveniji. Pripravljati se je začela nova zakonodaja za vzgojo in izobraževanje, tudi za izobraževanje odraslih, in sprejet je bil poseben program študija andragogike na Filozofski fakulteti v Ljubljani.
2
Salatic, Stevan. „PODSTICAJNOST I PRINCIP RAZLIKE – ROLS-KOENOVA TRILEMA“. Politička revija 65, Nr. 3/2020 (02.11.2020): 287–306. http://dx.doi.org/10.22182/pr.6532020.12.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Princip razlike, shvaćen u svojoj uskoj varijanti zahtjeva bratstvo kao poseban odnos prijateljstva i solidarnosti koji postoji u društvu. Po principu bratstva nadareni u društvu neće zahtijevati posebne podsticaje kako bi bili produktivniji već će biti empatični prema onim u najgorem položaju i iz tog razloga će i bez podsticaja jednako pridonositi društvu. U pravednom društvu postoji poseban etos ili kultura pravde kojom će se voditi svi pripadnici takvog društva. Središno pitanje kojim se Koen bavi jeste Rolsov princip razlike u kojem se kaže da u društvu postoje ljudi koji su zbog prirodne genetike ili zbog obične sreće u stanju da proizvode više nego drugi, a ti ljudi imaju pravo da budu bogatiji od drugih ako njihova produktivnost i iz nje prouzrokovano društveno bogatstvo utiču da oni u najgorem položaju poprave svoj početni status. Koen smatra da nadarenim ljudima ne treba posebna motivacija kako bi proizvodili više ali i smatra da Rols nije zahtijevao da je neophodno dati posebne podsticaje nadarenim ljudima kako bi oni više pridonosili. Princip razlike predstavlja osećaj solidarnosti između onih bolje pozicioniranih i lošije pozicioniranih, ali je takođe i sredstvo mjerenja kako bi se uspjeh i korist upotrebila tako da i lošije stojećim bude od pomoći.
3
Kreačić, Goranka. „O obiteljskim vezama triju karlovačkih građanina iz 19. stoljeća: Alojza Duquenoisa, Ivana Reichherzera i Franza Zihaka“. Arhivski vjesnik 62 (18.12.2019): 157–84. http://dx.doi.org/10.36506/av.62.7.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
U članku autorica analizira obiteljske veze pripadnika poznatih karlovačkih obitelji iz 19. stoljeća: Alojza Duquenois, Ivana Reichherzera i Franza Zihaka/Czihaka. Prva dvojica bili su licitari i voštari. Zihak je bio glazbenik i skladatelj. Sve su tri obitelji pripadale uglednomu karlovačkomu građanstvu u prvoj polovici 19. stoljeća. Posebno su licitari i voštari bili još od 17. pa sve do 19. stoljeća najjači gradski sloj. U članku je moguće naći primjere zanimljive prakse, kada su se kalfe ženili za majstorove kćeri te tako nasljeđivali obrt i dr. Kroz narativ o tri karlovačka građanina u predindustrijsko vrijeme, posebnu pozornost privlači multietnički karakter grada u 19. stoljeću i podatak da su već u prvoj polovici 19. stoljeća neke žene tih obitelji imale svoja zanimanja. Upravo je glazba bila povezujući element obitelji Zihak-Reichherzer s obitelji Wiesner Livadić, stoga je u članku posebna pozornost posvećena i učiteljici glazbe Katarini Reichherzer, unuci Franza Zihaka, supruzi odvjetnika i opernoga pjevača Kamila Wiesner Livadića te snahi skladatelja Ferde Wiesnera Livadića.
4
Klemenčič, Marijan M. „Sistemska teorija: pot k novi regionalni geografiji?“ Dela, Nr. 4 (01.12.1987): 32–40. http://dx.doi.org/10.4312/dela.4.32-40.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Podan je kratek pregled razvoja regionalne geografije, možnosti uporabe sistemske teorije v geografiji, posebno z vidika posodobitve metodologije regionalnogeografskih preučevanj. Posebna pozornost je namenjena regiji kot sistemu.
5
Savić, Aleksandar, und Dragan Knežević. „Organizacija rada u laboratoriji za automatsko upravljanje i programabilne logičke kontrolere“. Zbornici Kongresa o procesnoj industriji 30, Nr. 1 (09.06.2017): 37. http://dx.doi.org/10.24094/ptk.017.30.1.37.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Zahvaljujući dobro odabranoj opremi za procesno upravljanje i pažljivo napravljenim maketama, obuka učenika za rad sa programabilnim logičkim kontrolerima zanimljiva je i učenicima i nastavnicima Elektrotehničke škole «Rade Končar». Za potrebe praktične nastave u laboratoriji za Programabilne logičke kontrolere i automatsko upravljanje, autor je projektovao i napravio više maketa koje omogućavaju bezbedan, funkcionalan i efikasan rad. U ovom radu biće opisana glavna maketa, pomoćne makete računarska oprema i poseban softver koji se koristi. Glavna maketa koja je smeštena u centralnom delu laboratorije, sadrži 6 Simensovih LOGO 8 programabilnih logičkih kontrolera, ekran osetljiv na dodir HMI KTP 400 Basic, GSM komunikacioni modem CMR 2020, ethernet switch SCALANCE-X005 i ulazno-izlazne uređaje i priključke. Na ulazno izlazne priključke na glavnoj maketi priključuju se dodatne makete: maketa lifta sa dve stanice, maketa semafora sa dva i tri signalna svetla, maketa postrojenja za snabdevanje vodom sa tri elektro ventila i druge. Svih 6 PLC-ova su bežičnim putem povezani sa 6 lap top računara. Za programiranje PLC-a koristi se program Logo Soft Comfort ver. 8. Pre izrade programa učenici odabiraju posebnu maketu za koju će napraviti program i povezuju maketu sa PLC-om. Nakon provere ispravnosti rada programa na svom računaru, učenici prebacuju program u PLC a zatim puštaju maketu u rad i nadziru njen rad. Posebnu prednost i pomoć u radu omogućava specijalno urađeni softver koji omogućava nastavniku da sa samo jednom naredbom prikupi sve učeničke programe i prebaci ih na svoj računar, mobilni telefon ili neki drugi prenosni medij. Na isti način, nastavnik može da vrati učenicima pregledane radove ili da svakom učeniku da posebno pripremljeni zadatak.
6
Pásztor, Bálint. „IZAZOVI OSTVARIVANJA EFIKASNE I DELOTVORNE NADZORNE FUNKCIJE PARLAMENTA SA POSEBNIM OSVRTOM NA INTERPELACIJU“. Srpska politička misao 65, Nr. 3/2019 (01.11.2019): 195–216. http://dx.doi.org/10.22182/spm.6532019.8.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Predmet rada je analiza pravno-političkih i institucionalnih pretpostavki prevođenja instituta interpelacije iz sadržine ustavnih i poslovničkih odredbi u efikasan i delotvoran mehanizam nadzora rada vlade. Analiza mogućnosti ostvarivanja delotvorne parlamentarne kontrole, mogućnosti usidrenih u realnost skupštinskog života ima za cilj da učini „životnim” institut interpelacije. Da bi se razumela nužnost transformacije interpelacije iz pravnog ideala u praktično-politički mehanizam parlamentarne kontrole analizirani su, u istorijsko-komparativnom kontekstu: nastanak i obeležja nadzorne funkcije parlamenta, jer ne može se govoriti o parlamentarnom sistemu državne vlasti bez kontrolne funkcije koju prevashodno razumemo kao manifestaciju predstavničke uloge parlamenta; prezentovana su različita teorijska viđenja klasifikacije nadležnosti parlamenta; razmatrana je sloboda govora kao pretpostavka ostvarivanja nadzorne uloge parlamenta kao i suštinski elementi interpelacije: pravna priroda, uslovi i posledice podnošenja. U Srbiji, interpelacija iako materia constitutionis, nije zaživela kao delotvorni kontrolni mehanizam rada vlade, te smo posebnu pažnju posvetili formulisanju predloga kako unaprediti interpelaciju i generalno, kontrolnu ulogu Narodne skupštine. U radu su korišćeni različiti metodološki pristupi: istorijski i uporedni metod, kao i egzegetički, u smislu tumačenja različitih pravnih izvora, s tim da je posebna pažnja posvećena analizi, komentarima i tumačenjima određenih ustavnih, zakonskih i podzakonskih, posebno poslovničkih rešenja pravnog poretka Republike Srbije, ali i analizi primera iz naše i strane parlamentarne prakse.
7
Moslavac, Bruno. „Iznimno zakonsko propisivanje kažnjivosti pokušaja“. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu 53, Nr. 3 (12.09.2016): 833–53. http://dx.doi.org/10.31141/zrpfs.2016.53.121.833.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Opće pravilo o kažnjavanju i kažnjivosti pokušaja kaznenog djela zasebno je normirano u okviru materijalnog kaznenog zakonika, koji istovremeno propisuje i brojne slučajeve posebnog kažnjavanja pokušaja, onda kada nije moguće primijeniti osnovno pravilo koje se oslanja na zapriječenu kaznu za pojedino kazneno djelo. Posebno pravno pravilo o kažnjivosti pokušaja normirano je kroz odrednicu „ako zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj“. U ovome radu autor detaljno prikazuje i raščlanjuje sve posebne pojavne oblike kažnjivosti pokušaja, utvrđujući njihovu zastupljenost, katalog u hrvatskom kaznenom zakonodavstvu, uspoređujući težine izvorno zapriječenih kazni za pojedino kazneno djelo za koje je iznimno kažnjiv pokušaj i analizirajući njihovu zastupljenost po svakom pojedinom dijelu kaznenog zakonika. Zaključno se ističe kako se zakonodavac odlučio posebno kažnjavati pokušaj i kod kaznenih djela iz domene tzv. bagatelnog kriminaliteta, sa zapriječenom kaznom zatvora do jedne godine, uz brojna kaznena djela sa zapriječenom kaznom zatvora do tri godine, što ukazuje na opravdanost zakonodavnog rješenja da je neophodno inkriminirati posebne slučajeve kada pokušaj kaznenog djela mora biti kažnjen, iako se nalaze izvan domašaja općeg pravila o kažnjivosti pokušaja.
8
Vetrakova, Milota. „The quality of hotel personnel“. Tourism and hospitality management 4, Nr. 2 (Dezember 1998): 383–90. http://dx.doi.org/10.20867/thm.4.2.12.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Ovaj rad daje pregled poslova u hotelu ističući značaj kvalitete te odgovornost za odabir osoblja koje će pružati kvalitetne hotelske usluge. Proces selekcije osoblja u hotelu zahtjeva određene kriterije. Ističe se posebna važnost pravilnog obrazovanja osoblja, te važnost permanentne izobrazbe potrebnih vještina i sposobnost a posebno iskrenost i briga hotelskog managementa oko razvoja kvalitete pružanja usluga hotelskog osoblja.
9
Kačer, Hrvoje, Ana Radić und Davor Radić. „Pravni instituti promijenjenih okolnosti u sportskom pravu (povodom COVID-a 19)“. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu 58, Nr. 1 (09.02.2021): 89–104. http://dx.doi.org/10.31141/zrpfs.2021.58.139.89.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Ovaj tekst bavi se raskidom ili izmjenom ugovora radi promijenjenih okolnosti, ali sve u svezi sa sportom s jedne strane, a s druge u svezi s koronavirusom, s globalnom pandemijom koja je odlučno označila početak 21. stoljeća. Glede raskida i uopće promijenjenih okolnosti na primjeru sporta, situacija je prilično loša i postoji insuficijencija kako (posebno onih specijalnih) pravnih normi, tako i prakse, posebno sudske i arbitražne prakse s odlukama na ovu temu. Ovaj tekst ima ambiciju promijeniti sadašnje stanje na bolje, a prosudba je da je COVID-19 dovoljno snažan povod za poboljšanje pravnog okvira na način da isti učinkovito djeluje ne samo glede nastalih situacija, nego i preventivno, što je posebna kvaliteta dobrog pravnog okvira.
10
Klemenčič, Marijan M. „Socialnoekonomska in prostorska problematika samotnih kmetij v KS Črna“. Dela, Nr. 2 (01.12.1986): 51–56. http://dx.doi.org/10.4312/dela.2.51-56.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Samotne kmetije so posebna oblika poselitve, ki sloni na bolj ali manj gospodarsko samostojnih in prostorsko izoliranih ali vsaj med seboj slabo povezanih enotah. Bolj kot pri kateremkoli drugem tipu poselitve sloni ta poselitev na družinski instituciji: s propadom družine propade celotna gospodarska celica, ki jo predstavlja samotna kmetija. O pomenu poselitve v obliki samotnih kmetij ni potrebno izgubljati besed, posebno to še velja za obmejna in narodnostno občutljiva območja.
11
Sladojević, Željka. „STAMBENI KREDITI U SRBIJI I BOSNI I HERCEGOVINI“. Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 36, Nr. 08 (01.08.2021): 1344–47. http://dx.doi.org/10.24867/13gi09sladojevic.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Stambeno pitanje predstavlja veliki problem današnjice, a pre svega mladih bračnih parova. Iz tog razloga skoro sve banke se trude da pronađu različita rešenja za ovakav problem, a istovremeno kako bi se zadovoljila čovekova potreba stanovanja.
Kada je reč o stambenim kreditima oni omogućavaju jednostavnije rešavanje stambenog pitanja u pogledu odobravaja dugoročnih kredita na period koji ne može biti duži od 30 godina. Stambeni krediti su namenski krediti i spadaju u posebnu kategoriju dugoročnih kredita. Oni se odobravaju za kupovinu stana ili kuće. Stambeni krediti su posebna vrsta kredita i zahtevaju posebnu pažnju. U samom radu je upravo stavljen akcenat na ovu vrstu kredita gde je analiziran način odobravanja kredita u Srbiji i Bosni i Hercegovini, u pogledu postupka odobravanja kredita.
12
Jelenc, Zoran. „Izobraževanje odraslih v Sloveniji pred tranzicijo in po njej“. Andragoška spoznanja 24, Nr. 4 (14.12.2018): 69–88. http://dx.doi.org/10.4312/as.24.4.69-88.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Po letu 1991, ko je Slovenija postala samostojna, je država z več sistemskimi ukrepi podprla razvoj izobraževanja odraslih: v državnem proračunu odobrena posebna sredstva za izobraževanje odraslih; ustanovljen sektor za izobraževanje odraslih na ministrstvu za šolstvo; sprejet poseben zakon o izobraževanju odraslih; ustanovljena posebna strokovna ustanova za razvoj in pospeševanje razvoja izobraževanja odraslih; zasnovan nacionalni program za izobraževanje odraslih; oblikovan program visokošolskega študija andragogike; začele delovati številne zasebne organizacije za izobraževanje odraslih; nastala nova združenja za izobraževanje odraslih; začela izhajati strokovna in znanstvena revija za izobraževanje odraslih; stekli številni razvojni in raziskovalni projekti, namenjeni razvijanju in pospeševanju kulture učenja. Sprejeta je Strategija vseživljenjskosti učenja v Sloveniji. Kljub temu izobraževanje odraslih v Sloveniji sistemsko še ni ustrezno urejeno; ostaja na ravni, na kateri smo bili pred tremi ali štirimi desetletji.
13
Romolić, Tomislav, und Petra Sršić. „Osječko društvo od 1868. do 1914.“ Pleter 4, Nr. 4 (19.03.2020): 71–96. http://dx.doi.org/10.51154/p.4.4.4.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
U ovom članku prikazani su i analizirani različiti aspekti osječkoga društva u razdoblju od potpisivanja Hrvatsko-ugarske nagodbe 1868. godine do početka Prvoga svjetskog rata 1914. godine. Nakon kratkoga pregleda bitnijih infrastrukturnih i građevinskih projekata u navedenom razdoblju, autori ostatak rada posvećuju pregledu društvenih slojeva na području grada Osijeka. Posebna pažnja posvećena je radničkoj klasi koja je, zbog industrijskog razvoja grada u drugoj polovici 19. stoljeća, postala jedan od najznačajnijih faktora osječkoga društva. Marginalne skupine, posebno Židovi, Romi, prostitutke i prosjaci, posebno su istaknuti. Spomenut je i multietnički i višejezični karakter grada kojim je Osijek razvijao svoj identitet. Konačno, članak je kratkim navođenjem novoosnovanih društava i udruženja prikazao rastuće građansko djelovanje i aktivizam. Također, isticanjem društveno-kulturnih aktivnosti građana svih slojeva pokazuje se sva živost Osijeka u ovom periodu.
14
Telebec, Krešimir. „Stručna osposobljenost kao posebni uvjet na strani radnika ili kako je nastao propis o poslovima s posebnim uvjetima rada“. Sigurnost 59, Nr. 1 (13.04.2017): 37–40. http://dx.doi.org/10.31306/s.59.1.5.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
SAŽETAK: Propis o posebnim uvjetima rada donesen je 1984., ali razlozi njegova donošenja aktualni su i danas. Analiza uzroka ozljeda i pobola dala je smjernice koje su odredile vrste mjera zaštite na radu koje su poduzete. Razmatra se logika i potreba posebnih uvjeta dobi radnika, spola radnika, posebne stručne osposobljenosti te zdravstvenog stanja i psihičke sposobnosti. Posebno je prikazan značaj potrebe minimalne stručne osposobljenosti radnika na visokorizičnim poslovima koji je aktualan u svjetlu horizontalne mobilnosti radnika i nedostatka radnika obrazovanih adekvatno poslovima koje obavljaju.
15
Kutleša, Mislav, und Mladen Škvorc. „Etički izazovi reproduktivne medicine i Zakona o medicinski pomognutoj oplodnji u kontekstu istospolnih zajednica“. Nova prisutnost XV, Nr. 1 (21.03.2017): 101–16. http://dx.doi.org/10.31192/np.15.1.6.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Čitavo 20. stoljeće označio je nagao i ubrzan razvoj znanosti, među kojima na poseban način izdvajamo medicinu, biomedicinu i biotehniku, koje nikoga nisu ostavile ravnodušnim, što je vidljivo u raspravama o odnosu znanosti i etike. Iako su se navedene znanosti brzo razvijale, ostvarujući zadivljujuće uspjehe na području ljudskog zdravlja i života, sve se više razvijala svijest o potrebi poštivanja etičkih principa. Pri tomu su se etički principi prvenstveno odnosili na položaj, vrijednost i dostojanstvo čovjeka u horizontima znanstvenoga dosega i istraživanja. Suvremeni prijepor je stvorila reproduktivna medicina, odnosno medicinski pomognuta oplodnja. Iako je u početku umjetna oplodnja bila provođena unutar bračnih i izvanbračnih neplodnih parova, u novije se doba posebna etička poteškoća pojavila u kontekstu istospolnih zajednica koje de facto imaju jednaka prava kao i (izvan)bračne zajednice muškarca i žene. Pri čemu na poseban način izdvajamo pravo na potomstvo ostvarivo medicinski pomognutom oplodnjom.
16
BEGLEROVIĆ, SAMIR, und ORHAN JAŠIĆ. „TEOLOŠKO-MORALNE I BIOETIČKE TEME U DJELU „RAZGOVOR SA SVRAKOM“ SELIMA SAMIJA JAŠARA“. Arhe 26, Nr. 32 (18.06.2020): 275–94. http://dx.doi.org/10.19090/arhe.2019.32.275-294.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
U prvom dijelu rada ukratko je predstavljen životni put teologa, sufije i muderrisa (profesora) Selima Samija Jašara iz Vučitrna (Kosovo). Iako je napisao nekoliko dijela iz teologije, u ovome radu osvrnuli smo se na veoma zanimljivo kazivanje Razgovor sa svrakom, koje je na naš jezik preveo profesor Fejzulah Hadžibajrić. U tome tekstu u formi dijaloga derviš (u ovome slučaju sam autor Selim Sami Jašar) razgovara sa svrakom, prvenstveno o temama iz taṣawwufa (sufizam) i dogmatike (ʼaqāʼid), ali i teologije morala (ʼilm al-ahlāq). Posebnu pažnju privlači prezentiranje simbolike animalnoga svijeta, biosa, čija se esencija oslovljava upravo iz spomenutih perspektiva. U tekstu je, pored ostaloga, oslovljen i historijski kontekst nastanka poslanice, za nas posebno značajan budući da je napisana u prvoj polovini dvadesetoga stoljeća, u periodu u kojem se u literaturi objavljenoj na Zapadu nije posvećivala velika pažnja zooetičkim i fitoetičkim problemima. Po našem mišljenju, upravo ovaj podatak čini poslanicu posebno zanimljivom.
17
Počuča, Milan. „Separate spouse's property“. Glasnik Advokatske komore Vojvodine 83, Nr. 9 (2011): 447–62. http://dx.doi.org/10.5937/gakv1109447p.
Der volle Inhalt der Quelle
18
Klaric, Aleksandar. „INSTITUCIJA LOKALNOG OMBUDSMANA – UPOREDNA ISKUSTVA IZ SVIJETA I U GRADU BEOGRADU“. Administracija i javne politike 13, Nr. 1/2020 (05.10.2020): 89–111. http://dx.doi.org/10.22182/ajp.1312020.5.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
U radu je analizirana jedna institucija koja poslednjih decenija doživela ekspanziju širom sveta – ombudsman. Imajući na umu da se u tom periodu znatno menja odnos između lokalnih vlasti i države, kao i da lokalne vlasti u tom periodu dobijaju sve veće nadležnosti u odnosu na građane, u radu je posebna pažnja posvećanja lokalnim (to jest, municipalnim) zaštitnicima građana. Cilj ovog rada jeste da ukaže na kapaciteta zaštitnika građana koji deluju na teritoriji grada Beograda, uz poseban osvrt i komparaciju sa lokalnim ombudsmanima širom sveta (a naročito sa Španijon i Holandijom).
19
Zuparević, Samir. „Posebna dokazna sredstva diskriminacije“. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu 57, Nr. 2 (08.05.2020): 605–24. http://dx.doi.org/10.31141/zrpfs.2020.57.136.605.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Autor u doprinosu istražuje smisao i značenje posebnih dokaznih sredstava diskriminacije u sudskom postupku. U tekstu autor rasvjetljava kontroverziju između tradicionalnih dokaza i novih dokaza diskriminacije u sudskim postupcima kako pojedinih država članica Evropske unije, tako i država Zapadnog balkana s posebnim osvrtom na Bosnu i Hercegovinu. U tom je kontekstu posebna pozornost posvećena odnosu između vrsta dokaznih sredstava i prebacivanju tereta dokaza, a naročito novim načinima i tehnikama dokazivanja djela diskriminacije. Radi svrhovitog izlaganja i logičkog usustavljivanja građe doprinos je podijeljen u tri zasebna dijela. U prvom dijelu autor istražuje argumente pro et contra za korištenje pojedinih vrsta dokaznih sredstava u sudskom postupku, te ulogu i značaj prebacivanja tereta dokaza sa tužitelja na tuženika. Na tim se osnovama, u drugom dijelu, zatim propituju mogućnost i domašaj primjene statističkog i eksperimentalnog dokaza, naročito slučaj situacionog testiranja diskriminacije. U posljednjem dijelu članka, autor donosi kritičku analizu uloge posebnih dokaznih sredstava u dokazivanju diskriminacije, te primjenjivosti statističke i eksperimentalne metodologije u sudskim postupcima zemalja zapadnog Balkana, uključujući i najtipičnije primjere i konkretne smjernice kako da se to uspješno sprovede u dokazivanju diskriminacije koji je i bio neposredni povod nastanka ovog doprinosa.
20
Zorzetto, Silvia. „Posebne norme i derogacija“. Revus, Nr. 15 (10.06.2011): 43–67. http://dx.doi.org/10.4000/revus.2028.
Der volle Inhalt der Quelle
21
Jozipović, Šime. „Tax benefits in underdeveloped Croatian regions and state aid law“. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu 53, Nr. 2 (05.05.2016): 647–66. http://dx.doi.org/10.31141/zrpfs.2016.53.120.647.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Predmetni članak prikazuje porezne i financijske potpore koje Republika Hrvatska predviđa za poticanje razvoja pojedinih regija uzimajući u obzir europske kriterije usklađenosti s pravom državnih potpora. Pritom se posebna pozornost posvećuje onim elementima državnih potpora koje upravo u poreznom pravu predstavljaju odlučujuće faktore legaliteta nacionalnog rješenja. Na temelju vrednovanja statusa poreznog prava u pravu državnih potpora općenito, članak obrađuje ključne segmente hrvatskog poreznog sustava usmjerene na poticanje razvoja pojedinih regija. Naglasak je pritom kako na porezima koji su u isključivoj nadležnosti jedinica lokalne i regionalne samouprave, tako i na nacionalnim porezima koji predviđaju posebne kategorije regionalnih izuzeća.
22
Maksimović, Aleksandra S., und Nebojša M. Macanović. „INTERVJU U KVALITATIVNIM PEDAGOŠKIM ISTRAŽIVANJIMA“. Zbornik Odseka za pedagogiju, Nr. 26 (13.11.2017): 175–87. http://dx.doi.org/10.19090/zop.2017.26.175-187.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Metodološka i epistemološka pitanja čine konstitutivne elemente svake nauke. Tokom razvoja pedagoške nauke otvarale su se brojne dileme koje se odnose na primenu najadekvatnije metodologije za izučavanje fenomena vaspitanja i obrazovanja. Poslednjih nekoliko decenija posebno se analizira pitanje primene kvalitativnih istraživanja u pedagogiji. U ovom radu ispituje se pitanje primene intervjua u kvalitativnim pedagoškim istraživanjima. Pri tome su navedena terminološka određenja kvalitativnih istraživanja, definicije, kao i vrste intervjua. Posebna pažnja posvećena je ispitivanju prednosti i nedostataka vezanih za primenu intervjua u kvalitativnim pedagoškim istraživanjima, dok je u zaključku ukazano na prednosti triangulacije za obuhvatnije ispitivanje pedagoške problematike.
23
Avramović, Nenad, und Miloš Marković. „Harmonizacija prava policije Republike Srbije sa evropskim standardima u oblasti zaštite ljudskih prava“. Годишњак факултета правних наука - АПЕИРОН 1, Nr. 1 (15.07.2011): 79. http://dx.doi.org/10.7251/gfp1101079a.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Ljudska prava su segment univerzalnih, prirodnih i neotuđivih civilizacijskih vrednosti. Kao takva deo su međunarodnog prava, a posebno nacionalnih pravnih sistema kroz koje se realizuju. Posebnu ulogu u ostvarivanju, obezbeđenju i zaštiti ljudskih prava imaju policijski organi država. Posledica unifikacije ljudskih prava na međunarodnom nivou je stvaranje međunarodnih standarda policijskog delovanja. Reforma policije se u Republici Srbiji intenzivno vrši kroz harmonizaciju zakonodavnog okvira policijskog organizovanja, delovanja i postupanja od 2000. godine u skladu sa visokim standardima Saveta Evrope i Evropske unije, kao jedna od pretpostavki evropskih integracija. Načela zakonitosti, proporcionalnosti, profesionalnosti i postupanja u skladu sa policijskom etikom postaju kodeksi delovanja.
24
Guinea Cascales, Olga, und Francisco Cano Noguera. „PERFIL DE LOS TRABAJADORES DE ACTIVIDADES ACUÁTICAS EN INSTALACIONES DE USO PÚBLICO“. Revista de Investigación en Actividades Acuáticas 2, Nr. 4 (30.09.2018): 106–12. http://dx.doi.org/10.21134/riaa.v2i4.1510.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Antecedentes:Las actividades acuáticas han ido adquiriendo cada vez más importancia con el paso del tiempo, lo que ha conllevado que también aumente el número de profesionales del sector. Debido a este aumento, se ha creado una disparidad de formación tanto en socorristas como en monitores acuáticos.Objetivo: El objetivo del presente estudio fue conocer la variedad formativa que poseen los socorristas y monitores acuáticos, de las piscinas cubiertas de uso público, para desempeñar su función; y la disparidad que se observa en los criterios formativos que conforman cada una de estas formaciones.Método: Se utilizó una muestra de 106 sujetos, todos ellos empleados de 15 piscinas diferentes. El proceso de selección de la muestra fue aleatorio entre varias piscinas de la Región de Murcia pertenecientes a los municipios de Murcia, Molina de Segura, Alcantarilla y San Javier. El método empleado para la recolección de datos fue un cuestionario “ad hoc”. En él, tanto socorristas, como monitores, reflejaban la formación que poseían para poder llevar a cabo su labor.Resultados: Se muestra la variedad, cantidad y distribución de formaciones que poseen los socorristas y monitores de las piscinas.Conclusiones: Existe una gran variedad de formaciones que poseen los socorristas y monitores acuáticos para desempeñar su función en las piscinas de la Región de Murcia, y entre las distintas formaciones que poseen, hay desigualdad entre los criterios formativos que integran cada una de ellas.
25
Guinea Cascales, Olga, und Francisco Cano Noguera. „Perfil de los trabajadores de actividades acuáticas en instalaciones de uso público“. Revista de Investigación en Actividades Acuáticas 2, Nr. 4 (30.09.2018): 106–12. http://dx.doi.org/10.21134/riaa.v2i4.410.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Antecedentes:Las actividades acuáticas han ido adquiriendo cada vez más importancia con el paso del tiempo, lo que ha conllevado que también aumente el número de profesionales del sector. Debido a este aumento, se ha creado una disparidad de formación tanto en socorristas como en monitores acuáticos.Objetivo: El objetivo del presente estudio fue conocer la variedad formativa que poseen los socorristas y monitores acuáticos, de las piscinas cubiertas de uso público, para desempeñar su función; y la disparidad que se observa en los criterios formativos que conforman cada una de estas formaciones.Método: Se utilizó una muestra de 106 sujetos, todos ellos empleados de 15 piscinas diferentes. El proceso de selección de la muestra fue aleatorio entre varias piscinas de la Región de Murcia pertenecientes a los municipios de Murcia, Molina de Segura, Alcantarilla y San Javier. El método empleado para la recolección de datos fue un cuestionario “ad hoc”. En él, tanto socorristas, como monitores, reflejaban la formación que poseían para poder llevar a cabo su labor.Resultados: Se muestra la variedad, cantidad y distribución de formaciones que poseen los socorristas y monitores de las piscinas.Conclusiones: Existe una gran variedad de formaciones que poseen los socorristas y monitores acuáticos para desempeñar su función en las piscinas de la Región de Murcia, y entre las distintas formaciones que poseen, hay desigualdad entre los criterios formativos que integran cada una de ellas.
26
Misailović, Jovana. „Maternity protection in employment law“. Zbornik radova Pravnog fakulteta Nis 59, Nr. 86 (2020): 237–52. http://dx.doi.org/10.5937/zrpfn0-23412.
Der volle Inhalt der Quelle
27
Milikić, Tadija. „Uvid u moralno znanje kod Servaisa Pinckaersa“. Diacovensia 28, Nr. 1 (10.03.2020): 11–26. http://dx.doi.org/10.31823/d.28.1.1.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
U ovom radu autor nastoji dati uvid u pojam i narav moralnoga znanja kako ga shvaća i izlaže belgijski moralni teolog Servais Pinckaers. U uvodu se svraća pozornost na izravni objekt moralnoga znanja u svoj njegovoj širini. Prvi dio članka prikazuje posebnu narav moralnoga znanja, njegovo bogatstvo, neiscrpnost i snagu, kao i njegovu neodvojivost od najdublje dimenzije ljudskoga postojanja, s kojom se čovjek susreće u svojoj nutrini, svijesti, savjesti i slobodnoj volji. Drugi i središnji dio rada donosi pregled različitih oblika moralnoga znanja te upozorava na njihovu unutarnju, dinamičnu, stalnu i nužnu povezanost. U zaključnom dijelu autor najprije sažima cijeli članak, a zatim naglašava poseban doprinos Pinckaersova opisa moralnoga znanja.
28
Zorić, Milena. „Razprave o kakovosti“. Andragoška spoznanja 13, Nr. 1 (01.12.2007): 31–38. http://dx.doi.org/10.4312/as.13.1.31-38.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Avtorica v prispevku opiše namen sodelovanja pomembnih interesnih skupin pri presojanju in razvijanju kakovosti v izobraževalni organizaciji, še posebno v razpravah o kakovosti v kolektivu. V Sloveniji razprave o kakovosti v izobraževalnih organizacijah niso prav pogoste, so pa za razvijanje kakovosti teh organizacij zelo pomembne. Zato tudi vse organizacije, ki sodelujejo pri projektu Ponudimo odraslim kakovostno izobraÏevanje – POKI, organizirajo po izpeljani presoji kakovosti razpravo o rezultatih in nadaljnjih dejavnostih za izboljševanje kakovosti; nanjo povabijo zaposlene, delodajalce, udeležence, zastopnike lokalne skupnosti idr. Pri spremljanju projekta se posebna pozornost namenja analizi opravljenih razprav o kakovosti, izsledki, pomembni za načrtovanje dejavnosti za izboljševanje kakovosti izobraževalnih organizacij, pa so opisani v prispevku.
29
VRHOVSKI, Jan. „Prvi koraki utemeljevanja posebne vloge členka fu 夫 v stavi klasične kitajščine: Analiza besedil mojstra Han Feizija 韩非子“. Asian Studies, Nr. 3 (01.12.2012): 101–30. http://dx.doi.org/10.4312/as.2012.-16.3.101-130.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Kljub mnenju, ki vlada akademskim krogom, predpostavlja pričujoči članek novo interpretacijo besede fu 夫 kot uvodni členek, ki izraža posebno posplošitev pomena stavka ter posledično povzroča spremembo v nivoju veljavnosti izjave vsebovane v povedi. Osnovan na podrobni analizi besedila Han Feizi 韩非子, predstavlja prve korake v odkrivanju retorične vrednosti členka fu 夫 in njegove posebne rabe znotraj metode dialektičnega sklepanja. S pomočjo primerljivo objektivnega in konsistentnega postopka utemeljuje vsebovane intuitivno osnovane predpostavke, ki nam lahko posledično osvetlijo razumevanje nekaterih posebnih lastnosti stave klasične kitajščine. Kot intuitivni del naše razprave, pričujoči sestavek ipso facto ustvarja tudi okvir in paradigmo, od koder lahko pričnemo jezikoslovno analizo gradiva, ki sledi v nadaljevanju.
30
Knežević Bojović, Ana, Vesna Ćorić und Aleksandra Višekruna. „SPOLJAŠNJE USLOVLJAVANJE EVROPSKE UNIJE I REGULATORNI ODGOVORI SRBIJE“. Srpska politička misao 65, Nr. 3/2019 (01.11.2019): 233–53. http://dx.doi.org/10.22182/spm.6532019.10.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
U radu je sadržana kvalitativna i kvantitativna analiza važnih pokazatelja koji se odnose na usklađenost propisa Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije. Rad analizira opšti regulatorni okvir u postupku usvajanja propisa i regulatorni okvir koji se odnosi na proces pridruživanja. Polazna teza je da pridruživanje doprinosi fragmentaciji i može da kompromituje pitanje dobrog upravljanja. Imajući u vidu tu činjenicu, poseban značaj dobija sistemski odgovor za prevazilaženje fragmentacije. Srbija ima razvijene institucionalne i regulatorne mehanizme koji mogu pomoći u prevazilaženju ovih problema, ali se oni ne primenjuju u dovoljnoj meri i treba ih jačati. Posebno se ukazuje na značaj analize efekata propisa, izradu tabela usklađenosti i jačanje uloge Republičkog sekretarijata za javne politike.
31
Svítková, Milina. „Frazemi sa sastavnicama bubanj, doboš, talambas i bubon iz perspektive hrvatsko-slovačke kontrastivne etnofrazeologije“. Croatica et Slavica Iadertina 13, Nr. 2 (22.02.2018): 253. http://dx.doi.org/10.15291/csi.1436.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Glazbene su izraze u različitim oblicima stoljećima čuvale i usavršavale sve civilizacije, pa ih se s potpunim pravom može smatrati značajnim vrelom znanja o načinu života, duhovnoj kulturi i estetskim vrijednostima čovjeka. U metaforičkome jeziku, posebno frazeologiji, stoga bilježimo i pojavu frazeoloških jedinica s glazbenom sastavnicom. U članku se uspoređuju hrvatske i slovačke frazeološke jedinice koje za sastavnicu imaju naziv najraširenije vrste membranofonih glazbenih instrumenta, odnosno imenovanja bubanj, doboš, talambas i bubon. Prikupljeni se frazemi analiziraju sa semantičkoga i etimološkoga aspekta. Posebna se pažnja posvećuje funkciji koju istraživane sastavnice imaju u oblikovanju cjelokupne slikovitosti frazema. U kontrastivnoj analizi odabranoga dijela frazeoloških fondova dvaju genetski srodnih jezika važno mjesto ima i određivanje stupnja frazeološke ekvivalencije.
32
Nagorni, Aleksandar, Goran Bjelakovic, Vuka Katic und Dragan Veselinovic. „Intestinal and extraintestinal manifestations in familial adenomatous polyposis“. Vojnosanitetski pregled 64, Nr. 7 (2007): 475–79. http://dx.doi.org/10.2298/vsp0707475n.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
<zakljucak> U radu su opisane intestinalne i ekstraintestinalne manifestacije familijarne adenomatozne polipoze koje mogu imati dijagnosticki i prognosticki znacaj. Pojava tumora izvan kolona znacajna je za razvoj ozbiljnih simptoma bolesti (opstrukcija, krvarenje), ali i za malignu alteraciju i razvoj karcinoma, posebno u duodenumu (karcinom duodenuma i dezmoidni tumori su najcesci uzrok smrti kod bolesnika sa familijarnom adenomatoznom polipozom nakon kolekotmije). Poseban znacaj imaju dezmoidni tumori, koji su benigni po svojoj prirodi, ali koji lokalnom invazijom mogu dovesti do smrtnog ishoda, a najcesce ispoljavaju tendenciju rasta nakon hirurske resekcije creva. Kongenitalna hipertrofija pigmentnog epitela retine je prediktivni marker koji omogucava postavljanje dijagnoze familijarne adenomatozne polipoze i pre otkrivanja adenoma debelog creva.
33
Eterović, Igor. „Between sport and bioethics“. Synthesis philosophica 34, Nr. 2 (20.12.2019): 267–84. http://dx.doi.org/10.21464/sp34203.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Planinarstvo obuhvaća velik broj aktivnosti, postajući krovni pojam za skup aktivnosti na otvorenom. Iako kategorizirano kao sport, planinarstvo se uvriježenoj definiciji sporta opire, a pogotovo glavnoj struji shvaćanja sporta kao natjecateljske aktivnosti. S druge strane, etička pitanja o sportu ne pokrivaju većinu planinarskih praksi, što za sobom povlači potrebu za širom normativnom perspektivom – bioetičkom analizom. Argumentira se da takav pristup može zasnovati mogućnost razumijevanja planinarstva kao posebne vrste sporta i razlučiti njegova posebna svojstva korištenjem bioetičke analize. Pokazuje se da je planinarstvo jedinstven sport, ali i da planinarstvo udjeljuje i promiče autentičnu filozofiju sporta, oprimjerujući odista bioetički pogled na svijet. Planinar je vođen jedinstvenim skupom sržnih vrijednosti sabranih pod nešto što bismo mogli i trebali zvati filozofijom planinarstva.
34
Nečak, Dušan. „Jugoslavija kot »poseben primer/Sonderfall« v zahodnonemški zunanji politiki“. Contributions to Contemporary History 57, Nr. 2 (11.10.2017): 111–23. http://dx.doi.org/10.51663/pnz.57.2.06.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Prispevek govori o bilateralnih odnosih med Jugoslavijo in ZRN od konca vojnega stanja med državama leta 1951 do osamosvojitve Slovenije. Osredotočen je na čas pred osamosvojitvijo, ko je bila Jugoslavija za ZRN nekakšen »Poseben primer/ Sonderfall«, torej je bila deležna posebne drugačne obravnave kot druge socialistične države, zlasti tiste iz vzhodnega bloka. Odnosi med državama so bili v vsem tem času, kljub nekaterih nerešenim vprašanjem (npr. vprašanje odškodnine za nacistične vojne zločine) dobri, lahko rečemo celo prijateljski. Najbolj v času socialdemokratskih vlad, v katerih je sodeloval Willy Brandt, slovenski politiki pa so imeli v bilateralnih odnosih veliko vlogo. To dejstvo je bila dobra popotnica, da je ZRN odigrala morda najpomembnejšo vlogo pri osamosvajanju Slovenije in njenem priznanju.
35
Gregurović, Snježana. „Katolička crkva i migranti“. Obnovljeni život 75, Nr. 1 (13.05.2020): 77–91. http://dx.doi.org/10.31337/oz.75.1.6.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Zbog prihvata stotina tisuća osoba koje traže međunarodnu zaštitu i dolaska ostalih kategorija migranata, koji svoje zemlje napuštaju zbog političkih i ekonomskih nestabilnosti, europske zemlje suočene su s brojnim humanitarnim i integracijskim izazovima. Izazovi koji se tiču migracija zadnjih su desetljeća puno kompleksniji od onih u prošlim razdobljima, s obzirom na to da novije migracije čine migranti različitoga sociokulturnoga, etničkoga i vjerskoga podrijetla koji se u europske zemlje namjeravaju trajno nastaniti. U radu se propituje uloga Katoličke crkve kao religijske organizacije koja putem svojih službi i pastorala te provođenjem raznih aktivnosti pomaže migrantima, posebno osobama koje traže međunarodnu zaštitu prilikom njihova dolaska u novu sredinu i tijekom procesa integracije. Angažiranost Katoličke crkve, kada je riječ o pružanju pomoći migrantima, a posebno osobama koje traže međunarodnu zaštitu, vidljiva je i u crkvenim dokumentima te kanonskim uredbama donesenima nakon Drugoga vatikanskoga koncila. Cilj je rada rasvijetliti univerzalnu i transkulturnu dimenziju Katoličke crkve kao institucije koja zbog svojega multikulturnoga obilježja na poseban način sudjeluje u integraciji različitih kategorija migranata. Također se želi upozoriti na potencijal Katoličke crkve u izgradnji kulture solidarnosti i dijaloga kao preduvjeta socijalne kohezije.
36
Zaradija Kiš, Antonija. „Beramska martinska tradicija“. Slovo, Nr. 70 (31.12.2019): 217–42. http://dx.doi.org/10.31745/s.70.10.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Štovanje sv. Martina biskupa na istarskom poluotoku predstavlja važan segment istraživanja ukupne europske tradicije kulta sv. Martina. Istarska je martinska tradicija posebno prisutna u glagoljaškom kulturnom specifikumu, a najsnažnija je u Bermu. Posebna se pozornost obraća na razlikovanje i preklapanje kulta sv. Martina biskupa i prastare predaje o kreposnom Martina što je korisno za razumijevanje martinskog kulta u tom središtu glagoljaške Istre. Ovaj je rad posebno usredotočen na sačuvanu pisanu beramsku glagoljašku martinsku baštinu koja se može naći u dvama beramskim brevijarima. Riječ je ponajprije o opširnom čitanju na svečev blagdan (11. studenoga) iz sanktorala Prvog beramskog brevijara (vjerojatno s kraja 14. st.) te o jedinstvenom himnu u slavu sv. Martina biskupa iz istog brevijara. Literarnim se potvrdama martinske duhovnosti pridružuje likovna beramska martinska baština sačuvana u župnoj crkvi sv. Martina i u crkvici sv. Marije na Škrilinah koja do danas živo svjedoči o beramskoj svetomartinskoj tradiciji. Radom se želi istaknuti važnost Berma kao najsnažnijeg središta istarske martinske glagoljaške tradicije koja, kao cjelina, zaslužuje ponovno vrednovanje i oživljenje, što je moguće učiniti u kontekstu europskoga kulturnoga itinerara Vijeća Europe Sveti Martin, Europljanin, simbol dijeljenja s drugima, zajednička vrijednost.
37
Teofilović, Zoran. „Special forms of complicity“. Glasnik Advokatske komore Vojvodine 81, Nr. 9 (2009): 68–72. http://dx.doi.org/10.5937/gakv0903068t.
Der volle Inhalt der Quelle
38
Parezanović, Marko, und Relja Željski. „ULOGA PROPAGANDNIH AKTIVNOSTI U POLITIČKIM PREVRATIMA“. Srpska politička misao 65, Nr. 3/2019 (01.11.2019): 409–26. http://dx.doi.org/10.22182/spm.6532019.18.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
U radu će biti analizirani i naučno sagledani uloga i značaj propagandnih aktivnosti koje imaju za cilj pružanje pomoći inspiratorima (ideolozima), finansijerima, organizatorima i sprovodiocima političkih prevrata, počev od pripremne, pa sve do završne faze njihovog delovanja. Posebna pažnja biće posvećena bezbednosnim aspektima pojedinih specifičnih instrumenata (postupaka i sredstava) koji su sve prisutniji u sprovođenju propagande osmišljene da bude podrška političkom prevratu, kao što su plasiranje dezinformacija i lažnih vesti (fake news), kako bi se odgovorilo na hipotetičko pitanje „da li su lažne vesti za prevratnike zapravo dobre vesti?”. Takođe, završni deo rada će biti fokusiran na rešenja, tehnike i taktike koje stoje na raspolaganju strukturama u čijoj nadležnosti se nalazi suprotstavljanje negativnim efektima „zlonamerne” propagande, posebno one koja je stavljena u funkciju političkog prevrata.
39
Ćućović, Azra, und Darko Reba. „ARHITEKTONSKO-URBANISTIČKA STRATEGIJA OPŠTINE SJENICA, PROMOVISANJE IDENTITETA U CILJU PODIZANJA VREDNOSTI TURISTIČKIH POTENCIJALA“. Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 34, Nr. 02 (16.12.2018): 241–44. http://dx.doi.org/10.24867/01fa04cucovic.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Srbija je zemlja koja ima kvalitetnu i raznovrsnu osnovu za razvoj turizma. Ona raspolaže velikim prirodnim atraktivnostima, što upućuje na to da se u Srbiji mogu razvijati brojni vidovi turizma, naročito ako se uzme u obzir prostorna raznovrsnost prirodnih potencijala. Karakteristike prostora, posebno geografsko-saobaćajnog položaja, hidrografije, biljnog i životinjskog sveta, klime i ostalih prirodnih obeležja u Srbiji, mogu predstavljati dobru osnovu za razvoj turističke privrede, odnosno za uključivanje Srbije u najvažnije međunarodne turističke tokove i pravce. Planinski reljef je značajan potencijal kojim Srbija raspolaže, i ima poseban značaj u strukturi privrednih delatnosti. Srbija ponovo postaje primarna turistička destinacija. Prema statistici Svetske turistčke organizacije (WTO), Srbija je bila jedina zemlja u Evropi koja je tokom prih pet meseci 2009.godine zabeležila porast posete iz inostranstva (4%).
40
Šejić, Rafaela. „Aspekt vremena u romanima E. Zamjatina "Mi" i G. Orwella "1984"“. Croatica et Slavica Iadertina, Nr. 1 (18.01.2017): 385. http://dx.doi.org/10.15291/csi.312.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Vrijeme je i filozofska i fizikalna kategorija, koja se na različite načine očituje kao faktor u teoriji i praksi književnog stvaralaštva. U radu se analiziraju neki aspekti vremena u romanima Mi i 1984. Govorimo o vezi vremena pisanja s temom i stilom romana, te o vezi vremena čitanja s recepcijom romana (aspekti vremena koji zadiru i izvan romana). Posebna pažnja ukazana je složenoj vremenskoj organizaciji romana, ulozi flash-backa, međuodnosima različitih subjektivnih vremena u romanima i njihovoj ulozi u romanima. Također se pokušalo ukazati na međuodnose različitih aspekata vremena, kao što su odnosi različitih subjektivnih vremena u romanima, posebno iz aspekta karakterizacije likova. Prikazan je način na koji je glavni lik romana D-503 karakteriziran upravo uz pomoć aspekta vremena.
41
Trifunović, Vesna. „Šala – jedna (ne)bitna humoristička forma“. Issues in Ethnology and Anthropology 6, Nr. 2 (30.05.2011): 319–32. http://dx.doi.org/10.21301/eap.v6i2.2.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Šala je vid humora kome u domaćoj folkloristici i antropologiji do sada nije ukazana pažnja kakvu zaslužuje. Jedan od mogućih razloga za to je visoki stepen inkorporiranosti humora u svakodnevnu komunikaciju, zbog čega se šala često previđa kao posebna folklorna forma. Pored toga, šala kao humoristička forma nije ni prepoznata na odgovarajući način, o čemu svedoči nepostojanje njene adekvatne definicije i često mešanje sa folklornim tvorevinama kao što je, na primer, vic. Ovaj rad razmatra oblik, korišćenje i značenje šale u savremenom domaćem kontekstu i u skladu s tim nudi njenu posebnu definiciju, dok paralelno pravi razliku između šale i njoj bliskih humorističkih formi. Na kraju je razmotren i problem svrstavanja šale u folklorni materijal, kao i njen značaj za antropološka i folklorna istraživanja.
42
Karlić, Virna, und Petra Bago. „Pragmatika i leksikografija“. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje 46, Nr. 2 (30.10.2020): 749–63. http://dx.doi.org/10.31724/rihjj.46.2.16.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
U radu se analiziraju leksikografski opisi deiktičkih izraza u suvremenim jednojezičnim rječnicima hrvatskoga jezika. Posebna pozornost posvećena je deikticima „na granici punoznačnosti” (Kordić 2002) – skupini leksema čiji opis leksikografima predstavlja poseban izazov jer se njihovo puno značenje/referent uspostavlja tek u kontekstu realizacije konkretnoga iskaza. Rad je podijeljen u tri dijela. Uvodno poglavlje posvećeno je definiciji, obilježjima i vrstama deikse, dok se u središnjemu dijelu rada analiziraju primjeri rječničkih definicija osobnih (ja), društvenih (ti/Vi), mjesnih (ovdje), vremenskih (sada) i diskursnih (sada i ovdje) deiktika iz triju hrvatskih jednojezičnika (Hrvatski jezični portal, Rječnik hrvatskoga jezika Vladimira Anića te Veliki rječnik hrvatskoga standardnog jezika skupine autora). U završnome se poglavlju iznose zaključci provedene analize te se ukazuje na prednosti primjene (korpusne) pragmatike u leksikografiji.
43
Krpič, Tomaž. „Maja Breznik: Posebni skepticizem v umetnosti“. Ars & Humanitas 7, Nr. 1 (12.08.2013): 155–58. http://dx.doi.org/10.4312/ah.7.1.155-158.
Der volle Inhalt der Quelle
44
Krpič, Tomaž. „Maja Breznik: Posebni skepticizem v umetnosti“. Ars & Humanitas 7, Nr. 1 (12.08.2013): 155–58. http://dx.doi.org/10.4312/ars.7.1.155-158.
Der volle Inhalt der Quelle
45
Krajnc, Ana. „Starejši odrasli kot posebno učno občinstvo“. Andragoška spoznanja 18, Nr. 3 (07.10.2012): 25. http://dx.doi.org/10.4312/as.18.3.25-37.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Slovenska univerza za tretje življenjsko obdobje je, podobno kot društva, registrirana zunaj rednih univerz, že od vsega začetka neodvisna organizacija. Pristop, ki ga je univerza za tretje življenjsko obdobje tako razvila, temelji na sodelovanju mentorjev in učencev. Ta pristop je zdaj že tradicionalen in je še vedno značilen za naše izobraževanje starejših odraslih. Različne generacije živijo znotraj različnih družbenih omrežij in okoliščin. Izobraževanje starej- šim ljudem pomeni način življenja in kvaliteta izobraževanja odraslih temelji na kvaliteti mentorjev in mentoriranja. Mentoriranje je intimen odnos med mentorjem in učencem. Posebnost mentoriranja na slovenskih univerzah za tretje življenjsko obdobje je plodno medgeneracijsko sodelovanje. Mentoriranje je tako postalo običajen pristop k izobra- ževanju in omogoča pomemben delež neodvisnega individualnega učenja.
46
Jaksic-Horvat, Kornelija. „Posebni uslovi sredine - velike nadmorske visine“. Journal Resuscitatio Balcanica 2, Nr. 4 (2016): 11–14. http://dx.doi.org/10.5937/jrb1604011j.
Der volle Inhalt der Quelle
47
Rađenović, Mirjana. „Posebni slučajevi nerješavanja u upravnim stvarima“. Glasnik Advokatske komore Vojvodine 67, Nr. 9 (1995): 179–94. http://dx.doi.org/10.5937/gakv9505179r.
Der volle Inhalt der Quelle
48
Bešlagić, Jasmina, Esad Bajramović und Atif Hodžić. „Izabrani modeli prevencije diskriminacije na radnom mjestu“. Sigurnost 61, Nr. 2 (02.07.2019): 145–54. http://dx.doi.org/10.31306/s.61.2.3.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Radno mjesto je okruženje unutar kojeg čovjek provede najveći dio aktivnog dijela svojega života. Događanja unutar radnog okruženja, tretman radnika na radnom mjestu, kao i atmosfera koja se stvara unutar radne organizacije umnogome utječu, ne samo na raspoloženje, produktivnost i učinkovitost radnika, već vrlo često i na njegovo zdravlje. Diskriminacija na radnom mjestu je jedan od negativnih, ponižavajućih i degradirajućih oblika tretmana radnika koji, zbog intenziteta posljedica koje proizvodi za pojedinca i njegovo, prije svega, psihičko zdravlje, njegovu obitelj, radnu organizaciju i društvo u cjelini, zaslužuje posebnu pozornost u razmatranju uzroka i posljedica ove negativne pojave. Pri tome je posebno značajno punu pozornost posvetiti iznalaženju adekvatnih načina prevencije diskriminacije kako do njezinih negativnih posljedica uopće ne bi niti došlo ili kako bi se one smanjile na najmanju moguću mjeru. U primjeni različitih modela prevencije diskriminacije, posebno djelotvornima su se pokazali modeli koji uvažavaju postojanje različitosti među ljudima, te ih ne smatraju preprekama, već upravo korisnim resursima za razvoj radne organizacije, kao i u stvaranju ugodne radne atmosfere i povećanju kvalitete i produktivnosti rada. Stoga je ovaj rad posvećen modelu stvaranja kulture tolerancije, primjeni tzv. pozitivnih mjera, te diversity managementu, kao mogućnostima koje stoje na raspolaganju kao modeli prevladavanja problema različitosti među ljudima u radnim odnosima, te ulozi antidiskriminacijskog zakonodavstva na tom polju.
49
Gounin, Yves. „The individual versus the state“. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu 56, Nr. 1 (26.02.2019): 23–34. http://dx.doi.org/10.31141/zrpfs.2019.56.131.23.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Institut zviždača javno upozorava na nezakonite radnje pojedinih osoba u javnom sektoru. Riječ «zviždač» označava osobu ili pojedinca dovoljno hrabra, koji se iz moralnih uvjerenja i unatoč rizicima za osobni integriteta javno progovara nezakonitom ili neetičnom ponašanju svojih nadređenih. Anglosaksonske zemlje povijesno imaju veću tendenciju da štite i priznaju zviždače nego kontinentalne zemlje. Američki Public Interest Disclosure Act (1863) donese je s ciljem zaštite od korupcije vladinih dobavljača. Prava zviždača u SADi su specifična. Naglašavaju važnost nagrađivanja koje se posebno odnosi na slučajeve oporezivanja i financijskih prijevara. Autor navodi primjer Ujedinjene Kraljevine, Kanade, Italije, Njemačke, Bosne i Hercegovine. U Republici Francuskoj zviždač ima poseban status, koherentnost i učinkovitost, koje je stekao zahvaljujući zakonodavnim reformama iz 2016. godine. Međunarodne organizacije već godinama promiču važnost institucionalnih i normativnih okvira za reguliranje zviždača. Potvrđivanje instituta zviždača posebno je naglašeno u Preporuci Vijeća Europe iz 2014. o zaštiti zviždača. To sugerirapotrebu da države članice uspostave sveobuhvatni okvir za zaštitu onih koji prijavljuju nepravilnosti u kontekstu radnih odnosa. Navedeni su i principi poput smjernica koje pomažu u formuliranju. U okviru Europske unije, Europski parlament je 14. veljače 2017. usvojio Rezoluciju o ulozi zviždača u zaštiti financijskih interesa Europske unije, pozivajući se na sveobuhvatni europski program zaštite zviždača.
50
Rošić, Fehim. „MENADŽMENT U OBRAZOVANJU I ČINIOCI NJEGOVE EFIKASNOSTI“. Zbornik radova Islamskog pedagoškog fakulteta u Bihaću 3, Nr. 3 (15.06.2010): 225–44. http://dx.doi.org/10.52535/27441695.2010.3.225-244.
Der volle Inhalt der QuelleAnnotation:
Ima slikara koji promijene sunce u žutu mrlju, ali ima i drugih, koji pomoću svoje umjetnosti i inteligencije, promijene žutu mrlju u sunce.Pablo PicasoZa razliku od determiniranih, pedagoška djelatnost u školi pripada stohastičkim sistemima, u kojima uspješnost upravljanja, planiranja, odlučivanja, rukovođenja, organiziranja, izvršenja odluka i kontrole sprovođenja odluka, kao osnovne funkcije menadžmenta, imaju posebno značenje. U pristupu identifikaciji i klasifikaciji faktora efikasnosti menadžmenta u obrazovanju, ističe se poseban značaj stila rukovođenja i personalnih karakteristika. Stil rukovođenja se manifestira kroz orijentaciju na odnose i orijentaciju na zadatke, kao dvije determinirajuće dimenzije u rukovođenju. Ukrštanjem ove dvije dimenzije mogu se, s obzirom na stil rukovođenja, identificirati četiri osnovna tipa rukovodioca: izolovani, otvoreni, integrator i posvećenik. Brojna istraživanja su pokazala da neke unutrašnje karakteristike rukovodilaca veoma značajno utječu na organizacionu klimu, a među njima naročito: vlast, talenat, iskustvo i znanje. Karakteristike značajne za uspješnost menadžera mogu se razvrstati u tri osnovne grupe: osobine koje se odnose na sposobnost mišljenja, osjećanja i karakteristike ponašanja. Sve je veći broj autora koji naglašavaju značaj sljedeće četiri psihološke crte za uspješnost menadžera: emocionalna stabilnost, ekstrovertnost, snaga mentalne elaboracije i orijentacija na postignuće. Među unutrašnjim karakteristikama posebno se naglašava značaj posjedovanje vještina. Pored poželjnih unutrašnjih osobina, istraživanjem je utvrđen i veliki broj nepoželjnih karakteristika koje štetno utječu na efikasnost menadžmenta.